Monografija sela Golubinje

[Glavan]

Dragi korisnici,

Interesuje me da li neko ima ili moze da pomogne pri nabavci monografije sela Golubinja? Unapred hvala.

[Paun]

Hm! Nisam siguran da ovo selo ima monografiju?
Odakle vam informacija?

[Volcae]

Да ли сте на ову књигу мислили?

VLADIĆ, Velimir M., 1945-
        Golubinje : monografija naselja / Velimir M. Vladić ; [predgovor Gorčilo Potpara]. - Donji Milanovac : Centar za kulturu, 2011 (Beograd : Forma B). - 178 str. : ilustr. ; 24 cm

Autorova slika. - Tiraž 200. - Predgovor: str. 5. - Beleška o autoru: str. 175-176. - Bibliografija: str. 172-174.

ISBN 978-86-87085-03-9
908(497.11 Golubinje)

COBISS.SR-ID 186248460

[Paun]

Да ли сте на ову књигу мислили?

Bibliotekar je bibliotekar! Svaka čast majstore! :) 

[Glavan]

Да ли сте на ову књигу мислили?

VLADIĆ, Velimir M., 1945-
        Golubinje : monografija naselja / Velimir M. Vladić ; [predgovor Gorčilo Potpara]. - Donji Milanovac : Centar za kulturu, 2011 (Beograd : Forma B). - 178 str. : ilustr. ; 24 cm

Autorova slika. - Tiraž 200. - Predgovor: str. 5. - Beleška o autoru: str. 175-176. - Bibliografija: str. 172-174.

ISBN 978-86-87085-03-9
908(497.11 Golubinje)

COBISS.SR-ID 186248460

Veliko hvala. Da li imate informaciju gde se monografija moze pogledati? Pretpostavljam da se nalazi u Gradskoj biblioteci u Majdanpeku. Dve stvari koje su vrlo upecatljive za ovo selo mene izuzetno zanimaju a to je njegovo stanovnistvo i poreklo, kao i podaci o njegovom izmestanju usled gradnje HE Djerdap. Pretpostavljam da je u Monografiju uvrsteno svako od ovih pitanja.

[Paun]

Pretpostavljam da se nalazi u Gradskoj biblioteci u Majdanpeku.

Проверено: нема!

О Голубињу корисне податке можете наћи у ова два текста, која су написана као нека врста "портрета" села која треба да се преселе:

Милорад ДРАГИЋ
ГОЛУБИЊЕ, "РАЗВИТАК", 2,
Зајечар, 1971, p. 70-74

Душан ДРЉАЧА
ГОЛУБИЊЕ У ПОРЕЧУ                                                                                                      
"ЗБОРНИК РАДОВА ЕТНОГРАФСКОГ ИНСТИТУТА", 8
Етнографски институт САНУ, Београд, 1976, p. 79-88

Што се тиче етничког састава становништва, оно је сигурно по пореклу око 2/3 српско, и то досељено са Косова у оној другој сеоби коју је 1737. године предводио Арсеније Јовановић Шакабента; Косовари се овде нису доселили директно, јер је главнина са Косова, као што је познато, отишла у Угарску, него етапно, преко Црне Реке и Крајине. Ону једну трећину Голубиња чине Власи из околних влашких села.

Оно што је у Голубињу збиља особено је њихово српско наречје, ванредно занимљиво, али, на жалост, колико је мени познато, нико од српских дијалектолога овде није систематски истраживао. У међувремену се на чудесан начин то наречје измешало са влашким, а за то духовити Голубињци криве влашке снајке! :)

Ево једне шале коју сам чуо још у детињству. Пример показује како (наводно) Голубињци певају:

Коло-н ваље ла фрундзаре,
Пашће један бербек маре!
Пи спинаре нема вуну,
Баш је добар за каśулу!

Има таквих примера доста.
Оно што је, међутим, мало познато, а важно, јеста факат да је 1771. године цело Голубиње пребегло у Банат, тада под аустријском влашћу, данас под румунском. Евакуација је трајала око недељу дана, и Голубињци су спашавали главе пред разјареним турским хордама!

О томе има диван прилог Срете Пецињачког такође у зајечарском Развитку:

Срета ПЕЦИЊАЧКИ
ПОДАЦИ О СЕОБИ ГОЛУБИЊА У БАНАТ 1771. ГОДИНЕ                                                                           
"РАЗВИТАК", 4-5
ТИМОК, Зајечар, 1977, p. 112-116

У прилици сам сада само да приложим своју кратку белешку о овом раду:

У извештају се каже да је Голубиње "турско село", а занимљиво је и то да се види како су изгледале сеобе тога времена, јер су се Голубињци иселили у Банат са свим својим иметком, коњима, говедима, овцама, животним намирницама и кућним стварима, а иселили се зато што Турци често мушкарце "одвлаче у рат, и отуд их никад више не пуштају кућама, док на њиховим имањима остају само жене". (Стр. 112)

Напомена: документ су сачиниле аустријске власти, које су организовано радиле на пријему и смештају избеглица. Пошто је на овој страни Дунава била турска власт, из тог разлога пишу да је Голубиње "турско село". Да ли су се Голубињци вратили, када, после коликог времена и у ком броју, на жалост, не знам. Признајем да ме често гризе савест што се нисам више посветио овим питањима, када сам био у активној кустоској служби у Музеју у Мајданпеку, али - стицајем околности - управо пре три дана сам уговорио једно рекогносцирање у том селу!     

[Glavan]

Veliko hvala. To bi objasnilo i podatke sa ranijih popisa u 19. veku koje smatram daleko tacnijim, gde uz Donji Milanovac, srpsko stanovnistvo se javlja jedino u Golubinju (i u ono vreme po popisima izjasnjeno kao srpsko selo, bio sam ubedjen da je kompletno vlasko) i u mesovitom Boljetinu i Mirocu. Sto se tice selidbe sela, tome cu posvetiti posebnu paznju. Naleteo sam na jednoj izlozbi na kartu toka Dunava pre izgradnje Djerdapa,a isti se moze videti i na starijim topografskim mapama.

[Paun]

Naleteo sam na jednoj izlozbi na kartu toka Dunava pre izgradnje Djerdapa,a isti se moze videti i na starijim topografskim mapama.

Evo izvatka iz moje digitalne kartografske zbirke.
Detalj sa generalštabne karte Srbije iz 1894. godine.
Cela karta nalazi se u sekcijama na linku:
http://digitalna.nb.rs/sf/NBS/Kartografska_gradja/Djeneralstabna_karta_Srbije