Удружење Гергина из Неготина чији чланови, колико сам разумео, ужурбано раде на "стандардизацији" влашког писма, представило је недавно на интернету једно, рекао бих - сензационално откриће!
Ради се, наиме, о писаном извору употребе ћириличног писма код Влаха које, по њиховој тврдњи, датира са почетка 19. века.
Ово удружење, на жалост, не даје прецизније податке о књизи одакле је приказана страница преузета.
Збуњујуће је што се у поменутом примеру препознаје ћирилично писмо Вука Караџића јер сви знамо да је Вукова ћирилица у Србији постала званично писмо тек у другој половини деветнаестог столећа.
Уколико је ово што удружење "Гергина" тврди тачно - онда само постојање оваквог извора из корена мења све оно што се до сада знало о Вуковој реформи језика.
По речима људи из "Гергине", у доба док су овдашњи Власи већ имали штампане књиге на Вуковој ћирилици, у Румунији се користила сасвим другачија редакција ћириличног писма, дајући пример француско-румунског речника штампаног у Румунији 1840. године.
Зато бих те, Пауне, замолио да нам, будеш ли имао времена, кратко прокоментаришеш ову употребу Вукове ћирилице међу овдашњим Власима док она, у самој Србији, још увек није постала званично писмо.
Оно што ме конкретно занима јесте јеси ли, током теренских истраживања и обиласка бројних архива наилазио на примере сличне овом презентованог од стране цењеног удружења "Гергина"?
И, како уопште објаснити употребу Вуковог реформисаног писма међу самим Власима, у доба када је у самој Србији (почетак и прва половина 19. века) Вуково писмо још увек није било у званичној употреби?
