Оче наш на влашком са почетка 19. века - Пауне, може ли помоћ?

[Vlad]

Удружење Гергина из Неготина чији чланови, колико сам разумео, ужурбано раде на "стандардизацији" влашког писма, представило је недавно на интернету једно, рекао бих - сензационално откриће!
Ради се, наиме, о писаном извору употребе ћириличног писма код Влаха које, по њиховој тврдњи, датира са почетка 19. века.

Ово удружење, на жалост, не даје прецизније податке о књизи одакле је приказана страница преузета.
Збуњујуће је што се у поменутом примеру препознаје ћирилично писмо Вука Караџића јер сви знамо да је Вукова ћирилица у Србији постала званично писмо тек у другој половини деветнаестог столећа.
Уколико је ово што  удружење "Гергина" тврди тачно - онда  само постојање оваквог извора из корена мења све оно што се до сада знало о Вуковој реформи језика.

По речима људи из "Гергине", у доба док су овдашњи Власи већ имали штампане књиге на Вуковој ћирилици, у Румунији се користила сасвим другачија редакција ћириличног писма, дајући пример француско-румунског речника штампаног у Румунији 1840. године.

Зато бих те, Пауне, замолио да нам, будеш ли имао времена, кратко прокоментаришеш ову употребу Вукове ћирилице међу овдашњим Власима док она, у самој Србији, још увек није постала званично писмо.

Оно што ме конкретно занима јесте јеси ли, током теренских истраживања и обиласка бројних архива наилазио на примере сличне овом презентованог од стране цењеног удружења "Гергина"?

И, како уопште објаснити употребу Вуковог реформисаног писма међу самим Власима, у доба када је у самој Србији (почетак и прва половина 19. века) Вуково писмо још увек није било у званичној употреби?

[Vlad]

Naravno, pošto među samim članovima, pa i urednicima f(l)oruma imamo članove negotinskog udruženja "Gergina", ne bi bilo loše kada bi se i neko od njih uključio u raspravu makar samo pojasnio izvor iz koga je prikazana stranica sa molitvom na vlaškom jeziku.

[Paun]

Samo da potvrdim da sam primio poziv, da sam razumeo šta se od mene traži, i da ću odgovoriti čim malo dođem do (pre)daha!  :(

[Absinth]

Ово удружење, на жалост, не даје прецизније податке о књизи одакле је приказана страница преузета.
Збуњујуће је што се у поменутом примеру препознаје ћирилично писмо Вука Караџића јер сви знамо да је Вукова ћирилица у Србији постала званично писмо тек у другој половини деветнаестог столећа.
Уколико је ово што  удружење "Гергина" тврди тачно - онда  само постојање оваквог извора из корена мења све оно што се до сада знало о Вуковој реформи језика.

По речима људи из "Гергине", у доба док су овдашњи Власи већ имали штампане књиге на Вуковој ћирилици, у Румунији се користила сасвим другачија редакција ћириличног писма, дајући пример француско-румунског речника штампаног у Румунији 1840. године.

Vlad to je Gergina senzacionalno ustvrdila da se koristila druga štamparija i
drugojačiji fontovi a ćirilica bejaše ista.

[Vlad]

Vlad to je Gergina senzacionalno ustvrdila da se koristila druga štamparija i
drugojačiji fontovi a ćirilica bejaše ista.

Sačekaj da vidimo šta će Paun da kaže.
Ako je tačno ovo što tvrde ljudi iz ove organizacije - kapa dole! Treba im zaista čestitati na fenomenalnom otkriću. U tom slučaju se  radi se zaista o kompetentnim ljudima koji su ozbiljno rešili da se pozabave ovom tematikom.

No, ako se radi o vešto smišljenoj dezinformaciji, onda je to sasvim nešto drugo. Možda se može reći da je ovo svojevrstan test ozbiljnosti ove organizacije.

Sačekajmo Pauna

[Absinth]

Vlad to je Gergina senzacionalno ustvrdila da se koristila druga štamparija i
drugojačiji fontovi a ćirilica bejaše ista.

Sačekaj da vidimo šta će Paun da kaže.
Ako je tačno ovo što tvrde ljudi iz ove organizacije - kapa dole! Treba im zaista čestitati na fenomenalnom otkriću. U tom slučaju se  radi se zaista o kompetentnim ljudima koji su ozbiljno rešili da se pozabave ovom tematikom.

No, ako se radi o vešto smišljenoj dezinformaciji, onda je to sasvim nešto drugo. Možda se može reći da je ovo svojevrstan test ozbiljnosti ove organizacije.

Sačekajmo Pauna

HA !
kompetentni? ozbiljno?

Pa znam tri druga clana te vestacki stvorene organizacije na komandu vodja iz DS -
Celojevic, Radukanovic i Andrejevic !

Ne bi ja njima bolan ni ovce dao da cuvaju  - isuvise su k........a roba

[Vlad]

HA !
kompetentni? ozbiljno?

Pa znam tri druga clana te vestacki stvorene organizacije na komandu vodja iz DS -
Celojevic, Radukanovic i Andrejevic !

Ne bi ja njima bolan ni ovce dao da cuvaju  - isuvise su k........a roba

Molim Absinth-a da se uzdrži od prozivki i uvreda.

[Absinth]

HA !
kompetentni? ozbiljno?

Pa znam tri druga clana te vestacki stvorene organizacije na komandu vodja iz DS -
Celojevic, Radukanovic i Andrejevic !

Ne bi ja njima bolan ni ovce dao da cuvaju  - isuvise su k........a roba

Molim Absinth-a da se uzdrži od prozivki i uvreda.

Molba vam je uslišena.
Carry on .

[Paun]

Ma-m raspuns aiśa:
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=1133.msg6269#msg6269

[Absinth]

Ma-m raspuns aiśa:
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=1133.msg6269#msg6269

Jel ti rekoh ja  Vlad?

BRAVO PAUNIE ! 

[Volcae]

Удружење Гергина из Неготина чији чланови, колико сам разумео, ужурбано раде на "стандардизацији" влашког писма, представило је недавно на интернету једно, рекао бих - сензационално откриће!
Ради се, наиме, о писаном извору употребе ћириличног писма код Влаха које, по њиховој тврдњи, датира са почетка 19. века.

Ово удружење, на жалост, не даје прецизније податке о књизи одакле је приказана страница преузета.
Збуњујуће је што се у поменутом примеру препознаје ћирилично писмо Вука Караџића јер сви знамо да је Вукова ћирилица у Србији постала званично писмо тек у другој половини деветнаестог столећа.
Уколико је ово што  удружење "Гергина" тврди тачно - онда  само постојање оваквог извора из корена мења све оно што се до сада знало о Вуковој реформи језика.

По речима људи из "Гергине", у доба док су овдашњи Власи већ имали штампане књиге на Вуковој ћирилици, у Румунији се користила сасвим другачија редакција ћириличног писма, дајући пример француско-румунског речника штампаног у Румунији 1840. године.

Cartea Românului din Timoc, Bucureşti : Fundaţia culturală regală "Regele Mihail I", 1941.