Петар Пауновић,
Географија здравља, Зајечар, 2008, (рукопис).
ВЕЛИКИ ЈАСЕНОВАЦ
Увод Истраживањима народног живота у насељима Тимочке крајине, у периоду од 1966. до 1972. године обухваћен је и Велики Јасеновац. У време истраживања село је имало 223 куће са око 836 становника. Постојала су и два салаша: Ленцаревића и Стевановића; раније их је било много више и у њима је чувана стока. Село се налази на брежуљцима, огранцима старе планине, који се спуштају на запад у тесну клисурасту долину Тимока, а према истоку. југу и западу чине лепу, брежуљакасту заталасану околину. Свуда около села су брежуљкасти предели са харстовим шумарцима између којих су ливаде и оранице. Ту и тамо понеки виноград. По њивама истиче се усамљено дрвеће испод којег се одмарају сељаци када се нађу на њивама у послу током лета. Када се иде путем од Шипикова према Зајечару, па се стигне на узвисину где се под оштрим углом скреће ка Малом Јасеновцу, Велики Јасеновац се, са црвеним крововима кућа, на десној страни, чини као да израња из питомог предела ораница и шумарака, улепшаних планинама Дели-Јованом и Столом на хоризонту према северозападу.
Село се налази на надморској висини око 160 до 170 метара. Како се село простире по странама, с једне и друге стране усека у терену, где се склонило од хладних зима, нису сви делови села на истој надморској висини. Мост на Тимоку је најнижа тачка у атару села и износи 80 метара изнад мора. Највише тачке у атару су Чер’ш 298 метара, Трлејке 289 и Појана маре 324 метара.
Атар села Великог Јасеновца граничи се атарима села Браћевац, Грацково, Мали Јасеновац, реком Тимок и атарима Велике Јасикове, Табаковца и границом према Бугарској. Подаци о селу сакупљани су од паметних мештана. Највећи допринос у сакупљању података дао је Бађевић Јон, Гицић Цветко, Пера Михајловић и Станковић Нестор. Посебну захвалност дугујем Јасеновчанину Божидару Абрашевићу, директору школе „Боби Радосављевић“ у Зајечару који је нашао времена да овај рад прегледа, исправи и допуни. Истраживање дужине живота становника Великог Јасеновца извршено је касније пред завршетак овог рада.
Име и настанак села По свему судећи становништво Великог Јасеновца населило се пре око 270 до 300 година, из Румуније, из краја око реке Муреш. Прво су се били населили у Браћевац, али како тамо није било могућности за чување стоке, а било је и много комараца, они се преселише на ово место. У прво време чували су овце и козе.
Када је реч о њиховом доласку из Румуније са оне стране реке Муреш, у народу је сачувано сећање на та тешка времена. Бабе куну децу када су непослушна: „Да бог да прешао реку Муреш и никада се не вратио“(„са дја думњезоу са треч Мурешу ши са нумај санторч“). Велики Јасеновац спада у села где становништво говори влашки. Када се мало пажљивије размотри смисао клетве, чини се као де је у њој садржана и туга за старим крајем у који се више никада нису вратили. Јер, када бабе куну дете увек то чине двосмислено. Чуо сам како кажу: „На црно море ишо – да не идеш“ и тд. Није било лако ни на овом простору живети. Остала су сећања на разбојнике који су отимали стоку и жито нарочито за време ратова. Такав је био Паун Радуловић, страх и трепет за село и сељане.
На основу казивања старих људи, на простору около Великог Јасеновца било је доста храстових, брестових, јасенових, грабових и багремових шума па су се становници бавили прављењем ћумура, који су продавали у Видину и за тако стечен новац куповали кукурз и другу храну за себе и за стоку.
Име, добило је село у турско време, по великом јасену. Прича се да је на том месту неки Турчин, задужен за одржавање реда у том крају, направио колибу, оженио се и гајио пчеле. После тога, на то место се доселише још неки људи, ископаше бурдеље и настанише се. Једном приликом када је турски паша обилазио тај крај, био је изненађен величином села, па је угледавши га, рекао: „Големо село – Јасеновац“ и тако село доби своје име.
Прво село је настало на месту Добрешће, а према родовима који су основали село, постоје мале: Добрешће, Семенешће, Анулешће и Зајечарани. У близини Великог Јасеновца налази се село Мали Јасеновац који је у нека претходна времена представљало заселак или махалу – малу Великог Јасеновца, па се по томе тако данас зове. Наводно су тамо имали своје колибе Милојешти, које су касније напуштене, а од оних које су остале настало је село Мали Јасеновац. Има породица које су се рано одселиле из Великог Јасеновца у Михајловград у Бугарску, јер је атар села био сиромашан и није било могуће на том простору живети; а са друге стране, неке породице су се овде доселиле као што су то учинили Зајечарановићи који су се за дуго држали по страни од осталих из села; чак су и бракове само између себе склапали.
Прва куће биле су од дрвета облепљене блатом. Између 1930. и 1935. године започела је изградња модернијих кућа од тврдог материјала. Поред куће за становње постојале су штале. У приземљу зиданом од камена, са вратима на свод, држали су стоку, а на спрату је било место за сено и другу сточну храну. Градили су економске зграде тако, што је постојала комбинација станбеног простора и простора за стоку, сено и кош за кукуруз, јечам, жито и др. Око дворишта градили су сувозидине које су се очувале до данашњих дана. Камен за изградњу делова кућа и сувозидине сами су копали на Коста Гољич где постоје, давно затрвњена удубљена, која о томе говоре.
Село се дели, по родовима и фамилијама које насељавају поједине делове, и то на: Добрешће, Ануцешће, Барбулешће које насељавају Барбуловци (Новачешти), Милојешће који су ту дошли из Шљивара и Зајечарани.
Снадбевање водом Становништво се снабдева водом из бунара и из неколико чесма. Већина домаћинстава користи воду из сопствених бунара. Тако у делу села Ануцешће има два бунара; од једног се води вода за задружни дом. У делу села где су Новачешће постоји „Ф’н’т’на а лу Илија“, као и „Чутура батрна“, најстарији бунар у селу али запуштен и „Чутура писта Ваље“. Поред поменутих сељацима служе и следећи водобјекти у селу и атару: „Чешмја Милојешће“, „Чешмја на Жилово“, „Ф’н’т’на ’н шес(т)“, „Ф’н’т’на а лу Стан“ и „Чешмја Вукшина.“
О цркви Прво је постојао параклис, око 1903 године, а пред I светски рат започело је зидање цркве. Црква је грађена око 7 година и завршена је 1920. Никола Гушчин је цртао иконе и живописао цркву. Дуго је у Великом Јасеновцу богослужење вршио поп Тодор из Браћевца. Прва свештена лица из Великог Јасеновца су били: Јонча Б. Матејевић, који је умро по завршетку богословије и Захарије Милојевић који је погинуо у II светском рату. Бранко Милојевић, Јасеновчанин, данас је поп.
У атару Великог Јасеновца постојaли су записи око којих се окупљао народ. Запис је постојао на „Пимиц“, код моста на Тимоку и у „Шест“. Данас постији запис само у „Селишту“.
Гробље је северно од села. Некада се налазило на месту званом Гробиште. У гробље, о коме је реч, почело се сахрањивати око 1906. године. Први који се сахранио био је Паун Макавеј који је једно време био председник у селу, али и хајдук, прек и опасан човек. Када је убијен први је он закопан у садашњем гробљу. Обичај је да се лопови и самоубице не сахрању у гробљу где и остали мештани.
Дужина живота говори о разним аспектима здравља па је спроведено истраживање пописом година рођења и смрти умрлих на надгробним споменицима да би се утврдило колико је живот дуг био током XX veka у Великом Јасеновцу. Испитивање је вршено на 46 споменика умрлих мушкараца и 54 умрле жене. Показало се да међу женама има више оних које су живеле дуже од 90 година. Ниједан мушкарац на споменицима који су узети у обзир није живео дуже од 90 година.
Резултати, добијени поменутим истраживањем:
Мушкарци:
Од 90 и више година – ниједан
Од 80 и више година – 12
Од 70 и више година – 12
Од 60 и више година - 10
Од 50 и више година - 8
Од 40 и више година – 2, и тд.
Жене:
Од 90 и више година - 5
Од 80 и више година - 17
Од 70 и више година - 11
Од 60 и више година - 7
Од 50 и више година – 2, и тд
На основу добијених података, иако су поједине жене дуже живеле од мушкараца, средња дужина живота код жена је краћа и износи око 63 године, а мушкараца су живели нешто краће од 68 године.
О школи Школа је више пута мењала смештај. Прво је била, до 1890. године, у кући Јона Драгучевића. После у згради где је смештена месна канцеларија. 1934. године почела је са радом школа у згради коју су мештани сазидали од камена. Она је имала две учионице, ходник и канцеларију за учитеља.. 1977. године сазидана је нова школа од 220 м2, са учешћем општине Зајечар и села у истом односу: колико је учетвовала општина толико је и село сакупило новца и уложило у изградњи школе. Модерна, светла и здрава школа започела је рад са 16 ученика.
Први учитељ у Великом Јасеновцу био је Б’зој. Касније су учили ђаке Машан и Станка Сајчић, Ђорђе Ђорђевић, Адам Стојкицојевић, Глигорије Зајечарановић и др.
У селу постоји задружни дом, саграђен добровољним радом мештана.
Воденице Бројне воденице су постојале на Тимоку. Помињу се: „Моара фереџи“ близу железничке станице Табаковац, „Моара Бади“, „Моара фрашињи(код брестова)“, „Моара вртеж“, „Моара нова“, „Вукшина“ и „Моара туркулуј“. Вукшина воденица је престала да ради пре 30-ак година.
