ЦРНА РЕКА : Антропогеографска грађа из заоставштине Маринка Станојевића
приредио Љубиша Рајковић Кожељац. Зајечар, 1975, стр. 26-28.
БРЕСТОВАЦ
Положај села. - Село је поред реке, на странама речне долине, на левој (присојној) и десној (осојној) страни. Места на којима је село зову се:
Чока Бунарулуј, Огашу Деуд и
Огрез.
Село је поред реке, али га она по правилу не плави. Поплава од 1915. год. је ретка појава.
У селу има три безимена извора са којих се пије вода. Вода се пије и из бунара. Речна вода служи само за прање и појење стоке.
Село је у једном удубљењу, те је заклоњено брдима и није у њему много хладно. Ветрови су кошава, север, југ и горњак. Кишу доноси југ; најјачи је горњак, а најхладнији север.
Село има довољно земље за обрађивање по целом атару. Најудаљеније је место
Црни Врх (око 20 км).
Сеоске шуме има у
Црном Врху и
Општини. Црни Врх је изнад села (20 км), Општина испод села (2,5 км).
- 26 -
Земље плодне има (свега) једна петина (од целог атара).
У атару села местимично се може наћи и нешто руде. Милићевић је записао: „Код села
Брестовца, испод брестовачке бање, Барон Хердер је нашао жицу гвоздене руде, оне исте која је у Мајданпеку, само нема бакра, и није онако богата.“ („Кнежевина Србија“, стр. 878) (ДИГ)
Тип села. - Село је збијеног типа. Има два краја:
Палилула и
Чока Бунарулуј. Први је удаљен од села око 200, а други око 400 метара. Палилула има улица; у другом су крају куће без реда начињене.
Куће су у селу, као и у поменутим крајевима, подједнако удаљене једна од друге. Куће су груписане по родовима, па тако се често групе кућа и зову по породичним именима.
Има 5-6 кућа које живе одвојено од села, на својим салашима.
Куће се помичу на косе, услед могућих поплава. Раније је село било све у долини реке и куће су биле врло густо подигнуте.
Постанак села и порекло становништва. - Предања о постанку селеа и пореклу његова становништва су врло тамна. Зна се само о новим досељеницима:
Микуловићи, Барбуловићи, Човикановићи и
Илићи, који су се доселили из Кривеља или Бора.
Породица
Брестовљани у Злоту доселила се из Брестовца, па је Злоћани зато тако и зову. Славе св. Јована. (в. М. С.: „Зборник...“, књ. III, стр. 51)
Село је увек било на овом месту. Нема селишта.
Село слави ове славе: св. Марка, Митров дан, Петковицу, св. Јована, Аранђелов дан итд. -
Илићи славе св. Марка; Петковицу (св. Параскеву) славе
Човикановићи, Барбуловићи и
Поповићи; Кржановићи славе Митров дан;
- 27 -
Трујкићи - Ђурђицу; Алимпију -
Руђићи; Аранђелов-дан -
Бугариновићи; св. Јована -
Вучинићи, итд.
Подаци: Вој. Вукадиновић, упр. школе у Брестовцу, Бр. 156 од 12. VI 1931.- 28 -
