Aspecte interesante ale graiului ungurean

[virgil]

1) mentinerea lui j in 'cojoc'

In graiul ungurean pronuntarea stravechiului gi se transforma in ź,  in cuvintele cum ar fi 'gioc', si 'agiutor': 'źuoc', 'aźutoŕ'. In limba literara moderna aceste sunete au devenit j: joc, ajutor.

In cuvintele importate mai recent (in ultimele sute de ani) din limbile slave, cum este 'cojoc', pronuntarea lui j s-a pastrat. Asta sugereaza ca imprumutul cuvantului 'cojoc' s-a facut dupa schimbarea generala a pronuntarii. Cand a fost asta? Stim ca in cronicile moldovenesti din secolul al 17-lea 'j' inca se scria 'gi'.

2) schimbarea lui ă in 'primăvară' si 'pământ': 'primovară', 'pomânt'

Cum s-a facut schimbarea asta? Mai sunt si alte exemple?

[Vlad]

1) mentinerea lui j in 'cojoc'

In graiul ungurean pronuntarea stravechiului gi se transforma in ź,  in cuvintele cum ar fi 'gioc', si 'agiutor': 'źuoc', 'aźutoŕ'. In limba literara moderna aceste sunete au devenit j: joc, ajutor.

In cuvintele importate mai recent (in ultimele sute de ani) din limbile slave, cum este 'cojoc', pronuntarea lui j s-a pastrat. Asta sugereaza ca imprumutul cuvantului 'cojoc' s-a facut dupa schimbarea generala a pronuntarii. Cand a fost asta? Stim ca in cronicile moldovenesti din secolul al 17-lea 'j' inca se scria 'gi'.

2) schimbarea lui ă in 'primăvară' si 'pământ': 'primovară', 'pomânt'

Cum s-a facut schimbarea asta? Mai sunt si alte exemple?

Jako zanimljivo zapazanjel, Virgil!
Interesantna stvar je kada su u pitanju pojedine reci slovenskog porekla na L, u vokabularu "Ungureana".
Naime, kod "Ungureana" L prelazi u LJ.
Evo par primera :

Livada = Ľivada (cita se Ljivada)
Lubenica = Ľubińiţa (cita se Ljubinjica)

Ili na Č :

Čizma = Śižma (čita se Šjižma, gde žopet nije umekšano)
Čarape = Śirĭepi (čita se Šjirjepi)
Čas = Śas (čita se Šjas)
Čaršav = Śĭerşau  ili Śarşâ (čita se šjeršau odnosno šjaršâ)
Čekić = Śocan (čita se Šjokan)
čistiti = ćistît

Interesantno je da  "Ungureani" ne znaju za slova Č odnosno Dž .

[PaunEsDur]

То је последица палатализације, односно умекшавања која је, опет, последица такозване лењости језика! А лењост језика је, даље, последица једног од најважнијих антрополшких закона који се зове закон о минималном утрошку енергије. Језик сточара је један од "најлењијих", односно најмекшијих, јер му такав "ритам" намеће, боље рећи омогућава, његова економија.

Умекшавања у унгурјанском наречју се у румунској литератури, колико ме сећање служи, зове банатска палатализација [нисам сигуран, давно сам читао, нек ми се опрости ако грешим :)]. С тим у вези, чини ми се да је у румунској лингвистици још увек отворено питање њенога порекла, јер има аутора који палатализацију приписују утицају словенских језика, чија је то изворна црта, док је, ако сам добро разумео, палатализација у латинском језику, хајде да будем опрезан, мање заступљена!  :)

Било би добро да неко коме је ово струка, или ко има одговарајућу литературу при руци, да нам ово разјасни, јер је од необично велике важности за разјашњење других, нелингвистичких аспеката, наше културне историје.

У вези умекшавања гласова, чини ми се да се у радовима Р. Флоре може наћи пример који објашњава како је настао специфични унгурјански глас ś. По Флори, овај глас је настао умекшавањем гласа t, који је у следећој фази дао tj, па даље ć и на крају ś! И ово наводим по сећању, јер тренутно нисам у прилици да консултујем одговарајућу литературу.

[Vlad]

У вези умекшавања гласова, чини ми се да се у радовима Р. Флоре може наћи пример који објашњава како је настао специфични унгурјански глас ś. По Флори, овај глас је настао умекшавањем гласа t, који је у следећој фази дао tj, па даље ć и на крају ś! И ово наводим по сећању, јер тренутно нисам у прилици да консултујем одговарајућу литературу.

Negde sam pročitao, ne sećam se, doduše, tačno gde (možda u nekom od radova Špire Kulišića), da mnogi lingvisti nastanak onog  čuvenog crnogorskog Ś (Śjutra, Śjrkira, Śjedi, itd.) pripisuju uticaju srednjovekovnih Vlaha na njihov jezik.
E, sada, pošto je cela Crna Gora, zbog specifične konfiguracije terena, oduvek bila idealna za pastirske katune, pa samim tim i Vlahe (sa velikim V), kao potpuni laik, naravno, palatalizaciju u jeziku Crnogoraca povezujem sa onim što je Paun napisao, odnosno sa lenjošću jezika srednjovekovnih Vlaha.
Nisam baš najsigurniji da li  Pavle Ivić nešto piše o tome?

[virgil]

Kao sto Paun rece, palatalizacija je opsta pojava. Skoro svi neolatinski jezici redovno palataliziraju drevni latinski. Evo par primera iz knjizevnih jezika:

latinski    francuski   italijanski   rumunski quinque     cinq         cinque       cinci carus        cher           -            - diurnus      jour         giorno        -

I u engleskom palatalizacija je isto tako prisutna, ali posto se jezik ne pise foneticki, to strancima nije odmah ocigledno. Na primer Tuesday (utorak) se cita otprilike 'ćusdej'.

Zanjimljivo za Ungarjane: palatalizacija brazilskog portugalskog prema maticnom portugalskom je vrlo slicna nasoj prema knjizevnom rumunskom:

http://tltc.la.utexas.edu/brazilpod/blog/2007/01/04/lesson-11/

[virgil]

A alta evoluare a graiului ungurean este simplificarea genitivului si dativului:

cazul        graiul ungurean      limba literara

genitiv      a lu uomu               a omului
dativ         la uom                    omului

genitiv      a lu uoamińĭi           a oamenilor
dativ         la uoamińĭi              oamenilor

genitiv      a lu fata                  a fetei
dativ         la fată                     fetei

genitiv      lu fĭećiľe                  fetelor
dativ         la fĭeće                    fetelor


Simplificarea cazurilor in graiul ungurean este asemanator cu cele din celelalte limbi neolatine, unica exceptie printre limbile literare fiind limba romana.

[virgil]

Într-o altă secţie a forumului, domnul Păun descrie fraza 'NUĬE BUN ĐI VACA NUASTRĂ':

http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=176.0

Folosirea cuvântului 'bun', care de obicei are rol de adjectiv (sârbeşte pridev) în locul adverbului (prilog) 'bińe' este o diferenţă faţă de graiul bănăţean, cât şi de limba literară.

În graiurile bănăţene nu s-ar spune: 'îĭ bun dă uoumu al bun' ci numai 'îĭ bińe dă uoumu al bun'.

[novica]

Uitaţ domnu Virgil ca satul mieu,unde m-am facut iestâ ĭntrâ ţarań şi ungureań.
Ţarańi ńe zice câ sintem ungueń,da noi la satul dupa noi le zicem ca iei sint ungureń. (muńtień)
(Nazalost pojam ungurjan se koristi u pezorativnom smislu)
(Sto se tice ekonomije,imamo otkad ja znam i stocarstvo i zemljoradnju)
Dar limba nostra ie mai mult ca ţarańascâ.
Noi zicem aşa:
ieu sint bun
tu ieş   bun
iel ie    bun     (srednji i muski rod)
ia  ie    bunâ 


dar noi niciodata nu zicem: nu ĭe bun di vaca nuastra
poate ca sa zicem:
vaca nostra nu ĭe bunâ                 - nasa krava nije dobra
cu vaca nostra nu-ĭe ceva bun       - sa nasom kravom nesto nije dobro (neki posao,nesto ,nije dobro sa tom kravom)
nu-ĭe bińe ceva cu vaca noastrâ    - nije dobro sa nasom kravom nesto  (njoj nesto nije dobro)
la vaca nostrâ nu ĭe bun               - nasoj kravi nije dobro

Inace mi prevodimo ovako,koristimo u stvari svakodnevno
Bińe   - dobro
Bun    - dobar
D-ar mie frica ca nu v-am ĭnţaľes calumĭa

[novica]

Jako zanimljivo zapazanjel, Virgil!
Interesantna stvar je kada su u pitanju pojedine reci slovenskog porekla na L, u vokabularu "Ungureana".
Naime, kod "Ungureana" L prelazi u LJ.
Evo par primera :

Livada = Ľivada (cita se Ljivada)
Lubenica = Ľubińiţa (cita se Ljubinjica)

Ili na Č :

Čizma = Śižma (čita se Šjižma, gde žopet nije umekšano)
Čarape = Śirĭepi (čita se Šjirjepi)
Čas = Śas (čita se Šjas)
Čaršav = Śĭerşau  ili Śarşâ (čita se šjeršau odnosno šjaršâ)
Čekić = Śocan (čita se Šjokan)
čistiti = ćistît

Interesantno je da  "Ungureani" ne znaju za slova Č odnosno Dž .



[/quote]
Na Caranskom koji ja govorim rekao bih:
Livada      = Ľivadja
Lubenica  = Lobeńiţa

Čizma = Čizma
Čarape = Čerapĭ
Čas     = Čas
Čaršav = Čĭerşav
Čekić   = Čokan
Čist     = Čistît
Čistiti   = ?

Inace cesto koristimo dj ,mekano kao tj   

[virgil]

dar noi niciodata nu zicem: nu ĭe bun di vaca nuastra
poate ca sa zicem:
vaca nostra nu ĭe bunâ                 - nasa krava nije dobra
cu vaca nostra nu-ĭe ceva bun       - sa nasom kravom nesto nije dobro (neki posao,nesto ,nije dobro sa tom kravom)
nu-ĭe bińe ceva cu vaca noastrâ    - nije dobro sa nasom kravom nesto  (njoj nesto nije dobro)
la vaca nostrâ nu ĭe bun               - nasoj kravi nije dobro

Inace mi prevodimo ovako,koristimo u stvari svakodnevno
Bińe   - dobro
Bun    - dobar
D-ar mie frica ca nu v-am ĭnţaľes calumĭa

Mulţam, domnule Noviţa.

Nici eu nu m-am exprimat prea bine cu exemplul pe care l-am dat:  "îĭ bińe dă uomu al bun". Mai bine s-o iau de la-nceput.  :D

Bińe este adverb (prilog) si bun este adjectiv (pridev). Poti sa spui 'îmĭ şăđe bińe cu clăbăţu (căśiula)', dar nu poti sa spui 'îmĭ şăđe bun cu clăbăţu'. Sau cand te intreaba 'cum mĭerźe lucru?' raspunzi 'bińe', si nicidecum 'bun'.

Mie imi suna neobisnuit 'nu ĭe bun đi vaca nuastră', pentru ca il inteleg  pe 'bun' in rol de adverb. Daca ar spune 'fânu al uscat nu ĭe bun đi vaca nuastră', atunci as intelege fara probleme.

Astept pe domnul Paun sa se alature la discutie si sa ne explice mai detailat ce inseamna expresia.

[virgil]

Na Caranskom koji ja govorim rekao bih:
Livada      = Ľivadja
Lubenica  = Lobeńiţa

Čizma = Čizma
Čarape = Čerapĭ
Čas     = Čas
Čaršav = Čĭerşav
Čekić   = Čokan
Čist     = Čistît
Čistiti   = ?

Zanjimljivo da čizma, čarapa, čaršav i čekić su reci turskog porekla: çizme, çorap, çarşaf, çekiç.

http://www.turkishdictionary.net/

[Vlad]

Оно што је код нас Унгуреана још занимљиво јесте, свакако, "ијекавштина", ако је тако смем назвати, посебно када се ради о позајмицама из српског језика.

Ево пар примера:

Песак - Piĭesâc(u)
Време - Vriĭamĭa
Преса - Priĭesa

Или када су у питању лична имена:

Вера - Viĭera
Пера - Piĭera
Стева - Stiĭeva
Перса - Piĭersa

Интересантан је изговор типичних словенских имена, посебно ако се лично име завршава на слово в, које Влах- Унгуреан изговара као у

Војислав - Voislau; Мирослав - Miroslau; Радосав - Râdosau; Богосав - Bogosau; Станислав - Stâńislau; Сава - Sau; Живослав - Jîuoslau;

Овај изговор је јако интересантан зато што се и у срењевековним повељама и турским дефтерима у катунима Влаха јављају словенска имена која, уместо завршетка "в", имају завршетак на "л", попут :
Гојисал, Радосал, Војисал, Хранисал, Вукосал, Берисал, Станисал, Видосал и сл, што даје  многим српским и страним ауторитетима повод да закључе да се ради о Власима који су словенизовани само по питању номенклатуре, али не и у језичком смислу, јер, како се често  наводи : "Роман никако не изговара в на крају ", што се може закључити и из примера палателизације која је и данас присутна код Унгуреана.