Naime donesena je 1819. godine i tu odluku je donela Vaseljenska patrijaršija. Odlukaa je glasila, da su sve pravoslavne crkve, dužne, da na teritoriji svoje eparhije krste sve parohijane, koji toj eparhiji pripadaju imenima pravoslavnim, koja su svojstvena za tu eparhiju, i da se deca ne krste "!imenima novogrčkim i stranim" .
Ja mislim da je moj drugar Gaša pobrkao lončiće
Potpuno razumem Gašu da, kao predsednik Odbora za saradnju sa SPC Nacionalnog saveta Vlaške nacionalne manjine, iznosi ovakvu pretpostavku.
Gašina pretpostavka je, na žalost, na vrlo klimavim, rekao bih – staklenim nogama!
Verujem Gaši da je Vaseljenska patrijaršija donela takvu odluku 1819. godine, ali ta odluka teško da ima veze sa onim što Gaša želi da dokaže.
Iz Gašinog komentara vidimo da Vaseljenska patrijaršija 1819. godine traži da sve pravoslavne crkve deci na krštenju daju biblijska tj. kalendarska imena. Jer, zašto bi Vaseljenskom patrijarhu, Grku, smetala „novogrčka imena“?
Da se srpsko pravoslavno sveštenstvo po svemu sudeći nije držalo ove preporuke, zaključujemo iz Popisa stanovništva Kneževeine Srbije iz 1863. godine.
Uzećemo kao primer najpre selo Crljenac u mlavskoj oblasti u kome je, 1863. godine, većinsko stanovništvo bilo – srpsko!
Pored biblijskih, odnosno kalendarskih imena, srećemo čisto narodna poput: Milutin, Miloš, Neša, Milivoje, Milan, Milanko, Milorad, Negoslav, Stanimir, Milosav,Milovan, Bogdan i da ih dalje ne nabrajam kod muškaraca.
Isto tako kod žena srećemo sledeća imena koja, takođe, nisu kalendarska – već narodna, poput: Zagorka, Dobrila, Stanija,Dobrija, Milunka, Stanojka, Milica, Stanija, Živana, Cveta, Miroslavka, Smiljanka, Ristana...
Ukoliko se uporede broj kalendarskih i broj narodnih imena kod Srba u Crljencu, dolazi se do zaključka da prevagu nosi broj narodnih, naspram kalendarskih imena.
Kakva je situacija u vlaškim selima, saznaćemo iz primera sela Starčevo, takođe sa Popisa iz 1863. godine, gde pored kalendarskih nalazimo muška lična imena poput: Milenko, Boško, Miloš, Ljuba, radoslav, Milojko, Raja, Milija, Miljko, Radovan itd.
Da je Srpska Crkva zaista sledila apel Vaseljenske patrijaršije, kako Gaša piše, svakako da ne bismo imali toliko srpskih narodnih imena i prezimena najpre u srpskim, pa onda i u vlaškim selima!
Ono što ozbiljno protivureči Gašinoj tezi su Popisi stanovništva iz 1827. godine.
Navešćemo imena vlasnika obora koza i ovaca Kapetanije golubačke iz jednog srpskog i vlaškog sela.
Najpre ćemo uzeti srpsko selo Vojilovo:
1. Милош Марков
2. Мата Дачин
3. Стока Аројев
4. Стоић Мартин
5. Стојко Аројев
6. Лала Јованов
7. Стоић Раичин
8. Миленко Адамов
9. Рајко Максимов
10. Стојко Кунџура
11. Стока брат
12. Миладин Николин
13. Раша Максимов
14. Војин Николин
15. Јован Милићев
16. Урош Станојев
17. Маринко Мишин
18. Пера Нешин
Od 18, samo tri popisana vlasnika nose kalendarska imena (Mata, Jovan i Marinko)
Pogledajmo sad vlaško selo Kudreš:
1. Ђура Петруцев
2. Симеон Думитров
3. Илија Јованов
4. Никола Петров
5. Аранђел Јованов
6. Петар Думитру
7. Јанко Петков
8. Лепедат Думитров
9. Никола брат
10. Илија Думитров
11. Јован Илијин
12. Првул Јанков
13. Драгуца Јованов
Od 13, samo njih trojica ne nose kalendarska imena (Lepadat, Prvul, Draguca).
Sledi logičko pitanje:
zašto bi se preporuka Vaseljenske patrijaršije uopšte odnosila na Vlahe kada bi oni, kao što vidimo, mogli služiti kao primer uzornih hrišćana i pravoslavaca koji nose gotovo isključivo biblijska imena?
I ono što je najzanimljivije: pod jurisdikcijom Karlovačke mitropolije, odnosno srpskog mitropolita, bili su, do 1864. godine, Rumuni (tada Vlasi) u Banatu i Erdelju.
Kako to da i njima nisu promenjena lična imena i prezimena, ako Vlasima u istočnoj Srbiji jesu!