16/10/2013 18:33 | Brisel, Beograd | Devenport i Dačić juče u Palati „Srbija“ / Foto: Beta / Slobodan Miljević
Šta piše u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropske integracijeGorući problemi javne finansije, javna preduzeća i nezaposlenostAutor: N. T.
Brisel, Beograd - Loša ekonomska situacija najveći je problem Srbije, a vlada u Beogradu u susret pregovorima o pristupanju EU najmanji reformski napredak pokazuje u oblastima poljoprivrede i ruralnog razvoja, socijalne politike i zapošljavanja, zaštite životne sredine i u finansijskim i budžetskim odredbama.
Ovo proizilazi iz godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija, koji je juče objavljen u Briselu. Šef Delegacije EU u Beogradu Majkl Devenport juče je ovaj dokument na 65 strana zvanično uručio srpskom premijeru Ivici Dačiću.
EK konstatuje da je Srbija proteklih godinu dana ostvarila „istorijski napredak“ u integracijama, kako zbog normalizacije odnosa s Kosovom, tako i zbog domaćih reformi, a da su ključni izazovi koji slede u sferama ekonomije i vladavine prava.
Kako se navodi, „2013. je bila istorijska godina za put Srbije ka EU“, a zemlja je „aktivno i konstruktivno radila na vidljivom i održivom unapređenju odnosa s Kosovom“, što je dovelo do sporazuma s Prištinom o normalizaciji odnosa i dogovora, koje je neophodno primeniti.
U „ključnim ocenama“ se naglašava da Srbija mora „održati zamajac reformi u bitnim područjima vladavine prava, naročito u pravosuđu i politici suzbijanja korupcije, nezavisnosti ključnih institucija, slobodi štampe, nediskriminaciji, zaštiti manjina i uslova poslovanja“. „Srbija dovoljno ispunjava politička merila“, ističe EK.
PRAVOSUĐEKako navodi, „ključne i sveobuhvatne strategije su usvojene za pravosuđe, borbu protiv korupcije i suzbijanje diskriminacije, dok su usvojeni akcioni planovi za primenu nacionalne strategiju za poboljšanje položaja Roma“. Takođe, vlada i parlament su primenili „pojačana pravila“ za konsultacije sa relevantnim činiocima pri donošenju zakona.
„Srbija i dalje mora da posvećuje posebnu pažnju nezavisnosti ključnih institucija, posebno pravosuđa“, ukazuje Komisija i stavlja do znanja da će „valjana primena strategija i akcionih planova na poljima pravosuđa i suzbijanja korupcije biti ispit spremnosti i volje Srbije da ide napred“.
Kako se upozorava, „rezultati Srbije u efikasnoj istrazi, suđenju i presudama krivcima za korupciju i organizovani kriminal i dalje moraju biti ozbiljno poboljšani“.“Vidljiv je aktivan pristup u istragama u suzbijanju korupcije, uključujući slučajeve na najvišem nivou“, ističe se u Izveštaju, uz napomenu da je potrebno doći i do sudskih presuda u pokrenutim slučajevima.
MEDIJIKomisija, međutim, upozorava da „izazivaju zabrinutost izveštaji o orkestriranim medijskim kampanja u određenim tabloidima protiv opozicionih stranaka, koalicionih partnera ili nezavisnih tela, kao i iznošenje detalja iz istrage ili najavljivanja hapšenja, zasnovana na anonimnim izvorima iz policije i tužilaštva“.
Takođe, „dalja pažnja mora se posvetiti slobodi medija i Srbija mora da krene u primenu strategije za sredstva informisanja, počevši od usvajanja očekivanih zakona o javnom informisanju i medijima, javnoj radio i TV difuziji i elektronskim sredstvima komunikacija“. Komisija naglašava i da je „ključno pozabaviti se pitanjima direktnog javnog finansiranja i nadzora nad medijima, kao i održanja javnih radio i TV sredstava informisanja“.
MANJINEU zaštiti manjina i posebno Roma vlasti u Beogradu su napredovale, smatra EK, uz opasku da „mada su učinjeni dodatni napori u zaštiti ranjivih grupa, posebno lezbejske, gej, biseksualne, transseksualne i međ seksualne grupe, nedostaje dovoljna politička podrška“, dok je zabrana Parade ponosa „posebno za žaljenje“. „Dalja briga mora biti posvećena delatnoj zaštiti medija, onih koji se bore za ljudska prava i drugih ranjivih grupa, uključujući LGBT populaciju, od zastrašivanja i napada ekstremnih grupa“.
EK napominje i da se „mora potpuno obezbediti dosledna primena Zakona o zaštiti manjina u Srbiji, naročito kad je reč o obrazovanju, korišćenju jezika, pristupa medijima i verskim službama na maternjem jeziku“.
KOSOVOSrpskim vlastima su upućene pohvale zbog unapređenja odnosa sa svim zemljama u regionu, a navodi se i da Beograd u potpunosti sarađuje s Haškim tribunalom.
Kada je reč o Kosovu, u Izveštaju se ukazuje da će „od izuzetne važnosti biti da Srbija i dalje u potpunosti ispunjava obaveze u normalizaciji odnosa s Kosovom i primenjuje dogovore postignute u dijalogu, uključujući primerenu saradnju s Euleksom“. Istovremeno se ukazuje da je važno da se primene briselski sporazumi o policiji, pravosuđu i održavanju lokalnih izbora na Kosovu, kao i da na tim izborima „Srbija ohrabruje najšire učešće kosovskih Srba“.
EKONOMIJAEK ukazuje na činjenicu da je „Srbija ostvarila određen napredak u uspostavljanju delatne tržišne privrede“, čime je na putu ispunjavanja ekonomskih merila za ugrađivanje u redove evropske dvadesetosmorke. Ali, napominje i da je neophodno da Srbija učini bitne napore u preustrojstvu svoje privrede, tako da može da se sučeli sa srednjoročnim konkurentskim pritiscima i tržišnim snagama unutar EU.
EK ukazuje na to da je Srbija u prošloj godini imala ekonomski pad od 1,7 odsto, ali je rast izvoza uspeo da popravi situaciju nastalu padom domaće potrošnje, tako da je došlo do manjeg i neuravnoteženog rasta u prvoj polovini ove godine. „Niz mera budžetske konsolidacije je primenjen mahom kad je reč o prihodima“, dodaje se u izveštaju, uz opasku da su „nezaposlenost i budžetski deficit i dalje veoma visoki“.
PREDUZEĆAUpozorava se i da je „učešće države u privredi veliko, dok je privatni sektor slab i (pravno) nezaštićen“, dok se javnim preduzeća loše rukovodi, imaju višak zaposlenih, gomilaju gubitke i predstavljaju veliki teret za budžet.
„Srbija mora nastaviti da poboljšava uslove poslovanja i ulaže snažne napore da se razvije konkurentan privatni sektor... Delovanje tržišnih mehanizama je ozbiljno narušeno zakonskim nejasnoćama i korupcijom, a siva ekonomija je veliki izazov“, upozorila je Komisija.
SPREMNOSTŠto se tiče „spremnosti za preuzimanje obaveza iz članstva u EU“, odnosno reformskih (ne)uspeha u susret pregovorima o pristupanju, EK konstatuje da je napredak u većoj ili manjoj meri postignut u većini od 33 analizirane oblasti, a da je vlada u Beogradu u usklađivanju sa pravnim tekovinama Unije najmanje dosad učinila u sferama poljoprivrede i ruralnog razvoja, socijalne politike i zapošljavanja, zaštite životne sredine i klimatskim promenama, kao i u finansijskim i budžetskim odredbama.
SkriningU Briselu će danas početi nova runda „skrininga“, ovog puta posvećena pregovaračkom poglavlju 32, koje se tiče javnih finansija. Proces dubinske analize usklađenosti srpskih zakona i propisima sa EU, a u pripremi za pregovore o pristupanju, počeo je pre dve nedelje razgovorima na temu pravosuđa, pravde i osnovnih sloboda (poglavlja 23 i 24).
SSP za KosovoEvropska komisija je u godišnjem izveštaju o napretku Kosova ocenila da je nastupila „nova faza u odnosima Evropska unija - Kosovo“, odlukom da se krene u pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koji će, kako je najavljeno, početi krajem oktobra i trebalo bi da se završe na leto 2014. godine.
izvor:http://www.danas.rs/danasrs/politika/goruci_problemi_javne_finansije_javna_preduzeca_i_nezaposlenost.56.html?news_id=269401&action=print
