Poreklo Vlaha istočne Srbije - Almažani u Zviždu - primer Pasujona iz Duboke

[Rosu]

Chiar numele oamenilor (Pasuioni/Păsuioni) are rezonanță specific bănățană. Nouă ne zic ”Roșoni” la tata în sat (județul Timiș).

Bravo! Sufix "oni" or "ońi" este un specificum al vorbitorilor graiuriľe banăţańe. Pentru femei să folosâşće sufixul "oańe" şî "oană".
Acest sufix vine din magiară.

Este, numai că nu cred ca vine din maghiară sufixul. Mai degrabă e o moştenire din latină.
Almaş, însă, este din maghiară.

Acelaşi sufix -oni a dat la olteni -oi (prin "topirea" lui -ń- intervocalic) în: Rădoi, Pleşcoi, Drăgoi, etc. care corespund în Banat la Rădoni, Pleşconi, Drăgoni, etc.

[Dejan alu Roskoban]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=p2z1TVQ-TwQ[/youtube]

1.Na kraju ovog video zapisa je tekst :"...Srbija je gotovo opustela posle seobe 1690. godine...."

2.U 6-tom minutu i 20 sekundi ovog zapisa sagovornik kaze :"...Jej a pljekat de aica, a trekut Dunrje si a lukrat akolo..."
(oni su posli odavde i presli Dunav i radili tamo...)

U vezi ove dve iznesene cinjenice interesuje me:
1. da li je Vlaha bilo u Srbiji pre 1690. godine?
2. na koga misli Krsta Golubovic kada kaze "oni" ?
( u celom zapisu, bez obzira na nastojanja gospodina Durlica da usmeri kazivanje, dogadjaji se hronoloski mesaju,sto unosi neke zabune,  kao da se prica "pr'nga kazanu dje frit rakije” )

E sad malo o Almašu i Almažu.
almás na madjarskom znaci - jabuka. Ime Almaș (Arad) na mafjarskom je glasilo Háromalmás.
sto znaci "tri jabuke".
U rumunskom jeziku i toponimiji egzistiraju oba termina tako da se Almaș ne moze prevoditi sa Almaj , dok u recniku stoji
Almăș (rom. Almaj). Stanovnici Almaș-a su almašani, dok oni koji vode poreklo iz Almaj-a su almažani. Takvi primeri se srecu i u rumunskim prezimenima izvedenim po poreklu Almașan, Almașanu, a postoje i Almajanu (Iordan I., Dicţionar al numelor de familie româneşti, Bucureşti)

A evo citata iz dex online:

" ALMAȘ 1. Rîu, afl. stg. al Someșului; 63 km. Izv. de sub culmea Meseșului. În cursul superior se mai numește și Fildu. 2. Com. în jud. Arad; 3.064 loc. (1991). Stație de c. f.   

ALMĂJ (ALMĂJULUI) 1. Munții ~, masiv muntos din grupa M-ților Banatului, la N de defileul Dunării, constituit din roci cristaline cu intruziuni de granite și calcare jurasice. Alt. max.: 1,224 m (vf. Svinecea Mare). Păduri de fag. 2. Depresiunea ~, zonă depresionară intramontană în sudul Banatului, între M-ții Semenicului, Almăjului și Locvei, drenată de rîul Nera. Supr.: 250 km2. Relief colinar, de terase și lunci. Climă blîndă. Expl. forestiere, de calcare, de cărbuni și azbest. Culturi de cartofi și de porumb. Zonă pomicolă și de creștere a vacilor de lapte. Cunoscută și sub numele de Depresiunea Bozovici. 3. Com. în jud. Dolj; 4.115 loc. (1991). Cula Poenaru (1764); biserică (1787).  "

Prezentovacu i citat koji se odnosi na Almaj, odnosno na Judetul Caras Severin (Krassó-Szörény megye):
"Lakóinak száma 1870. 378 077 volt, jelenleg 407 635; az utolsó évtizedben az évi átlagos szaporodás 0,64% volt. Egy km2-re jelenleg 42 lélek esik s így K. vmegye hazánk ritkábban lakott vmegyéi közé tartozik. Nemzetiség szerint K. vmegyében csak 10 879 (2,7%) magyar van, továbbá 48 058 (11,8%) német, 5723 (1,4%) tót, 311 335 (76,4%) oláh, 5018 (1,2%) bolgár (Krassova vidékén), 11 862 (2,9%) szerb, 8575 cseh és 5924 egyéb. A nem magyar anyanyelvűek közül csak 10 469 (2,6%) beszéli a magyar nyelvet" (Magyar Katolikus Lexikon, Pallas XI:38. - 1910. évi népszámlálás. Bp., 1912:845 - Edelényi 1928:660. - Jakabffy-Páll 1939:3. - Varga E. 2000:13)

Dakle ovde se radi o popisu iz 1870. godine gde se po nacionalnoj pripadnosti iskazuje broj stanovnika i to Vlaha, Nemaca, Hrvata, Srba, Ceha, Bugara...
U vezi takve strukture stanovnistva, kako se Vi, gospodne Durlicu bavite istrazivanjem ove materije, intersuje me otkuda ovde sve ove nacionalnosti (dakle radi se o popisu posle Pozarevackog mira, a  ova je oblast pripala Rumuniji tek 1919, godine )

Slicna je situacija i u Orsovi (popis iz 1910. godine):

"In 1910 Orsova is a village in the Orsova district of Krassó-Szörény (Caraş-Severin) County. Inhabitants in 1910: 5.795; 2.015 (34,7%) German, 1.870 (32,3%) Hungarian, 1.360 (23,5%) Vlachs, 262 (4,5%) Serb, 223 (3,8) Czech and 65 (1,1%) other by mother tongue, 3.339 (57,6%) Roman Catholic, 1.658 (28,6) Greek Catholic, 253 (4,4%) Jew and 509 (8,8%) other by religion.

[Rosu]

U rumunskom jeziku i toponimiji egzistiraju oba termina tako da se Almaș ne moze prevoditi sa Almaj

E atât de greşit ceea ce spuneţi.
Am scris într-un alt loc că alternanţa -ş- cu -j- este una des întâlnită: Lugoş-Lugoj, Cluş-Cluj, Almaş-Almaj şi în substantive comune se pronunţă de alternativ cujmă în loc de cuşmă, de exemplu. Mai pot scrie şi despre "mujdei" care este "must-de-ai" adică zamă (must) de usturoi, unde -st- a ajuns să fie pronunţat mai întâi -şt-, apoi -ş- şi în ziua de azi -j-.
Este o tendinţă relativ nouă în limba română.

intersuje me otkuda ovde sve ove nacionalnosti

Citez dintr-o monografie a unei comune bănăţene, Denta (jud. Timiş):

"Opera mare pe care a avut-o de înfăptuit guvernatorul Florimund Mercy a fost: restaurarea şi colonizarea Banatului cu colonişti germani, aduşi de prin ducatele: Wurtemberg, Hessen, Nassau şi din jurul Rinului (prima colonizare dintre anii 1717 şi 1722).

In anul 1738 începe iar să apară la marginile acestei provincii, semiluna. După ce turcii au pus stapânire pe mai multe cetăţi s-au stabilit la Mehadia şi ai încercat să cucerească Ciacova şi Denta.

In 1745 vin şi se aşează în Denta câteva familii de Bulgari şi s-a început construcţia unui canal până la revărsarea Bârzavei în Timiş. "

Aşa a fost în multe alte locuri din Banat în secolul 18, după ce austriecii au cucerit provincia de la turci.

[Dejan alu Roskoban]

1.Na kraju ovog video zapisa je tekst :"...Srbija je gotovo opustela posle seobe 1690. godine...."

2.U 6-tom minutu i 20 sekundi ovog zapisa sagovornik kaze :"...Jej a pljekat de aica, a trekut Dunrje si a lukrat akolo..."
(oni su posli odavde i presli Dunav i radili tamo...)

U vezi ove dve iznesene cinjenice interesuje me:
1. da li je Vlaha bilo u Srbiji pre 1690. godine?

Kako nisam udostojen odgovora, da pokusamo da rasvetlimo situaciju pre 1690. godine u Zvizdu:

“Први сачувани попис за ову територију датира из 1467. године
Звижд је имао 13 насеља, 159 кућа (ни једна удовичка) и приближно 795 становника. Ова насеља настањена су углавном влашким становништвом.” (Dr Jelena Sreckovic, Istorijsko-demografske osnove naseljenosti Braniceva, 2009. Beograd)

Zakljucak : u Zvizdu je zivelo vlasko stanovnistvo i pre velikih seoba !
Pitanje: Gde je nestalo vlasko stanovnistvo iz Zvizda u medjuvremenu?

[Дежурни уредник]

Kako nisam udostojen odgovora, da pokusamo da rasvetlimo situaciju pre 1690. godine u Zvizdu:

Жао ми је што не стижем да одговорим, разлози су вишеструки, али оно што је важније од свега, комплетне одговоре на сва постављена питања, а нарочито на она која нису постављена, даћу у монографији "Власи карпатске Србије". То истовремено значи да одговори нису једноставни, или да се не смеју дати у поједностављеној форми, јер би се тиме конфузија само продубила! Наука није вештина у познавању чињеница, него у баратању методом. У научним књигама он се или подразумева, или се подробно објашњава, уколико садржи неке иновације (као што је случај са монографијом). Дакле, не бих могао да дам одговор, док прво не објасним метод, са свим тим иновацијима које уводим. А за то немам времена, а да будем искрен: ни неку посебну мотивацију! Јер онај/они који је решио да пљује по мени, пљуваће без обзира на сав труд који овде-онде улажем да ствари износим аргументовано! Чињенице, видели смо у случају "Гергине", могу се покупити и из укрштених речи, а нарочито из "Политиког забавника", али то није наука, барем не за оне који науку озбиљно схватају! Сачекајте монографију, па пичите по њој, само се надам да ће то "пичење" бити мање аматерско од овога којим су/сте "опичили" по "Компендијуму"!