Rumunija je izdejstvovala amandman u Završnom izveštaju Saveta Evrope o Srbiji. Tema manjinskih prava Vlaha/Rumuna iz Timočke krajine predmet interesovanja rumunske delegacije u Savetu.
Srbija je ostala pod Monitoringom, uprkos očekivanjima srpske delegacije da ubedi izvestioce Parlamentarne skupštine Saveta Evrope da su ispunjeni svi uslovi za njegovo ukidanje.
Šta više, rumunska delegacija je izdejstvovala amandman na završni izveštaj, amandman koji od Srbije traži konkretne korake u skladu sa Rezolucijom Skupštine Saveta Evrope 1632/2008, koja se odnosi na „situaciju nacionalnih manjina u Vojvodini i rumunske manjine u istočnoj Srbiji“. Ovaj dokument potvrđuje mišljenje o postojanju zajednice takozvanih Vlaha koja želi da očuva rumunski jezik i identitet, prenosi Romanian Global Njuz.
U toku radne sednice Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, u svom izlaganju, senator Viorel Badea, predsednik komisije za dijasporične Rumune rumunskog senata, naglasio je da je, istog mišljenja kao i njegov kolega iz rumunskog senata, Titus Korleceanu, predsednik senatske komisije za spoljne poslove: da Srbija nije ispunila obećanja vezana za priznavanje i ostvarivanje manjinskih prava Vlaha/Rumuna.
Romanian Global Njuz ekskluzivno prenosi izlaganje senatora Viorela Bađe u Parlamentarnoj skupštini SE:
Poštovane kolege,
Bez bilo kakve dileme Srbija pripada porodici evropskih naroda.
Ispunjenje političkih kriterijuma koje zvanični Brisel postavlja zemljama pretendentima na članstvo u Evropsku Uniju, usko su povezane sa aspektima vezanim za objekt kojim se bavi izveštaj komisije izvestilaca SE. Bez svake sumnje da je Srbija, poslednjih godina, vidno napredovala prihvatanjem bitnih zakona namenjenih jačanju institucija, nudeći prostor za jačanje pravne države.
Uprkos pomenutim činjenicama, smatram da ipak postoje ozbiljni nedostaci u pogledu poštovanja manjinskih prava.
Duboko sam zabrinut kontnuitetom pogoršanja položaja Rumuna koji žive u istočnoj Srbiji, za koje vlasti u Beogradu koriste naziv „Vlasi“. Pripadnici ove grupacije su suočeni sa ozbiljnim problemima koje se tiču slobode veroispovesti, prava na korišćenje maternjeg jezika, očuvanja kulturnog identiteta etc.
U prošlosti su se pritisci na očuvanje identiteta ove zajednice svodili na pretnje i uznemiravanja. Decembra 2011. godine, bili smo svedoci jedinstvene situacije: dva lidera Rumuna u Srbiji (jedan iz Banata u Vojvodini, drugi iz Timočke krajine), bili su meta oružanih napada. Izvršenje ovih napada iste noći, navodi nas na sumnju da se radi o koordinisanoj akciji.
Poštovane kolege,
Ne mogu a da ne izrazim svoje duboko razočaranje koracima koje preduzima Srbija ka de-romanizaciji onih koje naziva „Vlasima“ i koji su, tu nema nikakve dileme, govornici rumunskog jezika. Instrumentalizacija Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine kroz negiranje etničkog identiteta Vlaha treba odmah prestati. Smešnim pokušajem kreiranja pisma nekakvog „vlaškog“ jezika pokušava se, zapravo, motivisati zahtev za formiranjem posebnogkulturnog i jezičkog identiteta, različitog od rumunskog, koji nas upućuje na Staljinističke metode izmišljanja lažnog etničkog i jezičkog identiteta.
U mojoj zemlji, svaka od nacionalnih manjina je priznata, za razliku od veštačkog stvaranja podelana kojima Srbija insistira između Vlaha i Rumuna-, tako da bilo koji od pripadnika nacionalnih manjina, koje žive u mojoj zemlji, profitira od verskih sloboda, mogućnosti obrazovanja na maternjem jeziku, prava na negovanje kulturnog identiteta (uključujući znatna budžetska sredstva koja država Rumunija izdvaja). Podrazumeva se da se i srpska manjina u Rumuniji pripada navedenoj grupi.
Sve ovo se događa u Rumuniji, poštovane moje kolege, za razliku od Timočke krajine, gde naši sunarodnici nisu ni priznati kao Rumuni, premda predstavljaju brojnu populaciju na tom području.
Želim preneti jako važnu poruku mojim srpskim kolegama: Mladi u Bukureštu su 1999. godine protestvovali u znak podrške Vašoj zemlji, pogođenoj ratnim dešavanjima. Srbija je na putu da, u danima, nedeljama, mesecima koji dolaze, izgubi podršku tih anonimnih- ali iskrenih ljudi, koji su osećali obavezu da joj, sa moralne tačke gledišta, daju podršku kada joj je bilo najteže.
Šteta bi bilo potceniti ovu činjenicu.
Zahvaljujem na Vašoj pažnji.