Prema
A.Fochi, Mioriţa, Tipologie, circulaţie, geneză, texte, Bucureşti, Editura Academiei, 1964
o motivu "Mioriţe" zabeleženo je na području Rumunije 930 dokumenata, od čega su:
702 varijante,
123 fragmenti i a
105 informacije, i to
u Transilvaniji - 329 variante,
u Banatu - 14,
u Olteniji - 31,
u Munteniji - 67,
u Dobrudži - 10
i u Moldaviji - 51.
Iako sam kod nas kopao najdublje što se moglo, nisam naišao ni na fragmente ove pesme, što je samo još jedna potvrda da najveći deo naših Vlaha, pogrešno (od strane Carana) nazvanih "Ungurjani", sa Erdeljom nema široke veze! Pošto su svi naši "Ungurjani" zapravo Banaćani, ne čudi ta odsutnost "Mioriţe", kada u samome Banatu, koji se "punim plućima" naslanja na Erdelj, vidimo da je zabeleženo tek 14 varijanti! Ovaj takođe mali broj od 31 varijante, zapisan na području (zemljoradničke) Oltenije, siguran sam da potiče od Erdeljaca, tj. "Ungurjana", doseljenih u Olteniju, tj. "Malu Vlašku".
Kod nas, kad god čovek pita lautare za "Mioriţu", prvo kažu "N-am-uḑît", pa kad im ukratko opišete osnovnu temu, samo posle par trenutaka se ozare i kažu:
- E, aĭa ĭe la nuoĭ kînćik "Uoiţă balură!" ... (O ovoj pesmi više kasnije!)
