(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.timoc.org%2Fpress%2F15092007timocanin%2F%21cid_05aa01c82d0f%24dc5868c0%240601a8c0%40DUSAN.jpg&hash=ed5a19b674e3166c716739605b7fdc0d5dec0773)
Možda će i da iznesu neki stav ako nisu previše zaokupljeni svojim sitnim statusom i koji će da preuzme prevlast u svojim sitnim političkim igrama .
Sta mi rumuni ocekujemo od Srbije. Da imamo skolu na rumunskom da imamo nase medije na rumunskom da imamo bogosluzenje na rumunskom. Pa rijatelji to nemoze jer mi nismo rumuni mismo vlasi. I dokle god mi bili vlasi nista necemo dobiti jer ni ne zasluzujemo nas jezik je rumunski nikako vlaski. Pirocanac i sumadinac pricaju srpski a ne pirocanski i sumadinski. Znaci postuj sebe da bite drugi postovali.
Citat: Floramare poslato 26.02.2008. 22:09
Nas jezik bi bio rumunski jedino u slucaju kada bi dolazili iz Rumunije ili bili njeni drzavljani.
Морам ти признати да врло интересантно резонујеш, Floramare!
По теби, ако сам добро разумео, језик је исто што и држављанство. Не знам само како је уопште могуће да Аустријанци и Швајцарци говоре немачким језиком а да не долазе из Немачке. Да не помињем употребу шпанског језика у, са изузетком Бразила, Суринама и Француске Гвинеје, читавој Латинској Америци или енглеског у САД, Аустралији, Канади, Карипским острвима...
Друга ствар која јако боде очи у овој реченици јесте теорија континуитета Влаха на простору на коме сада живе. Да ли је могуће да су, уколико узмемо у обзир честим пустошењима условљене миграције током читавог средњег века, једино Власи успели да одрже континуитет на овим просторима. На страну што је основна делатност Влаха током читавог средњег века сточарство које неминовно изискује номадски начин живота.
Како рецимо објаснити да читав слив Јужне Мораве обилује десетинама влашких или румунских хидронима (назива река) а да њих нема у североисточној Србији, на простору на коме живе такозвани Власи "Унгуреани"? Ваља напоменути да су постојећи хидроними са влашком основом новијег датума.
Али, да оставимо и то по страни. Сви који се иоле озбиљније баве или су се бавили Власима једногласни су у оцени да претке данашњих Влаха "Унгуреана" требамо тражити на простору садашње Румуније одакле су се након Пожаревачког мира 1718. године они доселили на ово подручије.
Погледајмо извештај команданта темишварске управе Евгену Савојском од 20. октобра 1722. који говори како je решен проблем насељавања источног дела окупиране Србије (Крајина, Кључ, голубачко подунавље, Звижд и Хомоље), који je био припојен темишварској администрацији:
""
II y a deux jours que je suis ici de retour de la visite des frontières du Timock et de Kutschein. J y ai trouvé tout en bon estât et ce qui m'a fait plaisir c'est la réussite des dispositions faites Testée, puisque'à présent ce pays commence à se peupler, y ayant plus de 2400 familles, au lieu que l'année passée il n'y avait pas plus de 800; tous les Knées généralement ont estré auprès de moi et m'ont assuré d'attirer tous leurs parents."
У преводу на српски:
,,
Ima dva dana kako sam ovde [u Oršavi], po povratku sa obilaženja granica Timoka i Kučajne. Tamo sam sve našao u dobrom stanju i uspeh odredbi (dispozicija) preduzetih prošlog leta mi je pričinio zadovoljstvo pošto sada taj kraj počinje da se naseljava: u njemu ima sada više od 2400 porodica dok prošle godine tu nije bilo više od 800; svi doseljenici su u glavnom bili oko mene i garantovali mi da će privući (dovesti) svoje rođake"
Да ли по овоме испада да је језик наших предака, досељених пре 300 година био румунски а наш то више није, пошто смо ми, дакако, рођени у Србији а они у Румунији?
Citat: Floramare poslato 26.02.2008. 22:09
Uzimajuci u obzir, da smo starosedeoci na Balkanu jos iz doba kada pojam "rumun" nije ni postojao,
Да смо староседеоци на Балкану, са тиме се апсолутно слажем. Међутим, постављам питање: у односу на кога смо староседеоци?
У односу на Румуне?
Одакле ли су се, да ми је знати, ти Румуни доселили? Са неба нису сигурно пали!
Што се тиче самог етнонима "Румун" и његовог постојања, хајде да то разјаснимо његово присуство.
Сам етноним "Румун" као
општеприхваћени интернационални термин за некадашње становнике румунских кнежевина Влашке, Молдавије и Трансилваније појављује се тек у другој половини 19. века.
Шта је било са његовим коришћењем када су Власи у питању?
Интересантно је погледати шта је на свом пропутовању кроз Влашку и Молдавију 1574. године записао чувени француски путописац и хуманиста Pierre Lescalopier:
,,
out ce pays la Wallachie et Moldavie et la plus part de la Transivanie a esté peuplé des colonie romaines du temps de Traian l'empereur...Ceux du pays se disent vrais successeurs des Romains et nomment leur parler romanechte, c'est-à-dire romain ..."
У преводу на српски:
"Сви становници Влашке и Молдавије и већина оних из Трансилваније потомци су Трајанових колониста...На свом језику они се Римљанима сматрају а за језик којим говоре кажу да је
романеште, што значи латински..."
Слично извештава један италијански путописац, Franсesko de la Vale, који у Влашкој борави 1532. године:
"
...si dimandano in lingua loro Romei...se alcuno dimanda se sano parlare in la lingua valacca, dicono a questo in questo modo: Sti Rominest ? Che vol dire: Sai tu Romano,..."
У преводу на српски:
"...на свом се језику они (Власи, моја примедба) Романима зову, а када вас питају говорите ли њихов језик, чине питајући : "Шти Роминеште? Тиме желе да кажу говориш ли латински,..."
Citat: Floramare poslato 26.02.2008. 22:09
bez ikakve lazne skromnosti mozemo reci da je nas jezik vlaski, jer nikada rumuni bili nismo samim tim cinom sto nismo ni formirali drzavu koja bi se tako zvala.
Ако себе на свом матерњем језику зовемо "Румâњî" онда то само о себи ваљда нешто говори, или можда грешим? Подсећања ради, тај наш
vlaski ми, Власи, називамо "румуњашће".
Али, да се сад окренемо другом делу твоје реченице који се тиче формирања Румуније.
Делимично сам о томе дао објашњење на претходном топику када сам узео пимер Швајцараца, Аустријанаца, Канађана итд.
Интересантно је обратити пажњу на интерни назив средњевековне Влашке, односно термин који су сами Власи употребљавали за Влашку.
Један од првих писаних докумената на "влашком" т.ј. румунском језику датира из 1521. године. Ради се о писму односно преписци између влашког трговца Неакшу-а и управника града Брашова. У свом писму, трговац Неакшу упозорава управника Брашова о могућем походу турских војних постројби на кнежевину Влашку.
Писмо је писано у ћириличној редакцији румунског, односно "влашког" писма, коришћеном до стварања Румуније 1862. године.
Ево шта, између осталог, пише Неакшу:
"
fi voę pren cěra rumŭněskŭ jarŭ èlĭ sŭ trěkŭ i pa(k) sŭ štïi do(m)nïjata kŭ are"
Више о томе на: http://ro.wikipedia.org/wiki/Scrisoarea_lui_Neac%C5%9Fu
Као што видимо, уместо општеприхваћеног, интернационалног термина "Влашка" или "Влахија", Неакшу користи термин "Цара Румуњаска", што је, у ствари, назив којим Власи говоре о својој земљи.
Да ли треба да потсетим да се међу Власима у североисточној Србији термин "Цара Румуњаска", па самим тим и сећање на средњевековну Влашку одржао до данас.
Њега сусрећемо у здравици коју Власи узвикују наздрављајући уз поклич "Са трајаскâ цара Румуњаскâ!"
Као што видимо, између термина "Цара Румуњаска" и "Румуњија" нема баш неке разлике.
То му дође исто као када бисмо говорили о релацији на тему "Српска земља" и "Србија".
И, на крају крајева, да ли Срби који живе у Румунији, који нису учествовали у стварању модерне српске државе, због тога престају да буду Срби, односно говоре српским језиком?
Citat: Floramare poslato 26.02.2008. 22:09
Znaci zadrzali smo stari nepromenjeni jezik koji potice jos od Trackih plemena,
Уф, Бога ти, Floramare, где ово нађе?
Ти, бре, откри оно што онолики лингвисти нису били у стању да ураде - да влашки језик директно доведеш у везу са старим трачким језиком кога лингвисти сматрају давно изумрлим.
Линвисти чак тврде да су успели да идентификују не више од 100-ак речи које се везује за древне Трачане.
Колико ја знам, једино су се "Апа" и "Урда" задржале у нашем језику а да директно вуку корен из древног трачког језика.
Ево списка до сада познатих трачких речи са Википедије:
http://de.wikipedia.org/wiki/Thrakische_Sprache
* achel = Wasser- (vgl. lat. aqua)
* aiz = Ziege (vgl. gr. αἶξ aix)
* ala = Strömung, Bach (Litauisch ala, alma ,,fließt")
* alta(s) = Strömung, Bach
* ang = gewunden, kurvenreich
* aphus = Wasser, Fluss, Quelle (Litauisch upė)
* arma = Moor, Sumpf (Litauisch armuo ,,Wasserloch im Sumpf")
* arda(s) = Fluss, Strömung
* arzas = weiß
* as = ich (vgl. Bulgarisch az (аз), Dialekt jas (яс, яз))
* asa = Stein- (Vergleiche Schwedisch/Altdeutsch Gebirgszug: Åsen/Osning)
* asdule = Reiter, reiten (vgl. Bulgarisch ezdatsch, jazdja, ezda (ezdach, yazdya, ezda, ездач, яздя, ezda)
* at(u)- = Strömung, Bach
* aq = steiler Küstenabhang
* bebrus = Biber (auch Litauisch bebras, vgl. dt. ,,Biber")
* bela = weiß (auch Bulgarisch bjal, Dialekt bel (byal/bel, бял/бел)
* bend = binden, verbinden
* beras = braun, dunkel (auch Litauisch bėras)
* berga(s) = Anhöhe, Ufer (Bulgarisch brjag, Dialekt breg)
* berza(s) = Birke (auch Litauisch beržas, vgl. slawisch breza)
* bistras = schnell (vgl. Altbulgarisch baistra (бъйстръ))
* bolinqos = wilder Stier (vgl. Bulgarisch wol ( вол ) - Deutsch ,,Ochse")
* bredas = Weidfläche (auch Litauisch brėdas, brydė; Altbulgarisch bred, brad (бред, бръд)
* brentas = Hirsch
* bria = Stadt
* brink- = anschwellen
* briza = Roggen
* bruzas = schnell (vgl. Bulgarisch brz)
* brynchos = Gitarre (vgl. Bulgarisch bramtscha - dt. ,,summen")
* bryton = Gerstensaft, Bier
* burd = Weg (vgl. Bulgarisch brod)
* bur(is) = Mann (auch Albanisch buri)
* calsus = trockener Ort
* chalas = Schlamm (vgl. Bulgarisch kal ( кал ) )
* dama = bewohnbare Gegend (vgl. Bulgarisch dom (дом) - Deutsch ,,Heim")
* daphas = Überschwemmung
* darsas = mutig, tapfer (Litauisch drąsus, Bulgarisch dаrsak (дързък))
* datan = Ort, Wohnort
* dentu = Genesis, Stamm
* desa, disa, diza(s) = Gott, Gottheit
* dinga = fruchtbarer Ort
* diza = Festung, Fort
* don = Gegend, Stelle
* drenis = Hirsch (Albanisch drenush)
* dumas = dunkel (vgl. Bulgarisch tama(тъма))
* dun- = Hügel, Gebirge, Düne
* ermas = wild, furios
* esvas = Pferd (Litauisch ašva)
* gaidrus = hell, heiter (Litauisch giedras)
* gava(s) = Land, Gegend (vgl. germanischen "Gau")
* genton = Fleisch
* germas = warm, heiß
* gesa = Storch
* gin = vertrocknen, verderben, sich auflösen, untergehen (vgl. Bulgarisch gina ( гина ) - ,,untergehen")
* haimos = Gebirgskamm, -kette (vgl. lat. hemus für Balkan)
* ida(ide) = Baum, Wald
* ilu- = Erdschlamm
* iuras- = Wasser, Fluss (Litauisch jura - Meer, viel Wasser)
* jog = dick
* kaba(s) = Moor, Sumpf
* kalamintar = Platane
* kalas = Region
* kalsas = trocken, vertrocknet
* kapas = Hügel, Abhang (Litauisch kapas ,,Grab")(albanisch kepa ,,Hügel")
* kela = Wasserquelle (Schwedisch källa)
* kenqos = Kind, Nachkommen
* kerasos = Kirsche
* kersas = schwarz (vgl. Bulgarisch tscher (чер))
* ketri = vier (Litauisch keturi, Bulgarisch cetiri (четири))
* kik- = lebendig, flink
* kir(i) = Wald, Gebirge (Slawisch gori, Bulgarisch korij)
* knisa(s) = ausgehobene Erdstelle
* kupsela = Haufen, Hügel (Litauisch kupstas) (Bulgarisch kup, kuptschina (куп, купчина)
* kurta = Wald, Eichenwald (Bulgarisch kurija)
* laza(-as) = Lichtung, Alp, Wiese (Bulgarisch loza - Weinberg, Weingarten, Rebstock)
* lingas = Weidebene
* mar- = Wasser, Moorgebiet (auch Litauisch marios) (Bulgarisch more, Deutsch ,,Meer")
* mer- = groß, berühmt
* mezena = Pferdereiter
* midne = Dorf, Wohnort
* mukas = Morast
* muka-s = Genus, Familie, Nachkommen
* musas = Moos, Schimmel
* navlohos = Stadt Osra in Bulgarien
* ostas = Flussmündung (Litauisch uostas)
* paibes = Kind, Sprössling, Sohn
* paisa(s) = Ruß
* palma = Morast, Sumpf (Litauisch Dialekt palvė )
* para = Dorf
* pautas = Schaum (Litauisch puta ,,Schaum")
* per(u)- = Felsen
* pes = Kind, Sohn
* phara = Dorf
* piza(s) = Sumpf, Weide
* por, -puris = Sohn
* pras = waschen, besprengen (Bulgarisch pera)
* purda = sumpfiger Ort
* putras = Schwätzer, Schreihals
* raimas = bunt (auch Litauisch rainas)
* raka(s) = ausgehobene Erdstelle, Graben
* ramus = ruhig, still (auch Litauisch)
* raskus = schnell, flink, lebendig (auch Deutsch ,,rasch")
* rera = Steine
* rezas (res) = König
* rhomphaia = Speer, Säbel
* ring- = schnell, flink
* rudas = rötlich (auch Litauisch)
* rus-a = Erdloch (auch Litauisch rūsys)
* sabazias = frei
* saldas = golden (vgl. Bulgarisch zlaten (златен) Altbulgarisch salta (залта))
* sara = Strömung
* sartas = hellrot (auch Litauisch)
* satras = lebendig, flink, schnell
* seina(s) = Dorf
* sekas = Gras, Grünzeug, Heu (Litauisch šėkas)
* sem(e)la = Erde (vgl. Slawisch semla)
* serma(s) = Strömung, Bach
* siltas = warm, angenehm (Litauisch šiltas)
* sind(u)- = Fluss
* singas = Niederung, Ebene, Senke
* skaivas = links
* skalme = Messer, Schwert
* skalp- = hauen, stoßen
* skaplis = kleine Axt (Litauisch (s)kaplis)
* skapt- = Erde ausheben (Litauisch skaptuoti und vergleiche Deutsch/Schwedisch schaffen/skapar)
* skaras = schnell (vgl. Bulgarisch skoro (скоро))
* skilas = schnell, stürmisch
* skreta = Kreis
* skumbr-as = Anhöhe, Hügel
* spinda = Lichtung im Wald (Litauisch spinda ,,Schein")
* struma = Strömung, Fluss
* suka = Spalt, Defilee (vgl. "Siek" altdt. für Bachtal)
* suku = Mädchen
* sula = kleiner Wald, Forst
* sunka = Saft (auch Litauisch)
* suras = stark, tapfer; salzig, bitter (schwedisch/deutsch "sur/sauer")
* svit = leuchten, strahlen (vgl. slawisch svet, Deutsch "schwitzen/schweißen")
* taru- = Speer
* tirsas = Gebüsch, Walddickicht
* tiqa = Licht
* torelle = Klagelied
* tranas = faulen, modern
* traus- = brechen (vgl. Bulgarisch trosa (троша))
* tund- = stoßen
* tuntas = Vogelschwarm, Insekten-Ansammlung (auch Litauisch)
* udra(s) = Otter (vgl. Bulgarisch widra (видра))
* ukas = Nebel, trübe
* urda = Strom, Bach
* urt = Milch
* usku- = Wasser, feucht
* ut- = Wasser, Fluss
* varpasas = Wasserstrudel
* veger- = feucht
* veleka(s) = Waschstelle am Fluss
* zalmos = Leder (Litauisch želmuo ,,Pflanze")
* zelas = Wein
* zelmis = Nachkomme (Litauisch želmuo ,,Pflanze")
* zenis = geboren
* zer = Tier, Bestie (Bulgarisch zwjar (звяр), in westbulgarischen Dialekten: zwer (звер))
* zetraia = Tonkrug
* zejra = Oberbekleidung
* zoltas = gelb (vgl. Altbulgarisch zolta (золта) - Deutsch ,,Gold", ,,gelb")
* zum- = Drachen (Bulgarisch zmej (змей)
* zvaka(s) = hell (Litauisch žvakė ,,Kerze")
U "Dušanovom zakoniku" postoji jedna velika stavka o nama gde je izričito naglašeno da je strogo zabranjeno Srbima da se žene Vlahinjama i obratno.To znači da smo mi u velikoj meri već bili na ovoj teritoriji .
Bas dok sam citala ovo pade mi na pamet da kazem da se u Vrscu u Visoj skoli za obrazovanje vaspitaca (sada Visoka) nalazi i posebno odeljenje na rumunskom jeziku, a slicno je i sa Uciteljskim fakultetom.
Verovatno ima jos primera treba samo da neko to hoce da vidi.
Uzgred, postoje i odredjene blagodeti toga da ima manje studenata, pa ko zeli moze da proba!