Florum VLAHA ISTOČNE SRBIJE

Sursa: Colonel de rez. Zagoriț Constantin, O hartă cu 800 de numiri de localități din Peninsula Balcanică, care amintesc de existența Românilor în: Istria, Slavonia, Bosnia, Herțegovina, Dalmația, Muntenegru, Sangeacul Novi-Bazar, Serbia-Nouă, Serbia Veche și Bulgaria de Apus, Ploiești, 1938

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ftiparituriromanesti.files.wordpress.com%2F2013%2F01%2Fharta-cu-romanii-balcanici-2.jpg&hash=8def537c32635e9579d7c3f7648ef5f88305151e)

http://tiparituriromanesti.files.wordpress.com/2013/01/harta-cu-romanii-balcanici-2.jpg

http://tiparituriromanesti.files.wordpress.com/2013/01/harta-cu-romanii-balcanici-11.jpg

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ftiparituriromanesti.files.wordpress.com%2F2013%2F01%2Fharta-cu-romanii-balcanici-11.jpg&hash=f6572b31d4c39ee6256e0df2f03f10c25979a901)

Na ovoj karti gospodina Zagorica dosta srpskih toponima i oronima je predstavljeno kao da su romanski. Nadam se iz neznanja a ne iz lose namere.

Naveo bih samo par primera:

-Vlasic, Vlasina, Veles... i sve ostale varijante koje dolaze od srpskog Boga Velesa, kao sto je vec bilo napisano na temi o etimologiji imena Vlah, odnosno Vlasi koje kao i ovi toponimi takodje vuce poreklo od istog Boga

-Branesko Polje kod Uzica je takodje predstavljeno kao romansko. Iskren da budem ne znam da li je uopste ovde ista potrebno BRANiti , jer bi to mozda bilo apsurdnije od ovoga sto je napisano na gore pomenutoj slici?

Primera ovakvih  na ovoj karti ima dosta, ali obzirom na ono sto je u nju uneseno ne zavredjuju neku preveliku paznju.

Mislim da je jako bitno proveriti metodologiju kao i naucne principe koje neko koristi, i da li ih koristi pre nego sto se ovakve stvari postave na forum.

Citat: Mircea poslato 12.02.2013. 17:05

Na ovoj karti gospodina Zagorica dosta srpskih toponima i oronima je predstavljeno kao da su romanski.

Pre nego što o bilo čemu sudite iz oblasti toponomastike, naučite barem osnovna pravila te nauke!
Ali ozbiljno!

A pre toga nađite nekako - možda pipanjem na slepo - ili pitanjem po komšiluku - dugme za resetovanje od bilo kog -izma, da biste te pojave razumeli!

Zaslepljeni nebeskom Srbijom, ne možeete ništa videti na ovoj prozaičnoj zemlji!
Majke me, kad vam kažem!

Citat: Mircea poslato 12.02.2013. 17:05

Na ovoj karti gospodina Zagorica

A reći ću Vam, pošto se na ovom Florimu neznalice uče:
a) da je Stanko Vojvodić po svim pravilima nauke, otkrio više od 10300 slavizama u rumunskom jeziku, a da mu pri tom ni jednog trenukta nije palo na um da rumunski jezik nazove slovenskim, ili srpskim,    
v) da je Midhat Šamić otkrio preko 6600 turcizama u srpskom jeziku, a da ni njemu niti ikome drugome nije palao na pamet da srpski jezik nazove turskim,
g) da je poznato da je pun k.ac romanskih (latinskih=vlaskih) reci u osnovi engleskog jezika kojim se danas ceo svet kurci kao prestiznim jezikom a da ga niko ne naziva romanskmi, latinskim ili vlaskim (mada je, recimo, vlasima preko polovine tastature na kompjuteru razumljvio preko latinske osnove engleskog jezika, nego preko nabudzenog engleskog, primeri: esc - iskeip = skapă, enter - întra = unutra, page = pejdz - pađină, alt - altă = drugi itd)

Komentar: ima jedno jako logično objašnjenje otkud toliko slovenskiih (ne srpskih) toponima na tlu današnje Rumunije, kao što postoji jedno jako logično objašnjenje otkud toliko slavizama (ne srbizama) u današnjem rumunskom jeziku, ali da biste dobiili odgovor na to pitanje morate da iz osnova promenite pristup ovom forumu.

Jer on ne trpi učitelje neznalice, ali učenike željne znanja obilato nagrađuje!

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.rgnpress.ro%2Frgn_12%2Fcache%2Fimages%2Fstories%2F2012%2F03%2F800-11Harta-Transnistria.jpg&hash=976a5d9943ed91c9318051ad7755703b349b3234)

---

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fgallica.bnf.fr%2Fark%3A%2F12148%2Fbtv1b8446406w%2Ff1.highres&hash=256ea67f4648e795653f1d9af2a3814fed2eda91)

Roumains des vallées du Timok, de la Mlava et du Pek, et Serbes du Banat, fragment d'après la carte ethnographique des régions habitées par les Roumains et des colonies étrangères qui s'y trouvent / par Prof.r Sc. Demetresco ; C. Polyso ; Prof.r A. D. Atanasiu ; et Ed. Borcca -[s.n.] (Paris)-1919
http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/btv1b8446406w/f1.zoom.r=atanasiu.langDE

---

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fgallica.bnf.fr%2Fark%3A%2F12148%2Fbtv1b8446408q%2Ff1.highres&hash=00dd7fef161722f94820a1ce0e573e988a55b706)

Revendications territoriales des Koutzo-Valaques Macédo-Roumains concernant l'indépendance du Pinde / Dressée et dess. par A. D. Atanasiu, ,... -[s.n.] (Paris)-1919
http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/btv1b8446408q.r=atanasiu.langDE

---

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fgallica.bnf.fr%2Fark%3A%2F12148%2Fbtv1b84464079%2Ff1.highres&hash=ef1adb5def14777a6ab17763a9a8424f194c42fb)

Carte ethnographique des Macédo-Roumains (Koutzo-Valaques) / d'après G. Lejean ; 1861 H. Kiepert ; 1869 Gustave Weigrand ; C. Noe ; 1913 L. T. Boga ; 1913 D. Abeleanu ; Par A. D. Atanasiu
http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/btv1b84464079/f1.zoom.r=atanasiu.langFR

---

@Mircea

Ima li na ovom prostoru romanskih toponima, ili možda treba da kažemo: "Nekada su tu živeli Vlasi (Romani) a danas tu žive etnički čisti GRCI i Slovenski narodi (Srbi, Bugari i Ukrajinci) etnički čisti SLOVENI"  ???

Citat: Mircea poslato 12.02.2013. 17:05

-Vlasic, Vlasina, Veles... i sve ostale varijante koje dolaze od srpskog Boga Velesa, kao sto je vec bilo napisano na temi o etimologiji imena Vlah, odnosno Vlasi koje kao i ovi toponimi takodje vuce poreklo od istog Boga

I kao što sam vam već rekao na samome početku, Veles NIJE SRPSKI BOG, a tvrdnja da etnonim Vlah dolazi od teonima Veles (ili kako god ga vi napisali) jeste tvrdnja dostojna Frojdovog kauča!

Ovaj Florum to nije!
Kauč koji neguje Florum Vlasi Srbije nije nimalo ugodan za pacijente čija je dijagnoza dobijena leškarenjem na udobnom Frojdovom svilenom kauču!  

Oni koji ovde dolaze posle dijagnoze dobijene ležanjem na Frojdovom kauču, žale se kako ih Florumov kauč mnogo
žulja!

E, to je jedina istina: Ne samo florumov kauč, nego i ceo Florum STRAŠNO žulja svakog ko ovde dolazi u nadi da će malo da leškari, da digne sve četiri u vis, da pusti mozak na otavu, i da se malo, kao što bi narod rekao, zajebava sa Vlasima i na njihov račun ....

Fut marunt!
Neće da može!
To više neće da može!

Znaci stara prica, ko god iznosi cinjenice i dokaze da po svim zakonima nauke i prirode ne mozete biti nikakav « RumIn » nego SrbIn=Vlah, ono sto su i vasi kao i preci svih Vlaha oduvek bili  je zlonameran, provokator, nacionalista... 

Meni je jako zao sto vi uporno pokusavate de budete ono sto niste ali na kraju krajeva to je vas problem. Tu ni Freud ne pomaze.

Ponavljate uporno de Veles nije srpski Bog. Pa ciji je onda to Bog gospodine Durlicu ? Imate li neki konkretan odgovor ili cete na moja direktna pitanja davati nedirektne odgovore ? Da li ste svesni koliko samog sebe devalvirate ovakvom izjavom ? Ali jos jednom, vas problem.

Da ne bude samo moja rec protiv vase da vidimo sta pravi strucnjaci imaju da kazu na ovu temu :

Prof.Dr. Sreten Petrovic, profesor Kulturologije, Uvoda u estetiku i Kulturne istorije Srba na Filoloskom fakultetu u Beogradu.
Велес код Јужних Словена и Срба.

Бог Волос има и у општесловенској а, посебно, у источнословенској и јужнословенској митологији врло високи ранг.
Реч је о божанству које је временом попримило неке друге манифестне одлике, у зависности од културно-историјских околности.

Велес / Волос је хтонично божанство. Митски лик "Велеса", односно "Волоса", знатан број теоретичара попут Брикнера, Елијадеа, Иванова, Топорова, Рибакова, делом и Чаусидиса и Живанчевића, интерпретира, глобално узев, као хтонично божанство, повезано са светом мртвих.

Пољски аутор из 16. века Ј. Лисицки сматрао је "Vielona богом умрлих душа", да би у 17. веку Скендер о Welsu говорио "као о богу мртвих, коме су били посвећени помени".

A evo sta pisac gore navedenih redova Profesor g.Stevan Petrovic kaze u svojoj knjizi Sistem Srpske Mitologije, bez da je znao za ovu nasu prepisku :

У књизи Митологија, култура, цивилизација (Петр. С., 1995:262-266) отворено сам полемисао са једном у науци недостојном праксом код нас. Наиме, када се неки важни извори за проучавање српске историје, односно српске и словенских култура, заједно са провокативним
научним хипотезама па и читавим теоријама (публикованим у научним расправама, или као збирке песама) учине појединим научницима, историчарима и фолклористима лично "неприхватљивим", будући да би их све то уздрмало у већ устаљеном позитивистичком "догматском дремежу", они ће на све могућне начине :

а) избегавати не само јавну полемику, већ, што је још горе

б) учиниће све да се поменуте научне чињенице, новије хипотезе и теорије о појединим
историјским, културолошким, фолклористичким и митолошким питањима, коликогод је то могуће,"прећуте", или сасвим ставе по страни!

Uostalom evo vam poveznica pa citajte :

http://slobadidi.files.wordpress.com/2010/12/sreten-petrovic-sistem-srpske-mitologije.pdf

A da vidimo sta su ove « neznalice i nacionalisti » pipanjem na slepo kod suseda izneli o srpskom Bogu Velesu i toponomastici :

Топономастика се у новије време прихвата као једна од важних дисциплина и незаобилазан извор за реконструкцију митолошког система. О томе је са великом компетентношћу говорио савремени истраживач словенске и руске културе, митологије и ареологије Б. А. Рибаков. Рибаков сматра како је на највећу жалост топономастика слабо проуче-на као извор за митологију. У топонимији је, међутим, сачувано много материјала о изворном веровању који не налазимо у постојећим писменим изворима, а свакако је постојао у митолошкој свести народа, у обредима и култу.

Тај је извор посебно важан за изучавање српске митологије. Наведимо неке очигледне примере из топонимије на нашем простору: "Перун" и "Перуника" - сећање на бога Перуна, ,,Велес" и "Вележ" указује на бога крупне стоке Велеса или Волоса, ,,Триглав" или "Троглав" -сећање на бога Триглава. "Св. Вида" и "Св. Вита". "Витоше", "Видуше" -говоре о Световиду, "Девица", "Девин" и "Девча" - указују на присуство у веровањима, обичајима и култу женског божанства Девице.

Интересантно је, међутим, да се на нашем простору налазе и трагови, осим Јарила и Рујевита, још и бога Прове као и великог источнословенског женског божанства Мокоше, односно Макоше. Управо због свега тога, брижљиво и широко скупљени називи у свим словенским земљама могу дати у будућности значајнију и потпунију слику о распрострањености поменутих божанстава за разлику од оне слике која се заснива на крајње фрагментарним писменим изворима.


Sve ovo sto govori prof. Petrovic mozete naci kod mnogih istrazivaca koji niti su svi Srbi pravoslavne vere niti su svi slovenskog porekla. Ali je potrebno svoju svest otvoriti i nikako se ne odricati kulta svojih  predaka koji bi trebalo da nas prati od rodjenja pa do smrti.

A ovaj nas nesretni Srbin, pukovnik ruminske vojske Konstantin Zagoric, kao sto mu i srpsko prezime kaze, verovatno je ziveo negde iza gore (mala sala) pa mu je izvetrilo zavestanje predaka (nije sala). Da je drugacije ne bi lupetao onakve gluposti na onom svom sliko- pisaniu  operisanom od bilo kakve nauke.

Ali da bi se to razumelo treba ostaviti svoje komplekse i frustracije po strani, nepristrasan istrazivac, ako je ozbiljan, nikad ne sme da polazi u svom istrazivanju od svoje zelje koju bi posto poto da dokaze. Iz toga se javlja samo silovanje cinjenica njihovo izvrtanje koje obicno rezultira zakljuccima bez ikakvog smisla.   

Sto bi Vlasi rekli : pametnom dosta !

Citat: Mircea poslato 14.02.2013. 07:25

Meni je jako zao ...

Мени није, јер Ви и вама слични имате озбиљан проблем са перцепцијом: чак и када својом руком напишете тачан одговор, нисте у стању да га прочитате како ваља.
Ја и даље тврдим да Велес није српски бог, а одговор чији је - стоји вам пред носом!

А тврдња да је етноним Влах настао по том и таквом богу Велесу је не само за фројдов кауч него и за једно одмаралиште у околини Ниша.
Ма ко да је то написао, и ма каквом титулом био окићен.
Одавно не губим драгоцено време у разуверавању таквих.
Има један Марфијев закон који учи с ким се ваља расправљати, а с ким не.

Дајем Вам само једно мало појашњење у вези са влашким језиком и речником на који сам Вас упутио.
Зато што је мој Ворбар прилично компликован, зато што нисам стигао да урадим ваљан водич да би се у њему свако лако оријентисао.
Дакле, зато што се осећам помало кривим што нисте тамо видели оно што је требало да видите, а не оно што сте Ви видели,
јер нисте могли да се у њему снађете.

1. Шта је "влашки језик" прочитајте овде:
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/ojeziku.php (http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/ojeziku.php)
Видећете да није реч о језику у лингвистичком смислу,
већ о дијалектима румунског језика, другим речима:
влашки језик је румунски народни језик,

2. Која је његова етимолошка "основа" и можете видети овде:
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/etimolog-trazi.php (http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/etimolog-trazi.php)
Дакле, основа влашког језика је латински језик.
То што има у себи знатан лексички фонд нелатинских речи,
говори само о историјским додирима и прожимањима,
а не о пореклу и сличним трабуњањима пацијената са Фројдовог кауча.
С тим у вези као Свесрбина или Пансрбина подсетио бих Вас на
Шкаљићев речник "Турцизама у српском језику" (књижевном, наравно).
Он је обрадио преко 6000 одредница, и ником не пада на памет да због те
енормно велике количине "турцизама" српски језик назове турским,
нити да тврди да је он настао од турског, још мање да су због тога Срби Турци!

3. У каквом се ондосу ДАНАС налази влашки језик као румунски народни језик
са румунским књижевним језиком на лексичком плану, можете својим очима видети овде,
уколико успете да их отворите ваљано:  
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/romrum.php (http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/romrum.php)
Дакле, иако је прошло више од три века одвојеног живота, у коме говорници влашкога језика
у источној Србији нису имали никаквога додира са матичним књижевним румунским језиком
северно од Дунава, иако је њихов језик био отворен ко врата на ветру за све могуће и немогуће ударе
службеног језика српске државе, са свом свитом његових дијалеката,
иако су мали Влашчићи добијали батине од учитеља ако би овај којим случајем чуо да говоре влашки,
влашки дијалекти су у односу на румунски књижевни језик сачували фасцинантно висок проценат
лексичког заједништва: на 2000 обрађених речи то је 81.9%

Зато тврдњу да је влашки језик засебан језик, или чак да је то искварени српски језик,
ја при чистој свести проглашавам за најобичнију баљезгарију!

ПС. Ако ме лепо замолите, ја ћу Вам објаснити и оно што Вас највише збуњује,
и што потхрањује ваш србоцентрични поглед на порекло Влаха и њихово етничко биће,
одакле извлачите тезу достојне озбиљне дијагнозе
да етничко освешћивање Влаха,
као и сваки рад у тој области
јесте расрбљавање Срба [sic!]
а то је питање откуда висок проценат славизама у влашким дијалектима,
другим речима у румунском језику
мада је то градиво за ученике VII разреда основне школе,
уколико ђак пажљиво слуша наставника
и не зева кроз прозор
док овај објашњава бугарско-влашко-молдавске
и српско-влашко-молдавске односе током средњег века!
Да не помињемо Пољску, Украјину и Русију,
јер би све то скупа, чини ми се, довело до приличног стреса,
а можда и до неке врсте расрбљавања у Вама самима!

На крају: да, радо признајем и јавно показујем да сам после три деценије рада као етнолог
после гомиле објављених текстова на више језика
постао страшно нетолерантан и груб према шарлатанству сваке врсте!

 

Citat: Mircea poslato 14.02.2013. 07:25
Znaci stara prica, ko god iznosi cinjenice i dokaze da po svim zakonima nauke i prirode ne mozete biti nikakav « RumIn » nego SrbIn=Vlah, ono sto su i vasi kao i preci svih Vlaha oduvek bili  je zlonameran, provokator, nacionalista...  

(io) sânt rumân
(tu) ieşť rumân
(iel, ia) iestă, ie rumân, rumână
(noi) sânťem rumâń
(voi) sânťeţ rumâń
(ii, ieľe) sânt rumâń, rumâńe


sânt - Lat. sum, *fui, *fire
io - Lat. ego, mihi, me.
tu - Lat. tu.
iel, ia - Lat. illum, illa.
noi - Lat. nos.
voi - Lat. vos.
ii, ieľe - Lat. illum, illa
rumân - Lat. romanus


http://dexonline.ro/definitie/sunt
http://dexonline.ro/definitie/eu
http://dexonline.ro/definitie/tu
http://dexonline.ro/definitie/el
http://dexonline.ro/definitie/noi
http://dexonline.ro/definitie/voi
http://dexonline.ro/definitie/ei
http://dexonline.ro/definitie/rum%C3%A2n

Hteo bih da se zahvalim Volcae-i na kulturnoj komunikaciji i to je ono sto treba da krasi ovaj Florum. Nadam se da ce i domacin da pocne da se ponasa vise u duhu svog imena a manje prezimena.

Gospodine Durlicu, koliko vidim razlika u nasem pogledu da li su Vlasi= Srbi ili su Vlasi= Rumini ne dolazi od cinjenica vec od razlicitog pogleda na njih. Moram priznati da me svaki vas mail, na primer o jeziku, sve vise odusevljava kao i svaka procitana vasa knjiga. Vi ste svojim radom i zapisima napravili jedan bastion srpske kulture i istorije na podrucju istocne Srbije i ja vam se na tome najiskrenije zahvaljujem.

Problem nastaje kad se dodje do tumacenja onoga sto ste zabelezili. Sve je pogresno popakovano a samim tim i dolazi se do pogresnih zakljucaka koji se kose sa sustinom i principima srpskovlaskog naroda (ime, obicaji,jezik, poreklo...).  Uporno gurate sve sto ste prikupili u nezgrapni ram zvanicne istorije i lingvistike.

Zbog toga ni ne produbljujete najosnovnija pitanja : Ko su Vlasi ? Kako su dobili ime i sta ono znaci ? 

Da ne bude ovo samo rec zanesenog Srbina= Vlaha  voleo bih da se vratim na polje materijalnih cinjenica i dokaza i da vidimo sta nam one kazu :

-Ime Vlah/ Vlasi dolazi od srpskog Boga Velesa, zastitnika pastira, useva...vodica dusa mrtvih. Pomeni i dace su obicaji koje svi Srbi od svog postojanja neguju i posvecuju svome Bogu Velesu. Etimolosko znacenje imena Veles sam vec objasnio u prethodnim postovima, V-Les, V=U, Les=Lug=Suma. Pomenuo sam vec nalaganje badnjaka.

-Vlasi iz istocne Srbije su deo srpskog naroda a ne posebna nacionalna zajednica ili deo ruminske nacionalne zajednice. Poreklo vode uglavnom od Srba iz Vlaske/ Vlasije (danasnja Ruminija) koji su napustili zbog terora svoja vekovna ognjista da se ne bi ruminizovali odnosno asimilovali u novu naciju i drzavu koja je tada bila u formiranju i koja se zove Ruminija.

-Vlasi iz Bosne, Istre i Dalmacije su Srbi koji nisu hteli da se odreknu svoje vere i svog srpskog Boga Velesa (pravoslavlje) i da prime nove vere (katolicanstvo i islam).

-Vlasi iz Makedonije su mesavina autohtonog srpskog stanovnistva i doseljenih Srba iz Vlaske/ Vlasije, sem imena i jezika zajednicki im je i kult Boga Velesa.

Ovo je odgovor ujedno i na mape koje su napravili Atanasiu i ostali, gde srpsko stavnistvo Vlahe prikazuje kao Rumine. Klasicna zamena teza.

Kakve veze imaju Vlasi sa Ruminima ? Kada se vlasko ime transformisalo u rumansko i zasto ?  Ako nije nastalo od Boga Velesa od cega je ?

Dokaz tome su i srpski toponimi koje nalazimo na svim prostorima gde zive Srbi= Vlasi.

Kad smo kod toponima vratio bih se na prvobitnu temu i na sliko- pisanie pukovnika ruminske vojske, Konstantina Zagorica, ne zbog toga sto imamo nekog materijala da izvucemo iz njegovog « ne-dela » vec iz prostog razloga sto je ono jako korisno da se razume ne samo pozadina i koren napisanih gluposti vec i karte koje su postirane na Florumu.

Oko toponima Vlasic, Vlasina, Velez nadam se da je sve jasno, i ja bih se sad pozabavio nekim apsurdnijim jos zanimljivijim tvrdjenjima g.Zagorica.

On kao ne samo visoki oficir, vec i kao svaki stanovnik Ruminije je znao da u Ruminiji postoji cuveno mesto/dvorac  koje se zove Bran. Posto je kao topograf spoznao da i na podrucju srpskih zemalja postoje mesta i regioni koji u sebi sadrze ovu rec bran, njegov zakljucak je bio da to mora biti romansko. Jer je Bran u Rumuniji a Rumuni su romanskog porekla pa samim tim i ova rec mora biti romanska !?

Nijednog trenutka verovatno sebi nije smeo da dozvoli pomisao da je put upravo obrnut i da je napravio klasicnu zamenu teza, ono na cemu  pocivaju ne samo ove karte vec i citav pristup povesti.

Srpska imena : Branko, Branka, Branislav, Branislava, Branivoj, Brana, Brane, Brankica, Branibor, SrboBran, SrboBrana... pokazuju koliko je ova rec ukorenjena u duh srpskog jezika i u srpsko bice. Imena mesta i oblasti : Brankovina, Branesko polje, Branicevo, SrboBran... samo dodatno pokazuju zasto je to nastalo od srpskog braniti a ne od neke romanske reci. 

E sad se postavlja pitanje da li je pukovnik ruminske vojske, Konstantin Zagoric bio toliko nepismen da ove ocigledne cinjenice pogresno prikaze ?

Ili je kao neko sa izrazito srpskim prezimenom bio zaduzen ili ucenjen da ovaku baljezgariju uopste potpise.  Ne treba zaboraviti da je ovo sliko pisanie nastalo u vreme velikog razsrbljavanja i poruminiziranja Srba koji su ziveli u danasnjoj Rumuniji.  Cilj je bio napraviti « naucnu » protivtezu kako je sve  romansko ne samo na podrucju Rumunije nego i na podrucju drugih srpskih podrucja i kako to sto Djuric postaje Djuresku je samo vracanje na ono sto je bilo pre « doseljavanja » Srba u 6-7 veku. 

Klasicnom zamenom teza je trebalo zataskati proces asimilovanja Srba u novoformiranu « naciju »... Nabacati na gomilu sto vise laznih informacija, da se Vlasi ne sete...

Necu ni da objasnjavam kako je selo Sarbanovac zavrsilo kao « romanski » toponim na ovom sliko pisaniu.  Zakljucite sami.

I naravno da postoji vrlo logicno objasnjenje zasto su skoro svi toponimi na podrucju danasnje Rumunije srpski kao sto postoji i logican odgovor zasto Turci ni posle 5 vekova vladanja nisu uspeli da ostave svoje toponime, tek poneki. Mada za vecinu njihovih toponima koji su se zadrzali do danas su Srbi sacuvali svoje stare nazive, na primer Novi Pazar (Yenipazar) je  bio Novo Trgoviste. Trgoviste  (Targoviste) imamo i u danasnjoj Ruminiji, i ne samo Targoviste nego i Zlatnu, Bukovinu, TamisVar...

Ova tema zasluzuje mnogo dublju analizu, jer onaj ko ne razume etnogenezu Rumina ne moze razumeti ni Srbina= Vlaha.

Na pitanje jezika cu se vratiti u kasnijim postovima ali bih samo rekao da to « vase » intra mnogo podseca na «  moje » un'tra (unutra).

Mislite o tome...

Citat: Mircea poslato 28.02.2013. 00:02
Ovo je odgovor ujedno i na mape koje su napravili Atanasiu i ostali, gde srpsko stavnistvo Vlahe prikazuje kao Rumine. Klasicna zamena teza.

Vlaške države, NE srpske države!

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.lib.utexas.edu%2Fmaps%2Fhistorical%2Fshepherd_1911%2Fshepherd-c-089.jpg&hash=05cf93c479a8e65c5f7ff3504d79a09d5b54f9d9)

^{Shepherd, William. Historical Atlas (http://www.lib.utexas.edu/maps/historical/history_shepherd_1911.html). New York: Henry Holt and Company, 1911. p. 89 (http://www.lib.utexas.edu/maps/historical/shepherd_1911/shepherd-c-089.jpg).}

Citat: Mircea poslato 28.02.2013. 00:02
Necu ni da objasnjavam kako je selo Sarbanovac zavrsilo kao « romanski » toponim na ovom sliko pisaniu.  Zakljucite sami.

Șerban, Șărban su rumunska lična imena.

rum. ȘERB, șerbi  — Lat. servus.
http://dexonline.ro/definitie/%C8%99erb

<sup>Гацовић, Славољуб. Етимологија несловенских основа у ојконимији Видинског Санџака XV и XVI века (http://www.gacovic.com/Text/Knjige/EtimologijaNeslovenskihOsnova.pdf), Матична библиотека "Светозар Марковић", Зајечар, 1993.

Constantinescu, Nicolae A. Dicţionar onomastic romînesc (http://digitool.dc.bmms.ro:8881/R/-?func=dbin-jump-full&amp;object_id=860548&amp;silo_library=GEN01), Bucureşti : Editura Academiei Republicii Populare Romîne, 1963.</sup>

Citat: Mircea poslato 28.02.2013. 00:02
-Vlasi iz istocne Srbije su deo srpskog naroda a ne posebna nacionalna zajednica ili deo ruminske nacionalne zajednice. Poreklo vode uglavnom od Srba iz Vlaske/ Vlasije (danasnja Ruminija) koji su napustili zbog terora svoja vekovna ognjista da se ne bi ruminizovali odnosno asimilovali u novu naciju i drzavu koja je tada bila u formiranju i koja se zove Ruminija.

-Vlasi iz Bosne, Istre i Dalmacije su Srbi koji nisu hteli da se odreknu svoje vere i svog srpskog Boga Velesa (pravoslavlje) i da prime nove vere (katolicanstvo i islam).

-Vlasi iz Makedonije su mesavina autohtonog srpskog stanovnistva i doseljenih Srba iz Vlaske/ Vlasije, sem imena i jezika zajednicki im je i kult Boga Velesa.

[...]
Трајан доврши освојења на левој обали дунавској (105 г. после Хр.) и ту створи провинцију Дакију, па да би Римљани ослабили Даке пресељавали су их на десну обалу Дунава, а Дакију насељавали. Својим установама Римљани су поримљанили (романизовали) староседеоце. Данашњи су остатци романизованих староседелаца: Румуни (Власи), Цинцари и Арбанаси.[...]

Стр. 16

[...]
Српска су, дакле, племена заузела читав Илирик, Маћедонију, Албанију, до Јеладе и заузела су земљу «Дака и Беса.» Даци и Беси живели су у суседству Дунава и Саве где сада (XI век) живе Срби, у местима јаким и неприступним. «Одатлен су Влахе растерали.» Власи су се расејали по Балкану и по Тесалији.[...]

Стр. 25

[...]
          Овај почетак наше историје биће јаснији, кад пропричамо судбину освојених (многобошцима Србљима) хришћана — Дака и Беса, и радњу ових првих српских некрштеиих владаоца.
          Судбина освојених хришћана. Власи (²) су (т. ј. данашњи Румуни) претопљени т. ј. романизирани Даки и Беси. «Они су живели пређе у суседству са рекама — Дунавом и Савом, где сада (XI в.) живе Србљи. » Србљи су заузели земље на којима су живели Даки, Беси и Тривали. Грчки писци називљу Србље «Тривалима.» Влахе (Румуне) су Србљи растерали и заузели њихно земљиште. Заузећем новог земљишта отпочне се борба освајача са освојенима, т. ј. борба између Срба и романизираних Дака и Беса т. ј. између освајача многобожаца и старинаца — хришћана. Та је борба била жестока, крвопролитна и дуготрајна. После овога биће нам јасан опис радње првих српских архонта. [...]
____________________
          (²) Стратегија потврђује мњење Реслера, да се Румуни доцније појавили на левој обали дунавској, а њихна су стара станишта била на десној обали Дунава и Саве, па су њихна седишта заузели Србљи. Даље, потврђује мњење Томашека, да су данашњи Власи (Румуни) од Беса (и Дака). Βεσσοι т. ј. Власи. Беси су живели од Родопе до Балкана и заузимали Поморавље, Подриње, Босну, Рашку и погршје Струме. Њихну су земљу заузели Србљи.

Стр. 161

^{Славков Срећковић, Пантелија. Историја српског народа: књ. 1, Жупанијско време (600-1159) (http://www.paundurlic.com/pdf/Istorija-srpskoga-naroda-I.pdf), Српско учено друштво, Београд, 1884.}

Citat: Volcae poslato 02.03.2013. 10:07
Vlaške države, NE srpske države!

Hvala na ovoj karti, njih treba uzimati uvek sa velikom rezervom. Ali cak i na njoj vidimo da na podrucju Vlaske su oznacena samo 2 grada, i obadva naziva su srpska :

-   Trgoviste
-   Severin

Samo ime Vlahije/ Vlasije kao sto je do sada bilo pokazano dolazi od srpskog Boga Velesa ( a ne nekakvog nemackog, nordijskog, japanskog  ili sta li ce vec izmisliti cijeg bozanstva...).

Citat: Volcae poslato 02.03.2013. 10:25

Citat: Mircea poslato 28.02.2013. 00:02
Necu ni da objasnjavam kako je selo Sarbanovac zavrsilo kao « romanski » toponim na ovom sliko pisaniu.  Zakljucite sami.

Șerban, Șărban su rumunska lična imena.

rum. ȘERB, șerbi  — Lat. servus.
http://dexonline.ro/definitie/%C8%99erb

<sup>Гацовић, Славољуб. Етимологија несловенских основа у ојконимији Видинског Санџака XV и XVI века (http://www.gacovic.com/Text/Knjige/EtimologijaNeslovenskihOsnova.pdf), Матична библиотека "Светозар Марковић", Зајечар, 1993.

Constantinescu, Nicolae A. Dicţionar onomastic romînesc (http://digitool.dc.bmms.ro:8881/R/-?func=dbin-jump-full&amp;object_id=860548&amp;silo_library=GEN01), Bucureşti : Editura Academiei Republicii Populare Romîne, 1963.</sup>

Șerban, Șărban ne mogu biti nikakva rumunska licna imena vec jedino i samo izobliceno napisano ime Srbin.

Srpsko ime se sastoji od Srb+ in koje u srpskom jeziku oznacava pripadanje necemu ili nekome (Mirin, Radin, Dragin...). To in se u romanskim (latinskim) jezicima cita kao an ili un, sto nas dovodi do citanja srpskog imena kao Srban.

Umetanje slova e ili a izmedju 3 suglasnika moze doci iz vise razloga a ovde bih naveo samo dva :

-radi izoblicavanja reci i udaljavanja od njenog izvornog oblika
-u mnogim jezicima je tesko izgovoriti srpske reci sa 3 suglasnika i zbog toga se umece jedan samoglasnik, ovo je slucaj i sa srpskom reci trg koja je postala terg ili targ pa iz toga Trgoviste posta Targoviste

Kao rezultat na kraju je od reci Srbin dobijeno Serban ili Sarban!

Sto se tice povezivanja imena Srbin i latinskog servus, srpsko ime je dosta starije od latinskog jezika i drzave pa samim tim i ne moze vuci koren iz njega.

Citat: Volcae poslato 02.03.2013. 10:49


[...]
Трајан доврши освојења на левој обали дунавској (105 г. после Хр.) и ту створи провинцију Дакију, па да би Римљани ослабили Даке пресељавали су их на десну обалу Дунава, а Дакију насељавали. Својим установама Римљани су поримљанили (романизовали) староседеоце. Данашњи су остатци романизованих староседелаца: Румуни (Власи), Цинцари и Арбанаси.[...]

Стр. 16

[...]
Српска су, дакле, племена заузела читав Илирик, Маћедонију, Албанију, до Јеладе и заузела су земљу «Дака и Беса.» Даци и Беси живели су у суседству Дунава и Саве где сада (XI век) живе Срби, у местима јаким и неприступним. «Одатлен су Влахе растерали.» Власи су се расејали по Балкану и по Тесалији.[...]

Стр. 25

[...]
          Овај почетак наше историје биће јаснији, кад пропричамо судбину освојених (многобошцима Србљима) хришћана — Дака и Беса, и радњу ових првих српских некрштеиих владаоца.
          Судбина освојених хришћана. Власи (²) су (т. ј. данашњи Румуни) претопљени т. ј. романизирани Даки и Беси. «Они су живели пређе у суседству са рекама — Дунавом и Савом, где сада (XI в.) живе Србљи. » Србљи су заузели земље на којима су живели Даки, Беси и Тривали. Грчки писци називљу Србље «Тривалима.» Влахе (Румуне) су Србљи растерали и заузели њихно земљиште. Заузећем новог земљишта отпочне се борба освајача са освојенима, т. ј. борба између Срба и романизираних Дака и Беса т. ј. између освајача многобожаца и старинаца — хришћана. Та је борба била жестока, крвопролитна и дуготрајна. После овога биће нам јасан опис радње првих српских архонта. [...]
____________________
          (²) Стратегија потврђује мњење Реслера, да се Румуни доцније појавили на левој обали дунавској, а њихна су стара станишта била на десној обали Дунава и Саве, па су њихна седишта заузели Србљи. Даље, потврђује мњење Томашека, да су данашњи Власи (Румуни) од Беса (и Дака). Βεσσοι т. ј. Власи. Беси су живели од Родопе до Балкана и заузимали Поморавље, Подриње, Босну, Рашку и погршје Струме. Њихну су земљу заузели Србљи.

Стр. 161

^{Славков Срећковић, Пантелија. Историја српског народа: књ. 1, Жупанијско време (600-1159) (http://www.paundurlic.com/pdf/Istorija-srpskoga-naroda-I.pdf), Српско учено друштво, Београд, 1884.}

Zvanicnoj istoriji i zvanicnim znastvenicima treba prilaziti sa velikom obazrivoscu. Jer kao i u svakom poslu ima ljudi koji su odlicni, onih koji su tu zalutali a i onih zlonamernih.

Znanje i neznanje nisu eksluzivno vlasnistvo samo jednog pojedinca.

Volcae, da li bi ste molim vas mogli da mi objasnite etimologiju vaseg imena pod kojim ucestvujete na ovom florumu?

Citat: Mircea poslato 09.03.2013. 23:04
Volcae, da li bi ste molim vas mogli da mi objasnite etimologiju vaseg imena pod kojim ucestvujete na ovom florumu?

Upitanju je ime keltskog plemena.

Volcae, ārum, m. Volkanci, pleme u Galskoj
provinciji; dijeliše se na Tectosages (sr. Tec-
tosages) oko Toloze (s. Toulousee) i Arecomici
s glavnim gradom Nemauzom (s. Nismes).

^{Latinsko-hrvatski rječnik za škole (http://www.hrstud.unizg.hr/latinissime/lexica/Divkovic_Latinsko-hrvatski_rjecnik-za%20probu.pdf) / priredio Mirko Divković. - Bjelovar : Dunja, 2006. - VIII, 1161 str. ; 26 cm . - (Biblioteka Rječnici)}

Citat: Mircea poslato 09.03.2013. 22:53

Șerban, Șărban ne mogu biti nikakva rumunska licna imena vec jedino i samo izobliceno napisano ime Srbin.

Srpsko ime se sastoji od Srb+ in koje u srpskom jeziku oznacava pripadanje necemu ili nekome (Mirin, Radin, Dragin...). To in se u romanskim (latinskim) jezicima cita kao an ili un, sto nas dovodi do citanja srpskog imena kao Srban.

Umetanje slova e ili a izmedju 3 suglasnika moze doci iz vise razloga a ovde bih naveo samo dva :

-radi izoblicavanja reci i udaljavanja od njenog izvornog oblika
-u mnogim jezicima je tesko izgovoriti srpske reci sa 3 suglasnika i zbog toga se umece jedan samoglasnik, ovo je slucaj i sa srpskom reci trg koja je postala terg ili targ pa iz toga Trgoviste posta Targoviste

Kao rezultat na kraju je od reci Srbin dobijeno Serban ili Sarban!

Sto se tice povezivanja imena Srbin i latinskog servus, srpsko ime je dosta starije od latinskog jezika i drzave pa samim tim i ne moze vuci koren iz njega.

De Administrando Imperio

Constantine VII Porphyrogenitus

Glava trideset i druga
O SRBIMA I ZEMLJI U KOJOJ SADA STANUJU

[...]
»Srbi« na jeziku Bizantinaca je riječ koja označava »robove«, a na tom jeziku obično se riječju »serbula« označava obuću robova, a riječ »tzerboulianous« označava one koji nose jeftinu, siromašku obuću. Srbi su to ime dobili jer su postali robovi imperatora Bizantinaca. Pa, poslije nekog vremena, ti su isti Srbi odlučili poći u svoje vlastite kuće (vratiti se), a imperator ih je pustio. Ali, kad su prešli rijeku Dunav (Danoubin) oni su promijenili svoje mišljenje pa su poslali jednu molbu imperatoru Herakliju, putem vojnog zapovjednika koji je tada bio u Belegradonu, da bi on njima dao drugu zemlju za naseliti se. A budući da ono što je sada Srbija i Paganija i takozvana zemlja Zahloumon i Terbounia i zemlja Kanalita, bilo pod upravom imperatora Bizantinaca, i budući da su te zemlje bile opustošene od Avara (jer su iz tih zemalja oni istjerali one Rimljane koji sada žive u Dalmaciji i Draču), stoga je imperator naselio te iste Srbe u naznačene zemlje i oni su postali podložnici imperatoru Bizantinaca, a imperator je doveo svećenike iz Rima i njih krstio, i naučio ih da pravilno obavljaju pobožnosti, i poučio ih u kršćanskom nauku.
[...]
http://montenegrina.net/pages/pages1/istorija/duklja/de_administrando_imperio.htm#tridesetdruga

Citat: Volcae poslato 10.03.2013. 11:00

Citat: Mircea poslato 09.03.2013. 23:04
Volcae, da li bi ste molim vas mogli da mi objasnite etimologiju vaseg imena pod kojim ucestvujete na ovom florumu?

Upitanju je ime keltskog plemena.

Volcae, ārum, m. Volkanci, pleme u Galskoj
provinciji; dijeliše se na Tectosages (sr. Tec-
tosages) oko Toloze (s. Toulousee) i Arecomici
s glavnim gradom Nemauzom (s. Nismes).

^{Latinsko-hrvatski rječnik za škole (http://www.hrstud.unizg.hr/latinissime/lexica/Divkovic_Latinsko-hrvatski_rjecnik-za%20probu.pdf) / priredio Mirko Divković. - Bjelovar : Dunja, 2006. - VIII, 1161 str. ; 26 cm . - (Biblioteka Rječnici)}

Volcae, da li je moguce dati pojasnjenje na osnovu cega je g.Divkovic povezao ime keltskog plemena (Volcae) sa pojmom vulkan?

Citat: Volcae poslato 10.03.2013. 11:53
De Administrando Imperio

Constantine VII Porphyrogenitus

Glava trideset i druga
O SRBIMA I ZEMLJI U KOJOJ SADA STANUJU

[...]
»Srbi« na jeziku Bizantinaca je riječ koja označava »robove«, a na tom jeziku obično se riječju »serbula« označava obuću robova, a riječ »tzerboulianous« označava one koji nose jeftinu, siromašku obuću. Srbi su to ime dobili jer su postali robovi imperatora Bizantinaca. Pa, poslije nekog vremena, ti su isti Srbi odlučili poći u svoje vlastite kuće (vratiti se), a imperator ih je pustio. Ali, kad su prešli rijeku Dunav (Danoubin) oni su promijenili svoje mišljenje pa su poslali jednu molbu imperatoru Herakliju, putem vojnog zapovjednika koji je tada bio u Belegradonu, da bi on njima dao drugu zemlju za naseliti se. A budući da ono što je sada Srbija i Paganija i takozvana zemlja Zahloumon i Terbounia i zemlja Kanalita, bilo pod upravom imperatora Bizantinaca, i budući da su te zemlje bile opustošene od Avara (jer su iz tih zemalja oni istjerali one Rimljane koji sada žive u Dalmaciji i Draču), stoga je imperator naselio te iste Srbe u naznačene zemlje i oni su postali podložnici imperatoru Bizantinaca, a imperator je doveo svećenike iz Rima i njih krstio, i naučio ih da pravilno obavljaju pobožnosti, i poučio ih u kršćanskom nauku.
[...]
http://montenegrina.net/pages/pages1/istorija/duklja/de_administrando_imperio.htm#tridesetdruga

A po cemu je serbula dobila ime?

Citat: Mircea poslato 11.03.2013. 09:43

Volcae, da li je moguce dati pojasnjenje na osnovu cega je g.Divkovic povezao ime keltskog plemena (Volcae) sa pojmom vulkan?

Zašto sa pojmom vulkan?

Vidi i Petar Skok, ENCIKLOPEDIJA JUGOSLAVIJE, e.j. VLAH

          Etimologija naziva. Opće je mišljenje lingvista da je općeslavenska i praslavenska riječ vlah (polj. Włoch, rus. volóh) posudenica iz pragermanskoga Walhos, starovisokonjemački Walh, novovisokonjemački pridjev welsch od w(a)lhisc. Potječe još iz praslavenskog doba prije kretanja na Balkan, tj. prije V st., kada Slaveni dolaze prvi put na donji Dunav i upoznavaju se sa balkanskim Romanima. Jedino na dunavskom limesu mogli su Slaveni prvi put upotrijebiti taj naziv za Romane. Germansko Walhos potječe od imena keltskoga naroda, srodnog starim Galima, Cezarovih Volcae, grč. Ουολχατοι, koji su stanovali u blizini Germana dok su još boravili u indoevropskoj pradomovini blizu Baltika. Kad su se Kelti u Galiji poromanili i zaboravili svoj keltski jezik, srodan sa irskim i kymričkim u Walesu, i poştali jednaki Latinima, stari germanski naziv za njih ostao je i prenijet je na sve Latine, upravo kao i Vlah kod Slavena. Značajna je još i druga činjenica: u indoevropskoj pradomovini stanovalo je u blizini Germana i Slavena drugo keltsko ili ilirsko pleme zvano Veneti. Od imena Venet nastalo je njemačko ime Wenden, pridjev windisch za Slavene. Taj naziv služi Nijemcima još i danas za Slovence. Od Germana prešao je i ugrofinskim plemenima na Baltiku. Finci zovu Slavene Veneja, a Estonci Venelane, Venelaset. Mnogi misle da i mađarski naziv Tót za Slovake i Slovence = Hrvate u Slovinju (= Slavoniji) potječe od keltskog naziva Touto »narod«. Posljednje nije izvjesno.
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=51.0

Citat: Volcae poslato 11.03.2013. 10:37
Zašto sa pojmom vulkan?

Vidi i Petar Skok, ENCIKLOPEDIJA JUGOSLAVIJE, e.j. VLAH

          Etimologija naziva. Opće je mišljenje lingvista da je općeslavenska i praslavenska riječ vlah (polj. Włoch, rus. volóh) posudenica iz pragermanskoga Walhos, starovisokonjemački Walh, novovisokonjemački pridjev welsch od w(a)lhisc. Potječe još iz praslavenskog doba prije kretanja na Balkan, tj. prije V st., kada Slaveni dolaze prvi put na donji Dunav i upoznavaju se sa balkanskim Romanima. Jedino na dunavskom limesu mogli su Slaveni prvi put upotrijebiti taj naziv za Romane. Germansko Walhos potječe od imena keltskoga naroda, srodnog starim Galima, Cezarovih Volcae, grč. Ουολχατοι, koji su stanovali u blizini Germana dok su još boravili u indoevropskoj pradomovini blizu Baltika. Kad su se Kelti u Galiji poromanili i zaboravili svoj keltski jezik, srodan sa irskim i kymričkim u Walesu, i poştali jednaki Latinima, stari germanski naziv za njih ostao je i prenijet je na sve Latine, upravo kao i Vlah kod Slavena. Značajna je još i druga činjenica: u indoevropskoj pradomovini stanovalo je u blizini Germana i Slavena drugo keltsko ili ilirsko pleme zvano Veneti. Od imena Venet nastalo je njemačko ime Wenden, pridjev windisch za Slavene. Taj naziv služi Nijemcima još i danas za Slovence. Od Germana prešao je i ugrofinskim plemenima na Baltiku. Finci zovu Slavene Veneja, a Estonci Venelane, Venelaset. Mnogi misle da i mađarski naziv Tót za Slovake i Slovence = Hrvate u Slovinju (= Slavoniji) potječe od keltskog naziva Touto »narod«. Posljednje nije izvjesno.
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=51.0

Sam Petar Skok kaze da se radi o opstem misljenju.

Volcea, da li je moguce dati dodatno pojasnjenje na osnovu cega  je g.Skok povezao ime keltskog plemena sa pragermanskom reci Walhos ?

Da li je moguce dati molim vas dodatno pojasnjenje na osnovu cega je g.Divkovic povezao ime  keltskog plemena « Volcae » sa vulkanom ?

Citat: Mircea poslato 11.03.2013. 22:43

Sam Petar Skok kaze da se radi o opstem misljenju.

Volcea, da li je moguce dati dodatno pojasnjenje na osnovu cega  je g.Skok povezao ime keltskog plemena sa pragermanskom reci Walhos ?

Da li je moguce dati molim vas dodatno pojasnjenje na osnovu cega je g.Divkovic povezao ime  keltskog plemena « Volcae » sa vulkanom ?

Dali je Divković povezao Vulkan sa Volcae?
Zašto mislite da je povezao?
Objasnite nam malo tu vezu koju ste vi uočili.

Vulcānus starije i bolje Volc., i, m. sin Jupi-
terov i Junonin, muž Venerin, bog ognja, me-
haničkih vještina i sila: * vatra, oganj.
Odt, 1) -nius, adj. Vulkanov; Vulcaniis armis
(nepredobitnim), Cic.; *acies, oganj; * arma
dei Vulcania = a. dei Vulcani; * Lemnos,
* tellus, posvećena Vulkanu. 2) -nal, ālis, n.
mjesto posvećeno Vulkanu, Aurel. Vict.; -nālia,
ium i ōrum, n. svetkovina Vulkanu u slavu
svetkovana (23 augusta).

Volcae, ārum, m. Volkanci, pleme u Galskoj
provinciji; dijeliše se na Tectosages (sr. Tec-
tosages) oko Toloze (s. Toulousee) i Arecomici
s glavnim gradom Nemauzom (s. Nismes).

^{Latinsko-hrvatski rječnik za škole (http://www.hrstud.unizg.hr/latinissime/lexica/Divkovic_Latinsko-hrvatski_rjecnik-za%20probu.pdf) / priredio Mirko Divković. - Bjelovar : Dunja, 2006. - VIII, 1161 str. ; 26 cm . - (Biblioteka Rječnici)}

Citat: Volcae poslato 12.03.2013. 09:32

Dali je Divković povezao Vulkan sa Volcae?
Zašto mislite da je povezao?
Objasnite nam malo tu vezu koju ste vi uočili.

Vulcānus starije i bolje Volc., i, m. sin Jupi-
terov i Junonin, muž Venerin, bog ognja, me-
haničkih vještina i sila: * vatra, oganj.
Odt, 1) -nius, adj. Vulkanov; Vulcaniis armis
(nepredobitnim), Cic.; *acies, oganj; * arma
dei Vulcania = a. dei Vulcani; * Lemnos,
* tellus, posvećena Vulkanu. 2) -nal, ālis, n.
mjesto posvećeno Vulkanu, Aurel. Vict.; -nālia,
ium i ōrum, n. svetkovina Vulkanu u slavu
svetkovana (23 augusta).

Volcae, ārum, m. Volkanci, pleme u Galskoj
provinciji; dijeliše se na Tectosages (sr. Tec-
tosages) oko Toloze (s. Toulousee) i Arecomici
s glavnim gradom Nemauzom (s. Nismes).

^{Latinsko-hrvatski rječnik za škole (http://www.hrstud.unizg.hr/latinissime/lexica/Divkovic_Latinsko-hrvatski_rjecnik-za%20probu.pdf) / priredio Mirko Divković. - Bjelovar : Dunja, 2006. - VIII, 1161 str. ; 26 cm . - (Biblioteka Rječnici)}

Poenta mog pitanja je  da li vi dovodite u vezu ime keltskog plemena Volcae sa imenom Vlah i ako da na osnovu cega ?

Da li je moguce dati pojasnjenje na osnovu cega je zakljuceno da je rec Vlah posudenica iz pragermanskog Walahos?

Citat: Mircea poslato 13.03.2013. 00:16

Poenta mog pitanja je  da li vi dovodite u vezu ime keltskog plemena Volcae sa imenom Vlah i ako da na osnovu cega ?

Da li je moguce dati pojasnjenje na osnovu cega je zakljuceno da je rec Vlah posudenica iz pragermanskog Walahos?

Mogu samo da ponudim odgovore na to pitanje i druga pitanja koje su dali mnogi naučnici koji su se time bavili i naravno one odgovore koji su opšte prihvaćeni.

Vidi i ovaj rad Petra Skoka.

---

60


          Prema Broz-Ivekoviću, II, 361 Daničić je pisao Rùmūn. Taj oblik upotrebljava sada i Belić, Pravopis, 446 Rùmūn, gen. -ūna, pridjev rùmūnskī. Naziv zemlje Rùmūnija ne nalazi se u Belića. Oblik Rùmūnj, rùmūnjskī, Rùmūnjskā danas je općenit u hrvatskom dijelu našeg književnog jezika. U narodnom govoru oblik Rùmūnj potvrden je za Srijem. Pridjev rùmūnskī upotrebljavao je Budmani.
          U starim našim tekstovima taj naziv nije potvrđen, kako je i prirodno, jer je slavenski naziv za nj. Vlah i Vlaški. Taj naš stari naziv za Rumunje prešao je i u mađarski i u turski jezik: mađarski Olah, Olah-orszag »Rumunj, Rumunjska«, turski Iflak, Karaiflak kao naziv rumunjske kneževine Muntenije (= njem. Walachei), od koje se i u rumunjskom jeziku jedan dio zove Vlască.
          Naziv Rumunj dolazi od starijeg rumunjskog rumîn, od latinskoga rōmānus. Tu je rumunjski jery, pisan î ili â, zamijenjen našim najbližim velarnim samoglasnikom u. Cincarski oblik aromîn, gdje a stoji po zakonu cincarske fonetike pred r (uporedi turski Urus za Rus, Urum za Roma u grčkom izgovoru), nije uopće ušao u naš narodni govor. Makedoncima je cincarski govor vlaški.
          Postavlja se pitanje, zašto se govori u Srijemu i u Hrvatskoj Rumunj, a zašto Srbi pišu Rumun, sa -n mjesto -nj, kad taj oblik dosada nije uopće potvrden u narodnom govoru. Završno -n mjesto -nj odgovara doduše bolje rumunjskom obliku negoli -nj.
          Držim, da je to nastalo zbog historijskih razloga. Naziv zemlje i države rum. România i u rumunjskom jeziku datira istom od 1860. ili 1862., kada je knez Cuza ujedinio dunavske rumunjske kneževine Munteniju i Moldovu, turski Karaiflak i Karabogdan, u rumunjsku državu. Taj službeni naziv prihvatiše i Srbi. Posve je prirodno, da se kod njih prema njemu kaže Rumun i rumunski.
          Druga je historijska situacija kod Hrvata na zapadu i u Srijemu, u krajevima, koji su nekada pripadali Vojnoj krajini. U tu krajinu išao je i rumunjski graničarski puk (regimenta) u Karanšebešu. Hrvatski i srpski graničari zvali su ih Rumunjaši. Imali su čak i remenje drukčije boje negoli ostali graničari. Rumunjaš je nastalo od rum. Romănas, Upor. rumunjski stih: Romănasul o iubeste ca sufietui său, »Rumunj ga ljubi (= svoj jezik) kao svoju dušu«. Taj oblik bio je malo prilagoden našim riječima dočetkom -njaš kao gunjaš od gunj, kornjaš od kora. Prirodno je, da je i Rumun bilo izmijenjeno u Rumunj prema nazivu haljine gunj, koju nose baš rumunjski pastiri.


^{Skok, Petar. Da li Rumun ili Rumunj, Talijan ili Italijan? (http://hrcak.srce.hr/file/78568), Jezik: časopis za kulturu hrvatskoga književnog jezika, Vol.2 No.2 Ožujak 1953. str. 60-61.}

Citat: Mircea poslato 09.03.2013. 22:50

Hvala na ovoj karti, njih treba uzimati uvek sa velikom rezervom. Ali cak i na njoj vidimo da na podrucju Vlaske su oznacena samo 2 grada, i obadva naziva su srpska :

-   Trgoviste
-   Severin

Бугара је било на простору данашње Румуније.

---

Şchei (Bulgarian: шкеи, shkei) was an old Romanian exonym referring to the Bulgarians, especially in Transylvania and northern Wallachia. As a name, it has been preserved in the names of towns once colonized by Bulgarians, in toponyms (Dealu Schiaului near Rășinari), hydronyms (Schiau River, tributary to the Argeş River), surnames (Schiau, Şchiau).[1] The word is thought to derive from Latin sclavis, a popular designation for the South Slavs (Bulgarians and Serbs in particular) that was also used in Albanian (in the form shqa and various dialectal variants[2]) until the 20th century.[3]

превод:

Шкеи (бугарски: шкеи, шкеи) је стари румунски егзоним који се односи на Бугаре, посебно у Трансилванији и северној Влашкој. Као име, оно је сачувано у називима градова некада колонизовани од стране Бугара, у топонимима (Деалу Шкиаулуи код Рашинари), хидронимима (Шкиау река, притока реке Арђеш), презименима (Скиау, Шкиау) [1]. Реч је верује се да потиче од латинског sclavis, популарни је назив за Јужне Словене (посебно Бугаре и Србе) који је такође био коришћен у албанском (у облику shqa и разних дијалекатским варијантама [2]) до 20. века [3].
_______________
<sup>1. Muşlea, Şcheii de la Cergău...
2. Demiraj, Bardhyl (12 January 2009). "Sclavus "Slawe" im Albanischen: Sprach- und Kulturkontakt im Spiegel der Geschichte eines Ethnikons" (http://videoonline.edu.lmu.de/files/videoonline/data/1147/files/sprachkontakt090112.pdf) (in German). VideoOnline. Munich: Ludwig-Maximilians-Universität München. Retrieved 4 August 2012.
3. Гюзелев, Боян (2004) (in Bulgarian). Албанци в Източните Балкани (http://www.imir-bg.org/imir/books/albancite_v_iztochnite_balkani.pdf). София: Международен център за изследване на малцинствата и културните взаимодействия. pp. p. 13. ISBN 954-8872-45-5.</sup>

преузето са:
http://en.wikipedia.org/wiki/%C5%9Echei (http://en.wikipedia.org/wiki/%C5%9Echei)

Citat: Volcae poslato 18.03.2013. 18:35

Citat: Mircea poslato 09.03.2013. 22:50

Hvala na ovoj karti, njih treba uzimati uvek sa velikom rezervom. Ali cak i na njoj vidimo da na podrucju Vlaske su oznacena samo 2 grada, i obadva naziva su srpska :

-   Trgoviste
-   Severin

Бугара је било на простору данашње Румуније.

---

Şchei (Bulgarian: шкеи, shkei) was an old Romanian exonym referring to the Bulgarians, especially in Transylvania and northern Wallachia. As a name, it has been preserved in the names of towns once colonized by Bulgarians, in toponyms (Dealu Schiaului near Rășinari), hydronyms (Schiau River, tributary to the Argeş River), surnames (Schiau, Şchiau).[1] The word is thought to derive from Latin sclavis, a popular designation for the South Slavs (Bulgarians and Serbs in particular) that was also used in Albanian (in the form shqa and various dialectal variants[2]) until the 20th century.[3]

превод:

Шкеи (бугарски: шкеи, шкеи) је стари румунски егзоним који се односи на Бугаре, посебно у Трансилванији и северној Влашкој. Као име, оно је сачувано у називима градова некада колонизовани од стране Бугара, у топонимима (Деалу Шкиаулуи код Рашинари), хидронимима (Шкиау река, притока реке Арђеш), презименима (Скиау, Шкиау) [1]. Реч је верује се да потиче од латинског sclavis, популарни је назив за Јужне Словене (посебно Бугаре и Србе) који је такође био коришћен у албанском (у облику shqa и разних дијалекатским варијантама [2]) до 20. века [3].

Trgoviste i Severin su bugarski ili srpski toponimi?

Citat: Volcae poslato 13.03.2013. 11:16

Vidi i ovaj rad Petra Skoka.

---

60

PITANJA I ODGOVORI


Da li Rùmūnj ili Rùmūn, Talìjān ili
Italìjān?

I.

          Prema Broz-Ivekoviću, II, 361 Daničić je pisao Rùmūn. Taj oblik upotrebljava sada i Belić, Pravopis, 446 Rùmūn, gen. -ūna, pridjev rùmūnskī. Naziv zemlje Rùmūnija ne nalazi se u Belića. Oblik Rùmūnj, rùmūnjskī, Rùmūnjskā danas je općenit u hrvatskom dijelu našeg književnog jezika. U narodnom govoru oblik Rùmūnj potvrden je za Srijem. Pridjev rùmūnskī upotrebljavao je Budmani.
          U starim našim tekstovima taj naziv nije potvrđen, kako je i prirodno, jer je slavenski naziv za nj. Vlah i Vlaški. Taj naš stari naziv za Rumunje prešao je i u mađarski i u turski jezik: mađarski Olah, Olah-orszag »Rumunj, Rumunjska«, turski Iflak, Karaiflak kao naziv rumunjske kneževine Muntenije (= njem. Walachei), od koje se i u rumunjskom jeziku jedan dio zove Vlască.
          Naziv Rumunj dolazi od starijeg rumunjskog rumîn, od latinskoga rōmānus. Tu je rumunjski jery, pisan î ili â, zamijenjen našim najbližim velarnim samoglasnikom u. Cincarski oblik aromîn, gdje a stoji po zakonu cincarske fonetike pred r (uporedi turski Urus za Rus, Urum za Roma u grčkom izgovoru), nije uopće ušao u naš narodni govor. Makedoncima je cincarski govor vlaški.
          Postavlja se pitanje, zašto se govori u Srijemu i u Hrvatskoj Rumunj, a zašto Srbi pišu Rumun, sa -n mjesto -nj, kad taj oblik dosada nije uopće potvrden u narodnom govoru. Završno -n mjesto -nj odgovara doduše bolje rumunjskom obliku negoli -nj.
          Držim, da je to nastalo zbog historijskih razloga. Naziv zemlje i države rum. România i u rumunjskom jeziku datira istom od 1860. ili 1862., kada je knez Cuza ujedinio dunavske rumunjske kneževine Munteniju i Moldovu, turski Karaiflak i Karabogdan, u rumunjsku državu. Taj službeni naziv prihvatiše i Srbi. Posve je prirodno, da se kod njih prema njemu kaže Rumun i rumunski.
          Druga je historijska situacija kod Hrvata na zapadu i u Srijemu, u krajevima, koji su nekada pripadali Vojnoj krajini. U tu krajinu išao je i rumunjski graničarski puk (regimenta) u Karanšebešu. Hrvatski i srpski graničari zvali su ih Rumunjaši. Imali su čak i remenje drukčije boje negoli ostali graničari. Rumunjaš je nastalo od rum. Romănas, Upor. rumunjski stih: Romănasul o iubeste ca sufietui său, »Rumunj ga ljubi (= svoj jezik) kao svoju dušu«. Taj oblik bio je malo prilagoden našim riječima dočetkom -njaš kao gunjaš od gunj, kornjaš od kora. Prirodno je, da je i Rumun bilo izmijenjeno u Rumunj prema nazivu haljine gunj, koju nose baš rumunjski pastiri.

Volcea,

Vase nedavanje direktnog odgovora na moja direktna pitanja cu prihvatiti kao najiskreniji odgovor.

Ocigledno je da svako trazenje znacenja imena Vlah izvan srpskog jezika i srpskog Boga Velesa se zavrsava ovakom nemustom prazninom.

Sam g.Skok se ogradio u pocetku napomenom da je u pitanju opste misljenje lingvista a ne naucno dokazana cinjenica kad se rec Walahos predstavlja kao posudjenica iz pragermanskog jezika.

Cinjenica koju navodi g.Skok da se u nasim starim tekstovima ne moze potvrditi naziv Rumun je samo jos jedan dokaz da je svako prikazivanje Srba=Vlaha kao Rumuna apsurdan i neutemeljen u nauci.

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg14.imageshack.us%2Fimg14%2F8605%2Faot0.jpg&hash=e1e81b1eddaa99ff9e18d79813a7f2e49ecab336)

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fupload.wikimedia.org%2Fwikipedia%2Fcommons%2F3%2F38%2FWalachische_Tiefebene.png&hash=a1d1f17f95a2929bec0d52c1df33416fb5899a0a)

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fupload.wikimedia.org%2Fwikipedia%2Fcommons%2F0%2F00%2FMapcarpat2.png&hash=1b0270d5c1dce12862e0cd0dda356719205ca46a)


    ^{1, dark green: Outer Western Carpathians
    2, light green: Inner Western Carpathians
    3, dark orange: Outer Eastern Carpathians
    4, light orange: Inner Eastern Carpathians
    5, light blue: Southern Carpathians
    6, red: Western Romanian Carpathians
    7, purple: Transylvanian Plateau
    8, pink: Serbian Carpathians}

Zanimljivo:

Vlaška nizija u Srbiji i Bugarskoj naseljena Vlasima Caranima.
Karpati u Srbiji naseljeni Vlasima Ungurjanima.