Helsinške SVESKE - № 14 / CAIETE Helsinki - №14

[Volcae]

Vlaški jezik (limba română u svom samoodređenju[1]; ponekad rumâneşte / rumâneşce; rumunski: româna timoceană) je srpski naziv za arhaične dijalekte rumunskog jezika kojim, kao svojim maternjim jezikom, govore Vlasi istočne Srbije. Pripadnost ovih dijalekata rumunskom književnom jeziku potvrdila su naučna istraživanja vodećih rumunskih dijalektologa Petra Nejeska (Petru Neiescu), Euđena Beltekija (Eugen Beltechi) i Nikolaja Mokanua (Nicolae Mocanu).[2]

Ovaj jezik zapravo čine dva osnovna rumunska dijalekta. Jednim govore Carani koji žive u nizijama oko Zaječara, Negotina i Kladova, a drugim Ungurjani, koji naseljavaju područja Homolja, Zvižda, Stiga, Braničeva, Mlave, Resave i Morave. Porečka Reka i Crnorečje pripadaju prelaznoj dijalekatskoj zoni, čije se stanovništvo tradicionalno zvalo Munćani (ili Munteni). Carani govore oltenskim a Ungurjani banatskim dijalektom rumunskog jezika, dok je govor Munćana neka vrsta prelazne zone između ova dva dijalekta, ali mnogo bliži govoru Ungurjana, sa kojima inače Munćani imaju više sličnosti nego sa istočnim Caranima.[3]

Pored razumljivih leksičkih razlika, do kojih su dovele dve različite ekonomije stočarstvo i ratarstvo, najuočljivije su glasovne razlike: Carani imaju č/ć (č/ć) i dž/đ (dž/đ), a nemaju afrikatu "dz" niti umekšane glasove "ś" i "ź", dok Ungurjani u svome govoru nemaju "č" i "dž", ali imaju "ć", "đ", umekšane glasove "ś" i "ź" i afrikatu "dz", umesto koje se kod Carana čuje glas "z". Za Ungurjane je takođe karakterističan oblik predloga "po" i "od": pră/dă, koji kod Carana i Munćana ima formu: pi/pe/pje odnosno đi/đe.

Posebnu dijalektološku crtu imaju govori Bufana u Majdanpeku i Vlaških Roma u Brodici kod Kučeva i Lukovu kod Boljevca. Bufani su tradicionalni rudari, koji su, počev od pada Banata pod tursku vlast pa sve do XVIII veka, etapno prelazili iz Oltenije u banatske rudnike, a odavde su, polovinom XIX veka, prešli i u Majdanpek.[4]

Napomene

1. Veb stranice Federaţia Rumânilor din Serbie
2. Petru Neiescu, Eugen Beltechi, Nicolae Mocanu, Atlas lingvistic al Regiunii Valea Timocului – Contribuţii la atlasul lingvistic al graiurilor româneşti dintre Morava, Dunăre şi Timoc, Cluj-Napoca, 2006
3. Paun Es Durlić, "Duoj frac" - vlaška verzija mitološke priče o Usudu, Razvitak br. 194-195, Zaječar 1995, 113-119
4. Vasilije Simić, Izgradnja Majdanpeka i njegovo naseljavanje 1849-1857. godine, Muzej rudarstva i metalurgije Bor, Bor, 1982

Literatura

• Petru Neiescu, Eugen Beltechi, Nicolae Mocanu, Atlas lingvistic al Regiunii Valea Timocului – Contribuţii la atlasul lingvistic al graiurilor româneşti dintre Morava, Dunăre şi Timoc, Cluj-Napoca, 2006
• Slavoljub Gacović, Od Rimljana i latinskog do Rumuna Timočana i rumunskog, Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine, Bor, 2008

preuzeto sa:
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA

[Volcae]

G-dine Volcae, mozda i prodjem kao Milosevic ako mi ti budes sudio i presudu izvrsio ili ako hiljadu puta ponovljena laz postane istina.

Izvoli boki, na tebe je red, nema više diskusije bez činjenica i argumenata, sve što napišeš moraš i da podkrepiš činjenicama ili izvorima.
Nazvao si me lažovom, ajde da vidimo tvoje izvore ako ih uopšte imaš!

[Volcae]

Што се других народности тиче, њихово постојање није порицано као такво,
али су им ускраћена мањинска права.33 Ово се односило пре свега на Влахе
североисточне Србије и на малобројне Цинцаре у Македонији.
           О Власима (Румунима) у Србији је и даље владало мишљење да
су не само отпорни на асимилацију, већ да и они асимилују околне Србе
ширећи распрострањеност своје етничке групе.34 Из политичких разлога им

____________________
33 Zoran Janjetović, Deca careva, pastorčad kraljeva. Nacionalne manjine u Jugoslaviji 1918–
1941, Beograd, 2005, str. 18.
34 "Mi i Rumuni", Narodna odbrana, 27, od 5. jula 1936. U jednom dopisu Ministarstva unutrašnjih
poslova Ministarstvu prosvete od 30. avgusta 1932. anonimni autor se žali da je od 21 opštine
boljevačkog sreza 12 rumunsko i da se Srbi asimiluju u Vlahe ("Vlahinja udata u srpsku kuću
povlaši celu kuću"), (AJ, 66 (pov.), 71/185). Slično je 1. septembra 1925. tvrdio predsednik
Komisije za razgraničenje pukovnik Nešković koji je za rumunizaciju Srba najviše optuživao
rumunske sveštenike (AJ, 66 (pov.), 71/185). Neuspelu asimilaciju u Homoljskim planinama
konstatuje 24. maja 1938. i Sreten Janić u jednom podužem referatu o Rumunima u Banatu i
severoistočnoj Srbiji (AJ, 38, 109/247).

стр. 123


је одрицана румунска национална свест.35 Тихомир Ђорђевић је указивао
да они наводно никад нису тражили школе на свом језику,36 а за потребе
југословенског наступа на мировној конференцији је устврдио и то да многе
румунске породице имају традицију да су српског порекла, да су се давно
иселиле из Србије, а потом у XIX веку румунизоване вратиле. У прилог
овоме је навео да Румуни у Србији славе славу ("празник"), имају легенде
о српским јунацима (Марко Краљевић, Старина Новак) а не и о румунским,
као и да неке породице имају српска презимена.37 Цвијић је проглашавао
Влахе за Србе румунске културе, тврдећи такође да су се они у XIV веку
иселили из Србије, а у XIX у њу вратили. Шеф југословенске делегације
Никола Пашић је ишао најдаље тврдећи да су се Власи потпуно стопили са
Србима.38

____________________
35 Jovan Cvijić, Jovan Radonić, Stanoje Stanojević, Ilarion Zeremski, La question du Banat, de la
Batchka et de la Baranya. Le Banat, Paris, 1919, str. 11.
36 Tihomir Đorđević, The Truth Concerning the Rumanes in Serbia, Paris, 1919, str, 31.
37 Isto, str. 24. Naravno da nije u tom propagandnom spisu ni pretpostavio da su slava i predanja
o srpskim junacima mogli biti preuzeti u Srbiji, kao ni to da srpska prezimena svakako potiču
od mešanja sa Srbima. Što se navodnog davnog srpskog porekla nekih porodica tiče, možda se
radilo o svojevrsnom umiljavanju vlastima.
38 Andrej Mitrović, Razgraničenje Jugoslavije sa Mađarskom i Rumunijom 1919–1920. Prilog
proučavanju jugoslovenske politike na konferenciji mira u Parizu, Novi Sad, 1975, str. 99.

стр. 124

преузето са:

НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ У ОЧИМА СРПСКЕ ЕЛИТЕ 1918–1941., Др Зоран Јањетовић
Srbi i Jugoslavija. Država, društvo, politika. Zbornik radova.
Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2007
http://www.inisbgd.co.rs/celo/zb_2.pdf

[Volcae]

boki kome su uskraćena manjinska prava i kome se i danas uskraćuju manjinska prava, zbog navodne rumunizacije!

[Absinth]

Што се других народности тиче, њихово постојање није порицано као такво,
али су им ускраћена мањинска права.33 Ово се односило пре свега на Влахе
североисточне Србије и на малобројне Цинцаре у Македонији.
          О Власима (Румунима) у Србији је и даље владало мишљење да
су не само отпорни на асимилацију, већ да и они асимилују околне Србе
ширећи распрострањеност своје етничке групе.34 Из политичких разлога им

Ovo me podseti :
U hrisovulji banatskog sveštenika srpske pravoslavne crkve napisanoj nakon autokefalije rumunske pravoslavne crkve, o kojoj
je bilo reči na ovom forumu a ja se ne sećam na žalost naziva ni knjige ni sveštenika, piše o velikoj moći vlaških, tj.rumunskih žena da utiču
na čitavu familiju i ne dovedu do srbizacije već u nekim slučajevima do obrnutog efekta, dalje sledeći to razmišljanje, nije daleko od istine teorija da

srpski sveštenici, nemajući šta da rade
sa ženama rumunkama, nemogavši ih kontrolisati posrbiti i  upravoslaviti počeše širiti priče po čaršiji da su one žene lakoga morala, te u mešovitim sredinama će to dovesti do destabilizacije brakova rumuna, a njihove kćeri  će se teže udavati u odnosu na "smerne" srpkinje .

[Volcae]

Ovo me podseti :
U hrisovulji banatskog sveštenika srpske pravoslavne crkve napisanoj nakon autokefalije rumunske pravoslavne crkve, o kojoj
je bilo reči na ovom forumu a ja se ne sećam na žalost naziva ni knjige ni sveštenika, piše o velikoj moći vlaških, tj.rumunskih žena da utiču
na čitavu familiju i ne dovedu do srbizacije već u nekim slučajevima do obrnutog efekta, dalje sledeći to razmišljanje, nije daleko od istine teorija da

srpski sveštenici, nemajući šta da rade
sa ženama rumunkama, nemogavši ih kontrolisati posrbiti i  upravoslaviti počeše širiti priče po čaršiji da su one žene lakoga morala, te u mešovitim sredinama će to dovesti do destabilizacije brakova rumuna, a njihove kćeri  će se teže udavati u odnosu na "smerne" srpkinje .

Znaš kako se kaže: "Napad je najbolja odbrana", to je posle opravdanje za srbizaciju.
Jovan Erdeljanović je isto tako napadao ali se na kraju videlo iz njegovih istraživanja
da nije bio u pravu!

         Јован Ердељановић, иако на једном месту понавља стереотип да су
Срби углавном били склони да науче и са Румунима говоре румунски, док
ови углавном нису могли и хтели да говоре српски,66 поткрепљујући тиме
стереотип о јачој асимилаторској способности Румуна, у свом делу о Србима
у Банату за које је грађу скупљао између 1922. и 1928, наводи примере више
места у којима се асимилација одиграла претежно у корист Срба.67 На тај
начин он је практичним резултатима свог теренског истраживања побио
[стр. 127] стереотипна уверења, која је изгледа и сам делио.68 [стр.128]
____________________
66 Jovan Erdeljanović, Srbi u Banatu. Naselja i stanovništvo, Novi Sad, 1992 (2. izd.), str. 59.
67 Isto, str. 71, 85, 95, 130, 242, 290, 334.
68 Stereotip o velikoj asimilacionoj snazi Rumuna je delio još jedan stručnjak za vojvođanska
pitanja, dr Vladimir Margan (AJ, 37, 87/495).

преузето са:

НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ У ОЧИМА СРПСКЕ ЕЛИТЕ 1918–1941., Др Зоран Јањетовић
Srbi i Jugoslavija. Država, društvo, politika. Zbornik radova.
Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2007
http://www.inisbgd.co.rs/celo/zb_2.pdf