А, ево и извора на који се позива наш брат Боки.
Vlasi spremaju pobunu na istoku SrbijeIli dobijamo kanton sve do Pozarevca ili dizemo Timocku bunu!
D. Vujanovic
Foto: Zoran Tatar
Vest da je u selu Slatina kod Bora obelezena 10-godisnjica osnivanja drustva Vlaha i da je na ceremoniji bio prisutan i rumunski ambasador u Beogradu, da je obavljena i verska sluzba na rumunskom, za sta je bio zaduzen rumunski vladika iz Vrsca, nije izazvala paznju javnosti. U politickim krugovima, medjutim, stvar nije prosla tako: rumunski ambasador Stefan Glavan izvinio se srpskoj vladi sto se, bez obavestenja i najave, uputio u istocnu Srbiju na vlasku svecanost, priznajuci da Vlahe smatra Rumunima.
Iako ce svaki Srbin reci da su Vlasi Srbi vlaskog, starobalkanskog etnickog porekla, u istocnoj Srbiji Vlasi su poceli da se osecaju drugacije. Na svako pitanje postavljeno Vlahu da li je Srbin, odgovor glasi: Ne! A u objasnjenju redovno stoji: „Mi smo rumunska manjina, gradjani drugog reda, potpuno obespravljeni u ovom delu Srbije..."
NT je posetio Majdanpek, jedno od „vlaskih" uporista i tamo video sledece: Vlasi medju sobom govore vlaski (samo Srbima se obracaju na srpskom), tvrde da nijedan njihov pripadnik nije na rukovodecem polozaju, da ih Srbi gledaju kao na retke zverke, nezadovoljni su, organizuju se u partije, udruzenja gradjana, a, kako tvrde mestani, obucavaju i vojsku.
Spremna i „paunica"U Majdanpeku se moze saznati mnogo toga novog kada je u pitanju tiha pobuna Vlaha. Tako ce gradjani u nezvanicnom razgovoru pomenuti „paunicu", pismo koje je sacinio Paun Durlic, direktor Etnografskog muzeja u tom gradu i koje je po njemu dobilo ime. Dovoljno je reci da Vlasi do sada nisu imali pismo i da je ovo prvi put u istoriji da pokazuju zelju da, i na ovaj nacin, steknu sve odlike posebnog naroda.
Paun Durlic ne pristaje da ga nazivaju ocem novog vlaskog pisma. U sali kaze da se ono nikako ne bi moglo zvati „paunica", nego „pauncina". Objasnjava sta je, zapravo, uradio:
- Vlaski jezik se fonetski poklapa sa srpskim. Izuzetak je pet glasova, s tim sto vlaski ima 32 glasa. Ja nisam pravio novo pismo, iskoristio sam ono sto postoji u srpskoj azbuci, samo sam pronasao oznake za ovih pet novih glasova. Nije mi bio cilj da pravim vlasko pismo, nego da pomognem da se dve osobe sporazumeju. Tako ce, na primer, meko „c" da se pise kao „c" podvuceno crtom. I to je to.
Durlic kaze da se Vlasi jos od 1850. tako izjasnjavaju i da popisi pokazuju da ih u severoistocnoj Srbiji ima 350.000 do 400.000, ali da to verovatno nije sve, jer se mnogi plase i izjasnjavaju kao Srbi. Uostalom, imaju jednaka imena i ni po cemu se ne razlikuju od Srba, pa je tesko utvrditi koliko bi ih zaista bilo ako bi ideja o vlasima kao narodu dobila krila.
Ideja postaje jasnija ako se zna da su se Vlasi u skoro svim opstinama u kojima su u vecini, a to je cela Timocka Krajina, politicki organizovali.
Zasto to rade? Kazu da su motivisani „ozbiljnom diskriminacijom".
Na pitanje u cemu se ogleda ta diskriminacija, bez razmisljanja odgovaraju: kod zaposljavanja, dobijanja stanova, poslovnih prostora, nepriznavanja jezika u sudovima, zbog cega se gube sporovi...
Resenje vide u nacionalnoj samoupravi i konstituisanju vlastitog parlamenta sa kompletnim sistemom vlasti: pravosudjem, finansijama, civilnim sluzbama.
- Zasto se ne bismo organizovali kada se svi drugi organizuju? - pita se Paun Durlic.
Vrbovanje za VOV - vlasku vojsku. Uniforma spremna, simbol crveno sunce na zutoj podloziI Srbi se vojno organizuju. Na celu - Kobra!Srbi u Majdanpeku ne zele javno da govore o vlaskom organizovanju, ali se kunu da su videli kako se tajno sastaju, sve vise kontaktiraju, i da to sigurno nije samo politicka prica.
Jedan sagovornik NT, inace Vlah koji se izjasnjava kao Srbin i medju retkima je koji ne zele da podrze ove ideje, a iz razumljivih razloga zeleo je da ostane anoniman, tvrdi da su njegovog brata pokusali da zavrbuju za vlasku vojsku. Kaze da su mu doneli i uniformu na kojoj je oznaka: crveno sunce na zutoj podlozi, iznad kojeg cirilicom pise VOV, sto znaci Vlaska oslobodilacka vojska. Beretke su zute, jer je zuto vlaska nacionalna boja.
U Majdanpeku se veruje da je izvesni Dimitrije Kracunovic, predsednik Pokreta Vlaha i Rumuna Jugoslavije, inace penzionisani pukovnik JNA, nosilac velikovlaske ideje i da, ako iko, onda on stoji iza organizovanja Vlaha u oruzane formacije. NT nije uspeo da dodje do pukovnika Kracunovica jer niko nije znao da kaze gde se on trenutno nalazi, ali sagovornici Jorgic i Iljenkarovic potvrdili su da on organizuje odlazak srpske omladine na skolovanje u Rumuniju i da, ko god zeli to da uradi, treba da se javi Kracunovicu. Kazu i da je penzionisan zbog zalaganja za vlaske ideje.
Nas sagovornik otkriva svoja saznanja o VOV:
- Vlasi kupuju oruzje od Rumuna, cak neki visak dobijaju besplatno. Veruje se da u tome posreduje pukovnik Kracunovic. Zovu ga general. U opstini Majdanpek ima bar 600,-700 „kalasnjikova" spremnih da budu upotrebljeni na svaki mig njihovih politickih vodja. Vlasi otvoreno prete pobunom i oruzjem.
Lokalni Srbi se cude zasto vojska i policija ne intervenisu na vreme. U medjuvremenu, sami se organizuju.
- Postoji grupa koja se sprema da spreci svaku njihovu akciju. Ne zelimo da cekamo da se stvar dogodi. Tu su se okupili veterani iz poslednjih ratova i njihov sef je cuveni protagonista antivlaske ideje, koga zovu Kobra. On, navodno, ima 40-tak ljudi koji su spremni da sprece Vlahe da na silu preuzmu lokalnu vlast.
Srbi se plase hapsenjaNjegovi sunarodnici Slobodan Jorgic i Dragan Iljenkarevic, prvi ljudi Udruzenja Vlaha iz Majdanpeka, znatno su konkretniji:
- Mi smo u istocnoj Srbiji apsolutno u vecini, cak 90 odsto i vise gradjana u ovim opstinama su Vlasi, a nismo zastupljeni ni u jednom organu vlasti. Ne kazemo da su nam za to krivi drugi, krivi smo sami zbog svog necinjenja, ali necemo vise da dozvoljavamo da se nas problem odugovlaci. Ako je Velimir Ilic rekao da u Cacku moze da radi ko hoce, ali samo Cacanin moze da vlada, onda ce i u nasim opstinama da radi ko hoce, ali cemo vladati mi. Zasto da pustimo, recimo, Crnogorce da vladaju u Majdanpeku? Zar bi mogao neki Vlah da vlada u Podgorici? - kaze Slobodan Jorgic, generalni sekretar Udruzenja Vlaha.
U Udruzenje Vlaha u Majdanpeku trenutno su ukljucena 963 clana. U Vlaskoj demokratskoj uniji u Boru ima ih mnogo vise. Oni su vec ozbiljno izradili partijski program sa osnovnim ciljem: referendum na kome bi se Vlasi izjasnili u pogledu formiranja autonomne vlade, kao i o nacinu upotrebe odgovarajucih simbola, cak i o pravu „vlaskog kantona" da postane clan medjunarodnih institucija. Vlaski bi, po ovom programu, bio ravnopravan sa srpskim. Vlaska demokratska unija preferira pojam kanton, mada ne pravi pitanje ni da se oblast nazove zemljom, drzavom, republikom, oblascu, regijom...
Predsednik Udruzenja Vlaha Dragan Iljenkarevic kaze da je cilj ove organizacije ozivljavanje obicaja vlaskog naroda. Moglo bi, kaze, da se pocne sa onim sto je ranije postojalo, a sada je ukinuto:
- Nekad je bilo emisija na rumunskom jeziku na drzavnoj televiziji, sada je to ukinuto. Mi ne trazimo rumunski, nego vlaski jezik, jer se ne osecamo Rumunima, mada smo im najblizi. Zar je normalno da Romi, ta sacica, imaju svoje emisije, a mi nemamo! A tvrdim da nas ima i milion, samo sto se mnogi plase da se izjasne kao Vlasi, pa se stvaraju zablude. Kad se Romi ne stide svog porekla, zasto da se Vlasi stide?
Kontaktirao je sa liderom Unije iz Bora, advokatom Slobodanom Djurdjevicem, i postignut je nacelan dogovor da se svi Vlasi ujedine i da se udruze u borbi za zajednicke ciljeve.
U Majdanpeku Srbi priznaju da im nije svejedno sto su se Vlasi pobunili. Ponavljaju onu cuvenu: Tako je sve pocelo i u Sloveniji, i u Hrvatskoj, pa i u Crnoj Gori. Prvo su gradjani drugog reda, traze jezik i kulturnu autonomiju, a onda referendum, otcepljenje i vlastitu drzavu.
- Tacno je da se Srbi plase. Ali, ne plase se nase militantnosti, nego ih je strah da ne ostanu bez fotelja. Znaju da imaju ono sto im ne pripada jer su Srbi ovde manjina. Plase se da ce izgubiti beneficije koje imaju godinama, pa se stalno isti ljudi vrte na vlasti, samo menjaju fotelje. Cim Vlasi dignu glas, proglase nas nacionalistima. Cujemo da pricaju da ce doci vreme da ih Vlasi hapse. Misle da je ovo vreme Golog otoka i da im, kada ostvarimo prava koja su nam oduzeli, ne gine robija. Zato nam ovi iz DOS otvoreno porucuju: Necete nista da dobijete! - kaze Iljenkarevic.
Vlaska drzava sve do autoputaVlasi, ocigledno, nisu slucajno bas sada otvorili ovaj problem. Potaknuti su, sto i priznaju, idejama o regionalizaciji. Zele da iskoriste trenutak kada se Srbija bude delila na regione da i oni dobiju svoju teritoriju. Nezvanicno, ta teritorija je vec ogranicena.
Vlaski teren obuhvata granice Dunav, Morava, Rtanj, sve do bugarske granice - kaze Paun Durlic. Tu spadaju Majdanpek, Bor, Negotin, Sokobanja, Boljevac, Donji Milanovac, Kladovo, Zajecar, Kucevo, Paracin, Zuprija, cak i Pozarevac. Regija do koje bi se protezala eventualna vlaska oblast isla bi sve do autoputa Pozarevac-Beograd - tvrde u Majdanpeku.
Ideje o vlaskoj samoupravi u Srbiji prvi pomenuo diktator AntoneskuPojam Vlah je na ovim prostorima prvi put spomenut 1873. godine. Inace, ta rec mogla se cuti jos u ranom srednjem veku kao oznaka za stocara. Imala je, dakle, oznaku socijalnog statusa, a ne etnicko znacenje. Istorija belezi da je jos Benjamin Kalaj, nekadasnji austougarski konzul u Beogradu, svom ministru inostranih poslova pisao o Vlasima. Ideje o vlaskoj samoupravi, medjutim, pomenute su prvi put uoci Drugog svetskog rata, za vreme vladavine diktatora Antoneskua, koji je plasirao ideju da su Vlasi u severoistocnoj Srbiji Rumuni.
Sve do 1990. ideja o vlaskoj autonomiji, koju je Rumunija kroz razne kanale ubacivala u vise navrata, mirovala je. Izvor NT kaze da je, za vreme predsednicke posete Zorana Lilica Rumuniji, predsednik Ilijesku pokrenuo to pitanje kao problem Rumuna u istocnoj Srbiji.
Za vreme Milosevica bilo je cak i pokusaja da se naucno objasni potreba za vecom autonomijom Vlaha, pa cak i za priznavanjem statusa nacije. Tadasnji rumunski ambasador isao je u posetu kod Margit Savovic, ministra za etnicke manjine, trazeci saglasnost da jedna grupa rumunskih ucitelja, sa svojim knjigama, organizuje nastavu za Vlahe.
Istoricari koje je NT kontaktirao nisu zeleli da izdvajaju svoje misljenje u ovom trenutku, ali su se slozili da je idejna osnova za vlasku autonomiju panromanska i da veliku ulogu u podsticaju zahteva Vlaha da dobiju status naroda imaju nemacki i austrijski faktor.
STA TRAZE VLASI? Referendum o „vlaskom kantonu"
Clanstvo u medjunarodnim institucijama
Organe vlasti: vladu, parlament, pravosudje, finansije, civilne sluzbe
Status nacije
Skolovanje na vlaskom jeziku
Program na vlaskom jeziku
