ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: РАКИНАЦ

[Volcae]

               Михаило Ј. Миладиновић, Пожаревачка Морава, СЕЗ XLIII, НИПС 25, СКА, Београд 1928, стр. 94-97

11. Ракинац.

               Село је већим делом на Свилајначком Друму. На југу се пружа до Гостиловачкоr Потока1), 2 км. до Жабара. У ceлy нема извора, али на оближњем брду има неколико извора, од којих су само два јака и њихови потоци стижу до Ресавчине. То су: Ћурчијевски и Гостиловачки. Делови атара са шумом и њивама зову се: Кусјак, Велика Мртвица, Јасенова Бара, Личина, Бучје, Конић, Расје, Старо Блато и Дуrановица. Ова последња је до 1864. г. била бара, па је велика киша снела земљу са брда и испунила ову бару која тада поста општинском земљом.
               Село је збијеноr типа са обликом друмскоr села, изузевши западни део, поред Ресавчине, који је тимочког типа. Подељено је у мале које носе име родова који у њима станују. Са севера на jyr мале иду овим редом: Kojићa, Кршљана, Палијана, Mилeтићa, Рајковића, Бошковића, Ђypичићa, Шарчевића, Шароњића, Гроздановића, Чyпићa и Toшићa. Источно од друма су: Влашка, Циганска, Влајића и Крајинска. Највећа је Влашка Мала са 98 кућа, пa Палијанска са 95, Ко-
____________________
               1) На секцији генералшт карте је назначен а није именован.

- 94 -

јићска са 40, а остале су мање. У селу има свега 603 куће са 3360 душа.
               Мештани причају да је село добило име по оснивачу, неком Раки, који је дoшao са Косова, и основао село близу Мораве, скупивши збеr од неколико колиба. Ну како не знају ништа ближе о томе Раки ни о његовим потомцима (а село није тако старо да се то могло временом заборавити) то изгледа да је овај "оснивач" добио име по селу а не село по њему.
               Прво насеље било је 6 км. западно од данашњег, близу Мораве, на данашњем "Старом Селу". Одатле су се 1830. г. по наредби власти преселили на данашње место. По арачким списковима од 1822 г. Ракинац је тада имао 67 домова. Место где је сада Ракинац пре насељавања било је покривено шумом и звало се Русково. Североисточно од Рускова, било је ceлo Ћурчијево, где су живели већином Власи (по попису од 1822. г. било је у селу Ћурчијеву 25 кућа). Кад су се Ракинчани преселили из старог Ракинца у данашљи, наређено је селу Ћурчијеву да са брда сиђу на Свилајначки Друм, и да се населе у Ракинац. Тако су се ова два села спојила и Власи из Ћурчијева населе се на северо-источном крају Ракинца и њихови потомци сачињавају данашњу Ракиначку-Влашку Малу. Место где је било некад Ћурчијево зове се сада Старо Село.
               Сеоска је слава (заветина) Духови а преслава Спасовдан. Ово су заједничке славе целом селу, а поред њих имају Срби и Власи засебно по једну славу, коју су имали док су били у својим "старим селима". У Ракинцу има сада од целокупног становништва око 1/8 Влаха, али се они врло мало разликују од Срба и ускоро ћe се сасвим посрбити, а и сад себе сматрају за Србе и тако су се при попису становништва записали.
               Родови су:
               Палијани (Манојловићи, Станишићи, Радишићи, Ивановићи, Војиновићи, Миливојевићи, Благојевићи, Радојевићи и Јовићи) 93 к. (Св. Никола). Досељени су из Старе Србије од прилике пре 160 год. - Kojићи 42 к. (Св. Мрата). Досељени су из Азање (смедеревски) пре 150 год. - Шapoњићи (Марјановићи, Лазаревићи, Сенићи и Радишићи) 55 к. (Св. Јован). Пореклом су са Косова, одакле су се доселили пре 150 год.

- 95 -

- Кршљани (Матејићи, Степановићи, Радовановићи, Радојковићи и Радивојевићи) 25 к. (Св. Ђурђиц). Пореклом су из Вел. Крсне (Јасеница), одакле су досељени пре 150 год. - Бошковићи (Илићи, Животићи, Обрадовићи, Бранковићи и Марковићи) 20 к. Пореклом су из Старе Србије и род су са Палијанима. - Влајићи (Стојановићи, Ивановићи и Јовановићи) 40 к. (Св. Трифун). Пореклом су са Косова, одакле су досељени пре 150 год. - Paкићи (Матићи, Јанићијевићи) 16 к. (Св. Ђурђиц). Непознато порекло; сматрају их за старе досељенике. Kyћe су им у средини села. - Мијајловићи 15 к. (Св. Лука). Пореклом су са Косова одакле су се доселили пре 130 год. - Шарчићи, Шарковићи или Шарчевићи (са Миливојевићима) 10 к. (Св. Лука). Пореклом су са Косова, одакле су се доселили пре 130 година. - Ђypичићи (Ранисављевићи, Стајићи, Милошевићи и Милорадовићи) 15 к. (Св. Јован). Пореклом су са Косова одакле су се доселили пре 120 год. - Скокићи (Милићи, Милошевићи) 25 к. (Св. Арханђел). Досељени су са Косова пре 120 год. - Рељићи (Милићевићи, Ивановићи, Стевановићи, Николићи) 20 к. (Св. Никола). Досељени су са Косова пре 120 год. - Крајинци (Станојевићи, Бранковићи, Марковићи, Пацићи и Стајићи) 16 к. (Св. Никола); из Крајине (Сикола). - "Бугари" (Цолићи, Перићи, Николићи, Витковићи) 25 к. (Св. Никола). Досељени су из Малог Извора (Тимочки округ) пре 120 г. С њима су у сродству и истог су порекла Гроздановићи, Пајкићи и Нетковићи. - Чупићи (Ноцићи и Младеновићи) 8 к. (Св. Андреја); из Ресаве пре 120 год.
               Влашког су порекла:
               Грујићи (Стојановићи, Новаковићи, Јовановићи) 43 к. (Св. Петковица); из околине Зајечара пре 120 год. - Бyлyтићи (Андрејићи) 8 к. (Св. Петковица); од Зајечара. - Jeвтићи 6 к. (Св. Јован); из Црне Реке. - Станкуљеви 6 к. (Вел. Госпођа); из Доброг Поља у Црној Реци. - Аврамовићи 8 к. (Св. Алимпије); из Валакоња (Тимочки округ). - Брежанци (Стојановићи) 6 к. (Св. Петковица); из Брежана (пожаревачки). - Јаношевићи 6 к. (Св. Петковица); из Шарбановца (Тимочки округ). - Несторовићи 5 к. (Св. Петковица); из Оснића (Тимочки округ). - Аранђеловићи 5 к. (Св. Арханђел); из Грљана (Тимочки округ). - Добрњци 1 к. (Св. Арханђел); из Добрња; било их је више, па су изумрли. -

- 96 -

Букуровци 25 к. (Ваведење); из Прљите (Тимочки округ). - Hикoлићи 14 к. (Св. Никола ); из зајечарскоr среза. - Јанковићи 2 к. (Св. Никола); из Црне Реке. - Kepићи 3 к. (Св. Никола); из околине Зајечара.
               Ове влашке породице доселиле су се у Ћурчијево пре него је Ракинац пресељен на данашње место. Већина је пресељена почетком XIX века, нарочито после пропасти Хајдук-Вељкове, када су бежали од турског зулума, и овде нашли више безбедности а уз то и родну земљу, погодну и за земљорадњу и за сточарство, чиме су се они подједнако занимали. Све влашке породице су сад посрбљене.
               Кад се Ракинац из Старог Села преселио на данашње место убрзо су се доселили и из В. Орашја (смедеревски) - Митapићи (сада разгранати као: Милићи, Миловановићи, Станојловићи и Илићи). Има их 15 кућа; (Св. Ђурђиц). У исто време су се доселили Цигани Пeткoвuћи, Филиповићи и Hикoлићи. Има их 13 кућа. Славе Петковицу; досељени су из околних села. Већином су ковачи, а неки се од њих баве и земљорадњом.

- 97 -