ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: ЖДРЕЛО

[Volcae]

          Јовановић, Љубомир. Млава, СЕЗ V, НИПС 2, СКА, Београд, 1903, стр. 382-386.

Ждрело.

         Положај села. - Лево од пута, што из Петровца у Жагубицу води, баш на улазу у романтичну Горњачку Клисуру, а на пропланку стране Вукана, налази се село горњег имена.
         Куће су поређане око извора и кладенаца, не баш тако далеко од реке Млаве. Па и ако је село близу ове бујне реке, ипак га она не може никад да поплави, јер од ње га растављају две, једна изнад друге поређане терасе. Млава приликом и највећих поводања, за које сељаци памте, једва да испуни корито између првих тераса, а преко ових никад није прелазила.
         У селу има доста кладенаца, чија вода подмирује свуколику потребу становништва сеоског. Они су, по свој прилици, и узрок насељавања овог места, које ни по својој родности, ни по својим климским погодбама, не би могло привући никога да се овде настани. Кладенци ови немају нарочитог имена, само некоји ван села, а у атару истог, носе називе, као: Јаз у Новацима, Врело испод Вукана, Бигар у клисури Решковице.
         У клисури ове реке налази се одмах испод извора Бигра, и један лековит извор, на који сељаци одлазе сваке Младе Петке и Младе Недеље, те се умивају и лече. Кроза средину села пролази плитка јаруга једног сувог потока, којим за време киша јури вода.
         У Ждрелу је много хладније, но у околини. Ово долази отуда што се находи на излазу клисуре, те с тога никад није без ветра. У овом селу северо-источни ветар зову именом ноћник (богаз) и овај дува већином лети.
         Земље и шуме. - Земље за обрађивање има нешто мало у долини Млаве и Решковице. Крајеви за рад зову се: Велико Поље, Слатина, Кокот, Лунке, Новаци, Вреоци, Трњак, Омеје и Решковица. Сви су ови крајеви близу села, а најдаљи је 20 мин. од села. Они су засејани кукурузом, ређе стрмином.
         Пашњнаци су већином у планини.

- 382 -

         Шума има на планинама: Вукану, Страињаку, Чукари и Великој Главици. Она је сва од лиснатог дрвећа, међу којима је буква најчешће дрво. Од села до крајњих шума овог села има до 2 сата хода. Шуме су већином приватна својина. Општинска шума је само на Великом Вукану.
         По родности земља је увршћена у трећи ред. То је сам сипар и нанос, који су потоци са брда нанели, па се са живицом измешао, те жетва не доноси богате користи. Из овог разлога сељаци су упућени на сточарство.
         Тип села. - Ждрело је збијено село; куће су његове прикупљене око извора - кладенаца, те су с тога доста удаљене једна од друге. Између најближих кућа има одстојања од 50 до 100 метара.
         Село се дели на мале, али као да главну поделу чини Суви Поток, који кроза село протиче. Тако Шорбоњ (средину села) чине куће око овог Сувог Потока поређане. Горња Матадејска Мала је лево од овога уз брдо, а Доња Мала је крај, десно од овога. У свим овим крајевима има мањих мала. Куће су у селу разбацане тако, да се једва може ухватити ред улица. Једна је улица главна, а од ње се одвајају ваздан споредних, које се с овом секу под најразличнијим угловима. Узрок овакоме распореду кућа јесу кладенци, око којих су се прикупљали поједини са својим породицама.
         Задруга је у селу било у раније време, али су сада растурене.
         Приче и тумачења о имену села. - Име овоме селу долази од положаја на коме је.
         Оснивање села. - Још Кнез Лазар међу осталима прилаже манастиру Горњак и ово село¹). За његова доба, на данашњем месту постојао је град, који је био врло важан због положаја свога, што се види и из оних силних манастира и утврђења, што се око овога села у рушевинама налазе.
         Према исказима сељака они су сви новији досељеници. Ово тврде и подаци у извештају егзарха Максима од 1733. године, по коме је Ждрело било додато цркви шетоњској а имало је 10 ,,хљебов"²).
_______________
         ¹) Јоакима Вујића. Путешествије по Сербији. Издање Српске Књижевне Задруге, књ. I, стр. 102.
         ²) Гласник LVI, 150.

- 383 -

         Најстарија породица, што основа ово село, дошла је са Косова. То је породица Курјоњи. Они су отуд побегли, па су дуго времена хајдуковали и тек када им је ово дојадило, онда су се настанили на данашњем месту. Време, када је то било, не да се извести из говора сељака, јер веле да је то било од старина. Тада није било више од три куће у селу. Одмах за њима дошли су са Рашке претци породице Бачоњи, па се и они настанише на већ утврђеном месту старога града.
         Дуго времена су ове породице живеле усамљене. Много година доцније, судећи према исказима о старости, пре 180 година, доселише се из ,,прека", из места Ракитова прадедови Шорбоња. Ови заузму средину села око Сувог Потока. Одмах за њима дођу и прадедови породице Матадејића, али се не настане одмах у Ждрелу, већ ниже њега, на месту званом Кокоту. За њима дођу и Маркоњи, па се и они на овом месту настанише.
         Тако се развијало села на овоме месту за себе, а Ждрело за себе. У исто време долазе и Плутоњи из Шумадије, Беженари из Мораве, Петрикоњи и Србоњи из Ресаве, па се населе између Ждрела и Бистрице и оснују ту село, које се по њима, зато што су нови, назове Новаци. Од њих су једино Беженари пребегли од турског насиља из Мораве, а остали су продали своја имања својевољно и дошли овамо да купе више земље за тај новац.
         На овим местима почињу Турци да их гоне, а они беже сви у планину иза Вукана на место, које се зове Збег. Враћајући се из планина, они из Косова, којих је било 9 кућа, не смедоше ићи натраг на своје старо место, већ се настањују у Ждрелу, како би у случају нове навале, били ближи планини и оснивају Горњу Матадејску Малу.
         Доцније, пак, за време Кнеза Милоша, село Новаци буде расељено, а оне напред поменуте породице, дођу у Ждрело и оснују Доњу Малу. У то време дође и породица Бајњешће из Крајине и Бркуљешће из ,,прека".
         У селу су ове породице:
         Шорбоњи (70) у средини села, из Ракитова у Маџарској. Славе Св. Николу.
         Матадејић (18) у Матадејској Мали, дошли из ,,прека". Славе Велику Госпођу.
         Курјоњи (90) растурени, досељеници са Косова. Славе Ђурђиц.

- 384 -

         Маркоњи (10) у Матадејској Мали, досељеници из ,,прека". Славе Петковицу.
         Бајњешће (20) у Доњој Мали, из Крајине. Славе Св. Николу.
         Плутоњи (10) у Доњој Мали, из доселили се из Шумадије. Славе Св. Алимпија.
         Беженари (10) у Доњој Мали, из Лозовика. Славе Св. Николу.
         Бачоњи (12) у Горњој Мали, доселили се са Рашке. Славе Св. Аранђела.
         Петрикоњи (7) у Доњој Мали, из Аџибеговца. Славе Петковицу.
         Србоњи-Степањи (18) растурени, доселили се из Грабовца у Ресави. Славе Св. Николу.
         Бркуљешће (2) растурени, досељеници из ,,прека". Славе Михољ-дан.
         У селу има до 270 кућа са 334 пореске главе.
         Село је доцније расло размножавањем, а ранија места остала су као земља за орање, својина оних породица, чија су први пут и била.
         Настанивши се у Ждрелу, ови досељеници из разних крајева у току времена сасвим се изједначише. Нај јачи утицај беше досељеника из ,,прека" и Влашке, који својим богатством и својом умешношћу учинише те сви остали примише њихов језик и ношњу, и сад се у селу чује само влашки говор. Једина је разлика у славама, која је за све досељенике из једне области иста.
         Од околних села: Шетоња, Бистрице и Лаола, село се ово одликује и по ношњи и по језику, јер овде говоре влашки и носе нарочиту ношњу; а тамо српски, и носе српску ношњу, која је овој слична.
         У селу је заветина о празнику Св. Тројице.
         Старине, селишта, гробља и др. - Да је Ждрело стратегијски, као и иначе, било врло важно место у прошлости, сведоче оне грдне развалине, згуре и рушевине манастира, што се у околини находе. О овим остацима негдашње живости овог града писано је на више места¹).
         Ми ћемо само набројати ове старине и поменути још и оно, што у тим списима није забележено.
_______________
         ¹) Новаковић Стојан, С археолошке изложбе у Кијеву, стр. 10-17. - Вујић Ј., Путешествије I, 97-102. - М. Ђ. Милићевић, Манастири у Србији - Гласник XXI. стр. 57-68. - Шафарик Ј. П., Летопис стр. 104. - Хердер, Рударски пут по Србији, стр. 3. - Милићевић, Кнежевина Србија, стр. 1031-33.

- 385 -

         У клисури реке Решковице налази се манастир Решковица, испод кога је лековит извор, који је, веле, зидао Кнез Лазар. Више села, на месту Гољак налазе се такође зидине старе цркве, коју зову просто Црквина. Ово је некадањи манастир Св. Тројице, који је до темеља порушен. У клисури испод Вукана налази се рушевина манастира, што се зове: Благовештење, а ниже овога остаци неког конака митрополије, где се мисли да је седео владика браничевски. И овај је манастир из доба Кнеза Лазара.
         У близини манастира Решковице, налази се и једна зидина, око које има доста згура, које опомињу на какву топионицу за старо сатрпано рударско окно, што се у атару сеоском находи. На Вукану је градић Шетал, а одмах иза њега, на Узенгији је такође градић. За овај град, сељаци причају да га је зидала Јерина у исто време, кад и град смедеревски. На њему је радило врло много људи, тако да је хлеб за раденике пренашан из руке у руку чак из Смедерева и ношен тако брзо да је стизао врућ.
         Старога гробља или гробљишта има у Матадејској Мали, где се налазе надгобни каменови без натписа.
         Селишта су у Кокоту и у Новачком Пољу, а трагови старога пута воде од Бистрице, па преко Орешковице на Ждрело.
         Осим овога налазе се, по казивању сељака, трагови неког старог пута и преко брда на Циганској Пољани, који је водио поред Велике Главице у Хомоље.

         Занимање становништва. - Главно је занимање становника сточарство, а поред тога занимају се и земљорадњом, која им мало прихода даје. Овде је још добро очувано удруживање стоке, које зову стен или бачија. Кад настану топлији дани и пашњаци озелене, здруже десетак, а највише петнајест домаћина своју стоку, да је заједно чувају. Ово здруживање бива надаље до Тројице, а растурају је око Св. Илије. Све остале радње са овако удруженом стоком јесу као и у другим крајевима Србије¹).
         Осим ових занимања, сељаци из Ждрела пеку и креч и продају га у Петровцу и Пожаревцу.
         Пре две године дођоше из Ресаве неки Цигани чергари и настанише се у Доњој Мали. Њих има четири куће, а по занимању су ковачи.
_______________
         ¹) Види о томе у Милићевића Кнежевини Србији, стр. 849-857.

- 386 -