IZBORI ZA VLAŠKI NACIONALNI SAVET - UPIS U POSEBAN BIRAČKI SPISAK

[raleg]

G Vlad,
Zaista, ne ljutim se zbog toga što mi pripisuješ opsednutost nečim (SVS-om i njegovim menadžerom, koji je zaista u svemu nebitan), jer  u krajnjem ishodu to i nalikuje ne maloj  zaveri prema onim pripadnicima zajednice za čiji interes je SAVEZ osnovan.  Ruku na srce ja tu stvar upravo tako i doživljavam. Medjutim, nikako ne mogu da svarim da sve postaje politika i to u njenom najgorem obliku. Na tvoje pitanje, koje su te organizacije (i ne okrivljujem ih, jer one su samo fiktivne) na koje skrećem pažnju. Pa pogledaj Sajt SVS, sve imaju u svom nazivu Vlasi-Rumuni i deo su istog projekta i valjda finansijera. Kada god treba iznova da se konstituiše nekakav snažan organ ili učešće u nekoj vlasti, naravno preko biračkog tela, tada se potpuno iz onog dvojnog naziva privremeno potisne (i zaboravi)Rumun. Valjda da se Vlasi ne dosete. A kada se to završi onda se punom parom ubaci u petu brzinu. Ne okrivljujem ja njih jer one su samo fiktivne i postoje jedino u glavama njihovih šefova. Verovatno da i ti iz perspektive mesta i regije u kojoj duže živiš, vlašku problematiku doživljavaš na jedan romantičarsko zanosan način. Ali ovde večina onih koji su tu priču otpočeli, pre 20 godina odavno su stvar prepoznali kao jednu veliku podvalu.
Ne bih da se ponavljam ali bih voleo da neko komentariše moju tezu da za izbor novog saziva NSVNM nijedna lista neće da izadje u kampanji u kojoj će se prepoznati bilo šta vezano za savremeni rumunizam. Evo ovo treba zapamtiti.
Zar nije tvoja tvrdnja bila, da se za prošlu elektorsku skupštinu išlo sa upravo takvim programom, i da je to davalo listi B pravo da donese odluke o službenom jeziku i pismu? Ili možda grešim?   

[Volcae]

Ne bih da se ponavljam ali bih voleo da neko komentariše moju tezu da za izbor novog saziva NSVNM nijedna lista neće da izadje u kampanji u kojoj će se prepoznati bilo šta vezano za savremeni rumunizam.

Ја не бих да коментаришем, нити некога да критикујем, само бих поставио једно питање:
-Шта НСВНМ планира да уради за влашку националну мањину, односно који програм има и за шта се залаже?
Претпостављам да се наравно ради о културној аутономији за Влахе али ме занима како НСВНМ замишља ту културну аутономију.
Ако би сте били љубазни што опширније да нам објасните за шта се залаже НСВНМ.
Понављам немам намеру да неког критикујем или да коментаришем.

Поздрав.

[Vlad]

G Vlad,
Zaista, ne ljutim se zbog toga što mi pripisuješ opsednutost nečim (SVS-om i njegovim menadžerom, koji je zaista u svemu nebitan), jer  u krajnjem ishodu to i nalikuje ne maloj  zaveri prema onim pripadnicima zajednice za čiji interes je SAVEZ osnovan.  Ruku na srce ja tu stvar upravo tako i doživljavam. Medjutim, nikako ne mogu da svarim da sve postaje politika i to u njenom najgorem obliku.

Бата РалеГ,
Твоја опседнутост директором Савеза Влаха Србије је нешто што провејава из твојих коментара и убеђен сам да би то истог закључка дошли чак и они мање упућени у целу причу везану за сукоб на релацији Првуловић - Др. Драгић.
Дакле, не приписујем ти ту опседнутост из злих намера, већ ти само скрећем пажњу, или бар то покушавам, да "уништење" директора СВС може лако довести до потпуног маргинализовања ФКВ.

Na tvoje pitanje, koje su te organizacije (i ne okrivljujem ih, jer one su samo fiktivne) na koje skrećem pažnju. Pa pogledaj Sajt SVS, sve imaju u svom nazivu Vlasi-Rumuni i deo su istog projekta i valjda finansijera.

Ово са "финансијером" ме неодољиво подсећа на трагање за "страним плаћеницима и домаћим издајницима"у својим редовима.
Следећи твоја упутства, погледао сам сајт и под рубриком чланице нашао следеће:

http://www.timoc.org/clanice.htm

Društvo za kulturu Vlaha - Rumuna severoistocne Srbije Ariadnae Filum

Radnička 15
030/432 888
19210 Bor
[email protected]
Zaviša ŽURŽ

Forum za kulturu Vlaha
3. oktobra 172
19210 Bor
030/434 159
064/2610 440
[email protected]
Dragomir DRAGIC

Društvo za kulturu Rumuna- Vlaha Srbije
"Pravoslavni Rumuni"
Malajnica
19300 Negotin
[email protected]
Bojan ALEKSANDROVIC

Društvo za ocuvanje i razvoj jezika, kulture i religije Vlaha Pomoravskog regiona
Isakovo
Ćuprija
064/327 94 38
[email protected]
Jel BUOBULUI

Vlaška demokratska stranka Srbije
Radnicka 15
030/432 888
19210 Bor
[email protected]
Predrag BALAŠEVIC

Колико сам успео да видим, није баш тачно да све чланице СВС у свом називу користе термин Влах-Румун или обрнуто.
Ако истог "финансијера" са директором СВС деле само оне организације које користе помињани термин Влах-Румун или Румун-Влах, омда закључујем да су то

1. Društvo za kulturu Vlaha - Rumuna severoistocne Srbije Ariadnae Filum
2. Društvo za kulturu Rumuna- Vlaha Srbije "Pravoslavni Rumuni"

Да ли си мислио само на ове две организације или сам неког изоставио?

Verovatno da i ti iz perspektive mesta i regije u kojoj duže živiš, vlašku problematiku doživljavaš na jedan romantičarsko zanosan način.

Пре бих рекао да ми се Дуле Првуловић није толико замерио да бих по сваку цену тражио његов скалп. Не ради се овде ни о каквом "романтичарском заносу" већ о једном, морам то истаћи - прљавом обрачуну. Мене тај обрачун уопште не занима. Ја покушавам да ствари сагледам на што објективнији начин, уважавајући притом историјске и лингвистичке чињенице. Једини мој грех је, изгледа, што сам одлучио да не учествујем у обрачуну са Дулетом из Неготина.

Ali ovde večina onih koji su tu priču otpočeli, pre 20 godina odavno su stvar prepoznali kao jednu veliku podvalu.

На коју подвалу конкретно мислиш?

Ne bih da se ponavljam ali bih voleo da neko komentariše moju tezu da za izbor novog saziva NSVNM nijedna lista neće da izadje u kampanji u kojoj će se prepoznati bilo šta vezano za savremeni rumunizam. Evo ovo treba zapamtiti.

Делим твоје мишљење. "Савремени румунизам", како га ти зовеш, са собом вуче хипотеку издајника, страног плаћеника, отцепљења, стварања новог Косова... У једном демократском друштву, каквом Србија тежи, то не би смео да буде случај. По "савременим Румунистима" данас у Србији може некажњено да пљује ко и колико хоће. Могу да им се измишљају "шефови" у Румунији којима полажу рачуне, луксузни станови које "Румунисти", наводно, поседују у Букурешту, милиони евра и долара на банковним рачунима итд.
Другим речима, "савремени Румунисти" у Србији представљају слободну мету исфрустрираним српским националистима и влашким кетманима који пљувањем по њима, желе за себе да приграбе некакву корист или да на тај начин искажу своју беспрекорну лојалност.
Зато ме неће чудити уколико "савремени Румунисти" буду покушали да у јавност наступе са доста избалансираним ставом, док ће они други "не толико савремени Србо-Кетмани" своју капању заснивати на сејању страха од наводне "Румунизације"и отворене мржње према Румунима.

Zar nije tvoja tvrdnja bila, da se za prošlu elektorsku skupštinu išlo sa upravo takvim programom, i da je to davalo listi B pravo da donese odluke o službenom jeziku i pismu? Ili možda grešim? 

Јесте. Тврдим да је ФКВ у то време заступао тезу да су Власи Румуни и да, између осталог, у школи требају да уче румунски књижевни језик.
треба ли то да докажем?

Поздрав

[Vlad]

Ја не бих да коментаришем, нити некога да критикујем, само бих поставио једно питање:

Критика је јако добра ствар уколико критичар понуди одговарајуће решење. Од једноумља нема вајде. Буди убеђен да ни наш Савет неће боље да ради ако престанемо да га критикујемо.

-Шта НСВНМ планира да уради за влашку националну мањину, односно који програм има и за шта се залаже?

Колико сам ја разумео, једни се залажу да се на игранкама пичи влашко коло, док се други залажу само за то да не будемо Румуни  ;D

Поздрав

[dPasujoni]

Ја не бих да коментаришем, нити некога да критикујем, само бих поставио једно питање:
-Шта НСВНМ планира да уради за влашку националну мањину, односно који програм има и за шта се залаже?
Претпостављам да се наравно ради о културној аутономији за Влахе али ме занима како НСВНМ замишља ту културну аутономију.
Ако би сте били љубазни што опширније да нам објасните за шта се залаже НСВНМ.
Понављам немам намеру да неког критикујем или да коментаришем.

Volcae,

pitanje ti je na mestu, samo je adresa pogrešna.

Kako je mandat sadašnjeg sastava NS VNM istekao, do narednih izbora 6.juna i konstituisanja novog saziva ovaj saziv ima samo tehničku funkciju. Na žalost o nekom smišljenom programu koji je dostupan "širokim narodnim masama" nije bilo govora ni u vreme punog mandata.

Uostalom, NS predstavlja više opcija (lista A i listaB) koje kako smo mogli videti i na ovom Forumu i nemaju neko jedinstveno gledište.

Mislim da je ovo pitanje dobar predlog neni za novu temu, jedino treba biti upućeno potencijalnim kandidatima za novi saziv Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine.

dPasujoni

[nena]

      Zamolila bih one koji su više upućeni u pravila o upisu u poseban birački spisak da mi razjasne jednu nedoumicu: Da li je trenutno, pre predstojećih izbora još uvek moguće da se podnese zahtev za upis u posebni birački spisak?

Pročitajte i sami šta kažu članovi  46, 48 i 51 Zakona o Nacionalnim savetina nacionalnih manjina:

Član 46.

Prvi poseban birački spisak Ministarstvo privremeno zaključuje 120 dana nakon dana javnog objavljivanja da je obrazovanje posebnog biračkog spiska započelo i utvrđuje ukupan broj birača na posebnom biračkom spisku nacionalne manjine.
Ako su na osnovu utvrđenog broja birača na posebnom biračkom spisku nacionalne manjine ispunjeni uslovi za neposredan izbor nacionalnog saveta iz člana 29. ovog zakona, Ministarstvo raspisuje izbore u skladu sa članom 35. ovog zakona u roku od 15 dana od isteka roka iz stava 1. ovog člana.


Član 48.

Poseban birački spisak vodi se po službenoj dužnosti.
Poseban birački spisak je jedinstven, stalan i redovno se ažurira, a posebno se ažurira u roku od 15 dana od dana donošenja odluke o raspisivanju izbora.

Član 51.

Poseban birački spisak vodi u elektronskoj formi Ministarstvo.
Posebne biračke spiskove po jedinicima lokalne samouprave vode, kao povereni posao, opštinske, odnosno gradske uprave u elektronskoj formi.
Poseban birački spisak zaključuje se rešenjem Ministarstva najkasnije 15 dana pre dana održavanja izbora.




Povodom istog argumenta ovo je izjava ministra Čiplića (članak preuzet sa Timok Press http://www.timocpress.info/sr/?p=2471 )


Odbor za međunacionalne odnose Skupštine Srbije održao je Jedanaestu sednicu 16. marta. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Miletić Mihajlović, a sednici su prisustvovali ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić i državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava Aniko Muškinja Hajnrih. Na sednici je razmatran Izveštaj o dosadašnjim aktivnostima na pripremi izbora za nacionalme savete nacionalnih manjina.

Ministar za ljudska i manjinska prava u Vladi Republike Srbije Svetozar Čiplić izjavio je da je od približno 650.000 građana Srbije koji pripadaju nekoj od nacionalnih manjina u poseban birački spisak upisan 399.321 građanin.

Čiplić je na sednici Odbora za međunacionalne odnose Skupštine Srbije precizirao da će 16 od ukupno 19 nacionalnih manjina birati nacionalne savete na neposrednim izborima koji će biti održani u junu.

On je istakao da u toku upisa nije bilo pojava koje bi narušile, usporile i otežale taj proces, i dodao da činjenica da se 16 nacionalnih zajednica upisalo u potrebnom broju govori o tome da u Srbiji nema procesa asimilacije.

Ministar je ukazao na to da će 6. juna, od 19 nacionalnih manjina pripadnici njih 16 birati nacionalne savete na neposrednim izborima, dok će makedonska, slovenačka i hrvatska nacionalna manjina to uraditi na elektorskim skupštinama.

Prema njegovim rečima, pravo na neposredne izbore ostvarili su pripadnici nacionalnih manjina Albanaca, Aškalija, Bošnjaka, Bunjevaca, Bugara, Vlaha, Grka, Egipćana, Mađara, Nemaca, Roma, Rumuna, Rusina, Slovaka, Ukrajinaca i Čeha.

Čiplić je naglasio da će bez obzira na način izbora svi nacionalni saveti imati istu ustavnu poziciju, zakonsku legitimaciju i nadležnosti.

On je naveo da je upis u poseban birački spisak privremeno zaustavljen 9. marta kako bi se napravio presek i utvrdilo koje će nacionalne zajednice ići na koje izbore.

Ministar je najavio da će upis ponovo biti obustavljen dve nedelje uoči predstojećih izbora, kako bi se napravio presek onih koji su upisom ostvarili svoje biračko pravo.


Da li ove činjenice podrazumevaju da je trenutno još uvek moguće upisivanje u PBS? Ako da, da li neko iz bivšeg Saveta još uvek prikuplja upise i da li se neko uopšte i trudi da obavesti ljude da još uvek mogu da se upišu ako to nisu već uradili?

Hvala!

[dPasujoni]

     Zamolila bih one koji su više upućeni u pravila o upisu u poseban birački spisak da mi razjasne jednu nedoumicu: Da li je trenutno, pre predstojećih izbora još uvek moguće da se podnese zahtev za upis u posebni birački spisak?


On je naveo da je upis u poseban birački spisak privremeno zaustavljen 9. marta kako bi se napravio presek i utvrdilo koje će nacionalne zajednice ići na koje izbore.

Ministar je najavio da će upis ponovo biti obustavljen dve nedelje uoči predstojećih izbora, kako bi se napravio presek onih koji su upisom ostvarili svoje biračko pravo.


Da li ove činjenice podrazumevaju da je trenutno još uvek moguće upisivanje u PBS? Ako da, da li neko iz bivšeg Saveta još uvek prikuplja upise i da li se neko uopšte i trudi da obavesti ljude da još uvek mogu da se upišu ako to nisu već uradili?

Hvala!

nena,

sjajno uočena finesa oko upisa u posebni birački spisak.

Ako se pokaže da je tačno da upis još nije završen, a deluje mi logično, po analogiji sa običnim biračkim spiskom u kome su izmene moguće do određenog roka pred izbore, ima se dodatna šansa za omasovljenje.
Ne samo omasovljenje biračkog tela, već i omasovljenjem čitave Vlaške zajednice.
Što se veći broj Vlaha upiše u PBS, veća je šansa da nas i na budućem Popisu bude i više od sadašnjih 40.054 deklarisanih Vlaha.

dPasujoni

[Paun]

Ako se pokaže da je tačno da upis još nije završen, a deluje mi logično, po analogiji sa običnim biračkim spiskom u kome su izmene moguće do određenog roka pred izbore, ima se dodatna šansa za omasovljenje.

Aşa ĭe!
Објашњење из меродавних извора (Стручна служба СО Мајданпек), гласи:
Посебни бирачки списак је стално отворен, без временског ограничења.
У њега се људи могу уписати кад год пожеле.
Само се повремено закључује, ради пресека, као што је било 9. марта, да би се видело која је мањина испунила услов за непосредне изборе, и као што ће бити увек пред изборе, и то на 15. дана од дана када су избори заказани.
Пошто су ови сада заказани за недељу 6. јун, спискови ће бити "закључани" 22. маја (ако сам добро рачунам!).

[raleg]

Gospodine Vlad,

Sada sam u ovoj temi registrovao tvoju primedbu da možeš dokazati da je FKV stajao na stanovište da su Vlasi Rumuni i da, u školskom obrazovanju treba da uče rumunski.

Nepotrebno, FKV nije nikada to dovodio u pitanje, ali uz specifičnost koju je Paun kratko i lepo sročio (znači samo dok su Rumuni bili Vlasi).
Ta teza ne govori o biološkoj ili genetskoj razlici, što je za naše bavljenje ovim poslom i nebitno i nepotrebno. Ono što je važno, jeste da razlika i to ne mala, postoji u kulturološkom, sociološkom saznajnom i drugim osobnostima. FKV- stavovi nikada nisu bili konačni. Dopuštali smo(isto i sada) da u svemu, kada je nalaženje puteva za razrešenje "vlaškog gordijevog čvora" čujemo i vidimo i druga kvalitetna mišljenja i stavove. I sve to naravno sa namerom da sročimo u nekakav svevlaški obavezujući dokument. Uslovno, mogao bi da se nazove  "Program vlaške kulturne autonomije".
Verovatno u nekom od mnogih tekstova u 18 godini postojanja ovog udruženja( objavljeno je preko 10 knižica) postoji i takva teza o mogučnosti učenju rumunskog u školama. Sigurno sa procenom i ciljem da bi se tako duboki jaz unekoliko ublažio. Lično mislim da to nikome ne bi štetilo. Ali iskustvo tokom višegodišnjeg ternskog rada, na izradi lingvističkog atlasa, govori da je to velika zabluda. Zabrinjavajuće je da faktori izvan ovog udruženje nisu nikada stvari posmatrali na sličan način. Isto tako i da je nepoznato koji je i kakav njihov način.
Zato je neophodno da u definisanju konačnih rešenja trba da učestvuj svi subjekat kojih se problem dotiče.

Pozdrav

   

[Vlad]

Godpodine bata raleg,

u velikoj sam gužvi pa ću se samo na kratko osvrnuti na ovo što si napisao.

Gospodine Vlad,
Sada sam u ovoj temi registrovao tvoju primedbu da možeš dokazati da je FKV stajao na stanovište da su Vlasi Rumuni i da, u školskom obrazovanju treba da uče rumunski.

Nepotrebno, FKV nije nikada to dovodio u pitanje, ali uz specifičnost koju je Paun kratko i lepo sročio (znači samo dok su Rumuni bili Vlasi).
   

Ne volim da tvrdim bilo šta ukoliko za to nemam dovoljno jake argumente.

Gotovo sve sa čim je savez Vlaha Srbije, preteča Nacionalnog saveta Vlaha, izlazio u javnost napisao je Dragomir Dragić. Uoči samog konstituisanja Nacionalnog saveta u Boru 4 marta 2006. godine, ni za Savez Vlaha Srbije ni za Forum za kulturu Vlaha nije bilo dileme oko toga da li su Vlasi Rumuni.

Razumem da FKV, posle sukoba sa Prvulovićem, želi od toga da se distancira. Ali ne volim da se sada pravimo Englezi i da u stilu "ja nisam odavde" neko pokušava da me ubeđuje da "to nikada nije bio stav FKV".

Evo šta je Dragić napisao dok su se uveliko skupljali potpisi za elektore prvog saziva NSVNM,pred sam kraj 2005. godine:

"O Vlasima ili Rumunima istočne Srbije, aliterarnim (analfabetnim) za maternji jezik, jer ga nisu učili u školi, saznajni proces vezano za autoidentifikaciju sasvim drugačije stoji u odnosu na pristup koji postoji severno od Dunava. Naime, naši rođaci na toj strani misle da je sve sadržano u prostom kalemljenju njihovog iskustva na rešavanje današnje problematike Vlaha južno od Dunava. Pa hajdemo malo  o tome da zavirimo u istoriju, našu i ove naše sabraće."



"Popisi stanovništva u Kneževini a kasnije i Kraljevini Srbiji od 1846. godine pa do kraja devetnaestog veka narodnosno i statistički su prepoznali naše pretke samo kao Rumune. Tako je ispoštovan fonički (sazvučni) i istovremeno unutrašnji narodni naziv na vlaškom (Rumân), koji je i danas na snazi, budući da Vlasi nikada nisu uneli u svoj vlaški leksički fond tuđicu Vlah, Vlasi, vlaški. I to ni u srpskoj tradicionalnoj ni u rumunskoj književnoj varijanti. Kada se to pojavljuje u današnje vreme, to znači da su se takvi pobornici odnarodovali, "razvlašili" se, što im niko ne osporava. To može da bude i njihova unutrašnja ketmanska potreba da ponište svoje poreklo i da se time nekome svide, uz očekivanu nagradu. Tako se trude da steknu poene kod onih autoriteta koji su negovali dihotomiju (rascep, udaljenje) sinonima Vlah i Rumun."

"Prema tome, ako bismo hteli da u jednoj rečenici objasnimo jednoznačnost imena Vlah, Vlasi i Rumun, Rumuni, onda dolazimo do toga da su srbjanski Vlasi Rumuni iz istočne Srbije koji su ostali izolovani, tj. van kulturnog i obrazovnog preporoda i razvoja kojim se modernizovao isti maternji jezik samo severno od Dunava."

"Šta je onda "vlaško pitanje"? Dosadašnje inicijative, iskazane posle pluralizacije našeg društva, političke i kulturološke,  mogu se obuhvatiti u narednom okviru, tj. odnose se na:

• mogućnost učenja u školama lokalnog maternjeg vlaškog govora, tj. govornih narečja rumunskog jezika u istočnoj Srbiji i rumunskog književnog jezika;
• bogosluženje u crkvi na narodnom rumunskom ("vlaškom") tradicionalnom jeziku bogosluženja u crkvi;
• prostornu raspoređenost u istočnoj Srbiji vlaških kulturnih institucija;
• različite vidove sakupljanja, prezentiranja i trajnog memorisanja i upoređivanja vlaških narodnih umotvorina i tradicije;
• vidove i načine zastupanja interesa Vlaha (Rumuna istočne Srbije) u različitim naučnim, kao i drugim institucijama - domaćim i stranim, uz prevazilaženje dualnog tretmana etnonima Vlah i Rumun u praksi ostvarivanja manjinskih prava u korist njihove sinonimske i normativne jednoznačnosti;
• sprečavanje zloupotreba stvaralaštva i javnih nastupa za plasiranje uvredljivih i neistinitih informacija ili konstrukcija o Vlasima;
• potezanje arbitraža protiv pokušaja istorijskog opravdanja "poništavanja" Vlaha;
• finansiranje aktivnosti emancipacije etničke zajednice Vlaha, kao Rumuna istočne Srbije, od strane domicilne države (domovine) u kojoj žive, te spiritualne zemlje-matice Vlaha, tj. u prošlosti istorijske VLAŠKE (na rumunskom: Ţara Rumânească, Valahia) severno od Dunava a danas Rumunije (România), kao i od  međunarodnih faktora, fondova i donatora;
• očuvanje prostora i životne sredine.

Ovo se još uvek nalazi na internetu:

http://www.timoc.org/S11t69.htm

Na eksternoj ploči, kojoj je nedavno pregoreo AC adapter pa trenutno nije u funkciji, imam još dosta Dragićevih saopštenja, pisama i intervjua u kojima se potencira da su Vlasi "Rumuni iz istočne Srbije" koji bi u školi, pored lokalnih narečija, trebali da uče i rumunski književni jezik.

Toliko o ovome.

Veliki pozdrav za mog  bata raleg-a, tj. gospodina bata RaleG-a pošto primećujem da, time što me uporno oslovljava sa "gospodin", moj bata RaleG, valjda, oćekuje da i ja njega tako olovljavam  ;D

P.S.

Dobro je što mi bata RaleG /još uvek/ ne persira, jer bi to značilo da je ljut na mene  ;)

[raleg]

Gospodine(bata) Vlado,

Pokušavam da oslovljavam ljude u skladu sa  pravilima lepog ponašanja nezavisno od toga da li smo istomišljenici, približnih godina ili boje očiju. Nekome koga duže poznajem, dopuštam sebi da mu se obratim sa "druže". Ali nikada nikome ne govorom brate, osim braći po rodbinstvu.
Sa persiranjem je malo drugačije. Činim to samo dok je to obostrano. Ponekad kada to prestane da bude , previdim i nastavljam po nekoj inerciji, računajući da sam sagovorniku postao blizak.              Svejedno mi je kako me ko oslovljava.      Znači bato Vlado, ne očekujem  oslovljavanjem, ukoliko to nisam i nečim drugim  zavredio, neko posebno poštovanje.

Milo mi je što si (linkom) stavio reagovanje kopredsednika SVS DDragića na članak Marinike Čobanu.
To je, vidi se na dnu teksta, bilo 2005. god. Pročitaj još koji put to reagovanje, to je suština sukoba FKV sa ostalim koncepcijama. Kakav Dušan Prvulović kakvi bakrači. Pokazalo se (bez etiketa izdajnika) da postoji dobro razradjen sistem, kome "glava" uopšte nije sa ove strane Dunava.
Prvulović i ostali su obični statisti u toj igranci.
Kako ću to najednostavnije da objasnim, a da ne rizikujem da me ti ili neko drugi ne nazove "lovcem na izdajnike". Vrlo prosto. Sve što je iz njihovih glava i olovki izašlo to su optužbe protiv države u kojoj žive. O Vlasima ništa (osim da su Rumuni). Sa time se završavao nihov stvaralački napor.
Izdajstvo ili obmana se uistinu i čine, ali ne prema državi Srbiji(nju to uopšte ne zanima), valjda se to shvatilo, već prema onima za koje se pokušava navodno da pokaže velika briga. Za takvu vrstu brige, su priča se u igri velike pare, pardon evri.  Pa i to pokušavam da razumem i prihvatim u vreme kada ovde nema angažovanja ljudi na radu u nekoj privredi. Ali onda, kada takav "privredni" angažman pokušava da podriva ionako labilnu samoidentifikaciju zajednice, to je već njen problem. Ne zaboravimo da još uvek veći deo Vlaha vidi sebe u srpskom "korpusu".

Tako to moj Bato izgleda iz blizine.
 

[Vlad]

Milo mi je što si (linkom) stavio reagovanje kopredsednika SVS DDragića na članak Marinike Čobanu.
To je, vidi se na dnu teksta, bilo 2005. god. Pročitaj još koji put to reagovanje, to je suština sukoba FKV sa ostalim koncepcijama. Kakav Dušan Prvulović kakvi bakrači. Pokazalo se (bez etiketa izdajnika) da postoji dobro razradjen sistem, kome "glava" uopšte nije sa ove strane Dunava.

Видиш, бата и г-дине Ралег, ја сам тај чланак, а и много других Драгићевих чланака, прочитао више пута, али се плашим да их ти ниси прочитао  јер да јеси, не би било потребе да  овде цитирам (копи/пејтујем) шта је Драгић тада написао.

Потпуно се слажем са оним што Драгић у том чланку износи. Није, међутим, ствар у томе већ у покушају да се оспори било какво довођење ФКВ у везу са учењем књижевног румунског језика у школама источне Србије или да се то доведе у везу са прохујалим 90-им.

И, наравно да  до драстичног заокрета у ставовима ФКВ није дошло зато што је Драгић дошао до нових - револуционарних - сазнања везаних за историјске чињенице која би га приморала да ревидира своје ставове.
До заокрета је дошло зато што је румунска страна тражила послушнике (нешто попут Димитрија Крачуновића), а Драгић им се никако није уклапао у ту стратегију па су зато покушали да га маргинализују уз помоћ новог "Краћуновића" пошто на старог "Краћуна" више нико није обраћао пажњу.
Одговор Драгића на све то је нагли заокрет у ставовима што се лако може уочити уколико се садашња Драгићева саопштења упореде са одговором румунској новинарки.


Поздрав