VLAŠKI JEZIK - maternji jezik Vlaha

[dPasujoni]

Problem je u mnogo manjem broju Rumuna u Istočnoj Srbiji u odnosu na veliki broj Vlaha koji ne vide ostvarivanje svojih manjinskih prava u okviru Rumunskog nacionalnog saveta, niti sebe vide kao Rumune.

dPasujoni

Глупост и неистина, одакле вам таква информација?

Domnul Volcae,

U Istočnoj Srbiji imamo popisano 40.054 Vlaha i negde oko 3.000 Rumuna, i preko 100.000 Vlaha koji su se na popisu izjasnili kao Srbi.

Kao prvo ne znamo ko su ni tih 3.000 Rumuna i 40.000 Vlaha sa Popisa, a još manje ko spada u onih 100.000 Vlaha koji se izjasniše kao Srbi.

Kako onda znamo da: "veliki broj Vlaha ne vidi ostvarivanje svojih manjinskih prava u okviru Rumunskog nacionalnog saveta, niti sebe vide kao Rumune. "?

1. Iz male podrške koju "prorumunska struja" ima u Vlaškom biračkom telu i činjenice da u Vlaškim sredinama, čak i na lokalu, bolju prođu imaju ne samo srpske građanske stranke, već i srpske nacionalne stranke,  a najsvežiji je primer Negotina gde je Ljajićeva stranka sa sedištem u Pazaru ušla u opštinsku skupštinu, a VDSS ostala ispod cenzusa.

2. Koji je broj Vlaha za jednu ili drugu opciju na žalost ne zna niko, ali u suštini nije ni bitno ko ima većinu! Ako bolje pročitate, napisao sam:  "veliki broj Vlaha ", a ne "većina Vlaha", jer Zakon o manjinama je donet da bi se zaštitile manjine, odnosno da bi se svaka manjina zaštitila od preglasavanja većine, odnosno majorizacije.

3. Kako Rumunska nacionalna manjina ima svoj NS rumunske nacionalne manjine, svi koji se u Srbiji smatraju Rumunima treba da svoja manjinska prava u okviru svog RUMUNSKOG Nacionalnog Saveta.

4. Veliki broj Vlaha koji sebe vide kao Vlahe, a ne kao Rumune treba da svoja manjinska prava ostvaruju u okviru svog Nacionalnog Saveta VLAŠKE nacionalne manjine.

Zar je tako teško shvatiti jednu tako jednostavnu činjenicu?

Ne treba G-din Balašević da po Rumuniji traži da Vlasi budu Rumuni, već neka u Istočnoj Srbiji traži da se Vlasi upisuju u rumunski, a ne vlaški birački spisak kako bi se kandidovao za NS RNM te tako ima ista prava kao rumuni u Banatu.

Reakcija Bukurešta usledila je pošto napori Rumunije, pa i njene ambasade u Beogradu, nisu urodili plodom.
U delegaciji koja je posetila Bukurešt, bili su, kako su javili rumunski mediji, potpredsednik Nacionalnog saveta Rumuna u Srbiji Predrag Balašević, sveštenik iz Malajnice Bojan Aleksandrović, direktor škole “Olga Petrov” iz Vršca Jonel Buga, predsednik Zajednice Rumuna u Srbiji Dimitrije Kraćunović, predsednik Demokratskog pokreta Rumuna u Srbiji Nikolae Gaica, kao i predsednik Federacije Rumuna u Srbiji Dušan Prvulović. Svi njihovi visoki sagovornici u Bukureštu pružili su “punu podršku očuvanju identiteta Rumuna u Srbiji” i, ukoliko bude potrebno, obećali pokretanje pitanja pred evropskim institucijama.

VLASI IH NISU HTELI
U PRIPREMAMA za izbor za Nacionalna veća nacionalnih manjina, koji su sada u toku u Srbiji, namera da se Vlasi iz Timočke Krajine privuku da se izjasne kao Rumuni, doživela je potpuni neuspeh. Glasove Vlaha zadobile su parlamentarne partije u Srbiji - pre svega DS, SNS i SRS.

Fîrdă mîńije, fîrdă svadă, în sănataće šî paśe!

dPasujoni

[Vlad]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=AwK__WuIDv8&playnext_from=TL&videos=sChkVv304oE[/youtube]

Ako je VLAŠKI JEZIK - maternji jezik Vlaha, onda zaključujem da je vlaški jezik i maternji jezik Rumuna, pošto ne vidim apsolutno nikakvu razliku između vlaškog i rumunskog koga ćete čuti ovde

[caslav]

    G. Vlad, najpoštenije Vas molim da sebi stvorite sliku o Dunavu (kao sadašnjoj prirodnoj granici koju vidimo) koji se u prošlosti sastojao od dve reke nazvane, najverovatnije na keltskom, "Tone" i "Au" (ovo naravno da nije keltsko pismo).
    Reka Tone ili Thone, kako su strani izvori zabeležili, je bila ponornica, ponirala je ispred Malih Karpata. Reka Au je izvirala u predelu današnjeg Kladova. Na tom mestu će šiljci bregova iz vode izvirivali i u periodu kada sam ja bio dete. Narod se dakle prostorom od nekih stotinak kilometara kretao suvozemno. Dakle planinskim delom (karpatskim) stočari i lovci, a verovatno da je dugo vremena postojao i niži planinski pojas kojim su se i "šire narodne mase" kretale na sever i jug. Mešao se narod, pomerao, nadograđivale su se civilizacije...Meni zbog toga nije neobična ni čudna činjenica da je upravo tu nastala jedna od najstarijih evropskih kultura.
     Planine nestaju, voda otapa krečnjak, tektonske sile rade svoj posao, erozija ide svojim tokom, prekida se jedna direktna veza Balkana sa maticom - Evropom. Dakle matično kopno B. poluostrvu je Evropa a narod je evroazijski i jezici su evroazijski sa malim fondom reči i ne tako velikim razlikama. Da ne dužim- Dolaze Rimljani iz matice nam Evrope na Balkan među brojne narode (to sve verovatno tačno stoji svuda a eventualne pogrešne pa čak i tendenciozne teorije ne menjaju suštinu) koji se zovu... i romanizuju ih redom sem u albanskim planinama ostaju plemena... Skoro da nije bilo naroda protiv koga Rimski vladari nisu po dva put ratovali. Nakon prvog rata bio je cilj stvaranje saveznika uz prihvatanje "standarda" Rima uz zadržavanje lokalne samouprave
... , davanje određenog broja opremljenih vojnika i količine hrane (vazalni odnos) a drugi je značio oduzimanje svih privilegija koje su posedovali lokalni vlastodršci... U osvojenim delovima stanovništvo je na pitanje kojim jezikom govore odgovaralo: "Vorbesk romaneste",  što bi značilo šta, g Vlad? Da podsetim, to su bili vulgarolatinski govori koji su se širili uporedo sa širenjem Rima - to je zakon. Znate već da su još pre toga sve moguće narodne grupacije (svejedno stočara, ne stočara; svejedno s razlogom ili bez (počev od Ahajaca) - smatrali ili zvali Vlasima) i svi nazivi, koji su ostali kao deo sadašnjih toponima, govore to dokazujujući - pa nek se na kraju govori i engleski sutrapreksutra. Nailazi Trajan prokopavajući put i spremajući se da privoli Dačane da priđu Rimu. Kojim se službenim jezikom tada govori i koji narodni dijalekti nastaju? Šipak, nema Vikipedije. Trajan kontroliše granicu uz pomoć naših mladićia a stare (islužene? 50-godišnjake!) nagrađuje zemljom koju dobijaju uz sama utvrđenja i pravom na ženidbu... Zagledan u Dunav, vidi Dečebala kao borbenog ali nada se prijatelja (što će se pre pobune Rima protiv Trajana i dogoditi) kako prihvata njegove uslove za mir. E, tada tek, Dačani počinju da uče "romaneste- romanski". ( Za ličnu relaksaciju Vam predlažem da ovde procitate od M. Eminescu "Rugăciunea unui Dac". Dakija je "ovo"- u prevodu "jaje". Gde je kokoška gospodo moja, gde matica? S ove karpatske strane ili s one karpatske strane. Čudo, još nisam ništa pojeo, samo uz kafu tolika govorancija. Pozdrav! Izvinte ali ima i logike (i Istine što se podrazumeva). Da li vam se sviđa? O ukusima ne treba... Izvin'te- žurim...    

[Vlad]

Господине Чаславе,

Врло радо ћу Вам одговорити на ово што сте написали али бих пре тога жело да појаснимо следеће:

1. Јесте ли историчар или лингвиста по струци?

2. Ако нисте, наведите ми изворе којим поткрепљујете ово што сте написали.

Поздрав

[Vlad]

Чаславе?

[caslav]

Стац пуцйн, н' ажунг...

Прво Пауну... и одох даље до сутра.


    Моја кћерка Емина говори течно /буковчанско- кобишничански влашки /, њен син а мој унук Кристијан /13 год/ говори француски који му је и матерњи (по оцу) српски не зна. Још  два унука у Паризу ће кад проговоре одлучити шта ће и како ће а за сада су им сви светски језици исти.
    Моја кћерка Александра 23 г. (из мешовитог брака) говори влашки као што то и иначе говоре сва наша деца у нашим срединама.
    Моја кћерка Анђела 14 г. По свом самосталном казивању : „ Оно што ја знам и говорим на влашком – не сматра се неким знањем“.
    Е, ја ћу да јој се придружим у тврдњи зато што ме њена искреност одушевљава.

    Пăзйцă вă чје фăчјец сă н' ажунгă копији ноштји ла аша рăспунс. Што говораше мошу Испас : „ Аузйц  ку мошу – јо дакă  мăј дау вун фйс ну дрдăје кошу.“

[armin]

Douo trjaburj în Vikipedije stau kam .
Una je : Vasile (Vasko) Popa a fost nâskut în Ţarâ (Bânatu rumîńesk). Dupâ rat a trecut numâi ku mamâsa în Bânatu sîrbjesk.
A doilja je: Bâtrńi lu (+Miroslav Lilic) ši Zoran Lilić a vjeńit djinkâtrâ Pirot, olarj. A fost veńic, zîcem  mutac, došljač. Jo am tâjnuit ku Miroslav ši ku Šikâ Bikâu vrsńiku lu Zoran.
Intrjebac ši voj. Asta trjabâ nu a fost pânâ în Kristos.Kredjec ši în aja če auzîc pi djin afar djin kârcîj. Ši kârcîlji lj' o fâča jar omu, nu?