O RADU VLAŠKOG NACIONALNOG SAVETA

[dPasujoni]

Gospodine Raleg Vase optuzbe su veoma ozbiljne. I kao clan NSVNM i jedan od podpredsednika istog, molim Vas da sve Vase sumnje u radu saveta prijavite nadleznim organima Republike Srbije kako bi zastitili vlasku zajednicu,jer bi iznosenjem neistina o radu NSVNM bilo stetno po zajednicu i zlonamerno za casne ljude u savetu,koji su legalno izabrani od elektora vlaske nacionalnosti. Skupstina NSVNM bice odrzana onog dana kad kad je po zakonu propisana.
Vecina clanova NSVNM radi svoj posao savesno i u skladu sa zakonom, rezultat svega toga je i polozaj nase zajednice u ovom trenutku. Daleko da smo dostigli sve standarde koje nam pripadaju,ali mozemo reci da se posle tri godine borbe sa miniranjem vlaskih"janicara" i nabijanja klipova u tockove postigli to da sala u Boru 4. marta bude prepuna i da se trazilo mesto vise. Budite sigurni da rukovostvo NSVNM radi svoj posao savesno i da cini sve da vlaska zajednica dobije mesto u drustvu koje zasluzuje.
Ako zelite saradnju na projektima NSVNM i ako ste dobronamerni,mozete da nam se pridruzite. Kancelarija u Boru Bobijeva 15. Dodjite cekamo Vas srdacno.
Pozdrav dragi Raleg

Gospodine Glisici,

smaram sebe dobronamernim, ali moram priznati nedovoljno informisanim o radu NSVNM. Na žalost to ne mogu pripisati sebi kao grešku, jer koliko god se trudio da doznam nešto više, nailazim na vrlo oskudne izvore. Stoga otvaram ovu temu u kojoj će članovi NSVNM poput Vas, kao i svi drugi moći da nas upoznaju sa radom istog.

Voleo bih da jasnije definišete pojam "vlaskih janicara" i na koji način su "nabijani klipovi u točkove" (verovatno ste mislili na "točkove" vlaškog napretka).

Što se tiče tog "napretka" nisam baš ubeđen da je uvođenje Rumunskog jezika za nas Vlahe neki poseban napredak. Voleo bih da mi neko iz NSVNM, objasni kako uvođenje Rumunskog književnog jezika doprinosi očuvanju i razvoju Vlaškog identieta i Vlaške kulture.

Hvala za poziv, (ako se ne odnosi samo na G-dina Ralega), ali Bor je za mene jako daleko i fizički je neizvodljivo da odgovorim na isti.

Mislim da preko ove teme možemo jako dobro da komuniciramo.

S poštovanjem,

dPasujoni

[Ivita Glisici]

G.Pasujoni,
Na pitanje: Kojim to jezikom Vlasi severo istocne Srbije govore? Najbolji odgovor dace Vam nas uvazeni etnolog Paun Es Duric i Dragomir Dragic za koje sam siguran da su kompetentniji od mene u davanju takvog odgovora.
Sto se tice uvodjenja "Rumunskog jezika sa elementima nacionalne kulture" mogu Vam reci da ja jos uvek nisam sreo drzavu ili narod gde se u skolama uce dijalekti,naravno zanemarujuci specijalizovane skole koje uce dijalekte zarad nauke.
Postavlja se pitanje potrebe " Vlaskog jezika". Da li u skolama treba uciti dijalekat pet sela ili pak treba uciti literalni kako bi buduci narastaj taj jezik primenjivao u praksi i imao koristi od istog?

NSVNM je legalan da donosi odluke koje su u interesu vlaske zajednice. NSVNM pomaze svim zainteresovanim  ljudima od nauke da temelje nase zajednice postave cvrsto i ispravno,kako bi kuca koju gradimo bila udobna i stabilna. NSVNM nije donosila nijedu odluku,a da to nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije i njenim zakonima i sa interesima vlaha. Svaka odluka,koja se tice sustinskog problema,pitanja jezika,je donosena na osnovu naucnih istrazivanja i konsultacija katedri za romanistiku.

Gospodine Pasuljon ako zelite da saradjujete u radu NSVNM dobrodosli ste,jer nasa institucija nije zatvorena vec otvorena za svakog dobronamernog clana vlaske zajednice i ostalih nacionalnosti koji zelle da doprinesu napredku vlaske zajednice.

[dPasujoni]

Sto se tice uvodjenja "Rumunskog jezika sa elementima nacionalne kulture" mogu Vam reci da ja jos uvek nisam sreo drzavu ili narod gde se u skolama uce dijalekti,naravno zanemarujuci specijalizovane skole koje uce dijalekte zarad nauke.
Postavlja se pitanje potrebe " Vlaskog jezika". Da li u skolama treba uciti dijalekat pet sela ili pak treba uciti literalni kako bi buduci narastaj taj jezik primenjivao u praksi i imao koristi od istog?

Ovaj odgovor mi ne daje objašnjenje, već mi naprotiv otvara čitav niz novih pitanja.

1. Sa stanovišta jednog Vlaha u čemu je razlika u učenju Srpskog jezika sa elemenima srpske nacionalne kulture i učenja Rumunskog jezika sa elemenima rumunske nacionalne kulture?

2. Ukoliko ne postoji Vlaški jezik i Vlaška kultura, tada ne postoje ni Vlasi, pa se postavlja pitanje celishodnosti postojanja institucija koje nastupaju u ime Vlaha?

3. Na žalost, taj "dijalekat pet sela je sve što imamo". Ma koliko izgledalo malo i nevažno to je ono što je naše. Pitanje je, da li je bolje živeti u komšijskoj trospratnici ili u svojoj kućici, ma koliko mala ona bila?

NSVNM je legalan da donosi odluke koje su u interesu vlaske zajednice. NSVNM pomaze svim zainteresovanim  ljudima od nauke da temelje nase zajednice postave cvrsto i ispravno,kako bi kuca koju gradimo bila udobna i stabilna. NSVNM nije donosila nijedu odluku,a da to nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije i njenim zakonima i sa interesima vlaha. Svaka odluka,koja se tice sustinskog problema,pitanja jezika,je donosena na osnovu naucnih istrazivanja i konsultacija katedri za romanistiku.

Nisam imao nameru da polemišem o radu NSVNM, ali je očigledno, bar sudeći prema ovome što si naveo, da sadašnji sastav NSVNM gradi neku novu kuću, zanemarujući onu što su naši očevi, naši dedovi i svi naši preci u skladu sa okolnostima i svojim mogućnostima izgradili za nas.

I dalje se ne vidi o kojim se odlukama radi.

Kada sam otvorio ovu temu, računao sam da ovo bude mesto na kome se možemo upoznati sa tim odlukama koje je doneo i donosi NSVNM. Baš zato što smatram da nije u pitanju ništa nezakonito i da je javnost rada ne samo obaveza, već i potreba jedne takve institucije. Na ovaj način sa radom NSVNM mogu da se upoznaju ne samo posetioci skupa u Boru, već svi posetioci sajta širom planete.

dPasujoni

[Paun]

Fraţîĭe,
fînka vŕeţ sî vorbiţ đi/đe/dă un lukru gŕeu, uĭtaţîva măĭ întîń la klipo-sta, şî sî v-a faśeţ în voĭa bună, sî nu v-a gîlśaviţ, numa să tăĭnuiţ ka lumĭa-nţaľasă!

http://www.youtube.com/watch?v=vdLX43h3C68

PS. Da ĭo, saraku đi mińe, n-o sî ma-npĭađik în tŕaba vuastră, kî ĭastă koźa ań đi kînd m-am jurat kă kînd god oĭ veđa pi lumĭa nuastră sî s-a ĭa la pildă pintru politikă kum ar fi sî s-a lukŕe sî s-a pazaskă, or sî s-a pastŕadză kultura nuastră, rumîńaskă, ĭo o sî rađik kuada-n şîaľe, şî o sî pľek đi tŕaba mĭa pin vilaĭtu nostru, pin lumĭa albă, în kruśiş ş-în kurmedzîş, şî kum iĭ s-a v-a pilđi, sî v-a svađi - aşa ĭo să skriu o povastă batrînă, să snimuĭ un kînćik batrîn, s-învăţ o vorbă batrînă ... Aşa, ma dusăĭ sîmbîta tŕekută la Tanda, şî ma-ntorsăĭ dupa mijloku nopţî ku kamera pľnă, ku oki pľiń şî ku ińima pľină ...

PS.2 Dok sam ovo pisao, stigao mi je mejl sa YouTuba da je neko napisao komentar na ovaj klip.
Evo tog komentara! Bukvalno me je rasplakao! Ne stidim se da priznam. Jer nisam mogao da se setim kada se neko od naših ovako izrazio o mom radu!

juliotxo (11 minutes ago) Show Hide

Gospodine: već nekoliko dana imam priliku da gledam vaših spotova na YouTube-u. Vrlo mi je prijatno da je ovakav materijal dostupan, i zato sam vam zahvalan. Ja sam inače Baskijac, iz sjeverne Španije, živim i radim u Barseloni i znam srpski jezik. Samo nastavite tako, vaš je rad mnogo vrijedan za svakog ljubitelja balkanskih običaja i folklora!
http://www.youtube.com/watch?v=vdLX43h3C68

[Ivita Glisici]

Sa stanovista jednog Vlaha razlika je velika. Sam naziv Vlah je sinonim za Rumun kao sto je Bec isto sto i Wien ili Nemac isto sto i Doic,hteli mi to priznati ili ne. Mi mozemo ovde da pricamo o krompirima i sargarepama i da se drzimo nekih dogmi instaliranih kroz decenije denacionalizacije vlaskog naroda, a da pri tome ne prihvatimo cinjenice zasnovane na naucnom istrazivanju. Dacu vam primer. Moje selo Zitkovica je vlasko. Mestani sela Zitkovica,kao i vecina mestana sela sa homoljskih planina ,su dosli sa teritorije danasnje rumunije krajem XVIII veka. Imena nasih predaka su Ion,Pacală,Giorge,Crianga,Floria,Baba Alba.... Postoji secanja vecine starijih mestana da su dosli od preko Dunava, Erdelj,Sikievica,Almas,Turnu Severin...U razgovoru sa njima na maternjem jeziku uvek kazu da su rumuni(IO MIS RUMÂN),da pricaju rumunski(IO VORBÂSC RUMÂNIAŞCE). To sto deo zajednice pokusava sebe da prikaze u drugom svetlu je stvar njihovog kompleksa nize vrednosti.Ocigledno da se tog kompleksa nikad nece otresti i da ce zauvek ziveti kao uplaseni mali misevi i zbog toga ih zalim.

Predmet se zove Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture,a ne onako kako ste ga vi  nazvali. Vlasi ce uciti nacionalnu istoriju Vlaha. Ucice o Maistoru Manoilu, Giţu Cataniţu, Mioriţu,narodne price sakupljene sa teritorije severo istocne Srbije. Ucice istoriju od onog vremena kad se prvi put spominje termin Vlah,tj budite sigurni da ce biti spominjani i vlaske vojvode kao sto su Ion Arsen, Mirca,Vlad Ţepeş(Drakula),Ioan da la HUneduara(Sibinjanin Janko) Mihail Vitiazul(Mihajlo Hrabri)....
Nemojte me optuzivati da su oni rumunski nacionalni heroji. U srpskoj naucnoj literaturi pominju se iskljucivo kao vlaski nacionalni heroji.
Svaki Vlah u ovom trenutku je bilingvista.Ucenje maternjeg rumunskog jezika dace nam mogucnost komunikacije od Ukrajine,pa do Grcke.Zasto se odreci neceg sto bi nam sutra pomoglo u zaposlenju,na primer;kao prevodilac,profesor rumunskog jezika. Ne zaboravite da u savremenom svetu sve pocinje od potrebe. Na Beogradskom univerzitetu poznajem dosta Srba koji studiraju rumunski i po 10 godina,jer su videli mogucnost obezbedjivanja svoje egzistencije.

Naprotiv Vlaha ima od Nistra pa do Istre,pa samim tim i njihova kultura i jezik. Smatram da sama rec Vlah nije pezurativnog karaktera vec plemenitog i da prestavlja romanizovano stanovnistvo. Tvrdim da izvedenica reci Wels je ista kao i ona u Rumuniji Vlahija(Ţara Rumâniască). Drugi narodi nas nazivaju vlasima olasi,welhe,wlahian,a mi unutar nase zajednice nazivamo rumâni,arumâni,români....
Postojanje NSVNM je bitna za zajednicu vlaha izmedju Morave,Dunava i Timoka,jer je ona oskocna daska ka daljem napredku nase zajednice i zajednica oko nas. Za razliku od NSRNM ili Vlaha iz Vojvodine nasa zajenica nazalost nije nasledila manjinska prava iz Austro-Ugarske,jer nismo bili u istoj drzavi. Nacional romantizam vlaha Vojvodine razvijao se  nesmetano,jer je postojala intelektualna elita u njihovoj zajednici. Za razliku od vlaha iz Vojvodine svaki pokusaj nacional romantizma vlaha severo istocne Srbije je bio ugusen.Kako? Zastrasivanjem,socijalnom degradacijom... 
Pitanje za tebe. Da li bi vlaska zajednica imala  probleme u vezi nacionalnog indentiteta da je severo istocna Srbija oslobodjena od Austro-Ugarske,a ne od Turske?



Niko Vama nebrani da Vas dijalekat i dalje koristite,kao sto ni mom susednom srpskom selu Klenju nije zabranjeno da govore dijalektom srpskog jezika.
Dijalektima bavice se naucnici.Zapisivace ih ljudi poput Pauna Es Durlica,Gacovica,Biljane Sikimic,Bugarskog.Oni ce se i dalje koristiti u lokalnom govoru,ali sam potpuno siguran da mojim banatskim dijalektom nikad se nece koristiti vlasi iz Sipikova kod Zajecara.
Sto se tice kuce ,NSVNM ne gradi komsijsku kucu,nego kucu vlaske zajednice i dace bog da ona bude soliter,a ne zemunica. Savremeni svet je odavno izasao iz zemunice. Vlasi se nesmeju prikazati kao egzoticna zajednica sa sela olicena u subare i lakim zenskama,vec kao savremena gradjanska zajednica ,koja ima svoju elitu u domenima kulture, nauke i svim sverama savremenog drustva. Dosta su vlasi gradili tudje kuce,red je da se malo pozabavimo svojom.

Sto se tice informacija o radu i odlukama NSVNM trenutno je u izradi i sajt na kome ce se sirom auditorijumu prezentovati rad NSVNM.Rad treba da bude transparentan dostupan svima,jer je NSVNM ozbiljna i odgovorna organizacija. Inace NSVNM je organizacija svih vlaha,pa i Vasa,ako ste Vlah.

[dPasujoni]

G-dine Glišiću,

ako sam dobro razumeo suština vašeg izlaganja se svodi na jedno:

"Vlasi su Rumuni!"

    Kao što sam  više puta na ovom Forumu isticao, postoje više aspekata ovog stava, a pre svega logički protivrečnih stvari.

Tvrdnja da su Vlasi Rumuni ima za implikaciju nelegitimnost, odnosno blaže rečeno suvišnost Nacionalnog Saveta VNM.

Interese Rumunske nacionalne manjine u Srbiji zastupa NS RNM sa sedištem u Vršcu.

Da to pojasnim.

NS VNM postoji, jer su se na poslednjem popisu 40.054 građana Srbije deklarisalo kao Vlasi, a ne kao Srbi ili Rumuni.

Možemo ići u analizu  uzroka takvog izjašnjavanja Vlaha, ali je poenta u tome da ako Vlasi nisu Vlasi, već neka druga nacionalna manjina ili etnička grupa, tada nema osnova za formiranje posebnog Nacionalnog Saveta.

Verovatno ste se i Vi greškom deklarisali kao Vlah i sad želite to ispraviti, što je Vaše pravo, ali nemate pravo uzurpirati naš Nacionalni Savet.

S poštovanjem,

dPasujoni

[Paun]

Spusăĭ kum vreu să ţîn paşu ku taĭna vuastră!
Ăći, ś-am sî dzîk akuma:

http://www.youtube.com/watch?v=ck_BxpA7wZc

Kînćiko-sta nuĭe kînćik batrîn. S-a vĭađe ľesńe şî pi vĭarsîk, şî pi vuorbe, kî ĭe skris k-o mînă nuauă ... Vrĭadu kînćikuluĭ ĭe-n porînkă kaŕe o trîmĭaće ....
PS. M-aş ruga đi Florumaşî kaŕe kunosk kînćuku şî şćiu alu kaŕe ĭe, sî sa raspundă. M-ĭa spus în Tanda ćizu mĭeu, Paun Ilić, kaŕe mîraśaşće ku folkloru-lor, kî puaće fi să fiĭe kînćiku lu vruna Radmila đin fîmeľiĭa lu Matuşić, đin Zvijd? Ar fi frumuos s-ăĭ gasîm numiľi ...

[Paun]

M-aş ruga đi Florumaşî

Gasîĭ la YouTube maĭ un feľ đi kînćiko-sta. Ama, ńiś aśiĭa, ka ńiś, gata, la tuaće lokuŕ la YouTube, ńima nu puartă grija să skriĭe kum kĭamă lumĭa kaŕe kîntă, đi unđe-ĭe, kînd sa fakut snimku, kaŕe la fakut ... şî aşa ... numa o prostîĭe, un furaluk, o oţîĭe-n tuaće părţîľi!

http://www.youtube.com/watch?v=XQF7ZgtThls&feature=related

[Ivita Glisici]

G- Dpasuioni,
                      Vi tvrdite da ja nisam Vlah. Mislim da tom tvrdnjom pokušavate da na perfidan način vređate mene kao ličnost ali istovremeno i one Vlahe koji su mene izglasali na elektorskoj skupštini da predstavljam njihove interese. Kad budete bili u mogućnosti da zastupate interese Vlaha i kad budete bili delegirani da pričate u njihovom interesu a ne u Vaš lični stav, onda možemo razgovarati na istoj razini i  o uzurpiranju NSVNM.
Vaš stav ili moj stav može se ogledati kao osobno lično mišljenje. Ja svoj stav baziram na činjenicama proisteklim iz istorijskih izvora i na onome na čemu se nauka oslanja. Ja ne lupam gluposti, necu dozvoliti da glupost izađe na površinu, niti da se dnevno politički interesi izjednače sa istorijskim, etnoloskim i lingvističkim činjenicama postojanja Vlaha. Posebno dok sam član NSVNM.
Iskreno, ja nisam pratio Vaše stavove i želje, niti mogu da prihvatim različite aspekte zasnovane na paušalnim pretpostavkama. Ono u sta ja verujem, jesu činjenice iznete od strane lingvista, etnologa i istoričara. Uostalom, odgovor na Vaše nedoumice može dati naš uvaženi administrator i etnolog, Paun Es Durlić.

Kao što ste rekli, na poslednjem popisu, 40.054 građana R Srbije deklarisalo se kao Vlasi.
Iz tog razloga osnovan je i NSVNM, DRŽAVNA institucija koja daje nadu  40.054 Vlaha,a možda i par hiljada više da konačno saznaju odgovore na svoje nedoumice u vezi njihovog jezika, kulture, običaja.....
NSVNM ne sme svoje odluke donositi na osnovu želja pojedinaca iz vlaške zajednice niti pojedinih lidera iz srbijanske politike, na njihovim tvrdjama, već na osnovu nauke.
Vreme je da se konačno iznese istina o narodu severoistočne Srbije.
Legitimnost NSVNM daje 40.054 Vlaha, a ne implikacije zbog sinonimije.
Vlah ili Vlasi su popularan naziv za rumunsko stanovništvo severoistočne Srbije. Reč je o sinonimiji. To što postoje dva nacionalna saveta, koji predstavljaju jedan narod je činjenično stanje. Odgovore na to pitanje treba tražiti od institucija R Srbije.
Vlasi su zahvalni institucijama R Srbije jer imaju razumevanje za finansiranje dva saveta istog naroda.
NSVNM predstavlja interese onih građana R Srbije koji sebe nazivaju na srpskom Vlasi, a na maternjem jeziku kao Rumâni.
NSVNM ne zastupa interese onih građana R Srbije koji sebe nazivaju na srpskom Vlasi,a na maternjem vlasinjoni.

S poštovanjem.

[raleg]

Poštovani gospodine, potpredsedniče Ivite Glisicu,
Ne znam čime ste se prepoznali u mojim"ozbiljnim optužbama", protiv ljudi koji nikako ne bi smeli da budu a zatim i da vode VNS,pa me upućujete na državne organe, da ih o svojim saznanjima obavestim a potom valjda da se to istraži, da nekom nešto nalože, nekako sankcioniše ili sl. Pogrešno dragi moj. Prvo nije ustrojen organ koji bi bio nadležan za sankcionisanje uzurpacije ili nelegalitimnosti predstavljanja jedne nac. zajednice u jednom pomočnom državnom telu, osnovanom da artikuliše isključivo kulturno,obrazovne, informativne dakle etničke potrebe te zajednice, od strane izabranih pojedinaca iz redova iste zajednice. Vi niste naivan čovek i znate da je nedovoljno uredjena izborna procedura dovela do toga da jednostavno u saveti budu i ljudi koji na osnovu takve iste procedure nisu imali pravo  da budu ni elektori ni da svojim potpisom podržavaju elektore. I u celom tom procesu bili su samo nemi posmatrači. Ograničenje je, kakvom takvom procedurom, predvidjeno zato jer su se neki od njih kratko pre toga već okušali u izboru i konstituisanju Rumunskog NS. Dakle bili su i javno i mediski deklarisani rumunima. A najbednije je što je danas njihova idejna nit provučena kao zvanični stav VNS u pogledu jezika, pisma i čega još ne,  možda simbola, himne...Dakle oni su Rumuni koji predstavljaju daleke rodjake Rumuna - Vlahe Istočne Srbije. Izjašnjavaju se po potrebi trojako. Rumunima pred zvaničnicima susedne države kada nije za domaću javnost. Vlasima(nevoljno) kada se legitimišu pred  zajednicom, i jednom novijom hibridnom odrednicom Vlasi-Rumuni koja je zamena za neuspeli pokušaj sa čuvenim Rumuni takozvani Vlasi. Vi kao visoki funkcioner saveta biste morali da imate nekakav kompas. Stvari morate da procenjujete na osnovu istraživanja realnosti pa doneti stav. Jeli bilo istraživanja? Nije. Zašto nije izvršena sondaža u zajednici. Zašto nije sazvan medjunarodni nauni skup na temu Vlaha, koji zna se, dao bi odgovore na sva potrebna pitanja. Elaboracije do 101 i nazad o poreklu malo drukčijoj istosti, sličnosti i sl ne vode nikud. I najzad neverujem u tumačenja svega i svačega od strane onih koji ne citiraju neku dokazanu naučnu veličinu a da i sami nisu dostigli nijednu diplomu.  Srdačno

[raleg]

Nadam se g Ivite da Vas svojim prethodnim postom nisam uvredio. Nije mi to bila namera, vi ste časno i regularno učestvovali u kompletnoj proceduri izbora NSVNM, samo sam hteo da izrazim ćudjenje, kakve potrebe imate da advokatišete za one koji to nisu. Pa ne verujem da kod vas izmedju interesa(ličnog) i morala postoji dilema. Možda jedino ukoliko je interes toliko veliki. U svetu postoji pravilo koje ruši sve principe. Kaže se sve je roba i sve je na prodaju samo je pitanje cena. Nismo valjda toliko "svetski" i u ovome. Inače geneza ovakve konstelacije saveta je prilično čudna i ima svoju pedistoriju.

[dPasujoni]

G-dine Glisici,

Nikad nisam tvrdio da Vi niste Vlah, to čak i nije poenta, još manje mi je želja da Vas ili bilo koga vređam.
Nije sporna ni činjenica što trenutni sastav NSVNM, tvrdi da su Vlasi Rumuni i uporno radi na tome da to ozvaniči.

Suština je da
ako su Vlasi Rumuni, onda sama ta tvrdnja predstavlja negaciju osnova za postojanje NSVNM, odnosno time vi ukidate potrebu za NS Vlaške NM.

Hteo sam da nešto više kažem o samom izboru za NSVNM, ali je Raleg uglavnom sve rekao.
Kako sam kažeš da predstavljaš Vlahe koji su te izglasali za elektora na elektorskoj skupštini, ako nije tajna o koliko se to Vlaha radi i da li si siguran da su se svi oni deklarisali kao Vlasi na popisu, ako jesu di ih nađe.

Što se tiče tvog pozivanja na nauku, iako je nauka pokazala da svi ljudi potiču od majmuna, niko pametan neće tvrditi da su ljudi majmuni.

Zajedničko poreklo ne povlači kao implikaciju istovetnost, tako da iako sa Rumunima iz Rumunije imamo neko davno zajedničko poreklo, iz toga ne proističe da smo isti narod.

Po toj logici bivša Juga se nikad ne bi raspala, jer su Slovenci, Hrvati, Srbi, Bosanci, Crnogorci i Makedonci, jedan narod.

Svima je poznat primer srpskohrvatskog koga smo učili kao jedan jezik, a danas su dva jezika.
Razlika između Vlaškog i Rumunskog je mnogo veća nego što je razlika između Srpskog i Hrvatskog jezika, a jedina mana Vlaškog jezika je nedovoljna razvijenost u odnosu na Rumunski.

Očigledno je da većina članova NS VNM jako uvažava rad našeg domaćina, etnologa Pauna Es Durlića, što je jedna od stvari u kojoj se slažemo.

Zanima me šta je NSVNM uradio da pomogne Paunov rad, ili je kao uvek bilo prečih stvari?

dPasujoni

[Floramare]

Ne razumem dokle će grupa koja je većina u Nacionalnom savetu navrat nanos raditi na tom da nas uvedu u **** Rumunima .I samim tim svojim ponašanjem rušiti svoj narod i to što nisu uspeli razni narodi hiljadama godina da asimiluju vlahe i njihov jezik ovi hoce to uvodjenjem Rumunskog književnog

I još nešto zašto je sednica bila zatvorenog tipa ?
Plaše li se oni svog naroda ?

[Floramare]

G-dine Glisici,


Zanima me šta je NSVNM uradio da pomogne Paunov rad, ili je kao uvek bilo prečih stvari?

dPasujoni

Ha ha pa zar ne shvataš njih Paun ne zanima ,jer on radi pravu stvar a to nije u njihovom konceptu ,oni su zauzeti time kako će nas porumune .

[Ivita Glisici]

Poštovani g-dine raleg,

Niste me lično ni prozvali ni  uvredili, ali sam  kao visoki funkcioner NSVNM osetio potrebu da odgovorim na optužbe koje su se ticale Saveta kao institucije.

Ne želim da se bavim raskolom unutar vrha VDSS, pa samim tim ni sukobom između Vas i onih koje optužujete  jer je to van domena mog interesovanja.

Vlaškim pitanjem sam počeo da se bavim inspirisan stavovima i hrabrošću Dragomira Dragića. Odgovorno tvrdim da je to slučaj i sa velikom većinom ljudi u Savetu. Ne znam za ostale članove NSVNM, ali  za sebe mogu sa ponosom da istaknem da su mi ti stavovi i dalje zvezda vodilja.

BORNOV4
Културне, језичке и етничке диференцијације на
централном Балкану пре и после романизације


,,Књижевни румунски језик је обогаћен и са многим савременим изразима и речима којих у архаичним говорима североисточне Србије нема.То је типична разлика између нормираног језика и народних наречја и код већинског народа у Србији. И у једном и у другом случају та неприлагођеност за савремено комуницирање превазилази се школским основним и другим језичким образовањем. Дакле, језик се учи у школи. Међутим, такво искуство Власи немаjу, тј. када је реч о сосптвеном језику они су алитераран народ. У свој тој комплексности, заблуда о стварању «влашког језика» ван његове припадности румунском језику и романској породици језика је политичка игра и стварање дугорочног оквира за коначну акултурацију и асимилацију Влаха.

Шта ће се десити и како ће се то питање дефинитивно решити требало би да зависи од самих Влаха уколико се препознају као комплетан етнички ентитет познате етничке, језичке, просторне и антропо-културолошке припадности и повезаности. То је могуће само на основу научних идентификација и провера очигледности оралних споменика на терену, а не популистичких и волунтаристичких исказа набијених личним фрустрацијама, несимпатијама и фобијама оних који тек «откривају» Влахе у Србији и на Балкану."

Народни говори и језичка норма или однос језичког центра и периферије

У овдашњем влашком народном говору нема довољно нових речи, неологизама, или су са искривљеним изговором, али их има у савременом «влашком», тј. у румунском књижевном говору. На таквом језичком развоју, који је од говорних идиома у нашем крају удаљен са временском фазом до 174 године (интензивно увођење нових речи на другој страни је почело 1828. год.), могу да се граде концепције о различитости истих језика, тј. «влашког» и румунског. То може да се примени и на српски језик. Може се замислити такав судар српског језика из центра Београда, где се језик стално иновира и прилагођава новинама, и српског народног говора оклопљеног традиционалним наслеђем у неком забитом селу на југу наше земље или негде другде. Дакле, савремени језик мора да се нормира и о томе се итекако води рачуна. Тиме се баве институције културе матице језика. Зато овде није могуће да се наведена временска фаза превазиђе обичним прескоком нити јој доскочити понашањем по правилима језичког сепаратизма и гетоизације «да се «власи (када је то изрекао Пашић је мислио на власт)» и Власи не сете»! Неоходан је пројекат са дефинисаним временским трајањем и методологијом сажимања јединства традиције и савремености. То је пројекат за остваривање могућности школског учење језика, који се назива влашким или румунским, на овом простору источне Србије."
Šta je to "vlaško pitanje"?   Dosadašnje inicijative, iskazane posle pluralizacije našeg društva, političke i kulturološke,  mogu se obuhvatiti u narednom okviru, tj. odnose se na:-   mogućnost učenja u školama lokalnog maternjeg vlaškog govora, tj. govornih narečja rumunskog jezika u istočnoj Srbiji i rumunskog književnog jezika;-   pristup do mas-medija i drugih savremenih oblika komuniciranja na  vlaškom (rumunskom) jeziku;-   bogosluženje u crkvi na narodnom rumunskom ("vlaškom") tradicionalnom jeziku bogosluženja u crkvi;-   prostornu raspoređenost u istočnoj Srbiji vlaških kulturnih institucija;-   različite vidove sakupljanja, prezentiranja i trajnog memorisanja i upoređivanja vlaških narodnih umotvorina i tradicije;-   vidove i načine zastupanja interesa Vlaha (Rumuna istočne Srbije) u različitim naučnim, kao i drugim institucijama - domaćim i stranim, uz prevazilaženje dualnog tretmana etnonima Vlah i Rumun u praksi ostvarivanja manjinskih prava u korist njihove sinonimske i normativne jednoznačnosti;-   sprečavanje zloupotreba stvaralaštva i javnih nastupa za plasiranje uvredljivih i neistinitih informacija ili konstrukcija o Vlasima;-   potezanje arbitraža protiv pokušaja istorijskog opravdanja "poništavanja" Vlaha;-   finansiranje aktivnosti emancipacije etničke zajednice Vlaha, kao Rumuna istočne Srbije, od strane države (domovine) u kojoj žive, matične države Vlaha, tj. u prošlosti istorijske VLAŠKE (na rumunskom: Ţara Rumânească, Valahia) severno od Dunava a danas Rumunije (România), kao i od  međunarodnih faktora, fondova i donatora;-   očuvanje prostora i životne sredine.Prevedeno na jezik instrumenata Saveta Evrope, podrazumeva se usaglašavanje ovih prava i obaveza u vezi sa Okvirnom konvencijom o pravima nacionalnih manjina, Evropskom poveljom za zaštitu ljudskih prava, Evropskom poveljom o regionalnim i manjinskim jezicima i dr., kao i međunarodnim procedurama za nadzor i implementaciju standarda ljudskih prava i zaštite manjina.