Аутор Тема: Muma paduri  (Прочитано 2421 пута)

Ван мреже goran2222

  • Регистровани члан
  • *
  • Поруке: 2
  • Углед: +0/-0
Muma paduri
« послато: 28.01.2009. 12:36 »

Kultura


Tvrđa je od kamena
V. STRUGAR, 21.07.2008 19:49:52
 
ČETIRI međunarodne nagrade donela je Vesni Stanković monodrama "Lina od kamena tvrđa" Jovana D. Petrovića: u Zemunu je osvojila priznanja stručnog žirija i publike, potom je na sarajevskom festivalu Malih formi proglašena najboljom glumicom, da bi se nedavno sa istom nagradom vratila iz Korče (Albanija) sa Internacionalnog festivala monodrame.
- Mada je oficijelni voditelj pročitao na albanskom i engleskom kratak sadržaj moje predstave, pred sam početak, prevod gotovo da nije bio ni potreban - kaže naša glumica. - Silina emocija i prepoznatljivost tragične sudbine junakinje prevazilazi svaku, pa i jezičku barijeru. Jer, to je balkanska priča: sudbina žene je identična u svim zemljama regiona. Možda je daleko od neke Australijanke, ali svaka Makedonka, Bugarka, Grkinja, Bosanka - znaće odmah o čemu se radi. Sve one nariču istim glasom...
Iako je Vesna već osam godina u stalnom angažmanu Jugoslovenskog dramskog (doduše, samo u prvoj sezoni za nju je bilo posla), ne gubi vreme: svih tih godina sa uspehom istrajava njena trupa "Balkan novi pokret". Za narednu sezonu pripremila je novu autorsku predstavu (tekst, režija) u kojoj i igra, a zove se "Muma paduri - šumska majka". Urađena je pod pokroviteljstvom Vlaškog nacionalnog saveta i za ovu nacionalnu manjinu je od izuzetnog značaja: prvi put se jedan vlaški mit obrađuje modernim teatarskim sredstvima. I ne samo to. Prvi je i pokušaj da se promeni uvreženo mišljenje o Vlasima kao narodu
koji se isključivo bavi magijom i "skakanjem" s belim krznenim šubarama po folklornoj sceni - predstava pokazuje neke manje poznate vrednosti i kvalitete ove etničke zajednice.
- Budući da sam i ja po rođenju Vlahinja, obratili su mi se ljudi Vlaškog nacionalnog saveta sa željom da zajedno pokušamo da kroz umetnički izraz sačuvamo tradicionalne vrednosti našeg naroda. Muma paduri je jedna od najmoćnijih demona u vlaškoj mitologiji koja je i dobra i zla, kao i svaki čovek. Zaštitnica je žena i vanbračne dece, a muškarce uglavnom kažnjava i erotski zlostavlja!
Pretpremijera je bila u Petrovcu na Mlavi, a premijera će biti na jesen u nekom od beogradskih pozorišta. Nova, sedma predstava trupe "Balkan novi pokret" ostaje na tragu ideje s kojom je osnovana - da podseti na tradicionalne vrednosti balkanskih naroda, običaje, mitove i verovanja, obrađujući ih na savremen način, a sve s namerom da prikaže i jednu drugačiju, lepšu sliku Balkana. Do sada, predstave trupe izvođene su na festivalima u Londonu, Edinburgu, Turskoj, Grčkoj, Albaniji, Moldaviji i drugim zemljama, dok će ih "Šumska majka" odvesti sledeće sezone u Ruse (Bugarska), Konversano (Italija) i Butrinti (Albanija).

ŠUMSKA MAJKA
U PREDSTAVI " Muma paduri - šumska majka" igraju Lepomir Ivković, Zoran Pajić, Dušica Novaković i Vesna Stanković. Koreograf je Pjer Rajković, muziku je uradio Branko Isaković, a kostime Jelena
Perišić.

 

Ван мреже goran2222

  • Регистровани члан
  • *
  • Поруке: 2
  • Углед: +0/-0
Одг: Muma paduri
« Одговор #1 послато: 17.02.2009. 21:27 »
 

 "MUMA PADURI"

 

 

       Predstava je inspirisana drevnom legendom o postojanju moćne vile – čarobnice Muma paduri koja je u vlaškim predanjima zaštitnica žena i vanbračne dece. Kad god su  u nevolji žene se obraćaju svojoj moćnoj zaštitnici, njoj posvećuju svoju tek rođenu decu i u određenim danima joj prinose žrtve u hrani i piću i izvode razne magijske rituale posvećene njoj.

          Osnova drame je sukob oca i ćerke koja nosi vanbračno dete. Drama počinje onog trenutka kad otac saznaje da njegova još uvek maloletna ćerka nosi vanbračno dete. Dalje otkrivamo njihove nerazrešene račune, saznajemo da je devojka dugo sama odrastala, majka je umrla kad je bila mala, a otac je tugu utapao u alkoholu. Iz revolta, da bi skrenula očevu pažnju na sebe i da bi našla bar malo nežnosti, ona se podaje raznim mladićima i tako ostaje trudna, a da pritom ne zna ko je otac deteta. Otac u napadu besa isprebija svoju ćerku i zapreti da će je ubiti ako mu donese u kuću kopile.

           Strahujući za svoj i detetov život, ona bebu ostavlja u šumi prizivajući Muma paduri, ali se predomisli i vraća se po nju. U međuvremenu Muma paduri, koja je ritualno pozvana, dolazi, uzima bebu i odnosi je sa sobom.Ne znajući da je Muma paduri već odnela bebu ona se u očajanj ubija tako što sama sebi pregrize vene na rukama. Otac je nalazi  mrtvu i potpuno skrene pameću od bola.

           Muma paduri odgaja devojčicu kao svoju ćerku i želi da je uvede u svet besmrtnih, međutim devojka se zaljubljuje u lepog šumara i odlučuje da odbaci večnost zarad ljubavi.

 

 

                                                                                     Tekst i režija – Vesna Stanković

 

                                                                                                        Uloge

 

                                                                                                Dušica Novaković

                                                                                                                                                                                                                            Lepomir Ivković

                                                                                                                                                                                                                           Vesna Stanković

                                                                                                                                                                                                                                        Zoran Pajić

 

                                                                                           Kostimograf – Jelena Perišić

                                                                                         Kompozitor – Branko Isaković

                                                                                         Koreograf – Petar Pjer Rajković