Goran Č. Đorđević
CÎNT’EC’E D’E DOR
Zaječar, 1998
REČ UREDNIKA Dobivši rukopis Gorana Č. Đorđevića, sa molbom da učinim sve sto je potrebno na njemu kako bi ugledao svetlost dana, dobio sam, zapravo, priliku da "rešim" problem grafije koju bi najlakše mogli citaţi njegovi sunarodnici, Vlasi, severoistočne Srbije, a koja bi morala biţi najbliža "rođacima" s leve strane Dunava, odnosno književnom rumunskom jeziku.
Budući da vlaški jezik pripada velikoj grupi romanskih jezika, tačnije grupi istočno - romanskih jezika, kojima pripada i rumunski kao jedini priznati normirani jezik, problem smo donekle rešili tako što smo za pojedine foneme preuzeli grafeme rumunske abecede, poput grafema
ţ (srp. c = ц),
ş (srp. š = ш),
ј (srp. ž = ж),
ă i
î (nemaju ekvivalente u srpskoj abecedi iii azbuci).
Neke grafeme, rumunske abecede, preuzeli smo sa malim izmenama, poput
ch (ispred samoglasnika e i i, npr.
ochi "oči") ili
c (npr.
facut "/na/pravljen"), a mi ćemo u vlaškom ovaj grafem prikazati isključivo kao
c (srp. k ), npr. vl.
carn'e "meso"; gh (ispred samoglasnika e i i, npr, gherghină "gergina") ili
g (npr.
gaică "pojas, spona, veza"), a mi ćemo u vlaškom ovaj grafem prikazati isključivo kao
g (srp. g= г), npr. vl.
gaică "pojas, spona, veza";
ge (npr.
geam "prozorsko okno"), a mi ćemo u vlaškom ovaj grafem prikazati isključivo kao
g' (srp. dž = џ), npr. vl.
g'am "prozorsko okno".
Jezik Vlaha, koji su na prostoru severoistočne Srbije živeli u viševekovnoj komunikaciji sa Srbima, je preživeo izvestan uticaj koji se ogleda i u sledećem: da vlaški jezik ima fonema, a samim tim i potrebu za prikazivanjem istih u pisanoj formi, kojih nema u rumunskom jeziku. Valja za njih sačiniti grafeme koji su "najbliži" rumunskoj abecedi da bi se pojedina leksema grafički prikazana mogla lako čitati i razumeti podjednako sa desne i leve strane Dunava, kao i među onima koji nisu romanskog porekla, a koriste nortnirani rumunski jezik za svoje potrebe. Dakle, približiti se, što je moguće više, normiranoj rumunskoj abecedi, aii poštujući potrebe vlaškog stanovništva severoistočne Srbije. Tako smo za vlaške foneme koje su preuzete iz srpskog jezika sačinili grafeme koji su ekvivalentni grafemama srpske abecede; za srp. grafem
njekvivalent je vlaški grafem
n' (vl.
n'ima = rum.
nima "niko"), za
lj ekvivalent je
l' (vl.
l'emn'e = rum.
lemne "drva"), za
ć (
*tj) ekvivalent je
t' (vl.
romîn'eşt'e = rum.
romîneşte "rumunski"), za
đ (*
dj) ekvivalent je
d' (vl.
d'e = rum.
de "od") i za
č ekvivalent je
c' (vl.
dulc'e = rum.
dulce "slatko") dok smo "potrebu", za grafemom
j (srp. j, npr.
Jovan) u vlaškom jeziku, koja je nastala pod uticajem srpskog jezika, "zamenili" originalnim i (vl. npr.
Iovan) svuda gde je to bilo potrebno.
Sa ovim, smatramo, da su Vlasi dobili, za pojedine foneme kojih nema u rumunskom zadovoljavajuće grafeme, koje Rumuni ili poznavaoci rumunskog jezika mogu sa lakoćom čitati tako što će sa svakog vlaškog grafema odbaciti akcente (') "omekšanih" suglasnika (srp.
nj - vl.
n' - rum.
n, npr. vl.
n'epoată = rum.
nepoată "unuka"; srp.
lj - vl.
l' - rum.
l, npr. vl.
l'emn'e = rum.
lemne "drva"; srp.
ć /*
tj/ - vl.
t' - rum.
t, npr. vl.
poat'e = rum.
poate "može"; srp.
đ (*
dj) - vl.
d' - rum.
d, npr. vl.
d'ezgeţa = rum.
dezgheţa "odlediti"; srp.
č - vl.
c' - rum. c, npr. vl.
fac'ere = rum.
facere).
1 Ostali grafemi u vlaškoj abecedi bili bi uobičajeni grafemi koji se koriste i u rumunskoj i u srpskoj abecedi, koji su, uostalom, relevantni za sve abecede, počevši od latinske do svih abeceda u savremenim evropskim jezicima.
U Zaječaru, 15.02.1998.
Slavoljub Gacović
1 Ovde valja pridodati još tri grafema za foneme koje poznaje samo "ungurjanska" varijanta vlaškog jezika o cernu nema potrebe ovom prilikom.
*
Напомена: Текст С. Гацовића написан је као предговор књизи песама Г. Ч. Ђорђевића, из које је неколико песама, са овом ортографијом, представљено у конф. Влашко стваралаштво:
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=38.msg95;topicseen#msg95 
