Bufani u Majdanpeku

[novica]

Što se tiče porekla reči Caran i Ungurean relativno su mi jasne, ali može li mi neko objasniti poreklo (značenje ) reči Bufan? Na to me je inspirisala moja zvezda vodilja koja je, čitajući forum sa mnom primetila da ja nemam objašnjenje za tu reč! Inače Banaćanka  :)

Ştiu de vuarba (cuvîntul) Ţaran şi Ungurean ce iestă, d-ar nu ştiu de vuorba Bufan ce significă, poate cî cineva s-am ajute cu voarba asta. La această idee ma adus "steaua care m-a aduce".
D-ar din banatul nostru :)
Un Ţaran şi o Banatiancă, nu ie Rumâna d-ar şi mai mult ca Rumâna. :)

[Vlad]

Dok se ne pojavi jedini stručnjak među nama, laicima, - Paun Durlić, evo šta o Bufanima piše Tihomir Đorđević.
Jes' da nije ono što se traži, al' može nečemu da posluži:

    [...] strana 28. Сви Румуни у Краљевини Србији деле се у две групе у Царане и Унгуране. Царанима се називају они Румуни који су сe доселили из Румуније (Ţаrа Romaneasca);  Они живе поглавито у округу крајинском. Унгурани или Угурјани су они Румуни који су се досeлили из Угарске. Они живе у свим осталим крајевима Србијe гдe је румунско становништво. Да ли има мeста у којима живe измешани Царани и Унгурани, нијe ми познато.

Унгуреанима  прападају и Буфани.То су Румуни који долазе у Мајданпек на рад из Угарске са места Уј-Молдава још откако је у њему (Мајданпеку) отпочето рударство. Њихов јe специјалетет рударство, и због тога се зову окнари (рудари), и угљарство, карбонарија. До скора они су били
мајстори за грађење дрвеног угља, карбонари, у Мајданпеку. Између Царана и Унгурана има доста великс разлике. Највећа је разлика како сами тврде у говору, а затим у ношњи и у обичајима.
Царани себе сматрају чистијим и  правијим  Румунима,  што им ни Унгуреани не одричу. Како је цео мој пут водио кроз Унгуреане, то се све белешке из путописа односе само на њих, а о Царанима немам засад никаквих ближих података.[...]

[virgil]

Bufani su Oltenci (a Oltenija se zvala i Mala Vlaška) koji su se doselili u planine Almaža (Munţii Almajului) rumunskog Banata, u 18. veku. Neki od njih su se od tuda preselili na desnu stranu Dunava.

Naci cete dosta podataka o Bufanima ako ih proguglate sa njihovim rumunskim nazivom: bufean, bufeni, bufenii.

Na primer:

"În jurul anului 1729 pe teritoriul Ciclovei se aşează un grup compact de olteni (bufeni) veniţi din regiunile montane subcarpatice ale judeţelor Mehedinţi, Gorj, Dolj şi Vâlcea.

Între anii 1735 -1780 sosesc şi alte familii din nordul Olteniei, din părţile Izvernei şi a Băii de Aramă. Oltenii au construit casele lor mai la periferie pe uliţi laterale.

La început, după Passarevatz (1718), până la pacea de la Beograd (1739), când Oltenia făcea parte din teritoriul Austriei, oltenii au fost aduşi în Banat de către austrieci pentru a întregi forţa de muncă necesară, mai ales pentru despăduriri şi prepararea mangalului, necesar topitoriilor. Apoi oltenii s-au refugiat aici şi din cauza fiscalităţii crescute a regimului fanariot."

http://www.onlinesport.ro/forum/archive/index.php/t-57770.html

"În 1789 se înfiinţează tribunalul montan districtual de la Oraviţa.

Din nevoia crescândă a cărbunelui din lemn (manganului) necesar topitoriilor de la Ciclova şi Oraviţa şi  deoarece bufenii nu făceau faţă prin metodele lor (nu foloseau fierăstraiele) de defrişări ale pădurilor şi nu produceau destul mangan, conducerea minieră de la Oraviţa a hotărât trimiterea unui funcţionar cu numele de Peter Kastel în anul 1773 în Styria (Steyermark) pentru a aduce muncitori lemnari.

[...]

În Banatul Montan sosesc în secolul al XVIII-lea peste 5.000 familii de bufeni."

http://www.oswego.edu/~giukin/oravita/habsburgcolonisation.htm

"Eu eram dintr-o comună de "Bufeni", colonişti veniţi în părţile muntoase ale Banatului, din Oltenia, pe la sfârşitul veacului al XVIII-lea, literalmente cu traista-n băţ. Au fost mineri şi muncitori forestieri "bulvănari"şi cărăuşi de lemn [...]"

http://www.agero-stuttgart.de/REVISTA-AGERO/ISTORIE/Umorul%20nu%20poate%20fi%20zdrobit%20-%20Ion%20Munteanu%20de%20MR.htm

***

Pogledajte gde se nalazi Oraviţa: ispod i na levo od "CARAŞ-SEVERIN".

Uj-Moldova koju Tihomir Djordjevic spominja kao ishodiste Bufana je Moldova Nouă, preko Dunava od Braniceva i Golupca. Naziv Moldova nouă sugerise da je bila naseljena i moldavcima (ti nisu neophodno iz danasnje Moldavske Republike, nego iz istocne Rumunije, koja se takodje zove Moldova):

[platon]

Bufani su dosta zanimljiva grupa koja je ima nekoliko specifičnih osobina u odnosu na na ostale Vlahe.
Oni su jedina gradska vlaška grupa(nije mi jasno šta se desilo sa vlasima u ostalim gradovima,ako su Bufani ostali jasno izdiferencirani u odnosu na ostale neromanske grupe,čak ih ih i asimilovali,ne vidim zašto se to nije desilo u ostalim gradovima).

Ima još zanimljivosti o njima,oni apsolutno odbacuju naziv Vlah(smatraju ga uvredljivim).I jedino od njih možete čuti izjavu da su oni rumunskog porekla i Rumuni.

Takodje jedini još imaju originalna rumunska prezimena(Belovan,Brankovan itd...) mada ima i srbizovanih ali u manjem broju.Što zahteva objašnjenje kako su oni ostali sa svijim pravim prezimenima.

Za njih se u rumunskim izvorima kaže da su došli iz Oltenije u Banat,ali meni se čini da je njihov jezik mnogo sličniji ungureanskom nego caranskom.

Nadam se da neko može nešto detaljnije napiše o njima.

Da li ih još uvek ima u Rumuniji i u kolikom broju,koja su njihova naselja, iz kojih mesta iz Oltenije potiču,o odnosu lokalnih Vlaha prema njima(dal su ih smatrali svojima)?
I da li postoji ta mitska pokrajna Bufanija u Rumuniji,iz koje tvrde da potiču? 

[virgil]

Bufani su poznati u rumunskom Banatu kao doseljenici iz severnih delova Oltenije. Gore navedeni rumunski tekst  govori o seobi u 18. veku od vise nego 5000 porodica Bufana u planinske delove rumunskog Banata, koji je mnogo veci od srpskog i siri se do Oršove (Orşova), preko Dunava od Tekije.

Bufani su bili naseljeni i u srpskom Banatu u 18. veku. Ako se ne varam selo Straža, u okolini Vrsca, je vecinom bufansko. U sprskom Banatu govor Bufana je odrzao neke osobine oltenskog narecja, i lako se razlikuje od 'ungurjanskog' govora drugih banatskih Rumuna.

Medju Rumunima Oltenci su poznati po poduhvatnoscu i tvrdoglavnoscu. Mozda su i Bufani u Srbiji zadrzali nesto od toga?

Na sledecoj karti Oltenija je pokazana zutom bojom:



http://en.wikipedia.org/wiki/Oltenia

[Paun]

Молим за разумевање што не могу да се укључим у дискусију о Буфанима, који су предмет моје стручне опсервације већ две деценије, због силних текућих обавеза, али ћу свакако дати свој допринос овој теми, поготову што ми се није пружила прилика да два своја пројекта, везана за Буфане, доведем до краја, и публикујем их онако како правила струке налажу! Барем као научни реферат у некој од наших стручних публикација. А о степену обрађености ове теме нека посведочи податак да сам само у архиви мајданпечке цркве (која је посебна занимљивост), пронашао, очистио од прашине, препаковао, пописао и делом и исписао - преко 8500 докумената!  ???

Да бисмо разумели Буфане у Мајданпеку, треба најпре да се упознамо са историјом самога места. Ја сам обрадио један део те историје, дуге око 7000 година, и то онај који се односи на обнову рударства по ослобођењу Србије од Турака, и поставио га на сајт Музеја. Тај кратки текст, прилагођен интернету, можете видети овде:

http://www.paundurlic.com/jubilej.htm

Истовремено сам дужан да сваком ко се интересује за Буфане скренем пажњу да је реч о врло комплексном научном питању, јер су ови етногенетски процеси сплетени око рударства као стожерне економије, а о рударству се код нас веома мало писало. 

[virgil]

Da li ih još uvek ima u Rumuniji i u kolikom broju,koja su njihova naselja, iz kojih mesta iz Oltenije potiču,o odnosu lokalnih Vlaha prema njima(dal su ih smatrali svojima)?
I da li postoji ta mitska pokrajna Bufanija u Rumuniji,iz koje tvrde da potiču? 

Dok cekamo Paunove strucne podatke, vidim uz pomoc Googlea da Rumuni ne znaju sta znaci 'Bufan' (naglasavam da vecina Bufana zive u rumunskom Banatu). Neki ih povezuju sa 'bufniţă' (sova), jer su ziveli i radili u sumama:

" Numele de "Bufan" s-ar trage de la îndeletnicirea de cãrbunari a multor dintre ei. Marele istoric român Nicolae Iorga, care a fost chemat la Londra la Universitate ca sã predea "Istoria Imperiului Bizantin" ca cel mai mare specialist în acest domeniu, le zicea acestora bufeni, adicã oameni care trãiesc si muncesc în pãduri cu bufniţele, unde ard lemne fãcând cãrbuni."

http://web.comhem.se/~u36125087/corulplug02.html

Dakle ne postoji 'Bufanija', a ako je naziv 'Bufan' vezan za neku pokrajinu, ta bi mogla biti 'Bufa'.

Meni 'Bufan' zvuci slicno nazivu jedne druge rumunske narodne grupacije: 'Mokan', ciji smisao opet nije dobro poznat.

http://ro.wikipedia.org/wiki/Mocani

[Paun]

       У ВАРОШИ МАЈДАНПЕКУ,
       С П И С А К   

       Чашћене, а за школу дорасле, деце, која су на дан рођења
ЊЕГОВЕ СВЕТЛОСТИ, књаза Милана 1874. год. почашћена од Госпође
Еладије, супруге Министра Финансије Господина Чедомиља Мијатовића.

Бр.	Имена	Презиме	Име	Година	Вера
	деце	родитеља	родитеља	деце	и народност
1.	Радосав	Карамарков	Мата	5	Србин
2.	Станислава	"	"	9	"
3.	Николета	"	"	8	"
4.	Катарина	"	"	6	"
5.	Бренуш	Сајменс	"	5	Енглез
6.	Милица	Јовановић	Панта	9	Србкиња
7.	Даринка	"	"	8	"
8.	Перка	"	"	7	"
9.	Живко	Стојковић	Богдан	8	Србин
10.	Милица	Ристић	Аранђел	5	"
11.	Душан	Трајковић	Вељко	11	"
12.	Абица	Ивановић	Ђорђе	6	"
13.	Наста	Вука	Јован	9	"
14.	Јулка	"	"	7	"
15.	Марица	Бретон	Шарл	8	Француз
16.	Мијајло	Унгурјановић	Арсеније	6	Влах
16.	Мијајло	Унгурјановић	Арсеније	6	Влах
17.	Савка	"	"	9	"
18.	Павле	Пандуровић	Јован	11	"
19.	Јован	Станчуловић	Мијаило	6	"
20.	Марија	Крајићева	Мијаило	6	"
21.	Јон	Ђурић	Траило	6	"
22.	Тодор	Алексић	Павле	11	"
23.	Ђорђе	Србу	Николаја	11	"
24.	Коста	Марило	Јован	9	Циганин
25.	Тодор	Паску	Јоца	7	"
26.	Алекса	Јаков	Мартин	9	Влах
27.	Никола	Несторан	Јанаћине	8	"
28.	Павле	Јорга	Петар	9	"
29.	Симон	Ципењор	Никола	9	"
30.	Димитрије	"	"	10	"
31.	Петар	Вида	Траило	8	"
32.	Сава	Бранкован	Никола	9	"
33.	Ђорђе	Решенар	Николаја	8	"
34.	Мијаило	Мита	Коста	10	"
35.	Магдалина	"	"	6	"
36.	Ана	Стојковићева	Коста	7	"
37.	Марија	Апра	Петар	9	"
38.	Чедомиљ	Лукић	Павле	7	Србин
39.	Јелисавета	Бунђеско	Коста	6	Влах
40.	Стеван	Мургу	Илија	7	"
41.	Јулија	Гросс	Јован	9	Немац
42.	Виктор	"	"	7	"
43.	Димитрије	Оцкоч	Стеван	9	"
44.	Тодор	Крстић	Јоца	6	Србин
45.	Ђорђе	Тизмонар	Филимон	7	Циганин
46.	Димитрије	Андреја	Илија	10	Влах
47.	Паулина	"	"	7	"
48.	Павле	Бибеско	Никола	9	"
49.	Милева	Росовљан	Ђорђе	7	"
50.	Тодор	Николић	Коста	7	"
51.	Павле	Русовљан	Димитрије	7	"
52.	Ђорђе	Вулкић	Филип	9	"
53.	Анђелија	Србу	Василије	7	"
54.	Ђорђе	Телеско	Василије	7	"
55.	Никола	Балан	Моисило	11	"
56.	Матија	Лупшан	Василије	7	"
57.	Ана	"	"	11	"
58.	Марија	"	"	7	"
59.	Милан	Маран	Илија	10	Циганин
60.	Ђорђе	"	"	7	"
61.	Франц	Стегер	Максимилијан	10	Шваба
62.	Ангела	Ендрешик	Еманујел	10	Прус
63.	Франц	Елшлегер	Матија	8	Мађар
64.	Јулијана	"	"	10	"
65.	Ленка	"	"	6	"
66.	Мијаило	Дањец	Јон	10	Влах
67.	Павле	Дањец	Петар	10	"
68.	Димитрије	Телеско	Танасије	8	"
69.	Јозеф	Рудолф	Јаков	12	Чех
70.	пасторак Антон	Рудолф	"	10	"
71.	Тодор	Белован	Димитрије	10	Влах
72.	Василије	"	"	6	"
73.	Јован	Јасенски	Јован	11	Словак
74.	Алекса	Вагнер	Карл	8	Чех
75.	Ана	Решенар	Тоша	11	Влах
76.	Милева	Верђец	Јон	10	"
77.	Ленка	"	"	9	"
78.	Сида	Корканићева	Никола	6	Србин
79.	Савија	Драгошан	Коста	5	Влах
80.	Ленка	Матешић	Јозеф	5	Шваба
81.	Санда	Фирулескова	Јозеф	10	Циганин
82.	Марија	"	"	6	"
83.	Параскева	"	"	6	"
84.	Францишка	Филифер	Блама	9	Талиј.
85.	Милица	Јовановић	Никола	6	Србин
86.	Марија	Андраш	Игњат	6	Мађар
87.	Марија	Бауман	Рези удова	10	Шваба
88.	Елисавета	Сопран	Алоиз	11	"
89.	Ана	"	"	6	"
90.	Илија	Лукић	Илија	10	Срб
91.	Јона	Мунћановићева	Барбула	9	Влах
92.	Ђорђе	"	"	11	"
93.	Андреја	Мунћан	Тодор	5	"
94.	Драга	"	"	7	"
95.	Стеван	Фирулеско	Агапије	7	Циганин
96.	Илија	Фирулеско	Ница	11	"
97.	Коста	"	"	8	"
98.	Ката	Карабаш	Тоша	8	Влах
99.	Илија	Аврамовић	Тома	8	"
100.	Савка	Недељковића	Димитрија	6	Србин
101.	Алекса	Пирчан	Ница	12	Влах
102.	Иконија	"	"	5	"
103.	Калина	Малер	Петар	10	"
104.	Паун	"	"	11	"
105.	Ленка	Цвеић	Стојан	10	Срб
106.	Тома	Стојановић	Петар	9	"
107.	Никола	Петрујко	Јон	8	Влах
108.	Крста	"	"	6	"
109.	Ђорђе	Велчан	Јон	9	"
110.	Траило	Голуб	Траило	10	"
111.	Станка	"	"	7	"
112.	Марија	Живан	Мијаило	10	"
113.	Јанаћије	Мијаиловић мати	Ружа	10	Срб
114.	Петар	Ристић	Никола	10	"
115.	Блажа	"	"	8	"
116.	Анка	Богицан	Јанко	7	Влах
117.	Сава	Лопатан	Паун	10	"
118.	Паун	"	"	8	"
119.	Јелена	Димитријевић	Илија	8	"
120.	Магдалина	Милицан	Петар	8	"
121.	Тодор	Јовановић	Стојан	8	Срб
122.	Мита	"	"	10	"
123.	Ленка	Тисмонар	Илија	9	Циганин
124.	Марија	"	"	6	"
125.	Анђелија	Бошњаковић	Димитрије	9	Срб
126.	Илија	Липшан	Ђорђе	9	Влах
127.	Марица	"	"	10	"
128.	Барбула	Тизмонар	Симеон	7	Циганин
129	Савка	Костићева	Петар	8	Влах
130.	Милева	Миловановић	Јован	8	Србин
131.	Даринка	"	"	6	"
132.	Настасиа	Муина	Маћеја	7	Влах
133.	Лоизика	Еделинг	Макса	8	Немац
134.	Ленка	Костина	Мита	8	Влах
135.	Чедомиљ	Павловић	Ленка мати	8	Срб
136.	Даринка	"	"	6	"
137.	Божо	Стоиљковић	Петар	9	"
138.	Томо	"	"	8	"
139.	Драгомир	"	"	6	"
140.	Ана	Цепењор	Никола	10	Влах
141.	Алекса	Русовљан	Ђорђе	12	"
142.	Василије	Мартин	Јаков	11	"
143.	Стеван	Марил	Јон	10	"
144.	Ђорђе	"	"	8	"
145.	Коста	Паско	Јон	9	"

     Приметба:
     1. Од деце мање, испод 5, а од 3-4 године што су, или сама дошла, или их матере довеле, није се могао списак саставити.
     На Бакарници, у Дебелом лугу, и на Чекићу има  још  40-ро деце, које мушке, које женске, - подпуно од 6-12 година,  таман за једну нарочиту - особену - школу. И тамо би требало нарочиту школу отворити. А кућа има доста и на Бакарници и на Чекичу, у које би се могла школа сместити.

     МСКарамарковић
     
     Сигнатира документа:
     МПс,Ф XVII,р 773/1874
     *
     Напомена: документ до сада нигде није публикован, и овде се први пут објављује!
     Што се тиче Буфана, они су овде листом пописани под одредницом "Влах" и "Циганин".
     Исписао и приредио: Паун Ес Дурлић

[platon]

Zanimljiv dokument,na kome može da se vidi kao je vršena asimilacija stanovništva,pa u rubrici za ime oca imamo više originalnih rumunskih imena nego u rubrici imena dece.

Moje zapaženje u vezi ovog dokumenta da ga nije sastavio perfektno pismen čovek(što je za to vreme razumljivo,čak je možda bio ekstra obrazovan za to vreme) obiluje slovnim greškama(neka prezimena su pogrešno zapisana).Nije ni do kraja dosledan,ali i ovo što je zapisano daje dobar uvid.

Od slučajnih ovde su mnogo bitnije "namerne greške",pa se tako osobe koje su sigurno rođene u Austrougarskoj(mislim na imena očeva) a jesu Nemci i Rumuni se nekim čudom zovu Maksa,Jovan,Dimitrije... mora da su među ondašnjim Nemcima(u Austriji) bila mnogo popularna srpska imena  ;D.
Očigledno je da su čak i osobe koje su imala svoja izvorna imena morala da ih promene voljom zapisničara pod stare dane.A šta reći za decu koja su rođena u Srbiji,ona su pod obavezno dobijala srpska imena.
I prezimena su takođe doživela neke čudne metarmorfoze,dobila su slovenske nastavke iako njihovi nosioci imaju Rumunska imena.

Ne znam zašto Bufani imaju samo u manjem broju srbizirana prezimena, da li su lica koju su vodila evidenciju naišla na otpor prilikom promene,ili su bili nemarni u svom "zadatku" ili se jednostavno država Srbija nije usuđivala da prisilno menja prezimena bivšim državljanima Austro-Ugarske?