Taman kad smo pomislili da će fusnote ostati jedina trauma posle ove runde pregovora, sa leđa je stigao novi udarac: Rumunija preti da će blokirati našu kandidaturu, ukoliko se hitno ne počnu rešavati problemi položaja vlaške manjine u Srbiji. Onda kopaj po guglu, šta tu beše problem: vlaški jezik, vlaška pravoslavna crkva, ko ono tvrdi da su Vlasi Rumuni, a ko tvrdi da nisu. A onda se, pred ponoć, ispostavilo da i sa Litvancima imamo veći problem nego što smo mislili. Zemlja koju znamo jedino po odličnim košarkašima nije najavila blokadu kandidature, ali je njihov ministar inostranih poslova rekao da su Litvanci jako ljuti što su od Srbije, umesto podrške svom kandidatu za predsedavajućeg Generalnom skupštinom UN, dobili protivkandidata, Jeremića, iako su svoju nameru da dobiju to mesto oni najavili još pre 8 godina, kada su postali članica EU. Mi smo se napravili ludi i prekršili diplomatski ferplej, nešto zbog sporova sa litvanskim firmama pred međunarodnim sudovima za arbitražu, nešto zbog toga što Rusi ne vole Litvance, a uglavnom zato što je Jeremiću i Tadiću potrebna makar jedna pobeda. Ne znamo ko će nam još ispostaviti neki račun dok ne padne sledeća noć, ko će nas podsetiti gde smo ga i kada nagazili, ponizili, prevarili ili ubili.
Svi su shvatili da jedino u satima pred odlučivanje o našem sledećem statusu u EU, pažljivo slušamo šta nam se govori i odgovaramo na postavljena pitanja. To je jedini trenutak kada mogu da nas primoraju da stavimo prst na čelo. Godinama probleme Vlaha, severa Kosova i druge lakše ili teže probleme rešavamo tako što ih premeštamo na neko drugo mesto, i zato nam se uvek kada dođu ovakvi stresni dani čini da nam se nebo sručilo na glavu. Glumimo pravednika Jova koji se pita – zašto mi se sve to događa i šta se od mene, u stvari, traži. A onda će doći neki pop ili pesnik da nam objasni kako je pravednik Jov, sinonim za patnju ali i uzor pravoslavnom muškarcu, na kraju bio nagrađen. Kao nekada Jov od Jehove, i Srbija će jednog dana dobiti mnogo više nego što je izgubila. U međuvremenu će gubiti imanje, sinove i kćeri, ležaće bolesna na đubrištu van grada, kao njen slavni pravoslavni uzor.
Извор:
http://pescanik.net/2012/02/fusnote/Аутор:
Svetlana Lukić | 24/02/2012
