Baseskuova poseta Srbiji

[nena]

izvor: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=11&dd=01&nav_category=11&nav_id=554071
(01.11.2011)


"Između ratifikacije SSP i pitanja Vlaha ne postoji veza"

Veliki deo razgovora, kako su istakli, bio je posvećen pravu nacionalnih manjina, a u okviru toga značajna pažnja bila je posvećena i pitanju Vlaha u istočnoj Srbiji.

Basesku je rekao da ne postoji nikakva veza između procesa ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Srbije u nacionalnom parlamentu Rumunije i takozvanog vlaškog pitanja.

Na pitanje novinara da li je pitanje Vlaha razlog što Rumunija još nije ratifikovala SSP sa Srbijom i da li će ovo pitanje uticati na stav Rumunije 9. decembra kada se u Briselu bude glasalo o statusu kandidata za Srbiju Basesku je odgovorio odrično.

"Mi ćemo pokretati pitanje Vlaha, koji se i dalje izjašnjavaju kao Rumuni. Ali morate imati u vidu da između ratifikacije SSP i ovog pitanja ne postoji nikakava veza", poručio je Basesku posle susreta s predsednikom Srbije.

Rumunski predsednik je podsetio da je ovaj sporazum već ratifikovan u Donjem domu rumunskog parlamenta i da se nada da će Senat to učiniti na vreme, odnosno do 9. decembra.

[nena]

Rumunska zajednica u Srbiji čeka Trajana Baseskua

Timoc
Izvor:
http://www.timocpress.info/sr/?p=3126

Negotin, Srbija/TimocPress/ponedeljak 31. oktobar 2011./ - Predsednik Rumunije, Trajan Basesku, posetiće 1. i 2. novembra Srbiju, izjavio je za AĐERPRES u nedelju predsednik Odbora za ljudska prava Negotin, Dušan Prvulović.

Prema pomenutom izvoru, nakon razgovora koje će visoki gost imati sa predsednikom Borisom Tadićem i drugim predstavnicima vlasti iz Beograda, srešće se sa liderima etničkih Rumuna iz Autonomne Pokrajine Vojvodine i iz istorijskih zona Timočka krajina, Pomoravlje i južno od Dunava.

‘Predsednik Basesku će posetiti sedište Protoprezviterata Priobalne Dakije i Rumunsku pravoslavnu crkvu u Malajnici gde će doći i deo od 300 000 Rumuna iz sveroistočne Srbije’, precizirao je Prvulović.

U tom smislu, dodao je još i da će tražiti od predsednika Baseskua pomoć pri formiranju mreže privatnih škola na rumunskom jeziku i finansijsku pomoć određenim projektima koji se tiču medija na maternjem jeziku etničkih Rumuna.

‘Srpske vlasti nastavljaju da nam otuđuju ova prava. Zato smatramo da je neophodno da budemo potpomognuti da napravimo sopstvene škole u Timočkoj krajini, Pomoravlju i južno od Dunava, isto kao što smo počeli i zidanje crkava’, istakao je Prvulović.

Po njegovom mišljenju, poseta Trajana Baseskua rumunskoj zajednici u Srbiji je dobra prilika da se pokuša rešavanje takozvanog ‘timočkog pitanja’ i da se tako osigura nacionalni preporod Rumuna, koji žive u većini u 154 rumunskih sela i 48 mešovitih naselja.

[nena]

Izvor: http://www.timocpress.info/sr/?p=3124



U Senatu postoji jedinstvo što se tiče položaja Rumuna u Srbiji i sporazuma o pridruženju Srbije Evropskoj Uniji


Bukurešt, Rumunija/TimocPress/sreda 26. oktobar 2011./ - Predsednik Komisije Senata za prekogranične Rumune, Viorel Badea, izjavio je u utorak, na kraju susreta sa državnim sekretarom u sklopu Odeljenja za prekogranične Rumune, Euđenom Tomakom, da postoji jedinstvo u Senatu što se tiče uslovljavanja glasanja za ratifikaciju sporazuma o priduženju Srbije Evropskoj Uniji poštovanjem prava timočkih Rumuna od strane srpskih vlasti.

Bukurešt, Rumunija/TimocPress/sreda 26. oktobar 2011./ - Predsednik Komisije Senata za prekogranične Rumune, Viorel Badea, izjavio je u utorak, na kraju susreta sa državnim sekretarom u sklopu Odeljenja za prekogranične Rumune, Euđenom Tomakom, da postoji jedinstvo u Senatu što se tiče uslovljavanja glasanja za ratifikaciju sporazuma o priduženju Srbije Evropskoj Uniji poštovanjem prava timočkih Rumuna od strane srpskih vlasti.

‘Uveren sam da bi dostojanstven stav senatora na glasanju koje se tiče ratifikacije ili neratifikacije sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj Uniji doneti mir u rumunsku zajednicu u Srbiji. Ono što nas trenutno interesuje je da Srbija počne da se ponaša normalno kada je reč o poštovanju prava rumunske zajednice. Siguran sam da će srpske vlasti shvatiti ovo i da će shvatiti koliko je bitno da na svom putu ka pridruživanju Evropskoj Uniji imaju tako dobrog advokata kao što je Rumunija. Što se tiče ovog glasanja u vezi Srbije, u Senatu imamo jedinstvo. Dajem svima dobru vest- postigli smo slogu po ovom pitanjui’, rekao je Badea

Potvrda ovom stavu mogla se čuti i u izjavi lidera parlamentarne grupe Nacionalno Liberalne Partije, Pujua Hašottija, u kojoj se kaže da je ‘nacionalni interes da se pomogne očuvanje identiteta Rumuna u Timočkoj Krajini, a problem je što se o tome ne diskutuje politički, a taj problem dominira nad svim političkim pitanjima i diskusijama.

Sa svoje strane, državni sekretar Euđen Tomak izjavio je da je neophodno da senatori pošalju poruku da im je stalo do položaja rumunske zajednice u Srbiji.

‘Radujem se što su senatori sve zainteresovaniji za sudbinu Rumuna iz Srbije, jer je parlamentarna diplomatija od prevashodne važnosti.

Veoma je važno da rumunski parlamentarci, kako god da su politički obojeni, pošalju takvu poruku- da nas interesuje položaj rumunske zajednice u Srbiji i da ne želimo neizostavno da blokiramo pristup Srbije EU. Imamo sve interese da podržimo napredak Srbije, ali ne možemo se zavaravati pred činjenicom da trenutno, na žalost, rumunska zajednica u Srbiji nije ni priznata ni potpomognuta’, rekao je on.

Euđen Tomak rekao je da je Odeljenje koje predstavlja do sada imalo problema u dijalogu sa Srbijom, koja i dalje postavlja prepreke obrazovanju na rumunskom jeziku u Timočkoj Krajini, ali se nada da će u nastavku kroz bilateralan dijalog situacija rumunske zajednice biti deblokirana.

‘Zabrinjava nas činjenica da se javlja sve više struja koje žele da vlašku zajednicu predstave drugačijom od rumunske, što rumunska država ne može da razume i prihvati. Želimo da Rumunska pravoslavna crkva ima jurisdikciju, nadležnost, na celoj teritoriji Srbije. Postoje instrumenti koje imamo na raspolaganju, kao što je mešovita komisija za nacionalne manjine. Nadamo se da će nam ovi instrumenti omogućiti da odblokiramo situaciju u Srbiji’, dodao je državni sekretar.

[Volcae]

Region | sreda 2.11.2011 | 16:45
 
Basesku: Uskoro prelaz Đerdap II

Izvor: Tanjug

Negotin -- Predsednik Rumunije Trajan Basesku najavio je na kraju dvodnevne posete
Srbiji da će se založiti da se granični prelaz "Đerdap II" uskoro otvori.


Đerdapska klisura (Foto: Branislav Đurašević)

On je to rekao u Negotinu prilikom susreta sa rumunskom manjinom.

Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić ispratio je rumunskog predsednika do
tog graničnog prelaza, čije je otvaranje predvidjeno odlukom Vlade Srbije iz 2006. godine,
ali do danas nije realizovano.

Predsednik opštine Negotin dr Vlajko Đorđević, koji je prisustvovao sastanku sa
rumunskim predsednikom, rekao je da su otvaranje "Đerdapa II" usporili su
problemi koji su postojali sa naše, ali i sa rumunske strane u smislu njihovog pridruživanja
šengenskom prostoru.

Sve prepreke su sada otklonjenje, istakao je Đorđević, i dodao da su predstavnici loklane
samouprave dobili uverevanja od Baseskua da će prelaz uskoro biti otvoren.

"Basesku nam je poručio da je situacija sada mnogo čistija i da će moći da se zauzme za otvaranje
prelaza, uz obećanje da će uskoro ponovo posetiti Negotinsku krajnu da prisustvuje tom otvaranju",
preneo je Đorđević.

Na sastanku sa Baseskuom, dodao je on, bilo je reči i o položaju rumunske manjine, a Basesku je u
tom smislu istakao da "nije došao da ubedjuje ljude da budu Rumuni, već da onima koji se
demokratski tako izjašnjavaju pomogne da očuvaju jezik i tradiciju".

"Nije bilo nikakvog insistiranja, niti ubedjivanja oko manjina, to je bio razgovor o normalnoj
demokratskoj tekovini i demokratskim pravima", naveo je Đorđević.

Nakon sastanka sa predstavnicima lokalne samouprave, Basesku se obratio rumunskoj nacionalnoj
manjini u bioskopu "Krajna" u Negotinu, posetio crkvu rumunske veroispovesti u Malajnici, a potom
preko prelaza "Đerdap II" otišao u Rumuniju.

Rumunski predsednik Trajan Basesku sastao se juče sa predsednikom Borisom Tadićem i državnim
vrhom Srbije.

On je nakon sastanka sa Tadićem poručio da njegova zemlja bezrezervno podržava Srbiju na njenom
putu ka EU i naglasio da u ovom trenutku ne postoji nijedan uslov pod kojim bi Rumunija priznala
nezavisnost Kosova.

"Srbija je ključ mira na Balkanu. Obični Srbi, ali i srpski političari treba da znaju da Rumunija
bezrezervno podržava napredak Srbije ka EU. Smatramo da Srbija treba da postane što je pre
moguće članica EU i deo evroatlantskih integracija", rekao je Basesku.

Dvojica predsednika razgovarala su o uključivanju Srbije u PEOP, projekat izgradnje naftovoda, zatim
o projektu AGRI u koji su već, pored Rumunije, uključene Gruzija, Azerbejdžan i Madjarska i koji
predvidja transportovanje gasa iz Kaspijske oblasti na evropsko tržište.

Takodje, bilo je reči i o transportu električne energije, izgradnji reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 i
saradnji u okviru panevropskog Koridora 7 na Dunavu i saradnji u okviru Dunavske strategije.

Veliki deo razgovora, kako su istakli predsednici, bio je posvećen pravima nacionalnih manjina, a u
okviru toga značajna pažnja bila je posvećena i pitanju Vlaha u istočnoj Srbiji.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=11&dd=02&nav_category=167&nav_id=554501

[caslav]

Izvor: http://www.timocpress.info/sr/?p=3124



U Senatu postoji jedinstvo što se tiče položaja Rumuna u Srbiji i sporazuma o pridruženju Srbije Evropskoj Uniji


Predsednik Komisije Senata za prekogranične Rumune, Viorel Badea, izjavio je u utorak, na kraju susreta sa državnim sekretarom u sklopu Odeljenja za prekogranične Rumune, Euđenom Tomakom, da postoji jedinstvo u Senatu što se tiče uslovljavanja glasanja za ratifikaciju sporazuma o priduženju Srbije Evropskoj Uniji poštovanjem prava timočkih Rumuna od strane srpskih vlasti.

Ovo je po svemu sudeci pozitivan stav.Ko god je TIMOČKI RUMUN trerba da ima zagarantovana prava ali ako širom otvorimo oöi, shvatićemo da postoji mnogo veća manjina Vlaha koja se želi u Rumune prevesti. Vlasi postoje, a to su i dokazali, Rumuni nisu i neće biti (svejedno da li će Rumunija postojati ili neće). Ko ima nadležnost nad Vlasima? Razume se - ni Tadić ni Basesku. Otići će i Tadić i Basesku kao što su otišli i TITO i CEAUSESCU (ma da, s dužnim poštovanjem ni jedan ni drugi ne rekoše da su Vlasi-Rumuni). U Timoku će ostati malo rumuna (o kojima će računa voditi Basesku-ovi i Tadić- evi sledbenici a o Vlasima, koji ne budu želeli ni "Baseskuovu" a ni "Tadicevu" podršku, neće brinuti niko sem Vlaha i institucija, jezika i pisma koje će sami oblikovati. G-đa "Neno", g- Volcae, nemojte se ni Vi preterano truditi, dosta ste nam pomogli...Ja sam Vla i u Švedske sa svojih 80 000 kruna i biću Vla i po raspadu Rumunije. Ako se raspadne Jevropa, opet je to što rekoh pristojna alternativa-bez uvrede.

[caslav]

Uz dužno poštovanje, neko me je u međuvremenu prekrstio! Ja sam Armin a ne Časlav! Opraće me Timok a ukoliko ne tu je i Dunav. Da li će vinovnike "pokrštavanja jednog Vlaha-Armina" oprati Dunav, na njima je (a i na Dunavu). Obično Dunav ima dovoljno snage da sve ponese sobom u more. I pored toga što se kečiga i jesetra tu mreste-rečne ribe nisu, za druge jebulje-nisam siguran.

[caslav]

Izvinjavam se zbog slovne greške!Unapred zahvalan na razumevanju.Armin.

[caslav]

Možda bi prošlo i neprimećeno "JEGULJE"!

[caslav]

Odjavljujem se! Čast mi je! Za šest nedelja sam ovde. Vlasi, ostanite to što jeste!

[nena]

Gos'n Časlaulje!


Nije mi jasno Vaše prozivanje. Ja sam jednostavno postovala različite vesti (iz  različitih izvora da se čuju sve strane) u vezi Baseskuove posete Srbiji.
Što se tice mog truda, nemojte se brinuti. Prvo, ja se trudim isključivo u oblasti iz moje struke, što kod Vas nije baš slučaj. Drugo, zna se ko  procenjuje kvalitet mog truda. Pitam se ko treba da procenjuje vaš trud s obzirom da mu nedostaje zvanje i struka. Ili se lingvista postaje iz hobija, preko noći? Mah! Ko zna!

[Volcae]

Ovo je po svemu sudeci pozitivan stav.Ko god je TIMOČKI RUMUN trerba da ima zagarantovana prava ali ako širom otvorimo oöi, shvatićemo da postoji mnogo veća manjina Vlaha koja se želi u Rumune prevesti. Vlasi postoje, a to su i dokazali, Rumuni nisu i neće biti (svejedno da li će Rumunija postojati ili neće). Ko ima nadležnost nad Vlasima? Razume se - ni Tadić ni Basesku. Otići će i Tadić i Basesku kao što su otišli i TITO i CEAUSESCU (ma da, s dužnim poštovanjem ni jedan ni drugi ne rekoše da su Vlasi-Rumuni). U Timoku će ostati malo rumuna (o kojima će računa voditi Basesku-ovi i Tadić- evi sledbenici a o Vlasima, koji ne budu želeli ni "Baseskuovu" a ni "Tadicevu" podršku, neće brinuti niko sem Vlaha i institucija, jezika i pisma koje će sami oblikovati. G-đa "Neno", g- Volcae, nemojte se ni Vi preterano truditi, dosta ste nam pomogli...Ja sam Vla i u Švedske sa svojih 80 000 kruna i biću Vla i po raspadu Rumunije. Ako se raspadne Jevropa, opet je to što rekoh pristojna alternativa-bez uvrede.

HVALA Caslave.

[Vlad]

Uz dužno poštovanje, neko me je u međuvremenu prekrstio! Ja sam Armin a ne Časlav!

E, blago tebi 

"Armin" koji je ulogovan kao Časlav !!!!! Ili Časlav koji koristi više nick-ova, pa je zaboravio kako se ulogovao 

[Vlad]

Otići će i Tadić i Basesku kao što su otišli i TITO i CEAUSESCU (ma da, s dužnim poštovanjem ni jedan ni drugi ne rekoše da su Vlasi-Rumuni).

Pa, rekoše oni mnogo toga, samo si trebao pažljivije da slušaš.

„U našoj zemlji postoje građani koji se izjašanjavaju kao Vlasi, postoje i naši građani koji se izjašnjavaju kao Rumun, a postoje i građani koji smatraju da su Rumuni Vlasi i da je to izjašnjavanje istovetno”,

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=xdiU4nkOZts[/youtube]

Dakle:
Oni građani Srbije koji se izjašnjavaju kao Rumuni, ili se izjašnjavaju kao Vlasi a "smatraju da su Rumuni Vlasi i da je to izjašnjavanje istovetno" imaće bogosluženje na svom maternjem jeziku - pod jurisdikcijom Rumunske pravoslavne crkve i u školi će učiti rumunski književni jezik, zajedno sa svojim narečijima kojima govore kući!

Može to Časlavu koji se ulogovao kao Armin ili Arminu koji se ulogovao kao Časlav da se sviđa ili ne sviđa - isto mu dođe!

[Absinth]

Ovo je po svemu sudeci pozitivan stav.Ko god je TIMOČKI RUMUN trerba da ima zagarantovana prava ali ako širom otvorimo oöi, shvatićemo da postoji mnogo veća manjina Vlaha koja se želi u Rumune prevesti. Vlasi postoje, a to su i dokazali, Rumuni nisu i neće biti (svejedno da li će Rumunija postojati ili neće). Ko ima nadležnost nad Vlasima? Razume se - ni Tadić ni Basesku. Otići će i Tadić i Basesku kao što su otišli i TITO i CEAUSESCU (ma da, s dužnim poštovanjem ni jedan ni drugi ne rekoše da su Vlasi-Rumuni). U Timoku će ostati malo rumuna (o kojima će računa voditi Basesku-ovi i Tadić- evi sledbenici a o Vlasima, koji ne budu želeli ni "Baseskuovu" a ni "Tadicevu" podršku, neće brinuti niko sem Vlaha i institucija, jezika i pisma koje će sami oblikovati. G-đa "Neno", g- Volcae, nemojte se ni Vi preterano truditi, dosta ste nam pomogli...Ja sam Vla i u Švedske sa svojih 80 000 kruna i biću Vla i po raspadu Rumunije. Ako se raspadne Jevropa, opet je to što rekoh pristojna alternativa-bez uvrede.

Blagorečivši čjaslav niste se odlučili
koga hoćete da vam čuva Vlahe
BIA ili SPS ili SNS ?

[Absinth]

Dakle:
Oni građani Srbije koji se izjašnjavaju kao Rumuni, ili se izjašnjavaju kao Vlasi a "smatraju da su Rumuni Vlasi i da je to izjašnjavanje istovetno" imaće bogosluženje na svom maternjem jeziku - pod jurisdikcijom Rumunske pravoslavne crkve i u školi će učiti rumunski književni jezik, zajedno sa svojim narečijima kojima govore kući!

Jos casiula de vorba asta.