Deo teksta iz: "PLATFORME ZA RAZUMEVANJE I REŠAVANJE »VLAŠKOG PITANJA”, koji može da posluži kao rešenje problema vezanog za "standardizaciju" govora Vlaha severoistočne Srbije.
Kompletan tekst Platforme, čiji je autor Dragomir Dragić, dip. ing. mašinstva iz Bora i predsednik Foruma za kulturu Vlaha, najstarije NVO koja se bavi "vlaškim pitanjem", možete preuzeti na:
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=1068.msg5882;topicseen#msg5882[...]Posle svega rečenog može se zaključiti:
maternji jezik Vlaha (na vlaškom: Rumâni = Rumuni) iz Istočne Srbije
je rumunski jezik
Imajući u vidu da Vlasi nisu učili maternji jezik u školi na nivou književne jezičke norme, njihov govorni jezik je arhaičan, ali ni to ne menja navedenu činjenicu.
U vezi sa iznetom konstatacijom je i pitanje ortografije. Naravno, može se govoriti samo o rumunskoj latiničnoj abecedi koja je po meri našeg romanskog govora, zato što rumunski jezik od XIX veka koristi latiničnu abecedu, otkako je njome bila zamenjena ćirilična »azbuka« iz ranijih vremena. Evo kako izgleda ova abeceda:
a,A (a); ă,Ă (ă); â, (î); b,B (be); c,C (ce); d,D (de); e,E (e); f,F (fe); g,G (ghe); h,H (ha); i,I (i); î,Î (î); j,J (je); k,K (ca), l,L (le); m,M (me); n,N (ne); o,O (o); p,P (pe); r,R (re); s,S (se); ş,Ş (şe); t,T (te); ţ,Ţ (ţe); u,U (u); v,V (ve); x,X (ics), z,Z (ze)Da bi se zabeležio izgovor u dijalektu na raspolaganju su internacionalna pravila APHI (Berlin, 1928.). Zato se može tvrditi da ne postoji nikakva teškoća da se zabeleži bilo koji vlaški originalni dijalektalni govor sa terena korišćenjem osnovne ortografie.
Rumunska književna jezička norma oslanja se na sva rumunska narečja (muntensko, banatsko, krišansko, maramureško, moldavsko), imajući u vidu da je nastala tamo gde se rodila rumunska visoka pismenost uz obogaćivanje jezika (Muntenija - Oltenia, Transilvanija, Moldavija, Banat ...). Nadalje je norma proširena jezičkim transferom kroz crkvene knjige, od XVI veka pa nadalje ali manje ili nikako u našim krajevima.
Uporedna tabela sa latiničnim slovima ukazuje na srodnost tih jezika kao na važnu lingvističku i kulturološku činjenicu.
latinski grossum mortum portam costam
romanski grosso morto porta costa
francuski gros mort porte cote
portugalski grosso morto porta costa
španski grueso muerto puerta cuesta
italijanski grosso morto porta costa
rumunski gros mort poarta coasta
Evo kako izgleda dopuna prethodne tabele ako se unesu iste reči sa “vlaškim” izgovorom iz okoline Bora (“diftong” uo = ó):
“vlaški” grós mórt póarta cóasta
Dolazi se do ideje da je moguće da se održi morfološka i ortografska korespondencija u pisanju „vlaškog” uz primenu „dijakritičkih znakova”. To važi kod sva tri „vlaška” narečja koji se govore kod nas.
Za početke u pisanju „vlaških” tekstova, radi dokazivanja da je to rumunski „jednostavni jezik”, ovaj kod je na raspolaganju za one koji su nepoverljivi.
U zaključku, ukoliko se krene sa pisanjem na narečju, da bi se suzbila propaganda o razlici našeg jezika tamo gde esencijalne razlike nema, ili da se kod prvih koraka školskog učenja jezika početak osloni na lokalni govor, pojaviće se i u „vlaškom” i u „rumunskom” pisanju reči isti oblici (morfeme) sa istim ortografskim karakterom.
Pronunciranje (izgovor fonema) se precizira pomoću dijakritičkih znakova.
Ako se skinu dijakritički znaci ostaje se nadalje kod oblika normiranog jezičkog izraza. Evo primera ovog koda „napred-nazad”:
mèrĝe (čita se u banatskom narečju: mĭarźe)
↔ merge (čita se u normiranom književnom jeziku: merđe)
Na primer, pošto se obrišu dijakritični znaci na „è” i „ĝ”, od dijalektalnog oblika mérĝe stiže se do književnog oblika merge!
Ovde ćemo nabasati još na jedan problem koji se sreće unutar našeg etnosa. Treba da se usvoji sistem nefonetskog pisanja udaljen od idealnog
fonetskog pisanja Vukovom ortografijom, koju Vlasi znaju i u ćiriličnoj i u latiničnoj varijanti.
Ovo bi moglo da objasni frustracije izvesnih tvoraca pisma koje su dovele do četiri varijante »autohtonog vlaškog pisanja«. U identifikaciji nije isključeno da se dođe i do drugih vrsta psihotičke »zaposednutosti« i neostvarenih snova tih lica.
Kako da odgonetnemo šta je to: „vlaškenjuor”, „vlaškjan ljimba”; „vlarumân”, „vlarumâneašće”! Da Bog sačuva!
Nemoguće je da su nas naši preci prevarili kada su nam ostavili ime koje nosimo – Rumân - i ime našeg jezika – rumâńeşťe, rumâńeaşťe. Sa kakvim pravom mi da ovo nasleđe menjamo po ukusu stranaca i komšija?!
Šta želimo mi Vlasi - emancipaciju ili potpunu getoizaciju ? Ovo je pitanje od najveće važnosti za očuvanja našeg ovdašnjeg naroda.
Pomozi nam, Bože, prosvetli nam um i vrati nam naše zalutalo i zaboravljeno sećanje!
JAVNO KORIŠĆENJE JEZIKA
Naš narod ima problem sa poznavanjem učenog rumunskog jezika. Ovo se može objasniti činjenicom da kao Vlasi nisu u školi imali lekcije i na svom maternjem jeziku. Tako dolazimo do ideje o »vlaškim kulturno-prosvetnim centrima« gde bi se popunila i misija etničke školske edukacije Vlaha.
Sa osnovom se veruje – analize će to pokazati - da mora da se ide na dobro smišljene projekte uvođenja jezika u škole i primene u masovnim medijima – od lokalnog narečja ka pisanom normiranom jeziku. Ovim putem će se postepeno normirati i nedostajuće nove reči (neologizmi) radi obogaćivanja lokalnog govora za moderne potrebe. Pošto za nas nije poznato takvo odvijanje projekata kroz neko bliže iskustvo iz Vojvodine i sa drugih strana, verujemo da ćemo se sresti sa različitim teškoćama »tranzicije« u njihovoj realizaciji. Da kažemo sa sigurnošću da modeli severno od Dunava teško da bi se primili kod Vlaha-ungurjana (planinaca, gorštaka, brđana) a nešto lakše kod Vlaha-carana (ravničara).
.
Naš početak je „jednostavni jezik”, blizak narodnom jeziku ljudi sa sela. [...]
