shvatih da:
Još postoji nada
za VLAHA VLADA!
Видите, господине dPasujoni, ако постоје културолошке разлике, то не значи да да се ради о два различита народа. Један смо народ. И по питању обичаја, и порекла и језика, и свега другог.
Разликују нас 200 година одвојености. Разликује нас чињеница што још увек не знамо ни ко смо ни шта смо, што смо потпуно денационализовани и асимиловани. Што нам је говор на самрти. Што и баба-врачаре у својим бајалицама полако убацују позајмице из српског, у шта сте се уверили на примеру басме из Гацовићеве књиге. Ко то не схвата, ко мисли да смо "барабар" са Румунима из Баната и Румуније по питању националне свести, очуваног језика и уопште потреба за унапређењем нашег етничког идентитета - нек се изјашњава на српском као Румун.
Ја нећу! Не зато што сматрам да су Власи и Румуни два народа, већ зато што су нам Румуни далеко одмакли. Они возе Ферари, а ми још нисмо стигли да поправимо оронулог Фићу.
Да ли решење треба тражити у већ цитираној "научној фантастици" доконих дојучерашњих српских патриЈота који се напрасно једног јутра пробудише са сазнањем да су Власи и да им је ваља чинити све да бисмо се спасили "румунизације"? Хоћемо ли излечити рак плућа ако игноришемо да смо уопште оболели? То је оно што је Паун причао о забијању главе у песак пред проблемом, стварајући утисак да је проблем нестао, јер га ми више не видимо.