Моје прво реаговање: Збогом памети!
Пошто је реч само о предлогу, ако се овако нешто прогура до краја, свако ко има имало од осећања историјске одговорности, може да спусти заставу на пола копља! И нек прогласи Дан жалости, може и Годину, а најбоље би било да се прогласи Век жалости, јер ће за то време Власи нестати са ове планете, и оваквих главобоља више неће бити!
Није zminta у писму већ у једном невиђеном аутизму којим се цела ова ствар води!
Све време од устоличења новог Савета, покушавам да приволим било кога оданде да напише макар три сувисле реченице о томе шта Савет подразумева под "стандардизацијом влашког језика", па да те реченице пусти у јавност! Да не упадне у замку претходника, који су важне одлуке доносили мимогред, као у потаји!
Али, đi źaba!
Parke ńis blîstamaţ?
Све у нади да ће се тако што десити, уздржавао сам се од арчења енергије на изношење мишљења о свему овоме.
***
Из другог дела овог предлога види се и са којом се количином лаицизма прилази крајњем решењу проблема:
Савет бира штоф, а одело треба да (нам) скроји и сашије Српска Академија наука, или Матица српска!?
Немамо овде одговарајући "осмејак" којим би визуелно изразио своје реаговање на такву идеју!
Претпостављам да ће САНУ, или Матица српска, најпре морати да мењају своје статуте đi să puată să ĭa aşa lukru-n mînă?
Зато би корисније било да се Савет обрати Управи водовода и канализације, тамо ће се већ наћи неко ко барем разуме влашки! У установама које је Одбор побројао, нема их чак ни међу помоћним радницима!
Постоји изрека која најбоље описује овај наш актуелни тренутак, а она гласи:
Када се пред проблемом зажмури - он изгледа упола мањи,
а ако се набије глава у песак - он нестане сасвим!
Па ако познајете некога ко на све ово гледа са оба отворена ока - позовите га амо, радо бих са њим разделио мишљење!