ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: ВЕЛИКО СЕЛО

[Volcae]

               Михаило Ј. Миладиновић, Пожаревачка Морава, СЕЗ XLIII, НИПС 25, СКА, Београд 1928, стр. 109-111

18. Велико Село.

              Велико Село је у равници, поред Млаве, и залази само западним крајем уз брег Брановац2) и Кокошиње Брдо (део вeћer брда Ђуле). Извора нема. Делови атара који су највише засејани, јесу: Прњавор, Млавска земља или Стиг, Прложац и Влашко Брдо.
____________________
              2) За Брановац причају да је добио име по томе што су се иза овог брега бранили у бојевима. Брег има облик полукуле и мисле да је вештачки остао.

- 109 -

              Село је збијеног, тимочког типа и има две мале: Српску и Влашку, омеђене само етнографски (прва је знатно већа од друге). Село има 332 дома са 1717 душа.
              Најстарији помен о овом селу је на Ланrеровој карти 1717-39. г. (забележено као Wilko selle), и из 1733. год. у извештају ексарха Радковића (имало је 14 кућа). Становници Великог Села били су само Срби (без Влаха) и плаћали су у то време (од Пожаревачкоr Мира) данак Аустрији, преко управника царских камералних добара.1)
              Свакако је село пocтojало и пре XVIII века. Moгућe је да је раније било и велико (па после и смањено задржало име "Велико Село"). Колико је управо село старо као и колико је било велико не можемо поуздано рећи2). Велико Ceло, је по причању, било на источној страни Млаве (док је данашње село на западној) и то 2 км. источно од села. Ту је, по свој прилици, било и оних 14 великоселских кућа, које је Радковић 1733. г. забележио. Међутим, у другој половини XVlll. века, по причању старих људи, село је због Турака расељено и од њеrа је остао само један збег од неколико колиба. Збег је био у шуми, један километар западно од старог села, близу Млаве. Веле, да су на овом месту живели само десетак година, па су онда (по предању пре 130 година, дакле, око
1782. r.) прешли на западну страну Млаве, и населили се на данашње место. А преселили су се због тога, што су на западној страни Млаве имали винограде. Пошто им је било незгодно да преко Млаве превозе грожђе и кљук (нарочито кад она надође), то су прешли на данашње место.
              Најстарији су они родови који су се из Селишта преселили на данашње место (Стојаков, Степанов, Пајкин, Предин,
____________________
              1) "Село Велико одстојит од монастира (мисли се на Витовницу) 4 сахата, а од Црленца не имет пол сахата; имат 14 хљебов (т.ј. домова), Сербли су пoд комором". Извештај Максима Радковића, ексарха београдског. Гласник 56 стр. 154.
              2) У народу постоји непоуздано предање које га везује за доба кнеза Лазара. Тврди се, да је имало некад око 700 пореских rлава и цркву. До села је био јак извор на коме је радила воденица. Веле, да је на тај извор долазио народ о празницима, и једном приликом је на сабору било само 70 млади, које су се те јесени удомиле. Причу о овако великом броју млади налазимо и за мaлy Бољедруже (в. oпиc Топонице).

- 110 -

Стојића и Ђурића1). Међутим у брзо пocлe формирања села на данашњем месту, налазимо и влашке родове (Миливојци и д.р.). Данас има Влаха 1/5 од целокупног великоселскоr становиштва. Kyћe најстаријих родова заузимају средину села, а остали су досељеници настањени поред њих.
              Заветина је Ђурђевдан, а преслава Видовдан.
              Влашка женска ношња разликује се од српске нарочито у томе што место "конђе" носе "шапце". У новије време губи се влашка ношња као и језик.
              Родови су:
              Cтojaкoвићи (Камењанци) 15 к. (Св. Никола). Пореклом су из Каменице (нишки) а старије порекло воде са Косова (од Стојковића је мати патријарха Димитрија). - Степановци 14 к. Пореклом су од Белог Поља; - Предићи 30 к. (Св. Андреја); пореклом су од Белог Поља. - Јанковићи 2 к. (Св. Никола); из Кочана. - Ерчићи 2 к. (Св. Ђурђиц); из Мокре Горе (Стари Влах). - Станојевићеви 14 к. (Св. Стеван); из Видина. - Cтeвићи 16 к. (Св. Никола); из Стамнице (млавски). - Цветковићи 7 к. (Св. Андрија); из Крајине. - Копривљани 15 к. (Св. Никола); из Копривице у Крајини. - Чокоњapи 15 к. (Св. Петковица); из Чокоњара (тимочки). - Дињулевци 8 к. (Св. Петковица); из Волује (Звижд). - Јонoвићи 10 к. (Св. Никола); из Миријева (моравски.) - Чорчокови 3 к. (Св. Никола); из Старчева (Млава). - Mишићи (Мандићи) 39 к. (Св. Петковица); из Црне Реке. - Ђакићи 10 к. (Св. Арханђел); непознато порекло. - Нешићи 3 к. (Св. Ђурђиц); из Рготине (Црна Река.) - Кoвaчeвићи (Калајџићи) 22 к. (Св. Никола); из Николичева (Црна Река). - Николајевићи 22 к. (Св. Никола); из Рановца. - Миливојевци 13 к. (Св. Јован); из Тићевца. - Крунићи 13 к. (Св. Николa); из Бреснице (Нишки округ). Носе презиме по жени Круни која је досељена из Крајине и била рођена сестра чучук-Стани Хајдук Вељковој. - Лeкићи 6 к. (Св. Ђурђиц); из Бреснице. - Голубовићи 17 к. (Св. Вериге); из Ст. Србије.
____________________
              1) Ексарх Радковић, који у извештају од 1733 год. тачно наводи колико има у сваком селу и влашких кућа, у Великом Селу не помиње ни једну влашку кућу; за свих 14 кућа, вели да су "Сербли под комором".

- 111 -