ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: ПОЉАНА

[Volcae]

               Михаило Ј. Миладиновић, Пожаревачка Морава, СЕЗ XLIII, НИПС 25, СКА, Београд 1928, стр. 83-85

7. Пољана.

               Већи део кућа налази се на Свилајначком Друму, где их Ресавчина и Морава не могу плавити, док малу Рудеж, западно од друма, унеколико плави сваке 3-4 године. Са Браничевског Повијарца извире неколико потока и пролазе кроз село, те је због њих на друму подигнуто 13 мостова (4 дрвена, остали камени). Највећи су потоци: Пишковачки, Сестрољински, Куси, Бабин, Стрмовачки, Угљеник, Каменац и извор Топлик у коме се вода никад не смржњава. Делови земље у атару зову се: Кривак, Шyљaн, Кичица, Рибарица, Селиште, Мостина, Циганске Заграде, Селиштанац, Коћетин, Баре, Полетин, Дуго Поље, Шеварита, Велико Поље, Попово Блато, Прекопа, Буков Кључ, Староблатски Кључ, Мртвајски Кључ, Сашнице и Зубаљ.
               Услед теренских прилика мештани нису могли остварити урођену тежњу за тимочким типом, јер им је насељавање источно од друма спречавао Сопотски повијарац, а западно нису могли због водоплавног земљишта, те је село могло расти само у дужину и постало друмско село, уско а дугачко скоро 4 км. Село се дели на три мале: Српску, Влашку и Рудеж. Прве две омеђене су само етнографски, а трећа (50 кућа) налази се западно од друма, одвојена јаругом Млаком. Влашка и Српска Мала приближно су једнаке и у последње време Власи се све мање разликују од Срба.
               Селиште се налази на 2 км. западно од данашњеr села. По причању мештана ту је био зачетак селу. Стари људи причају да је на томе месту пре 230 година био збег од 4 колибе и 4 домаћина, од којих су двојица били хајдуци а друга двојица земљорадници. Она два хајдука мање су се задржавали на овом месту; ишли су по шумама и у извесно доба долазили овамо. Најзад, веле, Турци су убили ова два хајдука. Не зна се ништа одређеније и више о овом збегу. Поузданијих података о Пољани има тек од почетка XVIII века. На аустријској карти записана је погрешно као "Polomne".1) Мада егзарх Ратковић не помиње број становника,
____________________
               1) Langer, поменуто дело. - На карти је Пољана обележена нешто јужније од данашњег места, а оближње село Поповац (caда заселак Лучички) није обележен. Међутим у списку села Пожаревачкоr дистрикта помиње се Poppovaz, а Пољана се не помиње.

- 83 -

по причању старих сељака било је у Пољани почетком XVIII. века већ 15 пореских глава. Најстарији родови, који су тада били у селу, јесу Стевановићи и Несторовци. Власи су се доцније доселили (почетком прошлог века), нарочито после погибије Хајдук-Вељкове. Већином су из старог Црноречког и Крајинског округа а неки из Ердеља.
               Са Селишта су се, услед поплаве, постепено помештали тако, да је у почетку прошлог века село било у данашњој мали Рудежу и нешто даље на северозапад. Око садашњег Свилајначког Друма, где је данас средина и готово цело село, били су тада сеоски салаши. Како су им поплаве и даље досађивале, почели су се појединци насељивати на салашима, где су подизали куће за становање. Када је саграђен данашњи Свилајначки Друм, онда се, утицајем власти, и цело село почело досељавати и куће сашоравати крај друма. Из Рудежа су се иселили прво Срби, и населили се крај друма, на северном делу села, а затим су се иселили и Власи и населили се такође поред друма, али на јужном крају села, и тако су постале садашње две мале: Влашка и Српска.
               Влаха има у Пољани много мање од Срба (око 1/5 од целокупног броја становника), али сви знају српски и посрбљавају се.
               Сеоска је слава Спасов-дан, а преслава (мала заветина) "Мали Спасов-дан" (други четвртак по Спасов-дану).
               Данашњи су родови:
               Cтaничићи (са Ђокићима) 40 к. (Св. Никола). Непознато порекло; сматрају их за старинце. - Hecтopoвци 40 к. (Митров-дан). Cмaтpajy их за старинце; слушали су од својих предака да су даљим пореклом са Косова. - Милошевци 19 к. (Митров-дан). Пореклом су са Косова. - Кнежевићи 21 к. (Св. Арханђел). Пореклом са Косова. - Чалмари 18 к. (Св. Никола). Пореклом су са Косова. Надимак су добили што су њихови претци носили некад беле чалме. - Вурдићи 12 к. (Митровдан). Пореклом су са Косова. - Hacтићи 15 к. (Ђурђев-дан). Пореклом су са Косова. - Момировићи 2 к. (Св. Ђурђиц). Пореклом су из "прека". За њих се прича да су први у селу пре 100 година саградили собу, које дотле није било. - Cтojићeвићи (Милошевци) 8 к. (Св. Никола). Непознато порекло. Сматрају их за "старинце", али су свакако стари досељеници. - Богојевићи 5 к. (Св. Никола). Не знају

- 84 -

одакле су досељени. Мисле да су од старине овде, али су вероватно стари досељеници. - Byкoвићи ("Косовљани") 5 к. (Св. Лазар). Пореклом су са Косова. Најпре су се населили у Четережу, пa су после прешли овде. - Сврачићи 7 к. (Св. Арханђел). Непознато порекло. Мисле да су старинци. - Игњaтoвићи 7 к. (Св Никола). Непознато порекло. Мисле да су од старине у овом селу, да нису ни од куда досељавани. Kућe су им у средини ceлa.
               Влашки и повлашени сада посрбљени родови досељавани су овим редом:
               Пауњевци 20 к. (Св. Алимпије). Досељени су из Ердеља, а даљим пореклом су из Румуније. - Андрејевићи 22 к. (Св. Петковица). Досељени из Валакоња (бољевачки срез). Побегли су овамо од турског насиља после Хајдук-Вељкове смрти. - Срмановићи 7 к. (Св. Алимпије). Досељени из Валакоња. - Гичуљевићи 19 к. (Св. Петковица). Досељени су из Валакоња. - Скробатанци 19 к. (Св. Петковица). Досељени из Валакоња. - Зојкески 27 к. (Св. Ђурђиц). Досељени су из Подгорца (срез бољевачки). - Зacтpaнци 28 к. (Св. Никола). Досељени су из Подгорца. - Cтpaкићeвци 26 к. (Св. Арханђел); из Подгорца. - Бресјанци 26 к. (Велика Госпођа); из Валакоња. - Бребењелци 25 к. (Св. Петковица); из Подгорца. - Pyтaвци 15 к. (Св. Петковица); из околине Зајечара. - Стањевци 3 к. (Св. Никола); из Валакоња. - Николићи 10 к. (Св. Арханђел); из Кожеља ("Бyrapи"). - Крајинци 7 к. (Св. Ђурђиц); из Копривнице (Крајина). - Глувакови 7 к. (Св. Петковица); из Тимочкоr округа. - Чалаковци 25 к. (Св. Никола); из околине Зајечара. - Танасковићи 22 к. (Св. Петковица); из Тимочкоr окpyra. - Винуљевци 7 к. (Св. Петковица); из Подrорца. - Сандуљевци 15 к. (Св. Петковица ); из Валакоња. - Симеонови 2 к. (Св. Јован); из околине Зајечара. - Брадалијски (Исакови) 9 к. (Св. Никола); из Тимочкоr округа.
               Новији досељеници су Крајинци З к. (Св. Вртолома); из Сикола и Шеовићи 5 к. (Св. Јован) из Ћириковца.

- 85 -