Михаило Ј. Миладиновић,
Пожаревачка Морава, СЕЗ XLIII, НИПС 25, СКА, Београд 1928, стр. 125-127
29. Бошњак.
Бошњак је у долини кроз кojy протиче поток "Река" који се улива у поток Шевар. "Река" постаје по саставу Љутоr Потока (добио име по хладној води и врлетном месту). Са севера утичу у "Реку" потоци: Поток са Жедне Воде (добио назив што му је околина оскудна водом), Лазнички и Шуме Поток. Јужно од села а испод брда Липара је извор Врело, а у средини села је "Баба Дуњин Кладенац". Сем тога у атару сеоском налази се и Котлински Поток, а на западу је "река" Чокордин. Брда су у сеоском атару: Топољар, Винограде, Коса и Липар. Обрађени делови сеоског атара зову се: Водица, Оброшина, Клисура, Јасенар, Жестилар, Прњавор, Ливаде, Коса, Шуме, Винограде, Лазна Крошара, Торовиште, Борица, Горње Ливаде и Глојже.
Бошњак је тимочкоr типа. Дели се на
Српску и
Влашку Малу и има укупно 138 кућа са 790 душа.
За најстарији род сматрају се Петковићи. Доселили
- 125 -
су се из неког околног села, али су старином са Косова, одакле су се преселили у овај крај пре 300 година. Из околине (мисли се из Вошановца), од прилике пре 160 година, Петковићи су се настанили најпре на месту где је данас село. Због куге, после неког времена, иселе се источно од данашњег села, где су живели десетак година, па се опет врате на старо место. Место где су тада привремено живели зове се Селиште, на коме се и сад налазе црепови, новци, разне алатке и др. У Селишту су живели по предању 140 година. Доцније је село расло досељивањем и прираштајем.
Село слави "Зелени Четвртак" (први четвртак по Духовима) а преслава је Св. Тодор.
У Бошњаку је половина становника српске народности а половина била влашке и повлашена, но и ова половина све се више временом посрбљавала, тако да су се сад готово сви претопили у Србе.)
1 Северно од села, на брду Лазни, има трагова од старијег насеља. Стари људи причају да су се са тог места становници крајем XVIII века преселили у Бошњак и у Вошановац, са којим је у стapo време био у заједници (у сад. Селишту).
На југу од Бошњака, у пољу званом Точак, (које је добило име по истоименој води), налазе се трагови од старог насеља. Стари људи причају да је на том месту било некад село које се звало Добросављевац. Садашње је сеоско гробље на Торовишту код Селишта, где је и гробље села Вошановца, од кога се Бошњак одвојио у засебно село.
Родови су:
Пeтквићи 51 к. (Св. Ђоpђe). Пореклом са Косова. Kyћe су им у средини села. -
Миркани 6 к. (Св. Никола). Непознато порекло. Стари људи причају да се њихов род овде доселио још пре 400 година. Изгледа да су били Срби па се порумунили утицајем суседа Тирића. -
Tиpићи 36 к. (Св. Параскева). Досељени су из Тимочког округа, из Валакоња, и насељени на северо-западном крају села, до Миркана. -
Ћoсићи 8 к. (Св. Ђорђе). Пореклом су из Баната (из Ба-
____________________
1) На карти Пожаревачкоr округа коју је 1850. г. израдио Dr А. Медовић (у Гласнику С. У. Друштва) погрешно је представљено да у Бошњаку живе само Срби, јер је тада било пoлa Влаха и повлашених Срба.- 126 -
ваништа). Kyћe су им у средини села.
Кучајничићи 10 к. (Св. Стеван). Досељени су из Звижда (из Кучајне). Kyћe су им у средини села и растурене на западу. -
Лојићи 16 к. (Св. Параскева). Досељени су из Црне Реке. Kyћe су им на северном крају села. -
Bacићи 2 к. (Св. Трифун). Досељени су из Млаве (из Вел. Поповца). Kyћe су им у средини села. -
Буговски З к. (Св. Архангел). Досељени су из Млаве (из Стамнице). Kyћe су им на источном крају села. -
Думитpaћкe 6 к. (Св. Параскева). Досељени су из Тимочког округа, из Шарбановца. Kyћe су им на северном крају села.
- 127 -
