Коста Јовановић,
Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 231-233
40.
Дупљане.1) Село се простире по југоисточном делу површи која је између Замње и Јасеничке Реке. Површ је више заравњена са малим узвишењима: Фршатуром и Черетом. Дупљанска Река тече дубоком долином. Куће су на странама Дупљанске Реке и њених притока, потока Сечура и Попадије, а изнад њих се дижу брда Черет, Чука (Чока) и Рариш. Око тридесет кућа је "на салашима". Пије се изворска вода. Извори су: Чешмја, Ладна Вода, Извор код Крста (Фнтена Круча) и Попадија.
Њиве ливаде и гајеви се зову: Подишор, Черет, Сечерац, Бој Ливада, Крак, Кулија, Поље (Къмпу), Фршатура, Сладун, Облеч, Куратура, Копривар (Урзукари) и Попадија. Утрина је Рариш.
____________________
1) Испитивано 1914 и 1920 године.- 231 -
Село је збијеног типа, осим једног дела "на салашима". Дупљане није подељено у крајеве и махале. "На салашима" су куће у издвојеним групама и јаче су размакнуте, а највише их има на Фршатури и Раришу. У Дупљану је испитано 21 род са 175 кућа. - Гробље је на брду северно од "села".
Прича се да је Дупљане названо по дубокој речној долини, где се засновало село. Старо Гробље (Морминц Батрњ) је једини остатак из прошлости, у коме се, веле, укопавало до почетка прошлог века.
Дупљане је новије насеље, јер је о њему најстарији помен из 1784 год., када је село забележено под именом
Dupliany.
1) Год. 1807-1810 забележено јн
Taplani,
2) а тек 1811 год. Дупљане.
3) Год. 1866 у селу је било 122, а 1924 год. 212 кућа.
4)
По предању Дупљане постоји "од пре 200 година", када су га засновале неке породице које су се из неких крајинских села због "турског зулума" биле склониле у збегове овог, тада густом шумом скривеног, краја, а неке су се повратиле из "Влашке". Прича се да је на месту садашњег села онда постојао "пчелињак" тадашњег спахије. Пчелињак је чувао и надгледао неки Ркул, који се "повратио из Влашке", где је био избегао из Крајине и на овом се месту први настанио. Како су становници околних збегова крали мед и кошице и друге штете чинили, спахија је заповедио да се сви ти збегови преместе поред пчелињака. После заснивања села досељавале су се и друге породице из даљних крајева, као и оне што су се "повратиле из Влашке". Од оснивача села неки су се, веле, отселили, неки изумрли, а остали су само потомци ових родова:
Ркуловића (5 к., Св. Никола),
Трикулешта (6 к., Св. Никола),
Костадиновића (7 к., Св. Никола). Преци прва два рода су се "повратили из Влашке", а Костадиновићи су од "Арнаута" у Великој Јосикови. Јон Костадиновић, "Солдат", старац из краја 19. века, причао је да му је дед овде избегао кад није било села.
У 18. веку доселили су се:
Симонешти и
Јовешти (16 к., Св. Никола) су један род "Повратио се из Балта-Верђи у Влашкој" прадедов дед Војко, где је због "турског зулума" био избегао из неког крајинског села. -
Грујешти и
Боштинари (20 к., Св. Никола) су један род, дошли од Хомоља. -
Царани (5 к., Св. Никола) су из
____________________
1) Споменик LXXIV, 122. 2) Д-р Мих. Гавриловић: пом. дело, с. 598. 3) М. Ђ. Милићевић: Кнежевина Србија, с. 894. 4) В. у VI одељку Општег дела.- 232 -
"Влашке". -
Лазароњи и
Ђорђевићи (12 к., Св. Никола) су један род. -
Рајцешти (3 к., Св. Арханђео) и
Гаманешти (12 к., Св. Никола) су "Унгурјани". -
Радулешти (5 к., Св. Никола): чукундед Петар "повратио се из Влашке". -
Трујкоњи (12 к., Петковица) су из "Влашке". -
Бернешти (8 к., Св. Јован): "повратили се из Влашке".
Родови досењени у 19. веку:
Петровићи (5 к., Св. Никола и Петковица) су из "Влашке". -
Флорићи и
Пампулешти (14 к., Петковица) су један род; прадед им је из "Влашке". -
Беуцешти или
Почелани (7 к., Петковица) су из "Влашке". -
Леуцешти или
Почелани (7 к., Петковица) су из "Влашке", а овде су се доселили из Мале Каменице. -
Његојевићи (8 к., Петковица),
Букуљешти (10 к., Петковица),
Мишкоњи (3 к., Петковица),
Павловићи (2 к., Петковица) су из "Влашке". -
Ротаровићи (3 к., Св. Арханђео) и
Патрђешти (8 к., Св. Никола) су "Унгурјани". -
Живковићи (2 к., Петковица) су Цигани ковачи из неког села у околини. -
Николић (1 к., Св. Арханђео) је из "Влашке" и овамо се доселио из Малајнице. -
Аврамовић (1 к., Митровдан) је из Плавне, а пореклом је из Метовнице у тимочкој Црној Реци.
Заветина је Ђурђевдан.
- 233 -
