стуб који који литија посећује на Ђурђевдан.
1) По Летопису се Буковча повратила из Селишта због "силних комараца и што се од многе влаге није могла пећи проја," а Кобишница због силних вукова и лисица, који усред подне излажаху из рита и велике штете чинише селу."
И најбрижљивија испитивања нису могла дати тачне податке за порекло великог броја родова у оба села. Али како је напред показано да су оба села прве године аустриске окупације била пуста (Лангерова карта), а само неколико година позније била насељена (карта "Темишварски Банат") и Блатска "јенурија" (Кобишница и Буковча) 1723 год. имала 63 куће, који се број 1736 год. скоро утростручио, јасно је да је баш у том времену било јаког досељавања. Према томе и најстарији родови су досељени у 18. веку, или су се вероватно повратили из Румуније.
У Кобишници су се тада населили ови родови:
Филипешти (15 к., Митровдан),
Боболанешти (Берданешти и Шурбанешти, 45 к., Св. Никола),
Маркулешти и Стојкочешти (30 к., Св. Тодор) су један род;
Мијешти (Мијаји, 30 к., Митровдан),
Опрешти (18 к., Митровдан),
Стојкуљешти (25 к., Петковица),
Вилаешти (4 к., Митровдан),
Троканешти (8 к., Св. Никола) и
Јованешти (Јовешти, 8 к., Петковица). Филипешти су имали старо кумство у Неготину, Боболанешти у Буковчи, Опрешти у Маркулештима и Стојкочештима, Стојкулешти у Мијештима, Троканешти у Вилаештима и Јованешти (Јовешти) у Опрештима.
У Буковчи су најстарији родови:
Абраши (5 к., Св. Арханђео и Св. Врачи),
Ћосе (Ћосешти, 18 к., Петковица),
Антонешти (18 к., Митровдан),
Микуловићи (18 к., Петковица),
Фируловићи (6 к., Митровдан),
Конекешти (4 к., Петковица),
____________________
1) У тој цркви је држана Божја служба на антимису "печатаном благословом Арсенија IV архиепископа Пећског, лета АХМС у Бечу." На овом антимису је служена служба и у заједничкој цркви Кобишнице и Буковче, која је, пре премештања у Селишта, била у буковчанском хатару, испод чесама и била је посвећена Глигорију Богослову. После повратка из Селишта Буковча је саградила цркву између чесама и суднице, на путу за Радујевац, где има камени крст, око кога се носи литија на Ђурђевдан, коме је свецу била посвећена. Поред цркве је било гробље где се укопавало до половине прошлог века, а сада је заједничко гробље за оба села поред пута за Неготин. Кобишница је била саградила цркву у средини села и посветила св. Николи, на коме је месту сада камени крст и литија се носи на Спасовдан. Обе су се цркве убрзо срушиле, јер су биле од брвана и покривене кровином и тек 1849 год. за 20 м североисточно од садашње цркве је саграђена заједничка црква, за коју је казано да се такмичила за првенство са доњомилановачком црквом. (Д-р А, П. Ивановић: Описаније окружја крајинског - у Гласнику Друштва србске словености, св. V, 244). Али се она после две године срушила и данашња црква је саграђена после тога на 25 година.- 196 -
Пакалешти (8 к., Ђурђевдан),
Првујкићи (10 к., Петковица),
Крстићи (Крсћешти, 5 к., Св. Арханђео и Петковица),
Богдановићи (14 к., Митровдан),
Шурку (4 к., Петковица),
Карбунарешти (10 к., Св. Никола),
Поповићи (Попешти, 5 к., Св. Анреја и Петковица),
Калиновићи (8 к., Св. Арханђео и Петковица),
Табаковићи (4 к., Митровдан),
Јонешкићи (5 к., Петковица),
Балђиешти (5 к., Св. Никола),
Немценешти (12 к., Св. Арханђео),
Беловановићи (5 к., Св. Никола),
Недељкоњи (6 к., Св. Анреја),
Лацкулешти (6 к., Петковица),
Негроњи,
Рошкулићи и Мојсикићи су један род (32 к., Св. Тодор),
Пуфанешти (6 к., Св. Арханђео) и
Вражиорешти (4 к., Петковица). Прадед Абраша био је "побратим", а Ћоса "војник Хајдук-Вељков." Антонешти су, веле, имали старо кумство у Џањеву (Душановцу), Микуловићи у Мокрању, Фируловићи и Конекешти у Неготину, а Пакалешти негде код Видина.
У кобишничко Селиште дошли су из "Влашке":
Рајцићи и Бађићи (8 к., Петковица), један род. -
Рајковићи (8 к., Петковица). -
Челиковићи (16 к., Св. Никола). -
Мијуљешти (12 к., Петковица). -
Попешти (9 к., Петковица). -
Бутаревићи (18 к., Митровдан). -
Думитрикићи (6 к., Петковица). -
Броскићи (16 к., Петковица). -
Барбуловићи,
Пешуљешти и Предићи (25 к., Петковица). -
Бекирешти (12 к., Петковица) су из Врфа у Бугарској. -
Медојешта (5 к., Петковица) чукундед или прачукундед Илија је из Кошушта у Румунији. -
Радуловићи (Флорићи, Гезенешти, Јенићи и Оприћи, 40 к., Петковица); прачукундедови су се доселили из "Влашке." -
Грекуловићи (6 к., Петковица) не знају порекло. -
Олћани (5 к., Петковица) су из Олте у Румунији. -
Данчешти (9 к., Петковица) су из Данчева у Румунији. -
Поповићи (8 к., Св. Арханђео). Чукундед, поп Костадин, је из Пристола у Румунији и настанио се код манастира Св. Тројице (Блатски Манастир). Прадед Исак је био у боју на Малајници и Штубику, а после "ратовао уз Хајдук-Вељка."
У буковчанско Селиште су дошли:
Кројтаревићи (5 к., Петковица) и
Мијуљешти (Драгуљешти, 16 к., Петковица) не знају порекло. -
Петкуљешти (Лападатовићи, 30 к., Митровдан). Прачукундед Ђорђе с браћом дошао из Новог Села у Бугарској. -
Ђакуљешти (8 к., Петковица) су из Данчева у Румунији и род су са Данчештима у Кобишници. -
Морари (5 к., Св. Арханђео) су из Врфа у Бугарској.
После пресељења из Селишта у Кобишницу су дошли ови родови:
Дудикићи (14 к., Богојављење) су из Глоговице, а пореклом "од Косова". -
Његушешти (5 к., Спасовдан) су из
- 197 -
"Влашке". -
Балчаковићи и
Макурешти (18 к., Петковица и Св. Стеван) су један род; доселили се из Врфа. -
Грујешти (10 к., Мала Госпођа) су из Грује у Румунији. -
Милошевић (1 к., Петковица) је из Михаиловца, а пореклом је са "Острва" (Велико Острво). -
Ђефердешти (1 к., Петковица) је од истоименог рода у Буковчи. -
Станковић (1 к., Митровдан) и
Ђорђевић (1 к., Митровдан) као зидари дошли су од Пирота.
У Буковчу су досељени ови родови:
Баланешти (30 к., Петковица) су из Балеја у Бугарској, где још имају кумство. -
Трујкићи (6 к., Петковица) су дошли од "преко планине". -
Белегешта (5 к., Петковица) прадед је из Дубоке у Звижду, ушао у данас изумрле Белегеште. -
Бадика (6 к., Св. Тодор), дед Мијајло је из "Бугарије". -
Плотађановићи (15 к., Петковица) су из Раковице у Бугарској. -
Радујевчани (9 к., Петковица) су из Радујевца, а пореклом су из "Бугарије". -
Ђевердићи (6 к., Петковица) и
Котец (3 к., Петковица) не знају порекло. -
Биладв (2 к., Петковица и Св. Никола) су из "Бугарије". -
Царани (8 к., Петковица) су из "Влашке" -
Парадика (1 к., Петковица) је из Брегова. -
Стојкуљешти (1 к., Петковица) и
Медоешти (1 к., Петковица) су од истоимених родова у Кобишници.
Црква слави Петровдан; заветина је у Кобишници Спасовдан, а у Буковчи Ђурђевдан.
- 198 -