Коста Јовановић,
Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 152-154
6.
Табаковац.1) - Сеоске су куће између брда Четаћа и Стражевице. Северно од њих је, између Тимока и брда Брестовца, пространо поље, где су најбоље њиве. Од Брестовца тече Манастирички Поток и утиче у Тимок више села. На југу и упоредо с Тимоком се пружа високи кречњачки гребен Велика Коса (Коаста Маре).
У селу се пије вода са једног кладенца и из више бунара.
Табаковачки је хатар мали. Места са њивама и ливадама се зову: Четаће, Велика Коса, Долина (Ваље), Сеча, Кућача, Ливадски Поток, Стублина (Шћуби), Трмакија, Шуту и
____________________
1) Испитиван 1912 и 1914 године.- 152 -
Блато (Лак). Општинске су шуме Брестовац (Бристовац) и Стражевица, а утрине Велика Коса и Четаће.
Село је збијеног типа, подељено у два краја: Горњи Крај (Ђал) и Доњи Крај (Ваље). Куће појединих родова су измешане и размакнуте по 10-30, а негде и по 50 м. Куће Мариноваца и Јонаскешта су груписане и издвојене.
Гробље је југозападно од села.
Прича се да је село назвато по имену једног Турчина, који је пре његовог заснивања на овом месту имао пчелињак. Веле да је овај крај за гајење пчела веома подесан.
У селу и околини се прича да је за време "Лаћина" на брду Четаћу био град, а на Стражевици су биле "карауле" за стражу. И данас има камења и цигала у темељу града, а на површини земљишта растурени су одломци цигала и рбине од великих земљаних судова. Незнано Гробље (Морминц Парасиц), које је испод Четаћа, веле да је остало од града. Старо Гробље (Морминц Батрњ) је у селу и на њему има 2-3 споменика са натписима из почетка 19. века.
Табаковац се први пут помиње 1811 године.
1) 1846 имао је 39, 1866 год. 48, а 1924 год. 99 кућа.
2) Испитано је 16 родова са 82 куће.
По предању су становници неколиких "бурдеља", који су били на месту Кућачу, засновали Табаковац. Село је неко време било део Брусника, а пре сто година постало је самостално.
Непознати су оснивачи Табаковца, али се вели да су од данашњих родова најстарији:
Гочићи (2 к., Петковица) и
Јоновићи (2 к., Петковица). Дед Гочића (човеку од 65 г.) рођен је у Табаковцу, али се тако не може тврдити и за прадеду Гочу. И дед Јоновића (Флора) је рођен у Табаковцу, али су непознати старији његови преци.
3) -
Ђинкићи (5 к., Петковица). Прадед Ђинка као "мечкар" доселио се из Моганије код Видина. -
Думитровићи и Стаматовићи (9 к., Петковица); њихов прадед Димитрије доселио се из "Влашке" -
Јонаскешти (14 к., Петковица) су из "Арђала"; доселио се прадед Јонашко са браћом. -
Добрићи и Стојковићи (8 к., Петковица) су један род; доселили се прадедови (браћа Добра и Радул), али непознатог порекла. Кумују им Јонаскешти. -
Мариновци (5 к., Петковица): прадед
____________________
1) М. Милићевић: Кнежевина Србија, с. 894. 2) В. у VI одељку Општег дела. 3) У општинској судници има један акт из 1836 г. где се каже да је неким Брусничанима, Јону Матејевићу и Марину Јоновићу из Табаковца,
издана тапија на воденицу коју су они купили од неког Турчина. То су вероватно преци Јоновића.- 153 -
Марин се доселио из "Влашке", где се био оженио поповом ћерком.
У 19. веку су се доселили ови родови:
Радуловићи (Градсковљани, 2 к., Св. Арханђео) су се доселили из Градскова преко Тимока. -
Радуловићи други (2 к., Петковица) су се доселили од Заечара. -
Илићи (7 к., Св. Арханђео) су од Видина. -
Митановци (2 к., Петковица) су досељени из Велике Јасикове, а пореклом су из "Влашке". -
Соколешти (5 к., Петковица) су из "Бугарије". -
Паунешти (5 к., Ђурђевдан) су из Горњана у Поречу. -
Динулови (5 к., Петковица) и
Драчићи (2 к., Петковица) су досељени из Велике Јасикове, а пореклом су из "Влашке." -
Јордачевићи (2 к., Петковица) су досељени из Мале Јасикове, а пореклом су из "Влашке". -
Радићи (3 к., Петковица), дед Јон доселио се из Јасеновца преко Тимока. -
Јовановић (Ђипа, 1 к., Петковица) доселио се из "Мађарске".
Сеоска је заветина о Тројицама.
- 154 -
