Маринко Станојевић
Зборник прилога за познавање Тимочке крајине, књ. III, Београд, 1931.
Црна Река - Антропогеографски прилози. стр. 45-56.
1. ЗЛОТ.
Положај села. Злот се налази у долини реке
Злотске (
Valja Zlotuli), подједнакао на њеној левој и десној страни. За време топљења снега река врло јако набуја, те онда наноси
- 45 -
доста штете селу. Због тога се куће помичу у стрменитије крајеве села. С леве стране просецају село два потока:
Ogašu Klinčuluj и
Ogašu Skorušuluj, а с десне
Ogašu Srbuluj или
Finteni Srbuluj, али од њих никакве опасности по село нема.
Злотска река -
Valja Zlotuli - постаје, углавном, из два крака:
Balta Vierdze и
Valja Monastiri - Манастирске реке.
Balta Vierdze извире више планине Малиника. Преко лета махом пресушује. Пре него се састане са манастирском реком, прима доста воде из
Лазарове пећине -
Gaura Lazara. Манастирска река извире из једне пећине на Бељевини, протиче поред Манастиришта, откуда добија своје име. Обе се ове реке састају на 10-15 минута изнад села. Вода је врло бистра, планинска, те у њој живе рибе:
пастрмка (пьстр),
пеш (буцок), ређе
кркуша.
Околина села је врло богата у изворима, од којих је најјаче врело
Gaura Lazara, која се налази изнад села на пола сата хода, а затим извор на Бељевини, из које извире Манастирска река. Оба су извора толико јаки да одмах покрећу 2-3 воденична камена. У селу пак нема извора, те се пије вода из бунара па и речна вода.
Злот је заклоњен планинским висовима и гредама, поглавито са источне и западне стране. На западу су му планине
Малиник, Корњет, Грапчина, Крш и т. д.; на северо-истоку:
Обљеш, Крљинац, Тилва Буђ, Тилва Скорушулуј, Тилва Њагра; Тилва Мика, Кобила и т. д. Отуда је село изложено поглавито северним и јужним ветровима. Најачи је и најхладнији ветар
горњак (тако га и мештани зову). Источни ветар је врло хладан, те га сељаци зову
vinto rio.Јужни ветар (зову га
југ) није хладан и доноси кишу; зову га и
vivornica или
viornica (
majmare viornica).
Место је планинско, те снег овде раније пада но у околини. Обично пада на 1 м. дебљине, а у планинама и више. Почиње падати око Петковице, па траје врло често до Ђурђева дне.
Злотски је атар (овде га зову
отьр или
атор) врло велики.Највише се пружа ка западу (5-6 часова хода), најмање истоку и југу. Земљиште му је врло брдовито, планинско те има врло мало земље за обделавање. Најбоља је земља испод села, у речној долини, у местима званим: Царина, Дубрава и према Сумраковцу, Ваља Злотулуј. То је лепа уска долина на
- 46 -
којој добро рађа кукуруз. Има нешто добре земље, особито ливадске, на Кобили. Особито су чувене ливаде у
Бељевини, у
Злаћу (Злаћа, Злаће,
Zladcche). Понајроднија је земља у Злаћу, где је и највећи број салаша злоћанских. Највише је земље за обраду у овим местима:
Злаћу, Бељевини, Селишту, Манастиру, Стопањи, Крову Злоћењеску, Огашу Стопање, Смолници, Чукаро Пеки, Тилва Њагри, Кобили, Ла Фаташуна Борањи и т. д. - Сади се обично кукуруз, а од стрмих жита пшеница, јечам, овас и т. д.
Пошто је земљиште брдовито и неродно, народ се бави поглавито сточарством, нарочито гајењем ситне стоке, оваца и коза. Да није сточарства, народ се у опште не би могао овде одржати. Продају се стока и сточни производи, нарочито вуна и козлина. За неговање ситне стоке има довољно испуста по целом атару. Сеоске утрине - сувата (мештани кажу
суват) има поглавито у овим местима:
Ла Маржини, Погьр-у, Малинику, Котьл Маре, Тилва Мошулуи, Стобору и
Крша Маре. Утрински се прирез плаћа од брава, у корист општинске касе.
Цео је сеоски атар мање-више под шумом, особито западни и северни, планински крај. Сеоска шума је у овим местима:
Корњету, Грапчини, Малинику, Кршу, Бељевини и
Ваља лу Лазар. - У нижим местима расте поглавито граб, граница, цер, горун, а у вишим буква. На Малинику има и четинара (јеле и бора). Овде онде нађе се и руј (сконпине), али се слабо употребљава. Шума се поглавито употребљава за гориво, ређе за грађу. Шумом од границе и цера храни се зими стока (овце и козе). Шума се дене у лиснике, које овде зову
фрундзар.
За прераду дрвета има резнице на води.
Ливаде су поглавито у планини у овим местима:
Дубашици, Поењу, Ваља Микул и
Ваља де Мижлок.
Салаши, државе. У Злоту има, ван села,
салаша. Они су растурени по целом, пространом злотском атару. Поједине породице - племена, захватају или чине један салаш, у коме су куће најчешће разбијеног типа. Салаши су појединих породица по правилу, онде где оне имају највише земље, згодне за обрађивање земље или за сточарење.
Најглавнији су злотски:
Злаша или
Злаче испод Тилва Њагра, два часа далеко од села. Врло родно место, богате њиве и ливаде и велике шуме. Ту живе најбогатији злоћани, а ту су им и куће боље него у
- 47 -
самом селу. Има преко педесет кућа. Зову их
салашари или
поетанци. Зато што живе у планини, зову се и
планинци. Поглавито су тамо породица
Борани или
Борење.
Бељевина. Удаљена је од села два часа. Има око четрдесет салашара. Тмао живи породица
Жункавоњи.
Селиште или
Салишћа. Удаљена од села, уз реку, један час. Има педесет кућа-салаша. То су поглавито
Урсуљешће.
Манастирја. Изнад села Селишта. Има око тридесет кућа салашара.
Стопања. Има четрдесет домова. То су поглавито
Мускалоњи.
Крови Злоћењеска. Има 30-40 појата. Тамо су поглавито
Ликоњи.
Смолница. Око четрдесет кућа. Живе поглавито
Бькоњи.
Огашу Стопьње. Око двадесет кућа. Живе
Балашањи.
Шукаро Пеки. Око двадесет домова. Станују ту
Симињешће.
Кобила, близу Тилва Њигре. Има око тридесет домова. Живе ту поглавито
Зојкешће.
Ла Фаташуна Борањи. Има око двадесет кућа, махом Борана, по којима место прозвано.
Шетача, око десет појата. Ту су
Марињешће, и т. д.
Тип села. - Злот је у главном
збијеног типа. Запажају се два краја: доњи збијени, управо врло збијен, и горњи, нешто раштрканији, растреситији. У горњем пак крају јаче су збијене куће у
Огашу Скорушулуј. Од доњег краја села оздваја се не тако много један део у
Фьнтень Србулуј или
Огашу Србулуј (
Српски поток, Српски кладенац), где су поглавито
Балашоњи и
Фрфалоњи.
На приложеној скици Злота види се, да су куће, у главом, особито у доњем крају, састају код школе.
Доњи је крај најгушћи и у исто време најстарији крај села. Ту су школа, кафане, општина, дућани, занатлиске радње и т. д. Права варошица. У овом су крају и најбогатији злоћани, док је у горњем крају поглавито сиротиња, која напушта село и живи поглавито по салашима.
Поједини делови села носе начешће име по породицама које су туда настањене. Злот је највеће насеље у Црној Реци.
- 48 -