Коста Јовановић,
Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 295-298
20.
Текија1). - Ово је најзападније и најсеверније насеље у Кључу. Велики текиски хатар захвата угао који је Дунав начинио при прелазу из североисточног у југоисточни правац, те захвата земљиште између Дунава, села Сипа, Петровог Села и области Пореча. Западно од варошице Текије је Ковилово Поље, изнад кога се диже брдо Слава Божја и узвишења Великог и Малог Штрпца. Источно од варошице, одмах од Дунава, уздижу се терасе у отсецима, изнад којих је површ Мироча. Већина кућа је у варошици Текији, која је поред Дунава, према румунској вароши Оршави, с обе стране Текиске Реке, а знатно мање их је "на салашима", на неколиким местима у хатару.
У варошици се узима вода са безименог извора и из многих бунара. У хатару су многи извори. Источно од варошице, на половини пута за Сип, под високом стеном Џеврин, је извор Џеврин, од кога се осећа мирис сумпора
2).
____________________
1) Испитивана 1920, 1922, 1923 и 1925 године. 2) Извор је у време грађења новог Сипског Канала озидан у мали че-
твртасти басен и док није био запуштен веле да је својом лековитошћу био
од велике користи болесницима.- 295 -
Најбоља је земља за обрађивање у Ковиловом Пољу. У осталим деловима хатара има мало зиратне земље, него је под шумом, ливадом и утрином. Земљишни називи су: Соларија, Кашајна, Гричица (Туртулика), Џеврин, Кастел, Подувинше, Сунчево Брдо, Велика Ћуприја, Кочин Гроб, Пољана (Поене), Черганова Чука, Баукова Рупа (Крову Бауку), Коритарско Брдо, Дуго Поље (Поана Лунга), Слатина, Врапча, Пепелиште (Шенушер), Бачија, Крстур, Голо Брдо (Ђал Голи), Милија, Лаз, Слава Божја, Вердинче, Брјатар, Врапча, Родов Крак, Сараори и Пропицешћи. Државне су шуме Велики и Мали Штрбац.
У варошици су крајеви: Чаршија, Царанија (источно од Чаршије и Текиске Реке), Циганија (западно од Чаршије) и на југу Црквено Брдо (Ђал Бисерика). Око 50 кућа су "на салашима" и размакнуте су по неколико стотина метара. Испитано је 37 родова са 186 кућа. - Гробље је јужно од варошице, на брежуљку Одуш.
Насеље је, веле, добило име по турској "Текији", која је била у "Четаћу" (Граду), негде између Дунава и Текиске Реке. Најстарији остатак из прошлости је Тројанов Пут, који је ишао дунавском клисуром и доста је очуван у Казану, где је усечен у стени изнад највишег нивоа Дунава. Према наређењу цара Тројана, за чије је време и саграђен пут, на изласку из клисуре, за 2,5 км више варошице Текије у стени је урезана Тројанова табла (Tabula Traiana), широка 5, а висока 1,75 м, испод које води римски пут у стени усечен за 1,75 м ширине
1). На стени Џеврину има трага од зидина, али се о њима ништа не прича. Кастел (Fort Elisabeth) је рушевина градића између Текије и Сипа, коју су подигли Аустријанци за владе Карла VI. Четаће (Град) поред Дунава, где има трага од зидина, веле да је остао од Турака. Старо Гробље (Морминц Батрњ) је место где је било турско гробље. Кочин Гроб, где је био подигнут дрвен крст, а сада споменик, веле да је место где је укопан Капетан Коча.
Год. 1783 помиње се "Турски хан Текија",
2) а 1807-1810 забележено је насеље
Teké,
3) док на Вајнгартеновој карти је записано Tekie.
4) Али на аустриској карти "Темишварски Банат" место Текије забележено је пусто место
Kovilova, које
____________________
1) Д-р М. Павловић: Тројанова табла (Старинар за 1891 г., књ. VIII, с. 18-21). 2) Глас CLIII, 25. 3) Д-р Мих. Гавриловић: Исписи из париских архива, с. 542 и 606. 4) Н. Радојчић: поменути рад (карта).- 296 -
је 1783 год. имало "око 20 кућа".
1) На Вајнгартеновој карти записано је насељено место
Kobilova2). Год. 1846 у Текији је било 162, 1866 год. 209, а 1924 год. 223 куће.
3)
Прича се да су Текију засновали становници ранијег насеља, које је било у Ковиловом Пољу. У ове осниваче данас се рачунају само три рода:
Текељани (Текељарешти, 5 к., Петковица),
Војимировићи (Јордачевићи, 18 к., Митровдан) и
Петровић (Мијешти, 1 к., Петковица). Прадед Петровића је рођен у Текији, а сва три рода не знају за порекло. У прве досељенике у Текији се убрајају:
Бзгановићи (Илијевићи, 12 к., Петковица),
Рађешти (15 к., Св. Јован Златоуст) и
Бузачешти (Михаиловићи, 15 к., Петковица). Прва два рода су из "Влашке", а трећи из Речези у Румунији.
Родови дошли у 19. веку:
Болбоћини (12 к., Мала Госпођа) су из "Влашке". -
Бојановићи (Лазаревићи, 9 к., Петковица): дед Лазар из Баја де Арама у Румунији. -
Ступаревићи (5 к., Петковица) су из Јаловице у Румунији, а
Удрикешта (Динуловићи, 4 к., Св. Никола): дед Димитрије је из "Влашке". -
Тасићи (Тасешћи, 9 к., Св. Никола): су из Старе Србије. -
Фићешти (4 к., Св. Никола): деда је из "Влашке". -
Атанацковићи (6 к., Св. Никола): дед је "Рус", дошао из "Влашке". -
Стојичешти (Траиловићи, 6 к., Св. Никола) су од Ниша. - Из "Влашке" су се доселили:
Јоновићи (3 к., Св. Арханђео),
Карађуље (6 к., Петковица),
Кукуљевићи (8 к., Св. Никола) и
Глигорешти (3 к., Св. Никола). -
Стојковићи (1 к., Св. Никола): дед из Јагодине. -
Бугарчевићи (2 к., Св. Никола) су из Штубика у Крајини. -
Грекуљешти (2 к., Св. Арханђео) су из "Грчке". -
Миљковић (1 к., Св. Арханђел): отац је из Доње Драгове код Ниша. -
Величковић (1 к., Св. Арханђел): отац из Велеса, ушао у кућу Удрикешта. -
Марковић и
Трандафировићи (4 к., Ваведење) су из Старе Србије. -
Николићи (2 к., Св. Никола) из Росока код Дебра. -
Точакоњи (5 к., Св. Арханђео) су "Унгурјани" из Плавне у Крајини. - Из Конарева у Банату су се доселили:
Дујкић (1 к., Св. Никола),
Лајтани (5 к., Св. Архађел),
Петронеско (5 к., Св. Никола),
Лазаревић (Сразаревић, 1 к., Св. Алимпије),
Новаћеско (6 к., Св. Никола),
Палпешти (2 к., Петковица) и
Моран (1 к., Св. Никола). -
Димитријевић (1 к., Св. Јован) је из Криве Паланке. -
Живковић (1 к., Кузман и Дамњан) је из Заечара.
____________________
1) Глас CLIII, 25. 2) Д-р Н. Радојчић: поменути рад (карта). 3) В. у VI одељку Општег дела.- 297 -
-
Младеновићи (3 к., Петковица) су из "Бордеља" (Љубичевца). -
Секулић (1 к., Св. Параскева) је из Кладова, а пореклом је из Прилепа. - Око 50 породица кућа разних родова који станују на салашима доселили су се у новије време из Крајине, а нарочито из Плавне и Малајнице. Оне нису испитиване.
Црква слави Св. Николу, а заветине су Св. Илија и Мала Госпођа.
- 298 -
