Natpis na śevernom zidu pod kulom manastira Žiče

[Vlah sa Cetinja]

Stefan Prvovenčani: Sabrani spisi

Žički natpisi

To su natpisi na severnom odnosno na južnom zidu pod kulom u manastiru Žiča. Predstavljaju ostatke dveju povelja Stefana Prvovenčanog - severni natpis za osnovicu je imao osnivačku povelju iz 1219, južni natpis povelju izdatu 1224-1227. Te povelje, kao i prvobitni natpisi, načinjeni na osnovu njih, nisu sačuvani. Postojeći natpisi su iz početka XIV veka. Prilično su oštećeni.

1. Natpis na severnom zidu pod kulom manastira Žiče (1)

Ovom presvetom hramu Spasa našega Isusa Hrista, po neizrecivoj milosti njegovoj, koju satvori sa nama, ja Stefan, po Božjoj milosti venčani prvi kralj sve srpske zemlje, Dioklitije i Travunije i Dalmacije i Zahumlja, sa prevazljubljenim sinom svojim Radoslavom, po Božjoj milosti mojim namesnikom, prinosimo Tvoja od Tvojih, da bismo bili pominjani u molitvama, dar Spasu našem Isusu Hristu i njegovim svetima:(2) svete častice časnog i životvorećeg krsta Gospodnjega(3) i svetih strasti Hristovih i od rize i pojasa Presvete Bogorodice i od desnice svetoga proroka Preteče Krstitelja Jovana,(4) koju položi na teme Gospodnje, krsteći ga, i od glave Pretečine i od moštiju svih svetih apostola, proroka, mučenika i prepodobnih svetitelja; ikone svetih i časnih likova i sasude zlatne i srebrne i ripide mnoge i zavese i pokrove svete i rize časne i sveta jevanđelja i knjige mnoge i druge ukrase koji su na prosvećenje Spasu našem Isusu Hristu.

A za hranu i odevanje onima koji služe svetom hramu ovom: selo Talsko, sa Ratinom i sa Zaklopitom Lukom; Topolnica s Vojušama, Ribnica sa svim brežuljcima i sa Brenom; Žiča sa Batinom, Ribići s Crnom Rekom, Tlsto Brdo sa Raškim Delom i sa Štitarinom, Peščanica sva s Pečanom, Bukovica, Grahovišta sva, Svinjci, Gračanica, Radijevo, Konarevo, Črnjave sa Serčom, Bresnica sa trgom, Svibnica sa Okruglom, Bobolje sa Čečinom, Gvočanica sa Pupavnima; u Jelcima sela: Dolnja Vas, Borak, Gnjila, Dobrinja, Vitahovo; a u Hvosnu sela: Peć sa svojim zaseocima, Črni Vrh, Stlpezi, Trebovitići, Goražda Vas, Nakl Vas sa Čelpecima i Labljanima, Ljutoglavi sa gradom; a u Zatonu sela: Črnča sa svojim zaseocima, obe Ivanje sa zaseocima, Zamčane sa zaseocima, Dubovo, Gaje, i sva ova sela sa zaseocima svojim; a ovo su u Zeti sela: Trebolje, Plavnici; u Gorskoj Župi Golič. A ovo su planine: na Sporima Nozdre, Javorje s Lukavicama; u Hvosnu Slano Polje sa Tmastim Gvozdom, nad Breznicama Željin, a zimske paše od Brezne naniže niz Sutjesku sa svim pašama kao što obuhvata crkvena međa, sa svim pašama zimskim i letnjim sa one strane Kotlenika.(5)

A ovo su Vlasi koje smo dali ovoj crkvi - ovo su imena:
Grd knez s decom, Radota, Vlkoslav, Tihomir, Stanimir, Vojihna, Dragšan, Njegoslav,(6) Zlina, Miroš, Brajen, Njeguš,(7) Njegota,(8.) Sina, Radomir, Dragan, Bratin, Vojilo, Držihna, Pačemil, Batina, Bratmir, Draguš, Tihomir, Brateš, Grdoš, Gostilo, Pop, Pačen, Bun, Stan, Dragoman, Stan, Desislav, Kupljen, Dajša, Berilo, Njeg,(9) Bunilo, Dragomir, Braten, Stanimir, Bratonjeg, Njegota(10), s decom, Draguš, Bratilo, Radoslav, Tudor, Lucan, Dobromir, Dragoslav, Mužilo, Tihoč, Dragomir, Draguš, Kuman, Milobrat, Draguš, Dragoslav, Brapa, Predilo, Draga, Prvoslav, Draguš, Poligrad, Radiš, Tihomir, s taštom i decom, Zlata, Stan, Dragan, Pop, Mik, Dobriša, Berilo sa decom, Gostimir, Rad, Gostimirova mati, Čuč, Kuman, Bratoslav, Buta, Njeg,(11) Vasil, Brateš, Bratoslav, Dobrc, Ljev,(12) Dragomir, Sraštan, Tudor, Tihomir, Bunilo, Braja, Gostilo, Vojmir, Božaja, Turjak, Predimir, Buč, Krasimir, Bratilo, Budislav, Tihoslav, Mrgela, Raduš, Kupljen, Bratan, Bun, Prodan, Vojihna, Bratohna, Gostiša, Ilija, Bukor, Rad, Bratina, Bala, Sracin, Hrelja, Milac, Dobromir, Sina, Vlad, Desilo, Dobroslav, Tešimir, Budin, Božica, Kuman, Bukor, Rad, Vlad, Stan, Ponjeg,(13) Rug, Grdoš, Zlata, Stan, Dragut, Vlksan, Bogdan, Bratoslav, Begota(14) s decom, Tolak, Dragun, Lubota, Kulin, Velimir, Brzej, Tudor, Bukor, Nanota, Sina, Njeg,(15), Brateša, Berislav, Prvoslav Buckat, Crnomuž, Grdan, Nikola, Dragoš, Dragoslav, Vojin, Gugota, Vusin, Skoromir, Pružin, Vojislav, Doda, Radota, Velimir, Povržen, Vojislav, Berilo, Miroš, Veljen,(16) Sracin, Andrija, Begota,(17) Gostilo, Čvrnjega,(18) Grgur, Bukor, Bogdan, Stan, Desimir, Bežan,(19) Pljen,(20) Vratiša, Dedol,(21) udovica Dragušla i Tus s majkom, Gripon, Črnota, Stan, Šarban, Vojnjeg,(22) Belota,(23) Vojila, Miroš, Slavko, Gostilo, Njež(24) Prodan, Bun, Đed(25) Draguš, Gunja, Bratimir, Vokosav, Gostimir, Hodiša, Predihna, Bukor, Trusen,(26) Nerad, Singur, Draguš.

I ove župe priložismo pod vlast ove crkve: Krušilnicu, Moravu, Borač, Lepenice obe, Belica, Levoč, Lugomja, Rasina, Jelšanica i nad ovim što se prilaže ovoj crkvi da nema protopop dvorski nikakvu vlast, nego što dolazi ili od popova ili od Vlaha, ili popovski bir od zemlje, koji dolazi od popova, polovina da se uzima za ovu crkvu. I da se ne poziva arhiepiskopov čovek kralju bez kraljevog pečata, već ako je kome dužan arhiepiskopov čovek, da ga pozivaju s kraljevim pečatom kralju. Pa ako ne dođe na pečat, onda da mu se pečati upišu kod kralja i da globu uzme arhiepiskop sebi.(27) I ako se pozove kraljev čovek arhiepiskopu, i da bude...

KOMENTARI

   1. Ovaj natpis nastao je na bazi osnivačke povelje manastira Žiča, koju je Stefan Prvovenčani izdao krajem 1219. godine. Na žalost, on nije iz vremena podizanja manastira, nego iz početka XIV veka. Prilikom ponovnog živopisanja crkve u vreme kralja Milutina prebrisan je prvobitni tekst i napisan novi. Sigurno je da taj novi natpis prenosi izvorni tekst u najvećoj mogućoj meri (mada su moguća i izvesna odstupanja kao posledica eventualnog oštećenja prvobitnog teksta). Stefan Prvovenčani po izdavanju povelje naredio je da ona bude ispisana i u samom manastiru - pod kulom, kako bi bila što pristupačnija. Moguće je da je prenet čitav tekst povelje ali i da su načinjena izvesna skraćivanja. Treba se podsetiti da je po Nemanjinoj želji u studeničkoj crkvi bio ispisan tekst povelje tom manastiru (ni povelja ni natpis nisu na žalost sačuvani).
      Najpotpunija i najbolja dosadašnja studija o Žičkim natpisima - Dušan Sindik, Jedna ili dve žičke povelje? Istorijski časopis, XIV-XV, 1963-65, str. 309-315.
   2. Crkva manastira Žiče posvećena je Svetom Vaznesenju (Sv. Spasu). O manastiru Žiči vidi monografiju Milana Kašanina, Đurđa Boškovića i Pavla Mijovića: Žiča. Istorija. Arhitektura. Slikarstvo, Beograd, 1969.
   3. Misli se da je to krst koji je posedovao Stefan Nemanja kao najdragoceniju relikviju (nosio je oko vrata); on je taj krst poklonio Stefanu (v. poglavlje XII u Nemanjinoj biografiji).
   4. Ruku sv. Jovana Krstitelja nabavio je Sava prilikom putovanja u Nikeju. Čuvana je u Žiči do druge polovine veka, kada je preneta u Peć. Pred propast srpske države, dospela je u ruke despotice Jelene, a ona je kasnije ovu relikviju predala svome ocu Tomi Paleologu, despotu Moreje. Ovaj je tu ruku doneo u Rim, 1461. godine i dao je tadašnjem papi Piju II. Ona je pohranjena u katedrali Svete Marije u Sijeni, rodnom mestu ovog pape. Načinjen je ćivot za ruku. Danas se ta relikvija nalazi u Sijeni, u pomenutoj katedrali (o tome vidi: Milan Kašanin, Manastir Žiča, monografija Žiča, na str. 10-11).
   5. O tome gde su se tačno nalazili navedeni posedi vidi u studiju Gavre A. Škrivanića, Žičko eparhisko vlastelinstvo, Istoriski časopis, knjiga IV, 1952-1953, Beograd, 1954, str. 147-172.
   6. U originalu: NÊgoslavì.
   7. Orig. NÊgou{ì.
   8. Orig. NÊgota.
   9. Orig. NÊgì.
  10. Orig. NÊgota.
  11. Orig. NÊgì.
  12. Orig. LÊvì.
  13. Orig. PonÊgì.
  14. Orig. BÊgota.
  15. Orig. NÊgì.
  16. Orig. VelÊnì.
  17. Orig. BÊgota.
  18. Orig. ^vrìnÊga.
  19. Orig. BÊ`anì.
  20. Orig. PlÊnì.
  21. Orig. DÊdolì.
  22. Orig. BoinÊga.
  23. Orig. BÊlota.
  24. Orig. NÊ`ì.
  25. Orig. DÊdì.
  26. Orig. TrousÊnì.
  27. Ovde su date dve značajne odredbe - prva se odnosi na prihode manastira a druga na slučaj kada "arhiepiskopov čovek", tj. onaj koji se nalazi na manastirskim posedima načini dug pa se taj dug prijavi kod suda.
      Bliže o tome vidi: Dušan Sindik, Jedna ili dve žičke povelje?; Teodor Taranovski, Istorija srpskog prava u nemanjićkoj državi, I-IV, Beograd, 1931-1935.


http://www.rastko.rs/knjizevnost/liturgicka/stefan-sabrana/stefan-sabrana_05.html