ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: КЛАДОВО

[Volcae]

               Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 282-285

              14. Кладово1). - Јужни део хатара је на површи Кључа, а остали део на дунавским терасама.
              Пијаћа вода се узима из бунара. У хатару су "чесме": Чеперка, Черкинова и Ларга. Са Черкинове Чесме спроведен је водовод за Кладовски Град (Фетислам), а са Ларге се намерава да спроведе вода за Кладово.
              Од 2500 ха земље 1350 ха се обрађује, под ливадом и утрином је 750 ха, а остало је шумарица, баровито и стеновито земљиште. Називи места су: Церибаша, Осоје, Мали и Велики Јакомир, Келеменац, Брдо (Ђал), Черулуј, Плај, Зама, Песак (Песк), Рит, Крст, Бутарке, Арцар и Турске Баште (најбоља земља).
              Кладово је збијеног, варошког типа. Куће су у правим и већином широким улицама. Главна улица води од Дунава, проширује се у "Пијацу" и на југу продужује се у пут за Неготин. Од "Пијаце" води пут и за Фетислам и даље за Текију. Испитано је 69 родова са 193 куће. - Гробље је на Утрини, југоисточно од вароши.
____________________
              1) Испитивано 1920, 1921, 1922 и 1923 године.

- 282 -

              Најстарији је остатак у хатару Кладовски Град (Фетислам), поред Дунава, северозападно од Кладова. Саградили су га Турци 1542 год. да би одатле могли тући град Северин преко Дунава и ради даљих операција за Ердељ. - Овај град (Фетислам) помиње и Хаџи Калфа. За њега су се доцније у товима 1716-1718, 1738-1739 и 1788-1790 год. отимали Аустријанци и Турци. Тада је он рушен и оправљен, а нарочито је јаче утврђен 1739 г., када је као гранични град на Дунаву опет добио првобитни значај.1) За време првог устанка око њега су се тукли Срби и Руси с Турцима. После присаједињења ових области Србији остао је под Турцима до 1868 год., када је са осталим градовима предан. Од тог времена град служи за војне потребе, али је он данас као утврђење без значаја.
              Кладово се помиње раније него и једно насеље обе испитане области. Први непоуздани помен је из 1502 год. Поуздан је помен из 1596 год., када је војвода Дели-Марко с хајдуцима напао и освојио град. Затим се Кладово помиње 1508 год. када је влашки војвода Михаило допро до њега и освојио варош. После нема помена о Кладову све од краја 17. столећа, када се 1689 год., приликом испада ћесарева одметника Текелије помињу град и варош Кладово. Име Кладово се раније односило на варош, а Фетислам на град, па је доцније и град добио име Кладово. И старо Кладово (варош) није било на месу данашње вароши. О томе има предања и историских доказа. Милићевић каже: "Говори се још и то да је варош била ближе граду, с оне стране баре (како и данас кажу стари људи), а не с ове где је данас"2). Ово предање потврђује да је Кладово (варош) било на другом месту. На картама друге половине 18. и на оним из 19. века Кладово је означено источно од Фетислама, као што је и данас, а по старим картама оно је било више уз воду (карте Лангерова и Марсиљијева 1689 год.). Марсиљи је ово тачно знао, пошто се бавио проучавањем Тројановог моста3). На Лангеровој карти су забалежеи Kladovia и Fetislam, а на карти из 1723-1725 год. ("Темишварски Банат") само Kladova. Год. 1736 Кладово са Костолом имало је 140 кућа,4) а 1783 год. имало је "Кладово или Фетислам око 200 турских и 250 хришћанских"5) кућа. После честих помена за време устанка6),
____________________
              1) Јов. Н. Томић: Нови Град - Кладово - Фетислам. Глас С. К. А. LXX, други разред, 43, с. 1 - 43.
              2) Кнежевина Србија, с. 986, у напомени испод текста.
              3) Глас LXX, 1 - 43.
              4) Споменик LII, 190.
              5) Глас CLIII, 25.
              6) Д-р Мих. Гавриловић: Исписи из париских архива.

- 283 -

на Вајнгартеновој карти је записано Kladova.1) 1846 год Кладово је имало 201, 1856 год. 335, а 1924 год. 400 кућа2).
              Становништво Кладова се досељавало у 18., а највише у 19. веку. Најстарији су родови непознатог порекла, а то су: Манзаловићи (5 к., Св. Никола), Илијевићи (1 к., Св. Арханђео), Филиповићи (5 к., Петковица). После ова три рода доселили се:
              Дујкићи (2 к., Св. Арханђео) и Букатировићи (14 к., Св. Никола): прадедовл су из Инова у Румунији. - Станиловићи (6 к., Св. Арханђео); дошао је прадед Морун, али се не зна одакле. - Белићи (4 к., Св. Арханђео): прадед Беља је из "Македоније". - Чоколани (Димитријевићи, 4 к., Петковача): дед (старцу од 90 год.) се доселио из "Македоније". - Токалије (Илијевићи, 2 к., Св. Јован) су од Ниша. - Барбатасковићи (5 к., Св. Арханђео), Стојановићи (3 к., Велика Госпођа) и Николајевићи (1 к., Св. Арханђео): дедови се доселили из "Влашке". - Вулчевићи (5 к., Св. Никола): дед "абаџија" дошао од Ниша. - Ојкешти (Лападатовићи, 3 к., Петковача): дед је из Страхеје у Румунији. - Флорићи (1 к., Св. Арханђео): дед "бојаџија" је из Тетова. - Николајевићи (3 к., Св. Никола) дошли из Адакала, а пореклом су из Старе Србије. - Браиловићи (1 к., Св. Никола): дед је из "Влашке". - Михаиловић (1 к., Св. Јован), не зна се одакле се доселио. - Генићи (8 к., Св. Никола): дед је из Белограчика у Бугарској. - Маруни (Ђорђевићи, 3 к., Св. Никола): дед "механџија" из "Грчке Македоније". - Димитријевић (1 к., Ђурђевдан): дед је из Криве Паланке. - Маринковићи (4 к., Св. Арханђео): су са "Острова Корбова". - Цоловићи (6 к., Св. Никола): дед и отац су из Великог Извора код Заечара. - Ђефировићи (6 к., Петковача): отац (старцу од 75 г.) је из Скеле у Румунији. - Ступаревићи (3 к., Св. Арханђео) су из "Арђала". - Димитријевићи (6 к., Св. Никола): отац "зидар" дошао из Криве Паланке. - Ђингалаши (6 к., Петковица) су из Ђингалаша у Румунији. - Ђорђевићи (2 к., Ваведење): отац дошао "на терзиски занат" из Босне. - Пршуљкић (1 к., Св. Арханђео) је из "Влашке". - Васићи (2 к., Св. Никола): отац "ћурчија" дошао из Адакала, а пореклом је из Кошушта у Румунији. - Михаиловић (1 к., Св. Јован) је из Лесковца. - Јанковићи (3 к., Митровдан) отац "касапин" дошао од Јањине. - Петковић (1 к., Св. Никола) је из Прилепа. - Стојановић (1 к., Св. Никола): отац је из Великог Извора. - Васић (1 к., Св. Јован) је из
____________________
              1) Д-р Н. Радојчић: пом. дело и карта.
              2) В. у VI одељку Општег дела.

- 284 -

Јањине. - Корбовљани (7 к., Петковица) су Цигани свирачи из Корбова. - Брложи (Јовановићи, 2 к., Ваведење): Цигани свирачи из Брлоге (Милутиновца). - Пилкићи (3 к., Св. Арханђео) и Гемиши (3 к., Петковица) су Цигани свирачи из околине. - Штегићи (2 к., Св. Никола) су из Босне. - Гаваза (Ђорђевићи, 3 к., Св. Арханђео): отац зидар од Пирота. - Стаменковић (1 к., Св. Никола): отац је од Ниша. - Брложан (1 к., Св. Арханђео): отац из "Брлоге", а пореклом из Буриле у Румунији. - Од Вршца, у Банату, су дошли оцеви ових родова: Бирђана (4 к., Св. Арханђео), Вукоманских (1 к., Св. Никола), Ђурића (4 к., Св. Арханђео), Шепецана (3 к., Св. Стеван), Грујића (1 к., Св. Арханђео) и Секулића (3 к., Св. Стеван). - Рафајловић (1 к., Ђурђевдан): отац је из Боке у Банату. - Николићи (3 к., Петковача): отац из пожаревачког краја. - Петровићи (4 к., Св. Јован): из Приједора у Босни. - Цветковић (1 к., Св. Арханђео): отац је из "Македоније". - Браиљани (1 к., Св. Никола): из Браиле у Румунији. - Нишлић (1 к., Св. Јован) је од Ниша. - Штерлинге ("Пемци", католици, 5 к.) су из Баната. - Костадиновић (1 к., Св. Никола): отац "механџија" из Прилепа. - Петковићи (3 к., Св. Никола): из Сићева код Ниша. - Куркановићи (Ђорђевићи, 5 к., Петковача) су из Неготина. - Михаиловићи (2 к., Ђурђиц): из Ћириковца код Пожаревца. - Батановић (1 к., Св. Василије): отац га довео из Сенице. - Стојичевић (1 к., Св. Арханђео) "као добровољац" дошао 1877 год. из Прилепа. - Станисављевић (1 к., Св. Тривун) је од Никића у Тамнићу. - Станковић (1 к., Петковача) је из Турну-Северина. - Бркићи (2 к., Митровдан) су из Гроцке. - Величковић (1 к., Св. Арханђео) је из "Бугарије". - Команови (2 к., Св. Арханђео) и Црнчевић (7 к., Петковача) су из Соке у Банату. - Транићи (3 к., Петковача) су из Неготина. - Кујунџић (1 к., Св. Јован) је из Љигата код Фоче. - Ерић (1 к., Св. Никола) је из Горњих Бањана код Рудника, а пореклом је из Херцеговине. - Стаменковић (1 к., Петковица) је из Крајове у Румунији, где му рођаци славе Св. Јована. - Савовић (1 к., Петковача) је од истоимене породице у Петровом Селу, а пореклом из Микулића у Катунској Нахији у Црној Гори.
              Црква слави Ђурђевдан, а заветина је Спасовдан.

- 285 -