ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: КОСТОЛ

[Volcae]

               Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 281-282
               
               13. Костол1). - Ово је најзападније село у дунавском Кључу, а према румунској вароши Турну-Северину. Куће су на тераси поред Дунава, а хатар захвата део површи Кључа. Употребљава се вода из бунара, а зими и из Дунава. У хатару је извор Осојна и један безимени извор.
               Костол нема шуме, а зиратна је земља шљунковита и песковита. Њиве и ливаде су на местима: Осојна, Церибаша, Сељиште, Ланцори, Цапатома, Блато (Лак), Чардак и Жепин. Утрина је око села.
               Село је збијеног типа; куће су удаљене по 10-30 м. Подељено је у два краја: Горњи Крај (Ђал) и Доњи Крај (Ваље). Испитано је 22 рода са 114 кућа. - Гробље је на Утрини, јужно од "села".
               Најстарији је остатак из прошлости из времена Римљана. На обали Дунава издиже се остатак стуба од Тројановог моста; "кад је Дунав 1858 год. необично јако осахнуо, изишло беше из воде на видик шеснаест стубова од овога огромног моста, који је имао у дужину више од једног километара"2). "Мост је имао 20 стубаца, назиданих од тесаника, који су били 150 стопа (44,46 м) високи, 60 стопа (17,78 м) широки, а удаљени један од другог за 170 стопа (50,38 м). Укупна дужина моста износила је 1070 м."3). У Сељишту је било прво село. Незнано или Старо Гробље (Морминц Парасиц, Батрњ) је из времена пре данашњег насеља и о њему се ништа не зна.
               Год. 1736 се помиње свештеник који у "Ен8рie держатъ Кладов8 и село Костолъ. У wбадва 140 кућа"4). После овога о селу нема помена до присаједињења ових крајева Србији. Год. 1846 Костол је имао 49, 1866 год. 58, а 1924 год. 154 куће5).
               Прича се да је Костол старији од многих околних насеља и да је пре 100-200 година био у Сељишту. Ту су становали и преци садашњих најстаријих родова, а то су:
               Станкешти и Збрчогешти (20 к., Петковица) су један род. - Јордаковићи (3 к., Божић). - Васиљевићи и Јоновићи (12 к., Петковица) су један род. - Његојевићи и Павлешти (8 к., Св. Никола) су један род. - Јордаке, Бунешти и Бојинешти (10 к., Петковица) су сви један род, али су се разродили.
____________________
               1) Испитиван 1921 и 1922 године.
               2) В. Карић: Србија, с. 905-906.
               3) Д-р М. Васић: Фалсификоване претставе Тројанова моста. - Старинар 1909 г., с. 42.
               4) Споменик LII, 190.
               5) В. у VI одељку Општег дела.

- 281 -

- Бутарешти (2 к., Св. Никола). Свима овим родовима су преци дошли из "Влашке".
               После најстаријих родова доселили су се из "Влашке":
               Туфешти (12 к., Петковица), Фасуљешти (7 к., Петковица) и Брунешти (4 к., Петковица). - Тлапешти (2 к., Петковица) су из Сипа. - Роспарешти (Илићи, 4 к., Петковица): прадед из Рткова, а пореклом из "Влашке".
               Родови дошли у 19. веку. - Чофрљиге (2 к., Св. Никола): из Извора у Румунији. - Скрлеђешти (3 к., Петковица): из Циганаша у Румунији. - Шошоњи (2 к., Св. Арханђео) и Чокешти (3 к., Митровдан: из "Влашке". - Матејешти (3 к., Петковица): дед је из Извора код Заечара. - Унгурјани (5 к., Митровдан): из пожаревачког краја. - Пичурешти (3 к., Св. Никола) су од истоименог рода у Кладушници, а пореклом из "Влашке". - Кантарешти (2 к., Св. Никола): дед и отац су из Оцуа у Румунији. - Бакојешти (1 к., Петковица) је из Вајуге. - Чокоешти (2 к., Св. Алимпије) су из Кладушнице, а пореклом из Скеле у Румунији. - Поповићи (2 к., Св. Никола и Св. Алимпије) су из Рткова, а пореком из Хомоља. - Цикулешти (Јовановићи, 2 к., Митровдан) су из Велике Врбице, а пореклом из Брезнице у Румунији. - Ивковић (1 к., Св. Никола) је од Ивковића-Ивановића у Јабуковцу.
               Заветина је Св. Тројица.

- 282 -