Коста Јовановић,
Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 281-282
13.
Костол1). - Ово је најзападније село у дунавском Кључу, а према румунској вароши Турну-Северину. Куће су на тераси поред Дунава, а хатар захвата део површи Кључа. Употребљава се вода из бунара, а зими и из Дунава. У хатару је извор Осојна и један безимени извор.
Костол нема шуме, а зиратна је земља шљунковита и песковита. Њиве и ливаде су на местима: Осојна, Церибаша, Сељиште, Ланцори, Цапатома, Блато (Лак), Чардак и Жепин. Утрина је око села.
Село је збијеног типа; куће су удаљене по 10-30 м. Подељено је у два краја: Горњи Крај (Ђал) и Доњи Крај (Ваље). Испитано је 22 рода са 114 кућа. - Гробље је на Утрини, јужно од "села".
Најстарији је остатак из прошлости из времена Римљана. На обали Дунава издиже се остатак стуба од Тројановог моста; "кад је Дунав 1858 год. необично јако осахнуо, изишло беше из воде на видик шеснаест стубова од овога огромног моста, који је имао у дужину више од једног километара"
2). "Мост је имао 20 стубаца, назиданих од тесаника, који су били 150 стопа (44,46 м) високи, 60 стопа (17,78 м) широки, а удаљени један од другог за 170 стопа (50,38 м). Укупна дужина моста износила је 1070 м."
3). У Сељишту је било прво село. Незнано или Старо Гробље (Морминц Парасиц, Батрњ) је из времена пре данашњег насеља и о њему се ништа не зна.
Год. 1736 се помиње свештеник који у "Ен8рie держатъ Кладов8 и село Костолъ. У wбадва 140 кућа"
4). После овога о селу нема помена до присаједињења ових крајева Србији. Год. 1846 Костол је имао 49, 1866 год. 58, а 1924 год. 154 куће
5).
Прича се да је Костол старији од многих околних насеља и да је пре 100-200 година био у Сељишту. Ту су становали и преци садашњих најстаријих родова, а то су:
Станкешти и Збрчогешти (20 к., Петковица) су један род. -
Јордаковићи (3 к., Божић). -
Васиљевићи и Јоновићи (12 к., Петковица) су један род. -
Његојевићи и Павлешти (8 к., Св. Никола) су један род. -
Јордаке, Бунешти и Бојинешти (10 к., Петковица) су сви један род, али су се разродили.
____________________
1) Испитиван 1921 и 1922 године. 2) В. Карић: Србија, с. 905-906. 3) Д-р М. Васић: Фалсификоване претставе Тројанова моста. - Старинар 1909 г., с. 42. 4) Споменик LII, 190. 5) В. у VI одељку Општег дела.- 281 -
-
Бутарешти (2 к., Св. Никола). Свима овим родовима су преци дошли из "Влашке".
После најстаријих родова доселили су се из "Влашке":
Туфешти (12 к., Петковица),
Фасуљешти (7 к., Петковица) и
Брунешти (4 к., Петковица). -
Тлапешти (2 к., Петковица) су из Сипа. -
Роспарешти (Илићи, 4 к., Петковица): прадед из Рткова, а пореклом из "Влашке".
Родови дошли у 19. веку. -
Чофрљиге (2 к., Св. Никола): из Извора у Румунији. -
Скрлеђешти (3 к., Петковица): из Циганаша у Румунији. -
Шошоњи (2 к., Св. Арханђео) и
Чокешти (3 к., Митровдан: из "Влашке". -
Матејешти (3 к., Петковица): дед је из Извора код Заечара. -
Унгурјани (5 к., Митровдан): из пожаревачког краја. -
Пичурешти (3 к., Св. Никола) су од истоименог рода у Кладушници, а пореклом из "Влашке". -
Кантарешти (2 к., Св. Никола): дед и отац су из Оцуа у Румунији. -
Бакојешти (1 к., Петковица) је из Вајуге. -
Чокоешти (2 к., Св. Алимпије) су из Кладушнице, а пореклом из Скеле у Румунији. -
Поповићи (2 к., Св. Никола и Св. Алимпије) су из Рткова, а пореком из Хомоља. -
Цикулешти (Јовановићи, 2 к., Митровдан) су из Велике Врбице, а пореклом из Брезнице у Румунији. -
Ивковић (1 к., Св. Никола) је од Ивковића-Ивановића у Јабуковцу.
Заветина је Св. Тројица.
- 282 -
