Коста Јовановић,
Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 277-279
11.
Велика Врбица1). - Село је у североисточном куту дунавског Кључа. Поред Дунава је око 30 м висока тераса, на којој су и куће, а западни је део хатара на површи Кључа. Шљунковита и песковита, висока терасина страна према Дунаву нагло се обурвава.
Употребљава се вода са четри извора који су на дунавској обали испод високе терасе. Од њих су два озидана у "чешмје". У хатару су извори: Миуца и Врташка.
Зиратна је земља добра; њиве и ливаде су на местима: Брегова, Гламеја, Куратура, Гај, Визурин, Падина (Пађина), Бунар, Церибаша и Трешњево Брдо (Гринду Чуреш). Шуме нема, а утрине су: Блато (Балта) и Падина.
Село је збијеног типа; куће су размакнуте по 10-30 м. Подељено је у три краја: Горњи Крај (Ђал), Средњи крај (Мижлок) и Доњи крај (Ваље) у којима су куће по родовима
____________________
1) Испитивана 1921 и 1922 године.- 277 -
доста груписане. Испитано је 34 рода са 191 кућом. - Гробље је северно, у "селу".
Између села и суседне Мале Врбице је место Курвин (Корвин) Град, где има трагова од старих зидина, а нађен је и стари новац за који се казује да је из времена "Лаћина". У месту Ђалуц има темеља од неке црквице, за коју такође кажу да је остала од "Лаћина". У Сељишту је некада било село.
На аустриској карти "Темишварски Банат" забележено је насеље
Verbizmay (Велика Врбица) а у близини
Verbizmik (Мала Врбица). Год. 1736 било је "у Вербици 25 кућа"
1), а помен из 1783 год. (Доња Врбица)
2) свакојако се односи на Велику Врбицу или Малу Врбицу. Год. 1846 Велика Врбица је имала 117, 1866 год. 131, а 1924 год. 208 кућа
3).
Прича се да је Велика Врбица пре 100-150 година премештена из Сељишта. Није очувано предање кад је прво заснована. У Сељиште су се преместиле и неке породице из растуреног насеља у Церибаши и оне, са оснивачима села, долазе у најстарије данашње родове, чији су се родови "повратили или дошли из Влашке". Ти су родови:
Флорике (Ђорђевићи, 3 к., Св. Никола),
Шћопуловићи (Петровићи, 6 к., Св. Арханђео),
Флорешти (Петровићи и Гергеновићи, 3 к., Св. Никола),
Кинезешти (4 к., Св. Лука),
Берчешти (6 к., Св. Никола),
Попешти (3 к., Митровдан),
Бађићи (8 к., Св. Никола) и
Петру Мику (Петровићи, 3 к., Митровдан). Преци Попешта и Петру Микуа преселили се са Церибаше. У породици Попешта се чува "сингелија" на румунском језику, коју је прадед поп Станоје Јовановић 1827 год. добио од видинског владике Герасима.
Родови који су долазили до краја прошлог века:
Јовикешти (20 к., Петковица): из "Влашке"; на "Острову Корбови" су имали старо кумство. -
Пруцешти (Илијевићи, 14 к., Петковица) не знају одакле су. -
Алђешти (8 к., Петковица) су из "Влашке"; старо кумство су имали у Симијани у Румунији. - Из "Влашке" су:
Буртановићи (Бурћешти, 5 к., Петковица),
Манољешти (Сандуловићи и Јоновићи, 13 к., Св. Стеван и Петковица),
Парчинешти (3 к., Св. Никола) и
Бировешти (Стефановићи, Николићи и Ујовићи, 4 к., Св. Стеван). -
Траиловићи (Савићи, 20 к., Ђурђиц) су из "Бугарије". -
Мартинешти (2 к., Петковица): прадед из "Бордеља" (Љубичевца), а пореклом из "Влашке". -
Бобо-____________________
1) Споменик, LII, 189. 2) Глас С. К. А. CLIII, 34. 3) В. у VI одељку Општег дела.- 278 -
ланешти (3 к., Петковица): прадед и дед из Вајуге, а пореклом су из Извора у Румунији. Непознатог су порекла:
Јонешкешти (Крстићи, 2 к., Св. Стеван),
Будушел (2 к., Св. Јован),
Њурешти (5 к., Св. Стеван) и
Благојешти (2 к., Св. Никола). -
Ничулешти (3 к., Св. Никола): дед (старцу од 80 г.) је из Селиштена у Румунији. -
Борђешти (8 к., Св. Никола) су од Андријешта у Љубичевцу, чији су се преци "повратили или дошли из Влашке". -
Гацулешти (3 к., Св. Јован) су "Унгурјани" из Велике Каменице. -
Бујађешти (Бабићи, 2 к., Петковица) су из "Влашке", а у Симојани имају рода. -
Прибелешти (1 к., Петковица): дед је из Мале Врбице. -
Цикуловићи (3 к., Петковица) су из Брезнице у Румунији. -
Мистриђији (8 к., Св. Никола): дед се доселио из Корбова. -
Бугарешти (3 к., Петковица): дед Младен је из Гајтана код Видина. -
Семенешти (6 к., Св. Арханђео) су из "Влашке". -
Туфијешти (2 к., Св. Арханђео) су из Рткова. -
Мцанешти (2 к., Митровдан) су из Бондука у Румунији. -
Молдавешти (3 к., Св. Јован): отац као аустриски војник добегао из Молдаве у Банату. -
Трандафир (1 к., Св. Јован) је од Титарешта у Кладушници, а пореклом из "Влашке". -
Гнзовљана (Добрић, 1 к., Петковица) је довела мајка из Гнзова у Бугарској. -
Царан (1 к., Божић) је из Мале Врбице, а пореклом из "Влашке".
Преслава је о Тројицама, а црква слави Св. Арханђела Михаила.
- 279 -
