ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: ДУБОЧКА

[Volcae]

          Јовановић, Љубомир. Млава, СЕЗ V, НИПС 2, СКА, Београд, 1903, стр. 354-358.

Дубочка.

         Положај села. — Дубочка се налази на брдској коси по брдима и странама двају безимених потока, који се најзад у самом селу састају, те даље тече само један, који се у Млаву улива. Село је заузело велики простор, тако да се и са Рашанцем готово састаје, јер их само друм раздваја.
         У селу има 11 извора, са којих се пије вода. Међу овима главнији су што имају имена ови: Игњатов Кладенац (Фонтењ Ла Игњатоњи), Каћешће -Кладенац, Моларешће-Кладенац, Маркоњи-Кладенац, Бутуарка и кладенац у Потоку. Осим ових, има још три већа без имена. За прање рубља и другу употребу, осим пића, употребљују и воду са потока. У атару сеоском већи су извори Бутуарка — Бучура у Црном Пољу и Тоболар.
         У Млави је била неко време једна лековита вода, али сад је нема.

         Земље и шуме. — Земља за обрађивање је ван села, на местима: Бољетин, Турски Поток, Приод, Бело Поље, Млава и Црно Поље. Најдаљи је крај Бољетин близу Белих Вода каменовских, за 1½ сат далеко од средине села.
         На свима овим местима земља је приватна својина. Општинска је земља на брду Висока, 6 ha и дају је под аренду.
         Шуме има највише на Бољетину и ова је од листопадног дрвећа.

         Тип села. — Дубочка је село мање више збијено. Куће су сеоске поређане поред два потока, који се у селу састају и после носе назив Дубочки Поток. Кроза средину села, а између ова два  

- 354 -

потока пролази главни сеоски друм, на коме је у средини села једна крчма и судница. Село је подељено на мале, које се зову према породицама, што у њима живе. Тако десно су од аута: Лазајкоњи-Мала, Бујшоњска Мала, Милошоњска и Верђецоњска; у средини села, око самог пута је Каћешће-Мала, а лево од пута је Маркоњи-Мала. Најзбијеније су куће у Каћешће-Мали и Лазајкоњи-Мали, где су на растојању од 60—100 m. У осталим малама су често и на већем растојању. Због овога село је јако развучено, тако да се пружа дужином целог потока.
         У новије време, пре 10 година, почели су поједини да се селе на своја имања, која су далеко, те се село почело да растура. Тако на имања у Бољетин отишло је 20 кућа, те је то готово заселак за себе. Исто тако испод села, поред пута у Петровац, има око 15 кућа, у којима неке породице стално живе, а у село и не долазе. Ови крајеви немају нарочита имена, и не могу се сматрати као засеоци.
         У свакој осталој мали живи по једна већа породица. Поред ове има и по који члан из друге.
         Задруга у селу нема великих. Највећа је задруга од 15 душа Јована Тодоровића и Пере Јанковића.
         Сеоска је заветина о Ђурђев-дану, а преслава Вртолома и Св. Илија.
         У селу има око 240 кућа са 308 пореских глава.

         О имену села. — О имену села нема никаквих прича.

         О постанку села. — Прва породица, што је основала село сада је изумрла. То беху два брата: Благоје и Жива из породице Дојканешће. Они су се настанили испод брда, на месту, које се и сада зове Дубочка. За овима је дошла породица Јокоња, чије се старо место не зна. За овима су дошли рођаци Каћешће и Јаношоњи из Валакоње, а за њима дође из »прека« породица Лазајкоњи и тако постане село од 7 кућа. Одмах за овима дође на Кнежице прадеда породице Милошоњи, а за њима и прадеда породице Аврамоњи из Мораве, на чији позив дођоше из Мораве, још и осниваоци породице Верђецоњи. Ово беше крајем XVIII столећа. Ове породнце навивају још именом Србоњи. За њима долазе Стојилоњи из Мораве, па Ђуроњи из Бобова у Ревави. После Ђуроња дођоше Буншоњи из »прека«, а за овима некако у један пут дошле су из Црне Реке породице: Бабићоњи и Маркоњи. Доласком ових село је имало до 20 кућа, а то је било

- 355 -

пре 100—120 година. Све остале породице доцније су досељене. Одакле су досељене и којим редом су се те породице досељавале доле ће се видети.
         У извештају егзарха Максима Радковића не помиње се ово село, а помињу се Рашанац и Трновче, која су око њега. Значи да није постојало; изгледа, дакле, да је оно млађе по постанку од 170 год. У осталом ово и причања о досељавању појединих породица потврђују.
         У селу су ове породице:
         Јокоњи (20) у Бољетину, не зна се одакле су досељени. Славе Петковицу.
         Јапошоњи (24), Каћешће — Радоњи (12) у Каћешће-Мали. Рођаци, досељени из Валакоње у Црној Реци. Славе Св. Аранђела.
         Лазајкоњи (23) у Лазајкоњи-Мали, из »прека.« Славе Велику Госпођу.
         Милошоњи (19) у Милошоњској Мали, из »прека.« Славе Св. Лазара.
         Аврамоњи (12) у Милошоњској Мали, из Кнежице. Славе Св. Аранђела.
         Момировићи (9) у Милошоњској Мали, из Јасенова у Морави. Славе Св. Николу.
         Верђецоњи (20) у Верђецоњској Мали, из Јасенова у Морави. Славе Св. Аранђела.
         Стојилоњи (7) у Милошоњској Мали, из Јасенова у Морави. Славе Св. Николу.
         Ћуроњи (10) у Буншоњској Мали, из Бобова у Ресави. Славе Св. Николу.
         Милошоње, Аврамоње, Момировиће, Верђецоње, Стојилоње и Ђуроње зову још и Србоњи.
         Буншоњи (6) у Буншоњској Мали, из »прека«. Славе Св. Аранђела.
         Бабићоњи (5) растурени, из Лукова у Црној Реци. Славе Св. Тому.
         Маркоњи (5) растурени, из Лукова у Црној Реци. Славе Велику Госпођу.
         Бошковићи (7) до Верђецоња, старином из Рготине у Црној Реци, а овде су дошли из »прека«. Славе Петковицу.
         Новаковићи (6) на Млави и у Потоку, из »прека.« Славе Петковицу.  

- 356 -

         Морарешће (5) растурени, старином из Крајине, а овде су дошли из »прека«. Славе Св. Николу. Зову их и Воденичарима.
         Будоњи (5) до Лазајкоња, из Крајине. Славе Велику Госпођу.
         Какаоњи (6) до Лазајкоња, из Ресаве. Славе Петковицу.
         Романицоњи (6) у средини села, из Крајине, а у Крајину су дошли из Влашке. Славе Св. Николу.
         Балацоњи (5) у Верђецоњској Мали; Трајкоњи (3) на Млави; Тикоњи (4) на Млави и у селу. Рођаци, дошли из Породина у Морави. Славе Св. Аранђела.
         Адамовићи (4), Пајкоњи (3) на Млави. Рођаци, досељени из Манастирице. Славе Св. Аранђела.
         Рашкоњи (4) у селу, из Крајине. Славе Св. Јована.
         Мијуцићи (3) у Лазајкоњи-Мали, из Крајине. Славе Петковицу. Рођаци са Јокоњима.
         Костићи (3) у Лазајкоњи-Мали, из Крајине. Славе Петковицу.
         Чокоњи (2) у Буншоњској Мали, из Крајине. Славе Петковицу.
         Милетањи (2) до Ђуроња, из Крајине. Славе Св. Николу.
         Туфароњи (1) у средини села, из Шумадије. Славе Св. Јована.
         Ангелоњи (1) у Лазајкоњи-Мали, из Крајине. Славе Петковицу.
         Из овога се види да је село расло подједнако прираштајем и досељавањем.

         Старине, селишта, гробља и др. — Испод села поред пута у Петровац у млавској долини, на месту Дубочка било је некад село Дубочка, па се, како сељаци веле, због спахија, морало преместити овамо у брдо. Сада нема трагова тога селишта.
         Старога гробља има у средини села код суднице. Ово је, по свој прилици, било гробље старога села. Има каменова без натписа.
         Исто тако има старога гробља и испод села до садањег новог гробља. Ово је такође из времена, кад је село било ближе Друму.
         Али на Умки до друма налази се једно гробље, које зову латинско гробље.
         Да је ово збиља могло бити латинско гробље сведоче оне римске парице, цигље, тегови и рбине од посуђа, што се налазе на овом месту и испод њега у Црном Пољу.

- 357 -

         Стара калдрма има и сада свој траг и то од места Пландишта, па на Бело Поље, а одавде преко Млаве у Поповац. У Пландишту, на месту Периш налазе се римски новци.
         Ваља напоменути да се и у овом селу находи терцијерни угаљ у приличној моћности и то у потоку, у Верђецоњској Мали. Сељаци га копају за себе. Исто тако има доста и камена — кречњака и пешчара.

         Занимање становништва. — Земљорадња је главно занимање сељака, али се баве и гајењем стоке, као и занатима: абаџијским, столарским и дунђерским. Има две куће циганске и то су ковачи, али су се они изједначили по свему са осталнм сељацима, те говоре само влашки. Дошли су из Ресаве.

- 358 -