ВЛОЉИЦА Љ.Б.КИЋИ - АЛБИНА

[ljubisa.b.kici]

АЛБИНА
ПОВЈЕШЋ  РУМЙЊЕШЋ

Йнмулцймја шй ймпљињирја је ку воје.
Умножавање и допуна је дозвољена.

Први примерак штампан на штампачу 8.02.2000. године
Примоштємпујит ла штампаћ йн ану 2000. луна 02. ʤєоа 8

ЙМПОРТУ
   Вродатє ла мижлоку Јевропи а трајит вилајт пе нумје Вендй, ђе а куј ворбє а рамас йнсамнатє скрисоарје, ама нумајастє аша вилајт карје ар ворби ку аја ворбє.
   Мам гинђит ла ворба Вларумйњаскє. Да фи, шй ку ја јар аша о сй фије?
   Ђе парут рєу је, кє ку ја шймйјрєу о сй фије, пинтру кє нује скрисоарје ђе љимба њиш ђе вилајту ал Вларумйњилор.
   Скрисоарја а лу мошу ђин сату ал ђилаурмє а лу Вендй, мулцаминд ла карје шй а рамас урмє ђе ворба а лу єла вилајт, поаће сє спуња ку ворбиљи а лу мошула:
   "Јеће јо сйнт уому алђилаурмє йн сату ал мјеу карје йнкє мйј ворбјеск Венђишєшће. Јеће јау плајвазу йн мйнє шй йнсємн ворбиљи, кє ку ал мјеу мурит о сй моарє шй аста ворбє."
   Ла миље йн каса мја, јо сйнт алђилаурмє карје мйј ворбјеск пи љимба румйњаскє. Ку муриту ал мјеу, йн каса мја о сй моарє шй аста ворбє.
   Дар сй сє ласє йн зујтамйнт трају луми ђин котунуста, а лу ашћа ворбје, дор, букурије, ађетурј; сй сє ласє йн зујтамйнт сунату огашйлор ђе кйнћиҹе шй ђе урјеʤат?
    Дар о тоатє вијацє сй сє ласє йн вйнт, парке њишкйнд намйј фост?
   Мја вењит дор пе ворбиљи лу паринцй ај ми, гйндурљи шй повјешћиљи ђин копиларије пи карје љам аскултат пингє ватра фокулуј, сй ље йнсємн ка мошу ђин сату а лу Вендй.
   Ама кум ље йнсамна, кйнд нује азбукє ђе ворба Вларумйњаскє?
   Ље йнсамна пе ворба Сйрбјаскє ор а Ромањијаскє?
   Дар атунҹа ар фи аја ворбиљи шй повјешћиљи ворбиће пингє фок? Ворбиљи пи карје ља ворбит: тата, мума, фраћиљи, сора?
   Њишкйнд!
   Аја ар фи ворбје ворбиће пи љимба стрињилор.
   Дар а фост стрињ: мума, тата, фраћиљи, сора?!
   Јеће шй јо јау плајвазу...
   Љубиша лу Божа Кићи

Ворба бунє, мулт адунє.

ВЛАОЉИЦА
трєбє сй шћије – уому карје врја сй скрије.

Неко је кроз шалу рекао: "За текст написан влахољицом Власима је потребно пет минута да науче да га прочитају. Једна минута да погледају текст, још једна минута да га прочитају, и додатних три минута да се чудом начуде како су брзо и успешно савладали читање на влашком језику."

аА   Єє  бБ   вВ   гГ   дД   ʤДз   ђЂ   еЕ   ѫѪ   жЖ
зЗ    йЙ    иИ   јЈ    кК    лЛ   љЉ   мМ   нН   њЊ   оО
пП   рР   сС  тТ   ћЋ   уУ  фФ   хХ   цЦ  шШ  ҹ Ҹ

єЄ            галбинє (жута), албє (бела),  бунє (добра)
ʤ Дз  (ʤ = дз)     ауʤ (чуј),  вјеʤ (види),  ʤама (чорба)
ѫѪ  (ѫ = жј)  ѫејту (прст),  фуѫ (бежи),  ѫемје (стење)
йЙ            йнтрјег (цео),  йнаинће (напред),  мйна (рука)
ҹҸ  (ҹ = шј)  ҹоака (брдо),  ҹерју (небо),  ҹара (восак)

  Ukoliko postoji poteškoća u očitavanju pojedinih slova vlaholjice potrebno je ugraditi font Roman Cyrillic koji se preuzima sa: http://www.findthatfile.com/search-3870590-hZIP/winrar-winzip-download-romancyrillicstd-zip.htm.
     Postupak ugradnje: (My Computer/Windows XP (C: )/Windows/Fonts/ RomanCyrillic_Std)
У фонту Roman Cyrillic већ постоје сва слова која се примењују у влахољици, преостаје једино да их прихватимо и користимо, међутим, ако нећемо, показаће се да то није први пут да Власи пропуштају воз чекајући да им неко нареди укрцавање.

АЛБИНА  КУ АРИҸУ     

  Кйнд а факут помйнту шй тот ҹеје пи јел, Думњеʤєу а дат ла драк сй трајаскє йн апє да ла уом сй трајаскє пи помйнт. Шй а фост аша. Ама ајњипомењиц са йнмулцйт мулт шй ђи аја а катат ла Думњеʤєу сй љи марјаскє бјелцйљи шй балтаҹиљи, да сй ймпуцйњаʤє помйнту. Да Думњеʤєу ну а врут сй љи факє пи пофта а лор, кє луј ја фост мйј драг ђи лумје пинтру ҹе лумја а аскултат шй а трајит кум ҹе јел а ʤйс.
   Кйнд вјеђе драку кє ну поаће сй йнђемње пи Думњеʤєу сйј факє пи воје, јел сє пуње шй йнвацє лумја сй факє рєље шй сй ну аскулће ђи Думњеʤєу.         
   Сє пуње лумја шй  аскултє ђе драк.           
   Да кйнд ђин тот вилајту а мйј рамас нума уну карје а аскултат шй а трајит пи воја лу Думњеʤєу, да пи карје ла кјемат Ноја, йј виње ла Думњиʤєу йн гйнд сй йњеҹе лумја њебунє да сй ласє ла вијацє нума пи Ноја ку каса a луј.
   Са огођит сй сє факє баш аша кум драку а йнђемнат.
   Спуње Думњеʤєу ла Ноја сй факє о гаљије марје шй сй адуње ђин тоатє цйка кйћо парјекје ђи жоавињ ҹе јастє пи помйнт шй сй сє баѫе ку јеље шй ку каса а луј йн гаљије.
   Шй дупа ҹе јел а факут аша, слобоађе Думњеʤєу плоаје мултє шй вин апиљи марј шй паод марје, шй йњакє помйнту. Гаљија са рађикат пи апє, да тот помйнту шй ҹе а фост пи јел са йњекат.
Драку кйнд а ваʤут кє о сй мйј рамйнє ҹињива ђин лумје а врут шй пи ји сйј стораскє, шй ђи аја виње ку сфрјеђилу шй йнгєурє гаљија йн фунд. Да Ноја кйнд вјеђе кє туне апа пистє ји шй о сйј йњеҹе, ја шй таје коада ла орбјеће шй о баће йн бланє шй аступє гаура ла фунду гаљији, шй аша са испасйт лумја. Ђеаја йн блана брадулуј а рамас гаурє шй нод ђин коада орбјећиљилуј, да орбјећиљи је курт шй ботошат ла коадє шй њишкйнд ну сє омоарє, пинтру ҹе ку коада а луј са испасйт лумја.
   Дупа ҹе а плојат о стамйнє ђи ʤйље тримјеће Думњиʤєу о пасєрје сй вадє да во мйј фи помйнт ње йњект. Ама пасєрја ну са мйј йнторс, кє ја а гасйт помйнт ускат шй аколо са оприт. Слобоађе Думњиʤєу шмйј плоаје, да стамйна алалалтє тримјеће алтє пасєрје. Ама њиш аја ну са йнторс. Јар слобоађе Думњиʤєу плоаје, ама њиш стамйна а ђи триј пасєрја пи карје а тримјесо ну са йнторс йндaрєт кє а мйј фост помйнт ла сєк шй пасєрја аколо са оприт. Ђеаја Думњиʤєу тоарнє плоаја шй стамйна а ђи патру, шй атунҹа тримјеће голймбу.
   Збоарє голймбу йн тоаће пєрцйљи ама ђарйнду сйнт апиљи шй апє, нума ла врун лок мйј вјеђе о крјангє ђи масљинє кум стє рађикатє ђин  апє йнсус. Да кйнд а врут сй сє ођињаскє шй са пус пи крјангє, крјанга са апљекат йнжос шй а завйрњит йн апє, да јел са сприжоањат ку ћику ђе о фрунʤє, ама фрунʤа сє рупје шйј рамйње йн ћик.
   Кйнд са йнторс голймбу йндарєт вјеђе Думњеʤу фрунʤаја йн ћику луј шй ђи аја а шћиут кє је тот помйнту йњекат, шй опрјешће плоаја да слобоађе кулкубєу пистє ҹерј. Ђатунҹа а рамас сємн ђи паҹе, пи помйнт сй фије крјанга масљињи, да пи ҹерј раʤа кулкубєулуј.
   Дупа ҹе а статут плоаја, јасє драку ђин апє тот вјасл шй сє рйђе кйтрє Думњеʤєу. Атунҹа багє сама Думњиʤєу кє са факут пи йнђемнатура дракулуј; ђарнду је апа шй апарије да помйнт нумєје њишкум, шй ђи аја йј виње луј йн гйнд сй профакє помйнту. Ама ја трєбуит о мунє ђи помйнт ђин карје ар фаҹа помйнту тот, да навуто. Ђарйнду а фост нума апє да помйнт намйјфост.   
    Йнтрјабє Думњеʤєу карје ар пућа сйј дукє о мйнє ђи пoмйнт ђила фунду мєрјулуј. Њима напутут аја сй факє. Сє ивјешће драку тот марос, кє јел поаће аја сй факє.
   Сє пуње драку шй сє скуфундє ла фунду мєрјулуј шй ја о мйнє ђи помйнт. Да кйнд а јешйт ђисупра ђи апє шй а ђишкис палма, йн ја навут њимика, кє ѫејћиљи луј сйнт гјарє шй апа ја спалат помйнту ђин мйнє пйнє јел а јешйт йнсус. Пјерђе драку маросймја, ама јар сє скуфундє ла фунду мєрјулуј, шй jaр ја о мйнє ђи помйнт, да кйнд а јешйт ђисупра йн палмє јар навут њимика. Сє скуфундє јел шй ђатријоарa, да кйнд а јешйт йн мйнє јар навут њимика, нума ја мйј рамас кйта помйнт дупа унгје ка ђи о дунгє ђи куцйт. Ђатунҹа а рамас сй фије ла уом помйнт су унгје ка ђе о дунгє ђе куцйт.
Вјеђе драку кє ну поаће сй адукє помйнт ђила фунду мєрјулуј. Атунҹа Думњеʤєу спуње ла драк сй скоатє кйта помйнт ђе дупа унгје, шй сйј пунє йн палмє. Да драку кум нашћиут гйндурљи Думњиʤєулуј, ја шйј пуње йн палмє нума о скрумє ђи помйнт. Суфлє Думњеʤєу пистє скрумаја шй помйнту порњешће сй крјаскє шй сй сє йнмулцаскє шй сй сє йнћингє йн тоаће пєрцйљи. Да драку кйнд а ваʤут кє сє фаҹе шй јар о сй фије помйнту, кє јел а врут сй фије тот апє да лумје сй нумйј фије пи помйнт, сєрје шй аљаргє сй опрјаскє сй ну крјаскє помйнту. Јел сє цйње ђинтро парће сй ну крјаскє помйнту, да Думњиʤєу сє йнтоарҹе шй суфлє йн парћа алалатє шй помйнту јар сє фаҹе; шй драку аљаргє ђин парћа алалтє шй сє цйње, да Думњеʤєу суфлє йн алтє парће. Шй аша суфлнд на багат ђи самє кє са факут помйнт мулт шй прјамулт, аша ђе мулт ђи на путут тот сй сє огођаскє су аструкамнту ҹерјулуј.
   Са гинђит шй са кинуит Думњеʤєу  кум сй огођаскє помйнту, ама њимик ну а путут сй факє, ђеаја кјамє јел пи тоаће жоавињљи сй сє адуње шй сй сє ворбјаскє кум сй огођаскє помйнту.
   Кйнд а вењит жоавињљи, Думњеʤєу пи тоаће љантрјебат кум сй огођаскє помйнту, ама њишуна нашћиут аја сйј спунє. Лаурмє а рамас сй ашћепће сй довинє шй ариҹу, карје а фост жоавинє мйјбатрйнє.Да кйнд ажунс ариҹу шй а врут сй трјакє пистє праг, луј йј скапє о бешйнє шй тоц са пус пи рйс, да јел ђи рушйње фуѫе йндарєт.
   Ла Думњеʤєу ја дат йн гйнд кє ариҹу кйнд сє йнтоарҹе ла каса а луј, јел о сй ворбјаскє ҹова. Ђеаја тримјеће албина јут сй сє дукє йнаинћа луј шй сй аскулће ҹе о сй ворбјаскє ариҹу.
   Албина збоарє фуга ла кољиба ариҹулуј шй сє пуње пи парјеће йнтро крапатурє.
   Виње ариҹу шй тунє йнунтру, сє кулкє шй рађикє ун пиҹор пи парјеће шй бјасє, рађикє шй пиҹору алалт пи парјеће шй бјасє, шй ворбјешће: Јеће аша , да ну путуј јо сй шєд ла каса а мја, шй сй бјес кйт врјеу, нума ма дусєј пин одєј сйм скєпе бешйњиљи шй сй сє рйдє ђе миње. Да Думњеʤєу кйнд нар фи прост, јел ар йнкрјецй помйту шй ар фаҹа ҹоҹ шй боруѫ, шй помйнту ну јар фи марје ђи багат су ҹерј.
   Фйнкє ауʤйт ҹе ариҹу а ворбит албина пљакє йндарєт шй збоарє ђи пе парјеће, ама йј скапє шй ји о бјешйнє, шй о вјеђе ариҹу шй  ʤйҹе: Мйнкацар какату карје ћа тримјес сй аскулц ҹе јо ворбјеск йн каса мја.
  Ђи рушйње албина а његрит, кє пйнє атунҹа ја а фост албє шй ђи аја аша шй ја фост нумиљи -- албина.
   Албина на ваʤут кє а његрит, да кйнд а ажунс ла Думњеʤєу шй дупа ҹе ја повестйт ҹа ворбит ариҹу, ама ну тот кє ја фост рушйње сйј спунє кум а окарйто ариҹу, Домну о йнтрјабє: Да ҹе јешћ ту њагрє? Атунҹа шй албина багє ђе сама кє је њагрє, шй до спуње ла Думњиʤєу кє ариҹу кйнд а ваʤуто кє збоарє ђин каса а луј а ʤйс сйј манйнҹе какату єла карје а тримјесо сй аскулће ҹе јел ворбјешће йн каса луј. Да Думњеʤєу йј спуње: Ну ће сикира, кє фйрђе аја ҹе ви ту фаҹа, лумја ну о сй поатє њиш ла вијацє њиш ла моарће.

А йнсамнто Љубиша лу Божа Кићи
пи кум а ауʤйто ђила фйртату луј Милош ла ишкоалє йн Његоћин,
шй пи проспусу лу соруса Десанка.
Йнсамнатє: 1996. 11. 10.
Спримитє ђи штампє: (1997. 05. 14)

О пєтурє йнваргатє, пистє огаш лападатє.
(Кулкубєу)

ЂИ ҸЕ СЄ КЈАМЄ МУНЋИЉИ  ДЄЉИЈОВАН

    Вродатє ђемулт ђе врјемја Турҹилор, пи мунће а фост врун уоц ла карје ја фост нумиљи Јован. Шй дупа јел Турҹи стално а аљергат шй са ујтат сйл приндє, ама на путут. Да одатє љи кађе јел лор ла мйнє, шй ји йл принд, шйл дук шйл йнкид йн Његоћин.
   А фост јел мултє врјеме йнкис. Да кйнд на мйј путут ла йнкисоарје, ʤйҹе јел кйтрє Турҹ: Кйнд мац мйј ласа йнкє одатє сй мйј кйнт ђин буҹин пи мунће, вој ђаиҹа ац ауʤй кйнћику мјеу ђин мунће.
   Турҹи ну ла крјʤут, ама кйнд љи са урйт ђе лабдарја луј, лаурмє йј до спун, кє даке во фи аша кум јел повјестєшће ји о сйј ђа друму ла касє, да дакє ну, о сйј таје капу. Јован нума аја шй а ашћептат. Шй сє ворбјеск ји кє њешће Турҹ сй јасє ку јел йн врфу мунћилуј, да алцй сй сє спримјаскє ку тунурљи шй сє аскулће йн Његоћин, пє дакє ауд буҹину сй покњаскє ку тунурљи, шй єшћа ђин врфу мунћилуј кйнд ва ауʤй тунурљи сйј ђа друму, да дакє ну сй во ауʤй тунурљи јеј сйј таје капу ла Јован.
   Јасє јеј йн врфу мунћилуј шй Јован кйнтє одатє йн буҹин.. Ашћаптє ји ама тунурљи ђин Његоћин ну сауд. Кйнтє јел  шй ђадаоара, шй јар ји аскултє , ама њимик ну сауђе. Ајде сй кйнће јел шй ђатријора. Суфлє јел йн буҹин кйт год поаће ђи тарје, шй  аскултє ји, ама шй акума ну сє ауђе њимика. Йл таје фрика пи Јован, шй сє гинђешће: Е, гата је акума. Шй пйнє јел аша сє гинђешће сє ауд тунурљи ђила Његоћин, да Турҹи ај ҹа фост ку јел ворбјеск: Е, ђеистина јешћ даљиу Јовање.
   Ђатунҹа са ворбит кє је мунћиљи лу даљиу Јован. Ђин аља ворбе йн лумје а рамас нумиљи ла мунће Дєљијован.

А йнсамнато Љубиша лу Божа Кићи
пи повестйту лу дједєсу Ангјел.
Спримитє ђи штампє йн ану 1998. луна 12. ʤєоа 19.

Ђиҹ пйн ла мунће, тот ʤаље марунће.
(Фурњиѫиљи)

АЛА МАРЈЕ
КО УРЈЕКЕ АШЋЕРНУТЄ ДА КУ АЛАЛТЄ АСТРУКАТЄ

   А фост триј фрац, шй а авут триј суће ђе уој шй триј кај, шй ји а трајит пе мунће шй а пазйт уојљи ку рйнду. Ља пазйт ји аша, ама йнтро ʤй љи сє стйнѫе лор фоку шй ну а авут кум сй ла априндє. Да кйнд виње сара шй а његурат, вєд ји йнтрун мунће мулт ђипарће, кє арђе врун фок. Ђеаја сє ворбјеск сй сє  дукє уну ђин ји аколо дупа фок.
   Пљакє фраћиљи ал мйјмарје.
   Кйнд ажунс јел йн мунћила шй виње ла фок, аколо афлє йнгє фок кулкатє о алє марје; пе о урјеке ашћернутє да ку алалтє аструкатє.
   Јел йј мулцамјешће: Бунє сара Алє марје.
   Да ала ʤйҹе: Газдє нарје.
   Јел йј спуње: Јо ам вењит сйм дај кйта фок.
   Да ала ʤйҹе: О сйц дау, нума мйјйнтйј сйм повјестєшћ о повастє њеауʤйтє, њеваʤутє; пє о сйц дау фок.
   Стє јел сй сє гинђаскє кум сй повестаскє аша повастє ђе карје ну са ауʤут ор сй фи сє ваʤут, шй ну поаће сйј ђа йн гйнд. Да пйнє јел аша сє гинђешће, сєрје ала шйл йнгиће.
   Фрацй ај луј ла ашћептат тоатє ноапћа шй тоатє ʤєоа сй сє йнтоаркє шй сй адукє фок, ама јел нује шй нује. Да кйнд виње сара алалтє шй а његурат, вєд фрацй ај дој јар фокула йн мућиљи ал ђипарће, шй пљакє дупа фок шй фраћиљи ал мижлоҹин.
   О ја шй јел шй мјерѫе пйнє ну а вењит йн мунћила шй а ажунс ла  фок, да аколо јар афлє пи ала марје кулкатє йнгє фок; пи о урјеке ашћернутє да ку алалтє аструкатє.
   Јел йј мулцамјешће: Бунє сара Алє марје.
   Да ала ʤйҹе: Газдє нарје.
   Јел йј спуње: Јо ам вењит сйм дај кйта фок.
   Да ала ʤйҹе: О сйц дау, нума мйјйнтйј сйм повјестєшћ о повастє њеауʤйтє њеваʤутє; пє о сйц дау фок.
   Стє шй јел сй сє гинђаскє кум сй повестаскє аша повастє ђи карје ну са ауʤйт шй ну са ваʤут, шй ну поаће сйј ђа йн гйнд. Да пйнє јел аша сє гинђешће, сєрје ала шйл йнгиће.
   Шй дупа ҹе а ашћептат тоатє ноапћа шй тоатє ʤєоа пи фрацй луј сй сє йнтоаркє шй сй винє ку фок, шй дупа ҹе а вењит шй сара а ђи триј, допљакє шй фраћиљи ал мйјмик ла карје ја фост нумиљи Пєтру. Ја јел сакурја шй пљакє йн мунћила, да кйнд ажунс пи мунћила шй а вињит ла фок, аколо афлє пи ала марје кулкатє йнгє фок; пе о урјеке ашћернутє да ку алалтє аструкатє.
   Јел йј мулцамјешће: Бунє сара Алє марје.
  Да ала ʤйҹе: Цамтаље, газдє нарје.
   Јел йј спуње: Арје,арје, кє сакурја је ла миње, нума јо ам вењит сйм дај кйта фок.
   Да ала ʤйҹе: О сйц дау, нума мйјйнтйј сйм повјестєшћ о повастє њеауʤйтє, њеваʤутє; пє о сйц дау фок.   
   Јоће сйц повјестєск, ʤйҹе јел шй фрјакє сакурја пе палмє. Јеће аша а фост: Кйнд ма факуј, ажунсєј баш ла нунта а лу мума шй а лу тата, шй аја баш кйнд врурє ку нунташй сй туње йн бесєрикє ла кунунат. Ма ваʤурє шй  ма кјемарє шй пи миње сй мјерг ку ји йн бесєрикє, сй љи фиу кумнат ђе мйнє. Тунарєм ној йн бесєрикє, шй кйнд лувє попа сйј кунуње, сє фйршй мољибда ла попа. Ворби попа сй тримјатє пи ҹињива дупа мољибдє ла Думњеʤєу, ама кум њима на шћиут друму, ма тримјасєрє пе миње. О лувај јо сй мјерг шй сй ма гинђеск кум сй ажунг ла Думњеʤєу; да пйнє аша мјерѫам шй ма ујтам, ажунсєј ла ун љемн марје шй йналт шй о лувај сй ма суј пи јел йнсус, сй ма суј йн ҹерј ла Думњеʤєу. Ма суиј аша шй ма суиј пйнє ну ажунсєј ла врфу љемнулуј; да кйнд нумйј авуј пи ҹе сй ма суј йнсус о лувај сй змулг пјерј ђин кап шй сйј љег уњи ђе алцй, шй о лувај пи ји сй ма суј йнсус; шй тот аша пйнє ну ажунсєј ла Думњеʤєу. Да кйнд аколо, Думњеʤєу таман прйнђе. Доашћептај сй допрйндє, да дупа мйнкарје йј повестйј ла ҹе ам вењит. Йм факу јел шйм ђацє мољибдє, шй јо о лувај ђинфуга сй ма йнторк йндарєт. Ма коборйј пи пјери ај љегац, да кйнд ажунсєј унђе а фост врфу љемнулуј, љемну нује; кє а вењит пакурари шй а тајат љемну ђе фок. Ну авусєј ҹе сй фак, нума кум већ шй сара јерја, ма трасєј ла конак пи ун нод лу пјери ај љегац. Пистє ноапће сє пусє ѫер тарје шй кум јерјам гол порњиј сй трймур ђе фриг. Ђеаја ма ујтај сй фак фоку, ама навусєј њимик ла миње ђикйт ун ак йнфипт ла гуљеру камєшй. Йл скосєј шйл спарсј цапљиѫ шй факуј фоку сй ма йнкалʤєск. Да кйнд ма йнкалʤйј, ма кулкај йнгє фок сй ма ођињеск, шй аша адурмиј. Ама пйнє јо ам дурмит, са марит фоку шй балбатаја фокулуј са рађикат шй са апринс ша арс пєру. Кйнд каʤуј ђаколо грамадє, ам заврњит йн помйнт пйнє ла гйт. Ну авусєј кум сй ма скот ђин помйнт, нума коборуј капу шйл тримјесєј дупа тйрнакоп сй ма ђизгроп. Пйнє јел аколо, вењирє порҹи шй ма рймујирє шй ма скоасєрє ђин помйнт. Дудајиј порҹи сй ну ма манйнҹе шй пљекај, да пи друм йнтйлњиј капу шйл пусєј ла локу луј, шй фуга дусєј мољибда ла попа, баш кйнд попа а фйршйт кунунату шй а трєбуит сй љи пунє кунуњиљи пи кап. Да кйнд йј кунунє шй јешйрєм афарє ђин бесєрикє, љи ђацє йн гйнд кє нау њимик спримит ђе прйнʤ, пє ма тримјасєрє йнаинћа лор сй ма дук ла касє сй спримјеск ђе мйнкарје. Ма дусєј јо шй о лувај сй фак ђе мйнкарје ама пйнє аша спримиј сє фйршй фаина. Фуга лувај шй умплуј саҹи ку грйу шй пусєј товару пи вакє, шй о йнкаљекај шй пљекај ла моарє. Ама вака ну вру сй мјаргє пе друм нума коборй сй мјаргє пи огаш, да кйнд ажунсє ла апє шй аву ђе гйнд сй бја апє, алуњекє шй каʤу пи гјацє. Ну путуј со скол, ђеаја фуга ма дусєј дупа сфоарє. Шй кйнд вењиј ку сфоара со рађик, о афлај кє са скулат шй мйјлаваље пашће јарбє вјерђе, да плоаје шй баће вйнту шй сањин ка лапћиљи, да његура бйзнє ђи ну вјеʤ ѫејту йнаинћа уокилор. Лувај вака ђе коадє шй галоп ку ја вењиј ла моарє. Да моара нује ла лок. Ђиаја пљекај сй кат моара шй кйнд јо ма дусєј пи ҹоакє, да а дат паоду шй а луват моара ђин ҹоакє ша дусо пи ваље; да кйнд јо ма коборйј пи ваље, а суфлат вйнту шй а скос моара ђин огаш пи ђал. Нам ҹе сй ма фак? Ма пусєј сй дук моара ла лок.
   Да ала пйнє а аскултат повестйту ал луј а порњит сй кукєје, шй јел а лувато ку скурја сй дєјнєје пингє капу ји ворбинд: Шй јо лувај сакурја шй факуј ђинколо ћок, да ђинколо пок, шй дусєј моара ла лок.
   Шй дє јел рєпиђе ку сакурја, шйј таје капу ла алє.
   Да капу аљи сєрє ђаҹија шй скапє, шй о ја пи вро фацє йнваље болборосйнд, ама јел навут самє ђе аја, нума а лувато сй сє ујће дупа фрацй ај  луј. Сє ујтє јел аша ђарйнду шй нуј афлє, ама вјеђе кє је ала мулт буртаноасє, шй ђе аја ја шй ку сакурја о спинћикє пе буртє.
   Да ђин бурта ји јасє фрацй ај луј ворбинд:Лєлє да грјеу ам дурмит ној.
   Да Пєтру љи ʤйҹе: Ац фи дурмит вој пйнє лумја, сй ну фи вењит јо.
Јау ји фок шй сє йнторк пи мунћиљи лор, ла тйрла лор.
   Јар ји аша а пазйт уојљи ку рйнду. Да пиурмє вродатє кйнд а фост рйнду лу Пєтру шй јел а пазйт уојљи пи мунће, йнтйлњешће јел вро фатє мулт фрумоасє, шй принђе марје драг ђе ја. Ђатунҹа, йнтођиуна кйнд а фост рйнду луј ђе пазйт уојљи, јел са афлат ку фатаја пи мунће. Ама јел а врут стално сй фије ку ја шй ђеаја ʤйҹе кйтрє фрацй луј сйл ласє сй пазаскє јел уојљи шй кйнд је рйнду ал лор, ама ну ље спуње јел ђи ҹе. Да ла фрац шймйјбун ља фост аша, шйл ласє ји стално пи јел ку уојљи. Шй јел а фост йнтоатє ʤєоа ку фатаја. Ама йл йнђамнє фатаја сй сє дукє јел сй трајаскє ку ја, шй ђеаја йнтро ʤй ҹерје јел ла фрац сй сє ймпартє. Да фрацй сє роагє ђи јел сй ну факє пе аја, ама јел ну шй ну, нума врја сй сє ймпартє. Шй мйјлаурмє сє ймпарт јеј.
   Ја јел калу шй а луј сута ђи уој шй пљакє пи мунће унђе сє афлє ку фатаја шй сє дук ји ла каса а ји. Да кйнд ажунс аколо, каса а ји а фост йнтро пјешћерє, шй кйнд а тунат йнунтру ку уојљи шй ку калу, траѫе ја ун болован марје ла ушє шй ʤйҹе кйтрє Пєтру сйј факє фоку кє баш йј фриг. Да кйнд йј јел фаҹе фоку шй кйнд сє ја траѫе ла фок, фата а фрумоасє сє профаҹе йн ала марје, шй ворбјешће кйтрє јел: Е Пјетрје, акума јешћ ту ал мјеу, кє ту ај оморйт пи мума а мја шй ђеаја о сй ће манйнк јо пи ћиње, ама мйјйнтйј о сйм тај уојљишћа сй ље манйнк, да пи ћиње о сй ће лас сй ће манйнк мйјлаурмє.
   Вјеђе Пєтру кє фата фрумоасє са фост профакут ђин капу аљи ҹе ја скапат пи фацє йнваље болборосйнд.
Нарје ҹе фаҹа, нума а фост моарє сй аскулће ђи ја. Йн тоатє ʤєоа а тајат кйћо уоаје шй ја дат ла алє сй манйнҹе, да фикацй ја сарат шй ја пипаркат шй ја пус пи вро брукє, да пјејљи ља ускат шй ља атйрнат йн врун кот.
   Вјеђе ала ҹе јел лукрє шйл йнтрјабє: Да ҹе фаҹ ку фикацйја мє Пјетрје?
   Да јел йј спуње: Сй манйнк шй јо макєр атйта пйнє мйј сйнт виу.
   Кйнд а мйј рамас йнкє кйћа уој ʤйҹе јел кйтрє алє: Јеће сє апропије рйнду кйнд о сй ма манйнҹ шй пи миње. Ҹе нај врја йнкє одатє сй ће мйј фаҹ фатє фрумоасє, сй мйј фим кум ам фост вродатє пи мунће.
   Да ја сє йнторҹе шй сє болбојаʤє кйтрє јел шй ʤйҹе: Да сй ма мйј фак, дакум!
   Кйнд ја са болбојат кйтрє јел, Пєтру атунҹа ђодатє ја шйј дє пистє окј ку брука а ку фикацй ај сарац шај пипаркац, шй о кјорєшће.
   Да ја ʤйҹе: Е Пјетрје, ма кјорйш ту пе миње, ама тот ну о сйм скєпј.
   Траѫе ала боловану ђила ушє шй порњешће сй слобоадє вићиљи афарє. Мйјйнтйј слобоађе калу, пє бјербјеку шй пиурмє уојљи алалће. Да Пєтру а ймбракат пјејљи пи јел ку лйна йнафарє шй са багат шй јел йн кйрд, шй а јешйт ђилок дупа кал. Да ала кйнд ла апипијат йн шєље а ʤйс: Е Пјетрје, баш бербјеку ал мйјмарје ну ми лај тајат, ама макєр, кє о сй ће манйнк пе ћиње.
   Кйнд а слобоʤйт тоаће вићиљи афарє, збјарє ала: Ајде Пјетрје ну мйј ста, јеш шй ту!
   Да Пєтру ворбјешће ђафарє: Е, јо ђимулт ам јешйт.
   Да ала ʤйҹе: Е Пјетрје, јар ма йнҹелуиш ту пи миње. Ама дакє, нума йнтоарҹиће сйц дау ињелу ҹе лам авут ђила мума мја, сй ма цйњ минће кум ам фост вродатє амйндој пи мунће шй кум ам авут трај фрумос.
   Да Пєтру прост а фост шй сє йнтоарҹе шй ја ињелу, шйл пуње ла мйнє пи ѫејту ал марје.
   Да кйнд јел а факут аша, ала сє пуње сє стрйѫе: Унђе јешћ Пјетрје?
   Да кйнд ја стрйгє, ињелу сє распунђе шй ʤйҹе: Јећемє аиҹа.
   Шй ала йнкотро ауђе ињелу йн аја парће аљаргє дупа јел сйл приндє шй сйл йнгитє. Шй тот аша: Пєтру фуѫе да ала аљаргє шй стрйгє: Унђе јешћ Пјетрје? Да ињелу сє распунђе: Јећемє аиҹа. Да кйнд јел намйј путут сй фугє, шй ја са апропијат мєјдо сйл приндє, Пєтру траѫе куцйту шй таје ѫејту, шйл лапєдє пи вро сутуљије йнваље, да ала кйнд ауђе ињелу йнкотро са распунс сєрје пи сурдопинаја шй  пјерје.
   Ђатунҹа ѫејту ал марје ла лумје а рамас мйјскурт, да капу ла алє кйнд сє омоарє трєбє сй сє спаргє.

А повестйто Десанка лу Божа Кићи
да а йнсамнато Љубиша лу Божа Кићи  1997. 01. 19.
Спримитє ђи штампє йн ану 1998. луна 12.`єоа 20.

Гиҹиљи миҹиљи, карје ну во гиҹи, мацйљи йј сй во згйрҹи.
(ʤаљиљи)

КУМ СА ФАКУТ БРОАСКА КУ ҸОВАН
   
Вродатє ђемулт вро мујерје а спримит пују фрипт ђе прйнʤ. Ама баш кйнд а фост фриптура гата, јакатєц виње нашу ла йнтйлњалє.
   Ла мујерје ја фост парје рєу сй роаѫе пи нашу ку фриптурє ђе пуј, нума ја шй јут о питулє. Кум а фост пују скос пе фунд, фуга ја постаоа ҹе а фост йнгє фунд, шй ку сул ку тот о йнтоарҹе шй аструкє пују.
   А шаʤут нашу ла тајнє, ама фина ку њимика ну ла ругат ђи мйнкарје. Да дупа ҹе јел а пљекат, ја мујерја сй ђиструҹе пују, ама ну афлє пују нума гасєшће броаска ку ҹован.
   Думњеʤєу а ваʤут ҹе ја а факут; шй пи пују ал фрипт ла факут сй фије броаска ку ҹован.

Йнсамнатє: 1997. 03. 5.
Спримитє ђи штампє йн ану 1998. луна 12. ʤєоа 24.

Ла кап ка шєрпиљи, ла буртє ка блана, шєљиљи ји ка постаоа, ҹе је аја?
(Броаска  ку ҹован)

Ауʤйт броаска кє сє ймпотковјеск ваҹиљи, ша рађикат шй ја пиҹору.

КАСА ЂИ МАТАСЄ

   А фост вро фатє мулт фрумоасє шй драгостоасє, ђе намйј фост њиишуна ка ја пи помйнт. Да кйнд а вењит врјемја сй сє мариће, пила ја а дат тоц бајацй ђи пин тоаће саћиљи шй тоц а врут сй сє йнсоарје ку ја. Ама ја наврут сй сє мариће њиш дупа уну ђин јеји.
   Ауђе врун змєу ђе фатаја а фрумоасє шйј сє ласє сй сє йнсоарје ку ја. Ђеаја виње ла ја шйј спуње кє јел ар врја сй сє йнсоарје ку ја, шй спуње кє јел арје касє ђи матасє шй астал ђи уос, шй о роагє сй пљеҹе ја дупа јел кє о со баѫе йн касє ђи матасє шй о сйј пунє мйнкарја пи астал ђе уос. Да ја кйнд ауђе аја сє гинђешће кє јел арје ђи тоаће, пє мйјлаурмє шй ҹе ну са мйј ауʤйт: Касє ђи матасє шй астал ђе уос. Крјеђе ја луј, шй фуѫе дупа јел.
   Фуг ји аша шй а мјерс тоатє ʤєоа пйнє на ажунс йн врун дос унђе а трајит змєу. Да јел аколо навут њимика, нума сє багє сй шадє супт ун љемн. Да кйнд а фост врјемја мйнкєри змєу шєђе жос шй пи ун ѫенункје пуње ҹапа ку сарја, да пјалалт ѫенункје пуње пйња, шй о роагє сй манйнҹе. Манйнкє ји аша, да кйнд виње врјемја ђе кулкарје навут унђе сй сє кулҹе, нума јел ђишкјептурє камаша луј карје а фост ђе матасє шй о багє су камашє шй аша са кулкат.
   Атунҹа ја дат йн гйнд ла фатє кє каса луј ђи матасє ја фост камаша, да асталу ђе уос, уосу ѫенункилуј, ама амунат а ваʤут аја.
   Да фатаја авут дој фрац, карје кйнд а ауʤйт кє сора ља фуѫит ку змєу, ђилок а пљекат дупа ја. Ђе јут ҹа пљекат, апа са тулбурат; да пи унђе а трјекут, вєјљи а статут. Ку јуту а вењит шйн дос са оприт шй су љемн пи соруса ку змєу унђе ја гасйт, пи амйндој ја оморйт.

А йнсамнато Љубиша лу Божа Кићи
пи кум а аскултато ђила Баба Ружа йн Арнаглаоа

Апє, ҹапє, пйње, сарје, патру фјалурј ђе мйнкарје

Јо суфлу кйтрє ћиње, да ту ће рйʤ ла миње.
(Љегумја фјербинће кйнд сє суфлє йн љингурє)

        ПОВАСТА ЛУ ПОРКАРИЦЄ

   А фост врун бајат шй а врут сй сє йнсоарје. Ворбјешће јел ђе аја кйтрє татєсу, да мошу йј спуње: О сй ће лас сй ће йнсорј кйнд ви пућа сй фаҹ аја ҹе јо ош ката ђила ћиње.
   На трјекут мултє врјеме, да кјамє мошу пи бајат шйј дє о сутє ђи парєље шй ʤйҹе: Јећец бањишћа шй дуће ла панађур, шй ђе ји сй јеј ђе бјерје шй ђе мйнкарје, шй сйц кумпер ҹова ђе пус пе кап, да шй бањ сй мйј йнторҹ ла касє.
   Ја јел бањи шй пљакє ла панађур йнтристат шй грижйт кум сй факє аја ҹе ја спус татєсу. Да мјергйнд аша, трјеҹе јел пинго поркарицє ћинєрє шй фрумосє, карје а пазйт порҹи пингє друм, ама њиш ну сє ујтє јел ла ја, нума мјерѫе тот сє гинђинд кум сй факє шй ҹе сй факє. Вјеђе ја кє је јел трист шй стрйгє шйл йнтрјабє: Да ҹе јешћ трист мєј бајаће? Тоц сйнт вјасєљ кйнд сє дук ла пйнађур, да нума ту јешћ трист.
   Да бајату ʤйҹе: Мєрје ласємє шй ну ма мйј йнтрјаба њимика, кє нуми ђе повестйт.
   Да ја ʤйҹе: Мєрје спуњем, кє поаће фи ош шћи јо сй цажут.
Спуње јел кум ја дат татєсу о сутє ђи парєље шй ла мйнат ла пйнађур ђе єја бањ сйш кумперје ђе бјерје шй ђе мйнкарје, шй сє  кумперје ҹова ђе пус пе кап, да шй бањ ла касє сй мйј йнтоаркє
Да ја йј спуње: О аја је љесњик ђе факут. Дуће ла пйнађур шй кумпєрє о лубењицє кам марје шй тајо йндоо, шй ђин ја манйнкє да шй пуњо ла гурє шй бја ђин ја. Да кйнд о курјец биње, ја о оргоатє шй пуњо йн кап; да бањи ҹе ца рамас йнтоарҹеј йндарєт ла касє.
   Сє йнвјесаљешће бајату шй ку драг сє дуҹе ла пйнађур, да аколо кумпєрє о лубењицє кам марје шй о тајо йндоо, шй ђин ја манйнкє да шй ла гурє о пуње шй бја ђин ја. Да кйнд а курацато биње о оргоатє а пусо йн кап шй са дус аша ла татєсу ла кољибє, шй ја дус бањ ҹе ја мйј рамас.
   Стє мошу шй сє ујтє ла јел ама њимика на ʤйс. Да кйнд мйј трјеҹе кйта врјеме, јар кјеамє мошу бајату шйј дє бербеку сйл мйње ла пйнађур шйј спуње: Јоћец бербеку. Дуће ку јел ла пйнађур шй дум бањ ђи пе бербек, дум карње фриптє ђин бербек шй дум карње крудє ђин бербек; шй бербеку сй йнторҹ ла лок.
   Ја јел бербеку шй пљакє ла пйнађур, йнгрижйт кум сй факє аја ҹе ја ʤйс татєсу. Мјерѫе јел аша шй јар трјеҹе пингє поркарица фрумоасє ҹа пазйт порҹи пингє друм, ама нарје самє ђи ја. Да поркарица стрйгє ла јел шй ʤйҹе: Да јар јеш трист мєј бајаће? Кйнд год ће дуҹ ла пйнађур ту јешћ трист.
   Йј дє луј йн гйнд кє рйнду ђинтйј поркарица ја ажутат, шй сє пуње сйј повестскє кум татєсу ла мйнат ла пйнађур ку бербеку шй ја ʤйс сйј дукє бањ ђи пе бјербјек, сй дукє карње фриптє ђин бјербјек, шй сй дукє карње крудє ђин бјербјек, шй бербеку сй йнтоаркє ла лок.
   Да поркарица йј ʤйҹе: Да ҹе ће сикирјеʤ ту, кє аја сє поаће фаҹа.
---Пє кум поаће аја сй фије?
---Пє јоће аша: Ја шй тунѫе бербјеку, шй винђе лйна шй пиурмє катє ун мајстор сй скопјаскє бербеку, шй ђин аја фриѫе карње да ласє шй крудє, да бербјеку шй бањи ҹе ца рамас йнтоарҹе йндарєт ла касє.
   Кйнд ауђе бајату аја пљакє вјасєл ла пйнађур. Да аколо тунѫе бербеку шй виђе лйна, шй афлє ун мајстор шй скопјеск бербјеку, шй ђин аја фриѫе карње, да ласє шй крудє. Сє йнтоарҹе ку бербјеку ла касє шй ʤйҹе кйтрє татєсу: Јоће татє бањ ђи пе бербјек, шй карње фриптє ђин бербјек шй карње крудє ђин бербјек; шй јеће бербјеку йнторс ла лок.
   Да мошу йј спуње: Е, акума поц сй ће йнсорј.
   Спуње јел кє ар врја сй сє йнсоарје ку поркарица ђе пингє друм. Да ла мошу ну ја фост пи воје, ама кйнд јел наврут сй ја алтє фатє йл до ласє сй сє йнсоарје ку поркарица.
   Трјеҹе кйта врјеме шй цару тримјеће порйнкє ла мошу сй сє дукє ла јел сйј спунє унђе је мижлоку помйнтулуј шй ђеаја сє сикирјаʤє мошу ҹе сй спунє ла цару, кє дакє ну потривјешће цару о сйл омоарје.
   Вјеђе норуса кє је мошу йн грижє марје шй лйнтрјабє: Да ђи ҹе јешћ сикират мє тајкє? Сй ну фије ђе ҹова ҹе цош пућа јо ажута?
Да мошу ʤйҹе: Ласємє ну ма мйј йнтрјеба, кє кум ту о мујерје йм поц ажута, да шй кум сй ну ма сикирјеʤ кйнд цару мја порйнҹит сй ма дук ла јел шй сйј спун унђе је мижлоку помйнтулуј, шй дакє ну потривјеск, јел о сй ма омоарје. Да карје мйј поаће аја потриви?
   Да норуса ʤйҹе: Е тајкє да ну ће сикира, кє аја је мулт љесњик ђи факут. Спуње ла цару кє мижлоку помйнтулуј је аколо унђе је асталу луј шй скамну луј, кє ђе аҹија тоаће сє ймпарт йн тоаће пєрцйљи; да дакє ну крјеђе јел поаће сй масурје шй сй вєдє да је аша.
   Кйнд са дус ла цару спуње мошу кє мижлоку помйнтулуј је аколо унђе је асталу царулуј шй скамну царулуј, кє ђа аҹија тоаће сє ймпарт йн тоаће пєрцйљи; да дакє ну крјеђе шй врја јел поаће сй масурје шй сй вєдє да је аша. Да цару йј ʤйҹе: Бун ај спус, ама карје цйје ца спус аша; кє ту сйнгур нај путут тот аја сй шћиј?
   Мошу на баш врут сй спунє, ама кйнд а ваʤут кє ку цару нује глумє, доспуње кє норуса аша ла йнвацат сй ворбјаскє.
   Да цру ʤйҹе: Е пє даке ће а йнвацат норута шй а врут сй сє мјастєҹе йн лукру лу алтуја, о сйј дау јо шй ји ђе лукру, јоће о сйј тримет ун кајер ђе лйнє сйл тоаркє, шй сйл цасє шй сй факє цоаље ђе ймбракат ђи тоц солдацй ај ми.
   Ја мошу кајру шй сє йнтоарҹе йндарєт, ама ла касє јар виње кам трист. Да норуса лйнтрјабє: Да ҹе јешћ трист акума мє тајкє кйнд ћај йнторс виу ђила цару.
Да мошу спуње: Јо скапај ђила цару, ама фусєј моарє сй спун кє ту мај йнвацат кум сй ворбјеск, шй ђе аја цару ца тримјес ун кајер ђе лйнє: сйл торҹ, шй сйл цєш шй цоаље ђе ймбракат сй фаҹ ла тоц солдацй ај луј.
   Да ја ʤйҹе: Да ну ће сикира мє тајкє, кє аја је љесњик ђе факут.
   Порњешће ја сй тоаркє ла кајерула. Да дупа ҹе трјеҹе кйта врјеме ја ун фус гол шйл дє ла мошу, сйл дукє ла цару шй сйј спунє кє ја а торс лйна, ама трєбє цару ђин фусула сйј факє: разбоју ку сулурљи, шй ку брйгљиљи, шй ку брйгларју, шй ку талпицйљи, шй ку сувејка, шй ку ку затка, шй ку тот ҹе во трєбуи ђе цасут цоаљиљи ђи солдацй ај луј.
   Са дус мошу ла цару ку фусу шй ја спус кє ја криҹит норуса ђин фусула сйј факє: разбоју ку сулурљи, шй ку брйгљиљи, шй ку брйгларју, шй ку талпицйљи, шй ку сувејка, шй ку затка, шй ку тот ҹе во трєбуи ђе цасут цоаљиљи ђи солдацй ај луј.
   Ја цару фусула, сє ујтє кйта ла јел шй ʤйҹе: Да драку во мйј фаҹа разбој ђин љемнуста, да шй цоаље ђи солдац ђин кајеру ҹе лам тримјес јо ла норєта. Нума сйј спуњ ту ла норєта сй винє ја ла миње, сй вєд јо ҹе фјељ ђе мујерје је ја. Ама сй винє њиш ймбракатє њиш ђизбракатє, да њиш калєрј да њиш пи пиҹоарје. Сє йнтоарҹе мошу ла касє шйј повестєшће ла норуса кум а ʤйс цару сй сє дукє ла јел сй о вадє ҹе фјељ ђе мујерје је ја, ама сй ну сє дукє њиш ймбракатє њиш ђизбракатє, да њиш калєрј да њиш пи пиҹоарје.
Да ја ʤйҹе: Ну ће сикира мє тајкє, кє аја је мулт љесњик ђи факут.
   Сє ђизбракє ја йн пјеља гоалє шй ја торт ђи пе фус шй о ја шй сє йнвєлује пи дупа пиҹоарје, шй пи дупа мйњ, шй ђарйнду пи дупа ја. Пиурмє сє йнкаљикє пи ун пйрҹ, шй пљакє ла цару. Мјергйнд калєрј пи пйрҹ пи врунђива а ажунс ку пиҹоарљи ђе помйнт, да пи врунђива шй а шаʤут пи јел. Да кйнд а вењит апроапије ђе палата царулуј, солдацй карје а пазйт цару збјарє ла ја сй шћа, ама ја ну стє нума тот виње кйтрє јеј. Да кйнд багє ји ђе сама кє аша ҹова намйј ваʤйт, порњеск сйш факє круҹе шй сй априндє тамйје, ама њиш аја њимика ну ља ажутє, ја тот мјерѫе шй виње кйтрє ји, шй спуње кє цару а криҹит сй винє ла јел.
   Кјамє ји цару, шй кйнд јасє цару шй о вјеђе шй о йнтрјабє карје је ја шй ҹе катє ла јел, ја йј спуње кє је ја нора мошулуј шй пи криҹиту луј а вењит со вадє ҹе фјељ ђе мујерје је ја, шй кум ја ʤйс, аша шй а вењит: њиш ймбракатє да њиш ђизбракатє, да њиш калєрј да њиш пи пиҹоарје.
   Йј дє ла цару йнгйнд кє је ја нора мошулуј, шйј ʤйҹе сй сє йнтоаркє ђиунђе а вењит шй оки луј сй ну о мйј вадє, кє луј аша ҹова нуј трєбє.

А повестйто Десанка лу Божа Кићи
да а йнсмнйто Љубиша лу Божа Кићи 1997. 02. 24.               
Спримитє ђи штампє йн ану 1998. луна 12. ʤєоа 24.

Ноуо фрац, йнтро камашє ймбракац.
(Устуроју)

Карје аљеѫе, ну куљеѫе.

Ла пєру ал лабдат дуће ку кјесу, да ну ку саку.

О мйцє згйјитє, пи кймп сє кйнтє.
(Карєбиљи)

[Paun]

АЛБИНА
ПОВЈЕШЋ  РУМЙЊЕШЋ
.....

Драги Љубиша, већ сам ти напоменуо да је неопходно да савладаш операције са извозом текста из Worda не у .doc него у .PDF формат, јер је то ЈЕДИНИ начин да остатак белог света види твој текст онако како си га ти замислио и израдио на свом рачунару, с обзиром да користиш решења изван јуникода, за који се тај бели интернет свет определио.

Дакле, немој очекивати да ће потенцијални читаоци тражити по интернету и инсталирати нове фонтове, јер и да их инсталирају на свом рачунару - опет ће текст у форуму бити нечитљив, већ заврни рукаве и савладају наведене PDF операције! Има на нету гомила PDF creatora које са једним кликом скинеш, са једним кликом додаш на свој рачунар и после једним кликом направиш PDF верзију свог рукописа.  

[banacanin]

   
     Dobra je Vlaoljica samo sto kad bi bile ove price napisane latinicom na Rumunskom razumeli bi je i procitali milioni.Ja sam Rumun iz Banata i apsolutno sam razumeo svaku rec(istina za par pojmova sam pitao dedu sta znace).Nije mi samo jasno zasto izmisljati novo pismo za jezik koji vec vekovima ima svoje pismo.I mi Rumuni u Banatu (i Rumunskom i Srpskom) po selima govorimo identicno kao Vlasi,a i u Olteniji (pokrajna u Rumuniji) isto govore po selima slicno Vlasima.To su sve lokalna narecja dijalekti koji se mogu napisati i Rumunskom latinicom ali bi trebao i knjizevni Rumunski da se zna.                                                                                                                                                                  Isto kao sto Srpski jezik ima svoje dijalekte recimo u Banatu Srbi po selima govore :"Di si, nema te na sokaku da divanimo",a Srbin iz Bosne bi isto to rekao "Dje si nema te zere po carsiji da prozborimo koju" a na knjizevnom Srpskom koji su naucili da bi se lakse razumeli i Srbi iz Bosne i oni iz Banata to isto glasi "Gde si nema te na ulici da poricamo".Sta bi se desilo da su Srbi iz Bosne izmislili svoju azbuku Bosancicu,a iz Banata Banaticu,a tek Srbi iz Nisa sa svojim dijalektom,a tek oni sa Zlatibora a tek Srbi sa Morave koji umesto knjizevnog kao covek,kazu ki coek,ili umesto knjizevnog ima da bude koriste ima da bidne i tko redom....na sta bi to licilo,razumeli bi se oni i dalje ali bismo bespotrebno otezavali komunikaciju.  :)

[banacanin]

       
    Cak kad bolje razmislim Vlasi su blizi knjizevnom Rumunskom od nas Rumuna iz Banata mali primer vi za luk kazete usturoi(kao i u Rumuniji) mi ga zovemo ai,ili za stoku kazete vitjele(ili vitele kako je na knjizevnom Rumunskom) a mi kazemo marva i tako redom,ima mnogo slicnih primera.
    Skoro sam procitao jednu narodnu izreku koju  je napisao Vlah(Rumun iz Bugraske),a koja kaze "Blestemat sa fie in casa  limba(ljimba) lui care o lasa" :(

[Vlad]

   
                                                                                                                                                                      Isto kao sto Srpski jezik ima svoje dijalekte recimo u Banatu Srbi po selima govore :"Di si, nema te na sokaku da divanimo",a Srbin iz Bosne bi isto to rekao "Dje si nema te zere po carsiji da prozborimo koju" a na knjizevnom Srpskom koji su naucili da bi se lakse razumeli i Srbi iz Bosne i oni iz Banata to isto glasi "Gde si nema te na ulici da poricamo".Sta bi se desilo da su Srbi iz Bosne izmislili svoju azbuku Bosancicu,a iz Banata Banaticu,a tek Srbi iz Nisa sa svojim dijalektom,a tek oni sa Zlatibora a tek Srbi sa Morave koji umesto knjizevnog kao covek,kazu ki coek,ili umesto knjizevnog ima da bude koriste ima da bidne i tko redom....na sta bi to licilo,razumeli bi se oni i dalje ali bismo bespotreb otezavali komunikaciju.  :)

Управо тако! Ово си баш лепо написао.
Сви ови експерименти са "влашким писмима" имају управо за циљ да "bespotrebno otezavaju komunikaciju", тј. да доврше или олакшају србизацију.
Књижевни језик служи да би  Србин из  Зрењанина разумео Србина из Прокупља и да би Србин из Прибоја комуницирао са својим Србином из Смедеревске Паланке.
Немачки књижевни језик служи да би се Немац из Хамбурга споразумео са Аустријанцем из Салцбурга и да би Немац из Дрездена разумео шта хоће да каже Швајцарац из Кандерштега .

[Vlad]

       
    Cak kad bolje razmislim Vlasi su blizi knjizevnom Rumunskom od nas Rumuna iz Banata mali primer vi za luk kazete usturoi(kao i u Rumuniji) mi ga zovemo ai,ili za stoku kazete vitjele(ili vitele kako je na knjizevnom Rumunskom) a mi kazemo marva i tako redom,ima mnogo slicnih primera.
    Skoro sam procitao jednu narodnu izreku koju  je napisao Vlah(Rumun iz Bugraske),a koja kaze "Blestemat sa fie in casa  limba(ljimba) lui care o lasa" :(

Imaš jednu još interesantniju stvar koja samo potvrđuje besmislenost teze o "vlaškom" jeziku koji je, je 'l te, "sličan" rumunskom.
Govor Vlaha Ungureana iz okoline Kučeva, Golupca, Žagubice, Svilajnca... je daleko bliži govoru vas Rumuna iz Banata nego govoru Carana iz Negotina,Kladova i Zaječara.
Caranski govor je, opet, kudikamo bliži govoru Rumuna iz Oltenije nego govoru Vlaha Ungureana.

[Volcae]

Управо тако! Ово си баш лепо написао.
Сви ови експерименти са "влашким писмима" имају управо за циљ да "bespotrebno otezavaju komunikaciju", тј. да доврше или олакшају србизацију.
Књижевни језик служи да би  Србин из  Зрењанина разумео Србина из Прокупља и да би Србин из Прибоја комуницирао са својим Србином из Смедеревске Паланке.
Немачки књижевни језик служи да би се Немац из Хамбурга споразумео са Аустријанцем из Салцбурга и да би Немац из Дрездена разумео шта хоће да каже Швајцарац из Кандерштега .

Постоји и добра страна што се наречја тим "влашким писмима" записују, барем из два разлога:
- први је што материјал са терена има своју праву вредност односно не губи ништа од своје аутентичности а
- други је користан за научна истраживања румунских наречја

Штета је направљена у Румунији где је велики број народних песама, прича итд. "преведено" на књижевни језиком, једино су прочавања наречја у научном смислу била занимљива.Такву грешку неморамо да направимо и ми из Србије, а да у Румунији нико нема ништа против румунских наречја, доказ је и банатско наречје које има дугу традицију писања (књижевности) управо на банатском наречју румунског.

Проблем је одувек био писмо како то записати а користити само једно писмо које би било стандард и поред тога створити услове и за штампу и за комуникацију нпр. преко интернета.Ти фонеми треба постати доступни за све радње за које су потребни од интернета до штампарија.

Наравно са друге стране када је језик упитању једино румунски језик долази у обзир као матерњи језик за нас Влахе(Румуне) говорнике румунских наречја.

[banacanin]

       Ima jedna lepa pesma Rumunska, koja vise zvuci kao molitva i koja govori izmedju ostalog o posvadjanoj braci.Mozete je poslusati na

   :(

[Volcae]

       
    Cak kad bolje razmislim Vlasi su blizi knjizevnom Rumunskom od nas Rumuna iz Banata mali primer vi za luk kazete usturoi(kao i u Rumuniji) mi ga zovemo ai,ili za stoku kazete vitjele(ili vitele kako je na knjizevnom Rumunskom) a mi kazemo marva i tako redom,ima mnogo slicnih primera.
    Skoro sam procitao jednu narodnu izreku koju  je napisao Vlah(Rumun iz Bugraske),a koja kaze "Blestemat sa fie in casa  limba(ljimba) lui care o lasa" :(

То је слућај и са унгурјанима који говоре банатско наречје, њихов говор је препун српских речи, царани који говоре једну од варијанти олтенског наречја, много су боље сачували румунске речи а и ближи су књижевном румунском.
Књижевни румунски је настао на бази мунтенског наречја из Мунтеније које је најмање еволуирало док је по изговору банатско наречје унгурјана, наречје које је највише еволуирало па је према томе и неупотребљиво за било какву стандардизацију, нису румунски лингвисти слућајно баш румунски говор из Мунтеније одабрали за основу књижевног језика.
А пошто већ имамо књижевни језик зашто би стандардизовали наречја која су мање или више еволуирала односно претрпела промена у изговору, то је по мени чиста глупост а и неизводљиво је у нашем слућају, мени су лично по говору ближи царани из Бугарске и олтенци из Румуније од унгурјана или баначана.

За нас једино румунски језик долази у обзир како због комуникације тако и из етичких, моралних и културних разлога, ми смо културно осиромашили јер нисмо имали прилике да учимо свој матерњи румунски језик у школама.
Нити смо били упознати са својом историјом и пореклом већ су испирали мозак народу о некаквом српском пореклу Румуна а касније су те исте Румуне прогласили за Влахе.

[Volcae]

     
     Ima jedna lepa pesma Rumunska, koja vise zvuci kao molitva i koja govori izmedju ostalog o posvadjanoj braci.Mozete je poslusati nahttp://www.youtube.com/watch?v=DDSQCf0rAXY&feature=related    :(

Та свађа је нас доста коштала, баш из тог разлога настављамо да пропадамо и да се асимилујемо у Србе јер нисмо сложни, а немамо никакву корист од свађе, нпр. неки мисле да ако се сада ограде од Румуна и кажу да су Власи биће боље прихваћени од "појединих" Срба или власти у Србији, баш напротив и они ће добити исти одговор од тих "појединих" Срба ако затраже културну аутономију а одговор би био Марш у Румунију, боље да размисле шта имају уопште од тог ограђивања јер немају апсолутно ништа.

[Vlad]

Постоји и добра страна што се наречја тим "влашким писмима" записују, барем из два разлога:
- први је што материјал са терена има своју праву вредност односно не губи ништа од своје аутентичности а
- други је користан за научна истраживања румунских наречја

Kada govorim o "vlaškim pismima", mislim na pokušaj da se u školski sistem uvede nešto što nema veze ni sa lingvistikom ni sa zdravim razumom.
Naravno da se dijalekti rumunskog jezika ne mogu zapisivati isključivo slovima koje srećemo u rumunskom alfabetu. Nemam problem ni sa tim da ne postoji jedinstvena norma za zapisivanje tih dijalekata. Osnova je rumunski književni jezik, a ostalo neka svako zapisuje onako kako želi.

[Volcae]

Kada govorim o "vlaškim pismima", mislim na pokušaj da se u školski sistem uvede nešto što nema veze ni sa lingvistikom ni sa zdravim razumom.

То је и моје мишљење, слажем се са тиме да нема везе са здравим разумом.

Треба увести румунски књижевни језик јер је у нашем слућају једино то исправно a самим тим и неопходно.

[armin]

Kînji alatră ka să Κ plăćaskă pînja.

                 &

Tot kăcălu să pićešće înăinća stăpînuluj.

                  &

Njić un kăcăluš nu mîrăje đe pućerje,
numa îš dă koraž kă să nu îl priđiđaskă frika.

                    &
Tumjeće kînd ješ đin tufă
auz kînji alătrînd în sat
vjez ćerju luminat
ši će măj miškă pje pămînt.

                     &

Kjori îš đećeră
în ojkj ku cărînă
spămîntac ka
kaji đe bešină.