PREDSTAVNICI PARLAMENTA SRBIJE GOVORE O VLASIMA I RUMUNIMA REPUBLIKE SRBIJE
PREDSEDNIK: Po Poslovniku se javio poslanik Aleksandar Vučić.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici izašao za govornicu iz nekoliko razloga....
Izašao sam iz jednog veoma važnog državnog razloga, iako ste mislili da ću tražiti verovatno način kako da začikavam samo vlast. Izašao sam zbog veoma značajne stvari, zabrinut posle razgovora sa predstavnicima vlaške nacionalne zajednice u Srbiji. Onih Vlaha koji Srbiju doživljavaju kao svoju otadžbinu, pre svega sa Dragoslavom Zejkeskovićem koji živi u Zlotu i drugim predstavnicima Vlaha koji ne žele da im država daje ili nameće rumunski jezik kao maternji jezik, pošto vlaški jezik nije rumunski i oni ne umeju da pišu rumunskim jezikom. Doneo sam upravo i zbog zakona koji je trenutno na dnevnom redu, dame i gospodo i ovde ćete videti jedno divno čudo koje je učinio ministar Marković. Naime, prvo ću vam pokazati odgovor Rasima Ljajića dok je bio zadužen za to pitanje, pitanje nacionalnih saveta. Dakle, ministar Ljajić je savesno obavljajući svoj posao i svoju dužnost rekao da članom 6. Statuta s obzirom na činjenicu da do sada nije izvršena standardizacija vlaškog jezika, predlažemo da naziv pravnog lica bude ispisan samo na srpskom jeziku, a po obavljenoj standardizaciji i na standardizovanom maternjem jeziku Vlaha.
U međuvremenu gospodin Milan Marković je potpisao rešenje kojim se utvrđuje i to sve u skladu sa odlukama Žive Lazića, člana Demoktratske stranke i Demokratske vlaške stranke, a uzgred potpisuje se ćirilicom, ne zna rumunski, ne zna ni latinicu, ali je zato tražio da standardizovani vlaški jezik bude rumunski jezik po svaku cenu ne bi li išli na dalje rasparčavanje srpskog nacionalnog tkiva i uništvanje jedne grupacije kakva su Vlasi, a vi znate šta nas sve čeka. Sada nas, zahvaljujući vašim odlukama, čekaju svi mogući pritisci koji su već vršeni od Saveta Evrope govoreći da u istočnoj Srbiji ne žive Vlasi, već žive Rumuni, pa vas čeka mnogo obeležavanja od škola do bolnica i svega drugog na rumunskom jeziku koji niko u istočnoj Srbiji, sem Kračunovića i Gacovića, njih dvojica njih neće razumeti, ali je država nekome učinila važnu uslugu, ali sebi i svom narodu pravu medveđu uslugu. Da biste shvatili koliko su to opasne teze sa kojima ti ljudi koje država na ovakav način podržava izlaze u javnost ja ću vam ih sada pročitati. Znaju o čemu govorim poslanici iz blo koje stranke koji se nalaze u ovom parlamentu, nevezano da li su iz vlasti ili iz opozicije.
Taj čovek kaže, između ostalog – mi smo Rumuni, Vlasi ne postoje. kaže da Vlasi ne postoje – to je pogrdni naziv za nas, kao kad Rome nazivate – Cigani. kada već govorimo o njima da kažem da i oni imaju veća prava od nas.
Tako se Srbija odnosi i tako Srbija tobože ugnjetava Rumune koji su u stvari Vlasi, ali evo, Vlasi ne postoje, pa će Milan Marković da kaže da je standardizovani vlaški jezik rumunski jezik i da potpisuju odluku Nacionalnog saveza DS i njihovih koalicionih partnera i da time razara državu Srbiju na najbrutalniji mogući način. Ali tu je reč o čoveku koji ne vodi računa o zakonu, o Ustavu, o pravu, ne vodi računa ni o čemu. Vodi računa samo o tome kako će da ga pohvali Boris Tadić na kolegijumu ili na predsedništvu DS kome je princip delovanja – princip političkog oportuniteta i celishodnosti i ništa više....
PREDSEDNIK: Milan Marković, izvorlite.
MILAN MARKOVIĆ: Mislim da će biti prilike da razgovaramo o ovim temama do kraja godine, nadam se da će biti dinamika, predstoje zakoni kojima će se rešiti pitanje nacionalnih saveta nacionalnih manjina, a naravno i set zakona iz oblasti lokalne samouprave, pa ćemo u okviru toga moći više da pričamo o svemu ovome.
Kolega Aleksandar Vučić, moram reći, po običaju malo preteruje kada govori o ovim temama, što se tiče vlaške manjine. Mi u Ministarstvu nismo ni ovlašćeni niti vršimo standardizaciju jezika.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Što si potpisao?)
Dozvolite, samo želim to da vam kažem. Mi jismo ti koji vrše standardizaciju jezika i ne može našim rešenjem da se vrši standardizacija jezika. Mi samo odlučujemo o slobodi udruživanja i slobodi ostvarivanja prava na kojem je insistirala vlaška zajednica u Srbiji. Verovatno vam je poznato da su oni bili pred utuženjem Srbije, pred evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Dobro smo proučili i naše šanse u tom eventualnom sporu i dobro smo proučili ceo predmet. Žečim da vam kažem, da nas je tužio evropski sud za ljudska prava, šanse za Srbiju bi bile nula da se u tom sporu odbrani. Nismo imali izbora nego da poštujemo njihova prava i da registrujemo nacionalni savet vlaške nacionalne manjine ne ulazeći pri tom u pitanje upotrebe jezika.
Podsetiću vas da je u Srbiji u nekom prethodnom periodu registrovana egipatska nacionalna manjina, pa mi recite da može egipatska, a ne može vlaška. Mislim da to ne bi bilo dobro.
Što se tiče odnosa Vlaha i Rumuna u Republici Srbiji, to je kompleksan odnos. Imao sam tri razgovora sa rumunskim ambasadorom vezanim za ovo pitanje, kako bi ovo pitanje bilo rešeno na najbolji mogući način. Mislim da je Ministarstvo našlo najbolji mogući način da reši pitanje koje u momentu kada sam stupio na dužnost je zaista bilo goruće pitanje, jer sam prethodno, kao potpredsednik Skupštine bio pozvan kada su gospoda koju su pominjali spremala tu tužbu evropskom sudu za ljudska prava i imali su jednu konferenciju za štampu, jednu tribinu i ja sam tada kao potpredsednik Skupštine Srbije bio pozvan tamo i mislim da su bili pozvani svi šefovi poslaničkih klubova, ne mogu da se setim ko se odazvao, a ko nije.
Mislim da smo mi na najbolji način zaštitili držani interes. Vi mislite da smo mi uradili nešto protivno državnom interesu, mislim da su to ocene koje su prejake, ali od vas sam navikao na takve ocene....
PREDSEDNIK: Po Poslovniku su se javili narodni poslanik Miletić Mihajlović, pa potom narodni poslanik Slobodan Maraš, pa potom narodni poslanik Vladan Batić, pa potom narodni poslanikm Jovan Tišma, pa potom narodni poslanik Aleksandar Vučić, pa potom narodni poslanik Vlasta Bađević...
MILETIĆ MIHAJLOVIĆ: Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici. Ne osporavajući ovo pitanje koje je ovde izneo gospodin Vučić, a u skladu sa Poslovnikom, tu su čl. 225. i 226. želim da još na neki način rasvetlim i doprinesem jednoj punijoj informaciji kada je u pitanju entitet, vlaški entitet.
Želeo bih da kažem i SPS kojoj pripadam smatram da se država pasivno odnosi prema vlaškom pitanju, koje je veoma značajno. Ono je toliko značajno, što nije reč o tome da taj entitet sada poteže nešto što je sada moderno, što je savremeno, ljudska prava, položaj itd.
Taj vlaški entitet svoje mesto u državi Srbiji i apsolutno je istina da svojim bićem i odnosom vlaški entitet pripada Srbiji.
Dakle, od najranije istorije, ako se uzme i pogledamo nazad, nikada se taj entitet nije smatrao Rumunima. Pa i u kosovskom boju stoje podaci da su Vlasi učestvovali u kosovskom boju, ali ne bih sada otvarao to pitanje do detalja, ali ne stoji da su Rumuni bili učesnici kosovskog boja, već Vlasi.
Prema tome, ovo pitanje je veoma značajno, međutim, želim da kažem da vlaška zajednica koja se legitimiše u ime Vlaha, postavlja se pitanje kakav ona legitimitet ima, na koji način se došlo do tog subjekta koji se zove vlaška zajednica.
Država je morala da se uključi u definisanje ove stvari, jer određeni centri moći van naše zemlje itekako će iskoristiti ovo pitanje, položaj vlaškog entiteta, zloupotrebiti ga, a i u tom entitetu ima svakakvih ljudi koji će kao i neki drugi u srpskoj državi za novac, za ono što je korist, pristati da se vlaški entitet identifikuje kao nacionalna manjina, kao Rumuni.
Ja želim da kažem, koliko je meni poznato, da Vlasi nikada neće pristati i želeti da budu Rumuni. dakle, za postojanje jedne nacionalne manjine kao što vam je poznato, potrebno je da postoji matična država. Vlasima matična država nije Rumunija.
Pitajte Vlahe, a nemojte da pitate samozvane vođe koji su stali na čelu Vlaha. Naravno, potrebno je da istočnu Srbiju država pogleda u pogledu onoga što se zove ravnomerni razvoj Srbje, regionalni razvoj, a o tome ću govoriti drugom prilikom u sklopu ovih amandmana koji slede, da ne bih oduzimao vreme.
Država Srbija ima veliku šansu da to pitanje stavi onako kako valja na svoje mesto, a u korist države Srbije i u korist vlaškog entiteta da ostane u punom saglasju i da se ovo pitanje ne politizuje, što je u interesu onima koji previše vode računa o ljudskim pravima, više nego što mi vodimo o sami sebi.. Mislim da je to značajno i da na takav način treba voditi računa i pokriti ovo pitanje. Zahvaljujem se.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Što se tiče gospodina Markovića, on je učestvovao u standardizaciji nečega što ne postoji. naime, Vlasi jesu autohtoni narod i Vlasi moraju da postoje. Mi se upravo zalažemo za opstanak i poštovanje i poštovanje identiteta, ali neki bi da ukinu vlaški identitet i da kažu da su Vlasi Rumuni. Neki bi da kažu – oni pišu rumunskim jezikom, odnosno rumunskim pismom i govore rumunskim jezikom, koji Vlasi uopšte ne poznaju. Neke sličnosti ima u jeziku. Pismo standardizovano vlaško nema, oni uopšte ne razumeju šta piše na rumunskom jeziku. Vi ste to stavili kao jezik Vlaha, zahvaljujući odluci 12:7 unutar Ncionalnog saveta. Od tih svih 12, što članovi DSS, što članovi stranke koja je podržala DS i Borisa Tadića na izborima. Da li je to dovoljno ozbiljno ili nedovoljno ozbiljno za ocenu da je ministar prekoračio svoja ovlašćenja, da je naneo štetu državi Srbiji, ja sam sasvim siguran da će građani Srbije to umeti da ocene i umeti da procene, ali to nije dobro da se sudi na takav način.
Doneo sam vam još nešto da pročitam od tih prijatelja gospodina ministra, šta oni kažu za zemlju Srbiju. Izvesni Gacović kaže da bi se probudila svest uspavanih, odnosno uplašenih od Srba, dakle, mi Srbi negde progonimo Vlahe, maltretiramo Vlahe, mučimo Vlahe. Arijadnina nit je po Timočkoj krajini rasturilo 8.000 žutih, ne slučajno verovatno, letaka, na kojima je pisalo – ne plašite se da se izjasnite kao Rumuni. Na pitanje – čega se plaše, zatvora, logora, batina, mi se plašimo Srba, srpske države. Pojedini Srbi i te kako ugnjetavaju njegove sunarodnike i tako dalje. Da li je to ona politika, koju mi danas u Srbiji treba da podržavamo? Mislim da nije....
PREDSEDNIK: Po Poslovniku se javio narodni poslanik Dr Ninoslav Dimitrijević, pa potom narodni poslanik Žarko Obradović.
NINOSLAV DIMITRIJEVIĆ: Poštovane kolege poslanici, kao pripadnik SPS-a i kao narodni poslanik SPS-a koji upravo dolazi iz negotinske opštine, iz opštine gde ima veliki broj Vlaha, ja se osećam prozvanim da i ja izložim i svoj stav, a ujedno i stav SPS-a, i dobro je da se ovakvo pitanje jednom našlo na dnevnom redu Skupštine, odnosno nije se našlo na dnevnom redu, ali je pomenuto bar, jer u zadnjih par godina se zaista potenciraju neke stvari koje se ranije nikada nisu potencirale, na žalost, naša istorija i to radi. Samo bih hteo da kažem kao pripadnik tog naroda, te etničke manjine, da su Vlasi jedna heterogena populacija, kojih ima i u Rumunji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Velikoj Britaniji, u Albaniji i tako dalje. Znači, ima i u sedam, osam zemalja širom Evrope.
Što se tiče samog dijalekta, to je jedan heterogeni dijalekat koji se uglavnom uklapa u jezičke konstalacije država u kojima Vlasi žive, pa imamo dijalekat istarski, aromunski i tako dalje. Ono što hoću da kažem u ime Vlaha iz opštine Negotin i to ogromne većine, a kasnije ću dokumentovati da je to tako, jeste da oni sebe vide isključivo kao etničku grupu pripadnika srpskog naroda, odnosno građana Srbije koji ne znaju ovaj problem. Treba da znaju da se vlaški dijalekat razlikuje u mnogome od rumunskog književnog jezika i da deca, učenici koji se školuju u Rumuniji, moraju da pohađaju upravo godinu dana jezičke pripreme, kao da se školuju u bilo kojoj drugoj stranoj državi, Nemačkoj, Engleskoj i tako dalje. Ali, statistike su neumoljive i one će vam reći sve.
Na zadnjem popisu iz 2002. godine opština Negotin je prikazala 57.000 stanovnika, od toga se 3.000 izjašnjavaju kao Vlasi, ali građani države Srbije. Svega 250 se izjašnjava kao Rumuni. da li su to Vlasi koji su se izjasnili kao Rumuni ili su to rumunski građani, nemam tačan podatak, jer u novije vreme dosta građana Rumunije nalazi svoje utočište u Srbiji. Na primer, ima dosta rumunki koje su se udale i sada žive i traže naše državljanstvo. Što se tiče strukture, šanse u opštini Negotin od 70 odbornika koliko broji SO Negotin, 31 su Vlasi.
PREDSEDNIK: Hvala. Po Poslovniku se javio narodni poslanik Dr Vlasta Bađević.
VLASTIMIR BAĐEVIĆ: Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici. Pitanje Vlaha u istočnoj Srbiji i u severoistočnoj Srbiji je dosta osetljivo pitanje. To je složeno i kompleksno. Prate ga mnoge nedoumice, ne amo danas ovde među poslanicima, a vidim da ovde ljudi govore sa velikom sigurnošću o problemu ili pitanju Vlaha. To je pitanje koje se provlači već nekoliko vekova unazad. Pitanje koje ni nauka, ni struka, a ni život nisu razrešili i sigurno da postoje neka druga mesta gde će se kompetentnije o tom pitanju govoriti.
Imate u istočnoj i severoistočnoj Srbiji negde oko 142 sela koja su čisto vlaška sela. U tim selima gde žive isključivo Vlasi, a uzeću primer recimo Halova kod Zaječara gde se 70 ili 80% ljudi izjašnjava kao Srbi, a stotinak kao Rumuni i 70 kao Vlasi. Verovatno sam nešto malo i pogrešio oko toga ali 70-80% ljudi u Halovu, koje je čisto vlaško naselje, izjašnjavaju se kao Srbi. Mislim da nije dobro da mi ovde ili bilo gde na drugom mestu ograničavamo pravo Vlasima da se izjašnjavaju bilo kao Srbi, bilo kao Vlasi, bilo kao Rumuni. Inače sam Vlah koji se izjašnjava kao Srbin. Mislim da to niko nema prava da mi oduzme, zato što su se i moji roditelji i moji pradedovi tako izjašnjavali. Zašto je došlo do toga, to je sada drugo pitanje.
Pre nekoliko godina DS je podnela amandman na Povelju o regionalnim i manjinskim jezicima, a koju smo trebali da usvojimo u Saveznom parlamentu. Moja malenkost je dobila podršku DS za taj amandman , a taj amandman je predvideo da se uvede vlaški jezik. Bilo bi dobro, a vidim da službe funkcionišu, da se potraže stenogrami sa diskusije na tu temu kada su se mnogi poslanici utrkivali da napadnu taj amandman i čemu sada vlaški jezik. Neću da govorim koje su političke stranke govorile negativno o vlaškom jeziku, bilo je utrkivanja. Jezik i pismo. Trebalo je priznati postojanje vlaškog jezika, a argumentacija je bila, pa nije standardizovan, ali znao da ni romski nije standardizovan pa je opet ušao u tu povelju.
Prema tome, zamolio bih da o ovoj temi ne pričamo puno ovde i da ne budemo mnogo agresivni, jer pitanje je stvarno izuzetno osetljivo, izuzetno složeno. Ovde su izrečene neke poluistine, neke neistine. To se može dosta snažno odraziti na teren. Samo da kažem da DS nije u koaliciji sa Strankom Vlaha i Rumuna nego sa Vlaškom demokratskom strankom.
PREDSEDNIK: Izvolite po Poslovniku, narodni poslanik Miletić Mihajlović.
MILETIĆ MIHAJLOVIĆ: Zahvaljujem gospodine predsedniče....
Dakle, da se razumemo, mislim da u Srbiji nije bilo reči o tome da je neko prisiljavao Vlahe da se izjasne kao Srbi. Na poslednjem popisu 2002. godie komisije koje su vršile popis bile su adekvatnog nacionalnog sastava. U vlaškim selima išle su komisije Vlaha, Rumuna, Srba itd. Prema tome, svako je imao slobodu da se izjašnjava onako kako oseća.
Naravno da nije dobro da neko prisiljava da se neko izjašnjava ovako ili onako, ali isto tako se ne može prihvatiti ispiranje mozga Vlasima da su oni Rumuni, kada to nisu. Dakle, govorim ovo sa punm moralnim pravom, jer potičem iz takvog miljea i biološki pripadam tom entitetu. Naravno, zalažem se i za kulturu Vlaha i za negovanje tradicije, običaja, jezika itd. Naravno, ne možemo kroz ovo Vlahe izdvojiti i vratiti ih nazad. To treba podsticati na svojstven način i Vlasima treba dati svoje mesto pod suncem, ali isto tako ne sprečavati ih da budu ravnopravni građani ove Srbije, razume se rame uz rame Srbima. Uostalom, osećanje Vlaha jeste da pripadaju srpskoj državi, ako hoćete i srpskoj nacionalnosti. Tu nema neke razlike. Najmanje osećaju, kao većina, ne govorim o pojedinačnim slučajevima, da su Rumuni.
Mislim da bi država trebalo pitanje nacionalnih saveta konačno da reši.To što je urađeno sa nacionalnim savetima je veoma improvizovano i time je data mogućnost zloupotrebe. Nacionalni saveti su se samozvano konstituisali podsticani iz drugih centra moći i rade u korist tih centara moći, a najmanje rade za korist srpske države.
Živoslav Lazić, predsednik vlaškog nacionalnog saveta
ODGOVOR NA OSPORAVANJE POSTOJANJA VLAŠKE NACIONALNE MANJINE
Poštovani,
jezik mržnje, netrpeljivosti i poniženja prema pripadnicima nacionalnih manjina u Skupštini Srbije se nastavlja. Samo nekoliko dana od izricanja vrlo uvredljivih reči na račun Romske zajednice na red je došla i Vlaška zajednica. Uvredljivi, ponižavajući stavovi prema legalno izabranim predstavnicima vlaške zajednice kao i samog predsednika nacionalnog saveta Živoslava Lazića, izrečenim od poslanika SRS-a Aleksandra Vučića i poslanika SPS-a Miletića Mihajlovića i Ninoslava Dimitrijevića, nastavljeni su osporavanjem prava na postojanje vlaške nacionalne manjine. Optužbe na račun legalno izabranih lidera vlaške nacionalne manjine o tome da „idu na dalje rasparčavanje srpskog nacionalnog tkiva i uništavanje jedne grupacije kakvi su Vlasi, a vi znate šta nas sve čeka“ (A. Vučić). „Samozvane vođe koji previše vode računa o ljudskim pravima, više nego što i vodimo o sebi“ i uz pomoć „određenih centara moći van naše zemlje koji će iskoristiti ovo pitanje, položaj vlaškog identiteta , zloupotrebiti ga, a i u tom identitetu ima svakakvih ljudi koji će kao i neki u Srpskoj državi, za novac za ono što je korist pristati da se vlaški identitet identifikuje kao nacionalna manjina, kao Rumunija“. Ovo tumačimo kao otvoreni poziv na pogrom iz arsenala najcrnjeg fašizma. Ovakve optužbe i uvrede doživljavamo kao otvoreni poziv na linč legalno izabranih predstavnika nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine, političkih stranaka, istaknutih naučnih, kulturnih radnika i predstavnika nevladinih organizacija koje se bave problematikom očuvanja i afirmacije Vlaha u suživotu i bogatstvu različitosti sa svim narodima u državi Srbiji i Evropskoj Uniji. Za govornicom se iznose i optužbe na račun države Rumunije „koja ima ambicije prema ovom življu“ (M. Mihajlović), ali i na račun saveta Evrope. Napadnuti su i nacionalni saveti svih nacionalnih manjina u Srbiji koji su „podsticani od drugih centara moći i rade u korist tih centara moći, a ne u korist države Srbije“. Posebno ističemo da se sve ovo dešavalo uz neadekvatne ili nikakve reakcije narodnih poslanika. Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu uz komentar „da kolega Aleksandar Vučić moram reći po običaju malo preteruje“, registraciju nacionalnog saveta pravda činjenicom da je nacionalni savet vlaške nacionalne manjine bio „pred optuženjem Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Dobro smo proučili i naše šanse u tom eventualnom sporu i dobro smo proučili ceo predmet i želim da vam kažem, da nas Evropski sud za ljudska prava, šanse za Srbiju bi bile nula da se u tom sporu odbrani. Nismo imali izbora nego da ispoštujemo njihova prava i da registrujemo nacionalni savet“.
Zar je moguće da samo strah zbog suda u Strazburu i „nemanje izbora“ može dovesti do „ispoštovanja njihovih prava“, prava na registraciju vlaške nacionalne majine.
Zaprepašćeni smo ovakvim odnosom prema vlaškoj nacioalnoj manjini, njenom pravu na samoidentifikaciju i legalnom izboru svojih lidera. Očekujemo da se od ovakvih stavova, u najkraćem roku grade sve važne institucije, političke stranke i nevladine organizacije zajedničke nam države Srbije kao i da se jasno odrede prema kolektivnim i individualnim pravima vlaške nacionalne manjine. Stepen demokratičnosti jednog društva meri se odnosima prema manjinskim zajednicama.
Uveravamo Vas da su se Vlasi i pored u Srbiji poznate izreke „da se Vlasi ne dosete“ ipak dosetili svog identiteta i da će uvek poštujući i uvažavajući princip ravnopravnosti i bogatstva različitosti učiniti sve na njegovoj afirmaciji, koristeći za to sve legalne metode pred državnim i međunarodnim institucijama i organizacijama.
