Честиткурј тримјет сајтулуј носту ку нăдјежја кă йн скуртă врјемје ње апукăм дје лукру носту афар дјин тоатă сумња.
Ла тема ши дилема "матицй" дје мăј мултје орј помјењитје арунк ши јеу кйтјева анализе сă поткрепим ор сă ардјикăм мйњиљи дје ја ка дје о темă њеважњикă йн врјемја дје астăз ( пример Америка, Аустралија, Канада...).
Дакă Вăлахи сйнт Ромањ йн рйнд ку тоц Ромањи йн лумје; дакă Валахи сйнт ун рамăт йн лумје пје карје извоариљи историјештј пин тоатје периоадјиљи йј оквирисасă ка пје ун појм (поткрепйнд постојала лор ку садржајуриљи чје ље припăдуја); дакă вијаца Валахилор, ши астăз, сă манифестује йн токуриљи спонтањичје тот пăнă акума њескимбатје, рăмйндје "тема матицй Валахилор" ње привитă објективит ши купринсă дјин мăј мултје пăрц. Јеу тема аста ну аш скотјао афар дјин сфору јеј, ка кум о скот “политиканцй йнгрижац“ ор аутори прја "йндупљекац мйњи дарњикулуј" фăкйнд спонзорилор нума ажуторј адукйндо ње ши пунйндо дјин йнăинтје ка ун императив, ка пје о „нотă“. Алцй јар, мулцăминд дјезгропăтурилор „аље мăј фрађетје“ дјин партја „протагоњиштјилор дје астăз“, докăзује кă аич јерја „пустјетатје“ пăнă ну сă мутасă дјин Царă ши дјин Аустроугăрије Цăрјењи, Унгурјењи (Мунтјењи). Апукйнду ње йн орă кйтјодатă жукăм ши фăрă тобă, дакă је тоба "матица" ори. (Доказ- Урсу жоакă аузйнд тоба - ној штјим, ну жоакă дје драг.)
Дјестрăмăм о темă фăрă сă лом йн обзир тоатје факторуриљи релевантје дје кйнд сă пољимисă појму „Валах“ ши пăнă йн зй дје астăз.
Матица, ка структура политичaскă , дјинтрă ал куј сйн јешисă (тоц) Романи (дјин лумје) јерја Риму.
Ундје је Риму носту ал дје астăз? Ундје јерја матица а ноастă локатă пăнă йн Кристос ши йн ваку ал дјин йтйј, да йн ун континуитету латинитетулуј тот пăнă акумă. Сă лăсăм пје локу лор чјеркăриљи тоатје спорњичје карје ње ар адуча буквал ла о тјиорије лаикă кă Европа ну авја гйндач пăнă ну ажунсасă златица дје дјинколо дје балтă. Је нăрок марје кă биологија аша чјева нар констăтуја финкă тот биологу финд копил авја йн хербариуму луј гйндач ши гйндач, златиц ши златиц аич пољимитје дје кйнд је ши пиру пје пăмйнт.
Сă ње йнтрјебăм йнтйј карје је љимба изворњикă а Валахилор ши пје карје државă смăтрујим кă je „aja УНА“- матица љимбилор ши популацији романă йн Европă ор пје Балкан? Дје аич йнколо тотнату сă йш факă претпоставкиљи кум йј о вјења пје рйнд йн кап.
Сă лом ун пример конкретизйт, Дакија, ку тоатје трансформацијиљи јеј држевјештј- а куј јерја ја матицă дјинтиј?
„Дакија“ јерја матица Дачилор, йн партја лор, да йн партја ноастă јерјам ној романизац, Ромањ.
Дупă чје ста сă фије провинција Римљењилор, йн токурљи експанзији Римулуј йнкăтрă североисток лăрџинду сă, ажута ши милитар интеграцијиљи комшијилор, лунг тјимп љегатје дје Дач, ка сă йј придобйндјаскă ка савезничи. Је дје сигурат кă ши мăј амйнат, ажутурйндуса ку комшијиљи, Дакија йш допринуја цйњирји ши лăрџирји утицајулуј пи дје лăтурј.
О партје а путјери Римулуј јерја аич, пје Балкан. Тоц влăдари карје а цйнут организација провинцијилор „ стрйнс дје фуње” йн мйњиљи лор, авјау извоарă дје путјерје њепроцăњитă ши дјестулă богăцйје йнтодјеуна кйнд год ље трăбуја. Пинтру дје аја, пје Дечебал йл покорăштје „Риму алдјаич“ да ну аăла дјинколо дје Јадран. Финд сă йш потољаскă противничи "йнтро фугă", лăсйндул пје Дечебал йн нăдјежје кă Трајан дакă тунă дје јешит нумăј јасă, ши йнкорăжит дакă ор кум скапă йн Дакије пичору ну йј мăј калкă. Аколо Трајан ардјикасă нума стлпу ка сă арăтје путјерја чје о авја лăсйнд намештењич ши војскă сă пăстрјезă стањија ашјезатă дје ноу ши дупă аја пљекасă сă мăј ардјичје ун стлп аузйнд чје с'а йнтймплат йн Дакија. Дјиундје трăсасă лукрăторј ши војскă Трајан ка сă сă обрăчуњаскă ку протјивњњику Дечебал акума, дјадăоара, мулт мăј йнтăрит дјекйт дјинтйј? Тот ăла „ал дјаич Рим“ оргăнизăштје тоатје путјериљи дје освојиту Дакији ши дје романизацији јеј. Лу Трајан йј јерја стратегија сă сă испрăвјаскă трјаба аја дје врјема владавињи луј љегйнд цапăн Дакија дје Мезије. Поновјеск йнкă о датă : Дакија дје Мезије...дје институцијиљи йн Мезија.
Тоатје последицйљи политичјештј дјин врјемја владавињи Римљењилор , тоатје последицйљи чје јеша дјин врјемја владавињи рамăтјилор вјењитје, ка ши мутатуриљи лумји йн историје, стфорисă о мјестјекăтурă дје „нациј“ пистă тот.
Йн врјемја дје атунч врунулуј дјин бăтрњилор ај мјеј (дјај Воштји) йн територија Ад Аквасулуј, Шаркаменулуј, Гамзиградулуј, Виминациумулуј, Сирмиумулуј, Сингидунумулуј, Наисусулуј, Нео Плантулуј, Егетји ...- карје а фост матица лор?
Карје је матица Дачилор романештј (Ромањилор дăчјештј) да карје је матица јар йн врјемја аја а прецйлор ноштји йн Мезија, пје Балкану йнтрјег?
Вакуриљи вјењиторј ворбјеск дје йнăинтату Римулуј Источњик, ал Романији, ал Византији.
Карје јерја матица поданичилор Цăри (Ţara) дупă ану 1330. , карје је матица Ердељењилор йн врјемја аја, а Молдовјењилор, Буковињењилор… дјин партја алалтă, карје је матица Валахилор йн империја лу Душан ал Марје (Сйлњику), йн врјемја аја? (1330.) Гйндјицă вă биње, ну йм трјебје мије рăспунсу восту- већикă воуо вă трјебје.
Врјемја трјечје, лумја нăстăвјештје сă трăјаскă приморйтă сă сă прилагодјаскă, присйљитă сă сă миштје, сă сă мјестјечје ка ши сă сă мутје...
Уједињењија йн скуртă врјемје а Књежији ромйњештј, а дјин йнтйј, йн ану 1600. Карје је матица рамăтјилор „дје ноу адунатје“ йн Цара Ромйњаскă?
Мăј ла ормă, йн ваку ал дје 19, йнкă одатă сă уједињеск аље три пăрц йн Цара Ромйњаскă.
Карје а фост матица лор?
Йн партја аста рăмйнсасăм йн времја кйнд сă помјења Мезија. Мије мје називу ( нумиљи) "Мезија" = „Мјезу, мњезу" дјинаљес поетик. Сйнтјем аич дје вјечије, дји ла Римљењ авјем латинитету пје карје йл ардјикасăм цйнйндул пăнă йн зй дје астăз, дјин карје сă пољимисă тоатје "љимбиљи" вулгаро-латјињештј" аич љимба валахă, Ромйњи ку трјаба лор ардјикарă љимба ромйнă ла нивоу литерат, о љимбă прја бун примитă йн породица љимбилор, јараш, љимба ромйнă је йнцăсутă йн љимбиљи рамăтјилор окољњичје.
Је евидентал кă љимба ромйњаскă нăстăјештје пје тјимиу љимби вулгаро- лăтињештј дји ла ној трјекутје ши користјитје йн току романизацији Дачилор. Пистă спинăрљи бăтрњилор ај ноштји је ардјикат друму дјин Биљиград пăнă йн Кладова, поду пистă Дуњерје ши спроводјитă романизација Дачилор.
Сă ње арункăм йтро фугă йн вакуриљи вјењиторј кйнд ши православља, ка ши ћирилица пистă Мезија тјекусă йн Царă ка скрису йнтйј ал валах. О йнтрјебарје ујтатă:" Куј јерја Мезија матицă?“
Биње йнцăљес, Мезија на фост државă самосталњикă, ама Романиа (Византија) јерја. Куј је пје Балкан, йн Романиа, ор йн Мезија матицă-Књежија Ромйниа йн ану 1600?
Дјин Краљевина СХС јесасă Југославија ка о државă нуоуо. Су о капă сă гăсйсă јар Срби, Хрвацй ши Словенцй йнтрă о државă унитарă, ка кум сă љегасă: Молдова ку Валахиа ши Трансилваниа. Порњисă сă сă ардјичје ун нăрăштај ноу нумит дупă нумиљи држјеви “Југословењ“. (Љегăтура ворбилор јужни-Словени, фăкйндуш државă славă ку регијиљи трјекутје Србији дупă спарту Аустроугарији ши јешиту Турчији дјин Македонија. Карје државă а фост матица Југословењилор? Ундје сйнт акума Југословењи? Омăрйц? Пјердуц йн во епидемије њепојмитă? Ну, о партје дје Југословењ а фост подморйт сă йнтоаркă сă ла опредељењија мошилор путрјеж, о партје сă опредељисă дјин ноу да партја а мăј микă рăмйнсасă тарје дје кап боринду сă дје права ка сă рăмйндă престăвинд држава а њепостојитă фăр дје карје њич јел нар фи ка о љегăтурă а традицйјилор, крједјинцйлор ши културилор, традицијилор дивергјентје. Да сă ње лăсăм дје прпблему Југословењилор йн часу ăста. Примеру ăста йл лоасăм нума пинтру дје појму матицй карје йнтйј јерја -сă пјерду, дакă је пјердутă дар мăј постојештје кумва?.. Пје кйт самăнă да пје кум сă рăзликује йн нумиту уњилор ши алцйлор ка ши ундје тот сйнт йн тоатје коинциденцијиљи тоатје Валахи? Дар ау Валахи правă сă ајбје извору лор ши рăмйнсу лор ка самосвојњичји ор йн вакуриљи вјењиторј чињева тот јо йнвйра йн њискај држевурј дје ноу фăкутје сă ње фије матицă? Дар Валахи јерјау ши йн империја лу Душан рамăту државотворјеск йн Србије.
Мăј йнкуа, (Влад тот сă йнтрјеба докăњинд дупă ун рăспунс) дакă : Аустријанцй, Аустралијанцй, Кăнăдјенји, Швăјцарцй, Египћењи... (фије карје дјин јеј) процењештје кă арје дјестуље разлогурј (лингвистичјештј, политичјештј, културолођештј) - поатје сă йш стандардизује љимба.
Стандардизација љимби Аустријењилор (аша сă зйчјем, д. Влад) ну ар спровједјао "дјештјепцй" њемцăштј, нума ај аустријештј. Енглежилор пинтру стандардизација љимби лор ље а фост довољит спецификуму артикулацији (изговорулуј), дупă ворба „langue d’oc“ а лор, тот ка дјин йнăинтје скрисă фрăнцузăштје, ље преточисă йн енглезаскă. Аја јерја разлогу "нăрожилор" дје Енглеж, пје ал куј грб пăнă атунч скријасă : „Dieux est mon droit“- сă факă о љимбă ноуо. Е, акуша гйндјицă вă биње, кум ар фи јешит љимба ја сă ље о фи, йн вру ун случај кумватар, фăкуто Франкофиљи ор Фрăнцужи?
Влад мăј йнтрјебă ши дје стандардизацији љимби египћење. Египћењи а авут љимба лор стăндăрдизйтă скрисă ку хијероглифје. Љимба лор је лăсатă да је лоатă љимба Арапилор, финкă утицају Арапилор йн врјемја аја јерја доминант йн Европа, Азија ши Африка Медитеранă. Кум ар фи ши ку љимба а ноастă, чје о рăмйндја дје ној кйнд о фи ши партја заинтересйтă атйт дје путјерњикă –рăминдје сă вједјем.
О анегдотă а лу Мића ал Матји ла свршиту теми:
-Чје гйндјештј кйнд ар фи "хх" ка Швајцарска?
-Ар фи мăј биње кă ну ар трјебја њима сă ње трагă ку сйла сă фим „Швајцарц“.
(Мића је йнсурат ку "ххмйнкă" ши виње ворба дупă изрека србјаскă „одакле ти је жена- одатле си и ти“).
