Буковска је село новијег постанка и прв пут се помиње као насељено место 1818. године. Развила се из салаша суседних села и помиње се час као Буково а час као Буковска. Лежи у долинама потока и разбијена је на котуне: Сат, Ваља Маре, Топанаска, Ђалу ал Маре и Понор. У њима је највише пресељено влашких сточарских фамилија из блиског села Нереснице. Милошоњи, Стефаноњи, Пејоњи, Филипоњи, Јаношоњи и Кокорескоњи (сви славе Св. Николу) пресељени су на салаше још почетком XIX века. И Новакоњи, Кришани и Каталани (сви славе Св. Јована) такође су прешли на салаше из Нереснице. Лацкоњи, Лазароњи, Предоњи и Видулевићи (славе Петковицу) једна су фамилија са Булатоњима у Нересници, а у Буковску су прешли на салаше. Журкоњи (славе Св. Јована) досељени су из хомоњског села Лазнице а старином су из Алмаша. Карабаши, Бузејоњи и Јапуроњи (славе Велику Госпојину) прешли су на салаше из суседног села Нереснице као Брандушани-Зарићи (славе Малу Госпојину). Њамцоњи (славе Св. Алимпија) и Шаркоњи (славе Св. Алимпија) старином су из Аламаша. Кривељани (славе Св. Аранђела) су из села Кривеља у Црној Реци, а Бојескоњи (славе Петковицу) досељени су почетком XIX века такође из Црне Реке, из села Шарбановца. Рашићи (славе Петковицу) су Цигани - ковачи, досељени из Ресаве а Стојимировићи (славе Св. Ђурђа) досељени су из села Макца око 1885. године од тамошњих Косоваца.
ИЗВОР:
Антоније Лазић, НАСЕЉАВАЊЕ И РАЗВИТАК НАСЕЉА У СРЕДЊЕМ И ГОРЊЕМ ПЕКУ
Гласник Српског географског друштва, 25, Београд, 1939
[Испис: Драгиња Јовановић, секретар пројекта „Становништво Карпатске Србије“
Аутор пројекта: Паун Ес Дурлић, кустос етнолог Музеја у Мајданпеку]
