СЕНА лежи у клисури Пековој као и Турија и насељена је претежно влашким живљем. Нема трагова да је на том месту било какво старо насеље. Сена је основана почетком XIX века досељеницима из Крајине. Најстарија и највећа фамилија су Бибароњи (славе Св. Трифуна); њихови преци су дошли из Крајине почетком XIX века Цероњи (славе Петковицу) досељени су из Алмаша у Банату. Марињешће (славе Св. Николу) пресељени су из звишког села Волује. Влађоњи и Васоњи (славе Св. Николу) пресељени су такође из неког звишког села. Мутуљешће (славе Св. Николу и Св. Трифуа) пресељени су из села Дебелог Луга код Мајдан-Пека. Мејешће (славе Св. Николу дошли су из млавског села Аљидова. Рајићи (славе Св. Јована) такође су Власи, пресељени из суседногсела Љешнице око 1865. године; старином су из хомољског села Осанице. Марковићи (славе Св. Ђурђа) су Власи из суседног села Турије; пресељени су у Сену око 1890. год. Адамовићи (славе Св. Аранђела) пресељени су у Сену из блиског села Мустапића око 1895. године. Грујићи (славе Св. Аранђела) су влашки досељеници из млавског села Манастирице; њихови преци дошли су око 1875. године. Лукићи (славе Св. Аранђела) и Ђурићи (славе Ђурђиц) су српске породице из блиског села Мишљеновца; њихови су се преци преселили око 1870. године.
ТУРИЈА је, као Ракова Бара постала расељавањем старог села Дајше које је било насељено Косовцима. Из Дајше су прешли Срејићи (славе Ђурђев-дан), Пајкићи и Дагићи (славе Ђурђев-дан), Поповићи (славе Св. Николу), Блкићи (славе Видов-дан) Војиновићи и Ристићи (славе Св. Николу), Величкови-Томоњи (славе Св. Ђурђа) и Пероњи (славе Св. Николу); сви су пореклом Косовци. Рогићи-Јовановићи (славе Св. Николу) такође су Срби, а овде су дошли као механџије из Великог Градишта 1905. године; они су старином из српске Пожежене на Дунаву. Трујићи (славе Петковицу) најстарија су влашка породица у Турији. Њихов предак Новак доселио се са братом Ђорђем у првој половини XVIII века у данашњу Турију и затекао 10 кућа Косоваца Велића и Срејића; његов брат Ђорђе отселио се у блиско село Каону. Велоњи-Благојањи, Луцоњи и Гајићи (славе Св. Алимпија) једна су фамилија; њихови су се преци доселили из Алмаша у Банату као влашки сточари. Думитрешће и Паунецоњи (славе Св. Николу) такође су влашки сточари, досељени из Баната. И Крачунови (славе Петковицу) су Власи, досељени почетком XIX века из Крајине. Томићи (славе Ђурђиц) досељени су из блиског села Душманића средином XIX века.
СРПЦИ су данас село са влашким живљем, али његово име показује да су га основали Срби. По предању село је било расељено и обновио га је почетком XVIII века Стеван Косовљанин који се доселио из села Божевца. То је предак данашњих Павоња (славе Св. Николу) који су се порумунили међу влашким живљем. Преци Ангелоња (славе Св. Николу) су влашки сточари а дошли су у исто доба из села Бискупља, у близини В. Градишта. Вушоњи (славе Петковицу) су Царани, досељени из Румуније. Костићи (славе Св Николу) су Власи из блиског села Мустапића; њихови су преци досељени крајем XVIII века. Из Чиклове у Банату призетио се у кућу Радула Мартиновића-Ангелоња Јон Њамц и узео њихову славу Св. Николу; тако се и ова породица сада зове Ангелоњи. Бировешће (славе Петковицу) су Власи, досељени из млавског села Манастирице. Мозгови (слеве Св. Николу) су из села Мозгова код Алексинца. Они су иста фамилија са Благојоњима у блиском селу Љешници; има их јоши у Жабарима у Морави. Пешоњи (славе Св. Јована) су из села Врањева у Морави.
ИЗВОР:
Антоније Лазић, НАСЕЉАВАЊЕ И РАЗВИТАК НАСЕЉА У СРЕДЊЕМ И ГОРЊЕМ ПЕКУ
Гласник Српског географског друштва, 25, Београд, 1939
[Испис: Драгиња Јовановић, секретар пројекта „Становништво Карпатске Србије“
Аутор пројекта: Паун Ес Дурлић, кустос етнолог Музеја у Мајданпеку]
