ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: ДУБОКА (ЗВИЖД)

[Paun]

ЋИРИЛИЦА:

ДУБОКА је ... најкарактеристичније село [звишке] области. Котуни овог село заузимају знатан део области око средњег Пека и неки су се толико развили да су постали права села и одвојили се у засебне општине. Али ипак средишни део села, Сат, остао је главни део насеља и развио се у мало привредно средиште за његове котуне. У Сату нема више скоро ниједне старије сточарске породице, нарочито влашке, већ су само новодосељене српске породице из блиских земљорадничких области, затим, трговци, занатлије и механџије који се такође више баве земљорадњом него трговином и занатима. Живановићи су досељени из Куле у Млави, Стевићи (славе Аћима и Ану) из звишког села Мишљеновца, Илићи (славе Св. Митров-дан) из Касидола, а Нешићи (славе Ђурђиц) из Шапина. Радовановићи (славе Св. Стевана) су из Поникве, Миленковићи (славе Св. Јована) из Великог Градишта, Кузмановићи (славе Св. Враче) из села Браничева и Кокорићи из Манастирице. Стојковићи, ковачи, (славе Петковицу) су такође из Манастирице, Здравковићи (славе Св. Николу) су из Царевца. Живковићи (славе Часне Вериге) су из Куле у Млави и Петровићи (славе Св. Ђурђица) из Касидола. Станојевићи (славе Петковицу) су из Брњице, Перићи из Клења, а Марковићи (славе Ђурђиц) из Бара. Живковићи су из Шапина а Петруци (славе Петковицу) су Власи сточари сишли у Сат са котуна Раденке. Стојадиновићи (славе Св. Николу ) су из Касидола, а Васићи из Царевца. Миладиновићи (славе Св. Филипа) су из Куле у Млави, Војиновићи (славе Петковицу) из Забреге а Стефановићи (славе Св. Аранђела) из вароши Лесковца.

Раденка је највећи котун села Дубоке од које су се развили ови котуни: Понор, Горња и Доња Кључата, Дерезна, Вукосава и Горња и Доња Раденка. Раденка се у недавној прошлости издвојила у засебно село и општину. У Раденку су први дошли преци Панћикоња. Они су пореклом из околине Призрена и овде су се претопили у Влахе. Успомена о њиховом српском пореклу врло је жива а поред тога задржали су и своју стару славу Видов-дан. Остале породице у Горњој и Доњој Раденки и Дерезни влашког су порекла, и то досељене поглавито из Алмаша у Банату. То су: Петковићи, Зарићи, Крецоњи, Лазићи, Бировеску и Милошењи (сви славе Петковицу). Прокани-Стојановићи (славе Митров-дан) пореклом су такође из Алмаша, док су преци Јорданаца (славе Св. Николу) досељени из Крајине. Стојкани (славе Св. Аранђела) и Ћите-Бумбеши (славе Св. Николу) такође су влашког порекла а досељени из Баната. Горња и Доња Кључата насељена је влашким сточарима из Алмаша. Ту су фамилиј: Пјештиши и Бабеони (славе Св. Аранђела), Шимпоњери (славе Св. Алимпија) и Бешињоњи (славе Св. Николу). У котуну Понору Босиоковићи и Шојани (славе Видов-дан) су српском порекла и њихови преци дошли су давно с Косова. Ружани (славе Петковицу), Цукани-Дрегићи (славе Петковицу), Кршијани (славе Св. Аранђела) и Туркуљи - Дамјановићи (славе Св. Николу) пореклом су Власи из Алмаша. Бузеу (славе Петковицу) су пресељени из звишког села Буковске. Вукосава је такође котун Раденке и по имену се види да ус је основали Срби, али је сада на сељена влашким, сточарским становништвом. Михајловићи, Лушафори и Трејкићи (сви славе Св. Аранђела) пореклом су из Алмаша у Банату. Керчу и Рајкићи (славе Петковицу) су такође пореклом из Алмаша, док су преци Пљештинара (славе Св. Николу) досељени из Крајине. Камењани (славе Петковицу) су из звишког села Каоне, а Кобиљани (славе Петковицу) из Кобиља код Пожаревца. Забаре је котун села Дубоке и насељен поглавито Косовцима. Ту су породице: Рајићи, Дрикићи, Пајићи, Грујићи, Молошоњи и Шојани (сви славе Видов-дан). Ове су се породице претопиле у Влахе, али се успомена на њихово порекло очувала не само у српском имену котуна, већ код ових породица живи и предање да су њихови преци дошли давно с Косова. У Забару има још неколико породица влашког порекла досељених из Алмаша.

И Ваља Репиће је котун села Дубоке; он се развио пресељавањем из осталих котуна и досељавањем неких земњорадничких фамилија из Стига. Будимировићи, Александровићи и Шојани (сви славе Видов-дан) су Косовци, пресељени из Забара и других дубочких котуна. Николићи (славе Св. Алимпија) су пресељени из Дебелог Луга код Мајдан-Пека, а Живановићи (славе Св. Ђурђица) су из Касидола. Јовићи су из села Црнића код Пожаревца а Журжоњи су Власи, пресељени такође са неког котуна. Ваља Маре је велики котун Дубоке, насељен влашким сточарима из Алмаша. То су породице: Бешинуњи (славе Св. Николу), Белани-Заравоњи, Томићи, Голубоњи, Мијуцоњи (славе Петковицу), затим Бировеску (славе Петковицу) и Бумбеши (славе Св. Николу). Горња и Доња Шевица је после Раденке највећи котун Дубоке и тежи да се издвоји у засебно село и општину. Насељена је поглавито влашким сточарским породицама из Алмаша у Банату. Најмногобројнија је породица Кржани, која броји преко сто домова. Пореклом су из Алмаша и сви славе Митров-дан. Има их под разним именима, као: Богдановићи, Макуљевићи, Јаношевићи, Србуљи, Драгићи, Станимировићи, Рајићи, Зарвићи, Флорићи, Дрегићи, Талпеши и Јакоби, али највећи број домова, преко 70, зову се Кржани. Из Алмаша су још и Беженари (славе Велику Гспојину), Матејићи-Пасуји (славе Малу Госпојину) и Борђелани, Стаменковићи, Журкићи и Бировеску (сви славе Петковицу). Из Алмаша су и Зарићи (славе Петковицу) и Бумбеши (славе Св. Николу). Јордакешће (славе Св. Николу) је велика фамилија и њихови преци дошли су из Крајине. Мартиновићи (славе Св. Аранђела), Марјеци (славе Св. Алимпија), Винуљевићи (славе Св Николу), Кришани-Винуљешће (славе Св. Аранђела), Припика (славе Св. Јована), Симеоновићи (славе Св. Јована), Андрејићи (славе Св. Јована), Бумбеши-Фугаши (славе Св. Николу), Убавкићи (славе Св.алимпија), Војкићи (славе Св. Алимпија), Бабеји (славе Св. Николу), Рошкићи (славе Св. Јована), Крачуни (славе Св. Аранђела), Пеливани (славе Св. Аранђела), Голубовићи (славе Св. Аранђела), Бургијоњи-Драгоји (славе Св. Аранђела) и Пјештиши (славе Св. Аранђела) не знају одакле су дошли њихови преци.      

ИЗВОР:
Антоније Лазић, НАСЕЉАВАЊЕ И РАЗВИТАК НАСЕЉА У СРЕДЊЕМ И ГОРЊЕМ ПЕКУ
Гласник Српског географског друштва, 25, Београд, 1939
[Испис: Драгиња Јовановић, секретар пројекта ,,Становништво Карпатске Србије"
Аутор пројекта: Паун Ес Дурлић, кустос етнолог Музеја у Мајданпеку]  

LATINICA:

DUBOKA je ... najkarakterističnije selo [zviške] oblasti. Kotuni ovog sela zauzimaju znatan deo oblasti oko srednjeg Peka i neki su se toliko razvili da su postali prava sela i odvojili se u zasebne opštine. Ali ipak središni deo sela, Sat, ostao je glavni deo naselja i razvio se u malo privredno središte za njegove kotune. U Satu nema više skoro nijedne starije stočarske porodice, naročito vlaške, već su samo novodoseljene srpske porodice iz bliskih zemljoradničkih oblasti, zatim, trgovci, zanatlije i mehandžije koji se takođe više bave zemljoradnjom nego trgovinom i zanatima. Živanovići su doseljeni iz Kule u Mlavi, Stevići (slave Aćima i Anu) iz zviškog sela Mišljenovca, Ilići (slave Sv. Mitrov-dan) iz Kasidola, a Nešići (slave Đurđic) iz Šapina. Radovanovići (slave Sv. Stevana) su iz Ponikve, Milenkovići (slave Sv. Jovana) iz Velikog Gradišta, Kuzmanovići (slave Sv. Vrače) iz sela Braničeva i Kokorići iz Manastirice. Stojkovići, kovači, (slave Petkovicu) su takođe iz Mnastirice, Zdravkovići (slave Sv. Nikolu) su iz Carevca. Živkovići (slave Časne Verige) su iz Kule u Mlavi i Petrovići (slave Sv. Đurđica) iz Kasidola. Stanojevići (slave Petkovicu) su iz Brnjice, Perići iz Klenja, a Markovići (slave Đurđic) iz Bara. Živkovići su iz Šapina a Petruci (slave Petkovicu) su Vlasi stočari sišli u Sat sa kotuna Radenke. Stojadinovići (slave Sv. Nikolu ) su iz Kasidola, a Vasići iz Carevca. Miladinovići (slave Sv. Filipa) su iz Kule u Mlavi, Vojinovići (slave Petkovicu) iz Zabrege a Stefanovići (slave Sv. Aranđela) iz varoši Leskovca.

Radenka je najveći kotun sela Duboke od koje su se razvili ovi kotuni: Ponor, Gornja i Donja Ključata, Derezna, Vukosava i Gornja i Donja Radenka. Radenka se u nedavnoj prošlosti izdvojila u zasebno selo i opštinu. U Radenku su prvi došli preci Panćikonja. Oni su poreklom iz okoline Prizrena i ovde su se pretopili u Vlahe. Uspomena o njihovom srpskom poreklu vrlo je živa a pored toga zadržali su i svoju staru slavu Vidov-dan. Ostale porodice u Gornjoj i Donjoj Radenki i Derezni vlaškog su porekla, i to doseljene poglavito iz Almaša u Banatu. To su: Petkovići, Zarići, Kreconji, Lazići, Birovesku i Milošenji (svi slave Petkovicu). Prokani-Stojanovići (slave Mitrov-dan) poreklom su takođe iz Almaša, dok su preci Jordanaca (slave Sv. Nikolu) doseljeni iz Krajine. Stojkani (slave Sv. Aranđela) i Ćite-Bumbeši (slave Sv. Nikolu) takođe su vlaškog porekla a doseljeni iz Banata. Gornja i Donja Ključata naseljena je vlaškim stočarima iz Almaša. Tu su familij: Pještiši i Babeoni (slave Sv. Aranđela), Šimponjeri (slave Sv. Alimpija) i Bešinjonji (slave Sv. Nikolu). U kotunu Ponoru Bosiokovići i Šojani (slave Vidov-dan) su srpskom porekla i njihovi preci došli su davno s Kosova. Ružani (slave Petkovicu), Cukani-Dregići (slave Petkovicu), Kršijani (slave Sv. Aranđela) i Turkulji - Damjanovići (slave Sv. Nikolu) poreklom su Vlasi iz Almaša. Buzeu (slave Petkovicu) su preseljeni iz zviškog sela Bukovske. Vukosava je takođe kotun Radenke i po imenu se vidi da us je osnovali srbi, ali je sada na seljena vlaškim, stočarskim stanovništvom. Mihajlovići, Lušafori i Trejkići (svi slave Sv. Aranđela) poreklom su iz Almaša u Banatu. Kerču i Rajkići (slave Petkovicu) su takođe poreklom iz Almaša, dok su preci Plještinara (slave Sv. Nikolu) doseljeni iz Krajine. Kamenjani (slave Petkovicu) su iz zviškog sela Kaone, a Kobiljani (slave Petkovicu) iz Kobilja kod Požarevca. Zabare je kotun sela Duboke i naseljen poglavito Kosovcima. Tu su porodice: Rajići, Drikići, Pajići, Grujići, Mološonji Šojani (svi slave Vidov-dan). Ove su se porodice pretopile u Vlahe, ali se uspomena na njihovo poreklo očuvala ne samo u srpsom imenu kotuna, već kod ovih porodica živi i predanje da su njihovi preci došli davno s Kosova. U Zabaru ima još nekoliko porodica vlaškog porekla doseljenih iz Almaša.

I Valja Repiđe je kotun sela Duboke; on se razvio preseljavanjem iz ostalih kotuna i doseljavanjem nekih zemnjoradničkih familija iz Stiga. Budimirovići, Aleksandrovići i Šojani (svi slave Vidov-dan) su Kosovci, preseljeni iz Zabara i drugih dubočkih kotuna. Nikolići (slave Sv. Alimpija) su preseljeni iz Debelog Luga kod Majdan-Peka, a Živanovići (slave Sv. Đurđica) su iz Kasidola. Jovići su iz sela Crnića kod Požarevca a Žuržonji su Vlasi, preseljeni takođe sa nekog kotuna. Valja Mare je veliki kotun duboke, naseljen vlaškim stočarima iz Almaša. To su porodice: Bešinunji (slave Sv. Nikolu), Belani-Zarvonji, Tomići, Golubonji, Mijuconji (slave Petkovicu), zatim Birovesku (slave Petkovicu) i Bumbeši (slave Sv. Nikolu). Gornja i Donja Ševica je posle Radenke najveći kotun Duboke i teži da se izdvoji u zasebno selo i opštinu. Naseljena je poglavito vlaškim stočarskim porodicama iz Almaša u Banatu. Najmnogobrojnija je porodica Kržani, koja broji preko sto domova. Poreklom su iz Almaša i svi slave Mitrov-dan. Ima ih pod raznim imenima, kao: Bogdanovići, Makuljevići, Janoševići, Srbulji, Dragići, Stanimirovići, rajići, Zarvići, Florići, Dregići, Talpeši i Jakobi, ali najveći broj domova, preko 70, zovu se Kržani. Iz Almaša su oš i Beženari (slave Veliku Gspojinu), Matejići-Pasuji (slave Malu Gospojinu) i Borđelani, Stamenkovići, Žurkići i Birovesku (svi slave Petkovicu). Iz Almaša su i Zarići (slave Petkovicu) i Bumbeši (slave Sv. Nikolu). Jordakešće (slave Sv. Nikolu) je velika familija i njihovi preci došli su iz Krajine. Martinovići (slave Sv. Aranđela), Marjeci (slave Sv. Alimpija), Vinuljevići (slave Sv Nikolu), Krišani-Vinulješće (slave Sv. Aranđela), Pripika (slave Sv. Jovana), Simeonovići (slave Sv. Jovana), Andrejići (slave Sv. Jovana), Bumbeši-Fugaši (slave Sv. Nikolu), Ubavkići (slave Sv.alimpija), Vojkići (slave Sv. Alimpija), Babeji (slave Sv. Nikolu), Roškići (slave Sv. Jovana), Kračuni (slave Sv. Aranđela) , Pelivani (slave Sv. Aranđela), Golubovići (slave Sv. Aranđela), Burgijonji-Dragoji (slave Sv. Aranđela) i Pještiši (slave Sv. Aranđela) ne znaju odakle su došli njihovi preci.      

IZVOR:
Antonije Lazić, NASELJAVANJE I RAZVITAK NASELJA U SREDNJEM I GORNJEM PEKU, Glasnik Srpskog geografskog društva, 25, Beograd, 1939