ЗАПИСИ О ВЛАШКОМ НАРОДНОМ КАЛЕНДАРУ ИЗ ВОЛУЈЕ КОД КУЧЕВА

[Paun]

ГОДИШЊИ ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА У ВОЛУЈИ
Записала 2002. године као сарадник Музеја у Мајданпеку
Гордана Марковић (1952) из Волује

             
             
              Iginatu (Игњатијев дан)
              То је дан на крају божичног поста, пада 2. јануара.
              Тог дана је свињокољ, припрема за велики празник. У слободном времену се не ради ништа, никакви послови, јер се сматра да ко ради на тај дан, биће непожељан свима и свако ће га мрзети.
              На један до два дана после Игњата почињу Joĭmariśi - Жојмариши. У Волуји су се људи мање маскирали јер је село раштркано, али их је више било у суседним селима, Дубокој и Нересници.
              Са Жојмаришима су плашили женску децу, да им скрате игру и уче што пре да преду вуну, плашећи их да ко нема одређену количину предива Жојмариши ће им изгорити руке и остаће без њих (Жојмариши су носили упаљену посуду са катраном за ту сврху, па и на дан Ажуна, последње вече).
             
              Aźunu (Бадњи дан)
              Aźunu је дан пред Божић.
              Неки на тај дан једу само печене бундеве, орахе, мед, коцке шећера и пију кувано вино и кувану ракију.
              Врши се велико спремање куће. У кућу се уноси слама која се простире по поду и под сто.
              Спрема се посни ручак, који се намењује живима за здравље, а мртвима за душу. Од пића намењује се кувано вино и кувана ракија. Печена бундева се даје и стоци.
              Цела породица у срећи ишчекује сутрашњи дан.
              Тога дана забрањено је тући децу, јер се сматра да ће на руци којом се туку деца изаћи чиреви.
             
              Craśunu (Божић)
              После поноћи започиње пуцање из ватреног оружја, канти напуњеним карабитом, а данас најчешће петардама.
              Док жене припремају доручак (обавезан је качамак и домаће кобасице), домаћини напољу пуцају и санкају се са децом (излази цео комшилук на санкање).
              Деца се играју у слами , која се три дана не износи из куће, а за то време се кућа не мете.
              Тога дана се спрема пуно слаткиша и све време се само једе и пије.
              Пре подне, између доручка и ручка, домаћице одлазе на гробље. Пале свеће и намењују храну мртвима.
              По повратку са гробља, завршава се ручак и руча се.
              После ручка одлази се у посету рођацима. Не ваља да се спава  јер ће се током целе године бити дремљив.
              Води се рачуна да на пању за цепање дрва не остане трешчица, јер ако је неко украде, изгубиће се род у пољу, односно неће родити њиве.
              Други дан се одмара и иде у госте.
              Трећи дан је слава Свети Степан, ко слави наставља са слављем, а остали износе сламу из куће на место одакле је узео.
             
              Marţ šî juoĭ dupa Сraśun
              (Уторак и четвртак после Божића)
              Светкује се, и ништа, баш ништа се не ради, због несвестице, болова у глави и живчаних напада.
             
              Sînvasîĭ (Св. Василије, Нова Година)
              Одувек су наши стари више уважавали ову Нову годину, и говорили да је прошла српска, а ова наша.
              Раније се славило са игранком или седељком. Најчешће се ипак славило са седељком, уз кувано вино, кувану ракију, куван кукуруз и занимљиве игре (гледање судбине).
              На седељке је долазио велики број момака и девојака који су се окупљали око великог стола. На столу је домаћин изврнуо велики број празних чинија и испод сваке ставио неки предмет. Огледало је представљао лепог момка или девојку, вуна-богатог фармера, прстен-великог господина, земља-богатство, чешаљ-зубатог, угаљ-црног итд. Сви су се забављали подижући по једну чинију. Играло се и певало до пред зору.
             
              Postu cruśi
              У народу се каже ,,stă cruśa pe apă", највероватније због јаког мраза.
              Овај дан се пости, светкује и не ради ништа.
             
              Boćadza (Богојављење)
              Дан пред Свети Јован, чита се водица у цркву. Један од комшија доноси водицу и подели је комшилуку (водица је добра за децу када су болесна и за стоку).Овог дана се не ради ништа, сем што се пре подне, поспрема цела кућа, опере постељина и гардероба.
             
              Svići Ĭovanu (Свети Јован)
              То је крсна слава, а светкује се и због воде да се не би неко удавио.
              За сваку славу, пре подне се спрема прескура, округли колач украшен кукастим крстом. Прескура се ставља на торбу на коју се ставља сито са мало кукуруза, пшенице, пасуља, кромпира и намени се слави. До поднева се иде на гробље.
              Поподне се сече украшени славски колач. Секу га домаћин и први мушки гост. Пољубе колач и унакрст сипају црвено вино и одржи здравица за родно поље и здравље људи и стоке, попије се по једна чаша и послужи жито које се шаље у круг другим гостима. Након тога служи се храна.
              Раније је домаћин клечао поред прескуре, љубио је њу и земљу, молећи се за здравље своје породице, својих гостију, стоке и за родна поља.
             
              Svići Saua (Свети Сава)
              Наши стари су знали да Свети Сава потиче из доба првих писмених људи,и да је његово име везано за школство. Говорило се да ко нема ђаке не светкује, јер је то шолска слава – само за ђаке.
              Тог дана кува се жито и шећер, данас се праве житне торте, за децу која су ђаци, а када заврше шолу престаје се са слављењем ове славе.
             
             
              Veriga dîn tîń (Вериге)
              Sîmpĭetru dă ĭarnă (Зимски Петровдан)
              Ова два дана се светкују.
             
              Triracu (Три јерарха)
              То је мајсторска слава и славе је само мајстори.
             
              Svići Trifu (Свети Трифун)
              Ову славу врло ретко ко слави у Волуји.
             
              Sreteńe (Сретење)
              По старом веровању на овај дан срећу се зима и лето. Ако је сунце, још 6 недеља траје зима, а ако је облачно почиње пролеће, мада је то скоро немогуће. ретење увек пада 15. фебрура, па зима још дуго траје.
              Сматра се да ако се медвед пробуди из зимског сна и види своју сенку, онда почиње пролеће.
             
              Zîpostîtu (Задушнице)
              Овог дана се намењују пихтије. Свако домаћинство има за ручак пихтије и намењује се и живима и мртвима. Сутрашњи дан је већ субота.
             
              Zîpostîtu dă carńe (Месне покладе)
              У недељу се спремају месне покладе, све од меса и месних прерађевина као и печена свињска ребра и трпеза се нањује мртвима и живима. И увече се пали ватра али само од шаше што се чистило код стоке. Баци се у њу тамњан и намени се.
              Те недеље до белих поклада искључиво је добро наменити само бело, нпр. сир, јаја, пиринач.
              Ове недеље дају се и луксузне помане, такође све од белих производа.
             
               Zîpostîtu dă plaśinţ (Беле покладе)
              Пада следеће недеље, односно на почетку ускршњег поста. На тај дан се праве искључиво plaśinţ, разне гибанице са сиром и јајима, кува се пиринач са млеком, чисти се око стоке јер следеће недеље су Тодоровци (Sîmtuađiri), када неваља ништа да се ради око стоке и не крпи се мушка гардероба.
              Понедељак  је почетак поста. Све што је остало од вечере очисти се, поспреми се и оперу се судови да остану потпуно ,,посни".
              Уторак,   оперу се у цеђ судови, да би се почело посно кување све до ускрса.
              Од овог дана узме се црвени конац на руку и држи се све до пролећа, док не процвета глог и стави се на бели цвет. добро је за здравље и да жене имају леп тен лица током целе године.
              Од крпе којом се прало посуђе, чува се део све до благовести и цвети, када се пали. Са упаљеном крпом иде се око куће, око укућана – око ногу, руку и главе, да их неби ујела змија.
              Овај дан се светкује.
              Од понедељка, почетка поста не ради се девет дана (вечери), због тодороваца (sîmtuađiri).
              Среда - Joĭa ĭepi,  светкују они који имају коње и крупну стоку.
              Четвртак,  ради се само до предвечерја.
              Петак – Vińiŕa buĭedzîlor,  тог дана жене ваде корење коприве и њоме перу косу. Дан се светкује али није обавезно.
              Субота,  овај дан се светкује и главни је за тодоровце и зове се sîmtuađirlji mare.
              Недеља  се такође светкује.
              Понедељак, радни је дан само до поподнева.
              Уторак – Marca încuńată, нерадан је дан и вади се кукурек и премешта се у башту.
              Среда, на тај дан се праве 9 turc, или се свакога дана прави по једна. Намењују се  и предају преко прозора другој особи. Сваком sîmtuađiru се намењује по једна.
              Турта (проја) се прави од кукурузног брашна, а посебно се намени 9 кукуруза за коње да имају зоб. Даје се и десети(?) за ћопаве и ћораве који нису могли отићи јуче, него чак данас.
              Проје и кукуруз се намењују тодоровцима да би укућани остали сви здрави.
             
              Sîmţî (Младенци)
              Овог дане се праве хлебови по којима се цевчицама од зове шарају кругови. Овако шарено припремљени хлебови се пеку и намењују са посном храном и живима и мртвима.
              Крпом којом се бришу судови задими се кућа и око куће, и ложи се ватра у дворишту због змија.
             
              Blîgoveşćana (Благовести)
              Светкује се, такође се кућа дими упаљеном крпом, око куће и укућани, спрема се посан ручак који се намењује.
              Дими се и око стоке и ложи се ватра непоље да се дими цео дан.
             
              Fluriĭľi (Цвети)
              Светкује се цео дан и исто се крпом дими кућа, стаја и све око куће. Ложи се ватра да дими цео дан.
              Спрема се посан ручак.
             
              Mĭercurĭa şîbiĭaľelor (,,Шибљина среда")
              На гробљу се увече ложи ватра од лесковог прућа. Спремају се посна јела, месе се кајзерице (colaśi), слатке и слане, а од пића се припрема вино и ракија.
              Увече, након заласка сунца, свака породица на гробљу простре чаршаф на који се постави припремљена храна и пиће и унакрст се поређа лесково пруће.
              Прво се окади гроб и постављена храна, па се ложи ватра. Ватра се намењује мртвима, месецу, сунцу, данима у недељи (... што деле тамо да праведно поделе), богу, његовој мајци, оцу и на крају онима којима је жао што немају, а желели би друштво покојника.
              На гробљу се кука за покојником.
              Вечера се у мрак, а затим се покупи остатак хране и полази кући.
             
              Joĭ maŕi (Велики четвртак)
              На овај дан се ујутро, у свануће ложи ватра кући. Половина ватре се намењује живима за добро здравље, а друга мртвима. Поред ватре намењују се и посни колачи.
              Ватра се пали сваке године и уколико се некад прескочи престаје се са паљењем.
              На овај дан се раде све врсте послова.
             
              Vińirĭa uaulor (Велики петак)
              Пре подне се ради сваки посао, а поподне се фарбају јаја.
              Прво се офарбају црвена јаја, а затим остала (по обичају деца краду по једно црвено јаје).
              Ове седмице (од суботе до суботе), циганке из Бродице са женском децом обилазе куће и траже јаја, а за узврат певају лазарку влашку, а девојчице играју. Певају песму:
             
              Juacă Ĭana cu Stoĭana,
              Lazîra, Lazîra,
              cî Lazar să mîńiĭat
              c-aśerut da nu-ĭa dat
              uou dă raţă înconđiĭat.
              Şî Lazîr sa mîńiĭat
              şî capîrľi şî uoĭľi a luvat
              şî sa dus la dîrîmat.
             
              Paşćiľi (Ускрс)
              По обичају, рано ујутро се прво унесе paşću  – комад земље, по могућству са белим радама (paşćeľe). Комад се одломи и стави иза врата.
              Неко од укућана унесе коприву, протрља је међу дланове и ољушти пола црвеног јајета и припреми чашу црвеног вина.
              Славље почиње тако што се најстарији у кући попне на paşću, прекрсти се и каже: pră mulţ ań cu sînataće să luvăm paşćiľi în paśe.  Загризе јаје, коприву, испије гутљај вина и врти се надесно три пута. Исто чини и млађи члан породице водећи рачуна да остане из јајета, коприве и вина и за остале чланове породице, а и да се мало сачува до наредне године (остави се у неком ормару).
              Затим се у току преподнева довршава ручак и печење и иде се на гробље.
              За ручак се окупи цела породица, руча се уз шалу и лепе приче и на крају се чукају јајима.
              Понедељак и уторак се не ради ништа.
              Дани од ускрса до ђурђевдана су веома битни како за старе тако и за млађе – омладину.
              Старији људи се тих дана посећују ради договора за бачију – mîsurat. Стока се тих дана боље храни како би имала што више млека. Упоредо са овим изводе се и пољопривредни радови.
              Девојке и момци одлазе код врачарки да им скину чини, да им бају, да их очисте од злих сила и да им на два-три дана пред ђурђевдан направе »scrisu« за суђеницу, односно да сањају будуће супружнике.
              За старије веома је важан петак пред ђурђевдан. Жене рано ујутро у посуду скупљају росу са цветне ливаде и дају уз јарму овцама да имају што више млека.
             
              Svići Ghĭorghi (Ђурђевдан)
              То је слава и светкује се у мају и веома је значајна за стоку.
              Бачије се праве на дан два након ђурђевдана.
              И они који славе и они који не славе славу, намењују разне специјалитете од млека и сира и обавезно јагњетину, мртвима за душу.
              До овог дана мајке које имају мртву децу не једу млад сир, млеко и јагњетину.
               Ђурђевдан је веома важан и значајан и по томе што се од тог дана до Митровдана  сиромашне слуге служили богатима.
              На ђурђевдан се ките капије, врата и прозори куће буковим лишћем.
              Да би ђурђевдан дочекале спремне, старије жене уче девојке које траве (pojomoc  и crapariĭa) треба да беру да би их волели момци.
              Ђурђевдан је увек 6. маја, сутрадан се ради у пољу, а 8. маја је Свети Марко који се светкује.
             
              Јеремија
              је празник у селу и на тај дан се не ради ништа због грома.
             
              Такође се светкује и летњи Свети Јован и Свети Никола.
             
              На дан Ћирила и Методија, половина људи ради, док друга половина не ради. Моја мајка је говорила да јој је мајка рекла да је то српски светац и да може да се ради.
             
              Ghermînu (Герман),
              такође неко слави, а неко не. Неко га слави у суботу пред Спасовдан.
             
              Ispasu (Спасовдан)
              у Волуји се светкује три дана и тада је заветина.
             
              Rusaľiľi maŕĭ (Тројице)
             
              Светкује се три дана, а посебно се слави у Дубоки. У среду се ради, а четвртак је поново нерадан дан због несвестице.
              Прве недеље након Великих русаљки славе се Мале русаљке. Цела та недеља је некада била спремна са разним травама, да се неби жене онесвешћивале, односно да их не узму русаље. У свакој кући је требало да се нађе бели лук, бели пелин и камилица, за случај да заболи глава, а добро је да жене и иначе носе за појасом (dupa brîu) или под јастук.
             
              Rusaľiľi miś (Мале русаље)
              Падају у наредну недељу после Великих русаљки и светкују се један дан.
              Сутрадан у понедељак почиње петровдански пост.
             
              Moşu dă fraź (Задушнице)
              Пада у уторак након Малих русаљки. Тог дана се намењује посна храна и обавезно јагоде. Од тог дана жене које имају мртву децу могу да једу јагоде.
             
              Vrtolomu (Вартоломеј)
              Светкује се због грома.
             
              Vidumu (Видовдан)
              Светкује се и слави се као слава и тог дана се не ради ништа.
              Већином славе људи из Дубоке јер верују да су им претци избеглице са Косова после косовске битке, па су наставили да славе своје славе – то јесрпски живаљ.
             
              Sîmdzîĭana (Ивандан)
              Увече пред Ивандан, младе девојке одлазе код врачаре, да им баје и прави љубавне чини. Сећам се да је моја баба пре 40-50 година како је ишла са младим девојкама те вечери по њиви са сунцокретом и остављали неку маст да преноћи до ујутро, а онда га скидале и чувале у теглице. Са том машћу су мазале обрве, да би биле што запаженије у друштву.
              На Ивандан се иде по ливади и бере цвеће од кога се прави венац, који се качи изнад врата куће или стана и намењује се за здравље и срећу укућана.
              Од цвећа се праве и венчићи који се каче на крстове на гробљу и намењују се покојнику.
              Овај дан се светкује, а неки и славе славу. Обавезно се намењује нешто посно.
              Током јула и августа практиковале су се додоле, односно ,,Paparuda" . То није везано ни за један празник већ се практиковало у периоду када нема кише.
              Девојке из комшилука обилазе куће, окићене цвећем у коси и травом око струка (buoj - бурјан), уз смех и вриску певају, док укућани бацају воду из бокала или кофе.
              Овај ритуал се понавља више пута у летњим месецима, и верује се да након тога стиже освежење и киша.
             
              ,,Paparudе"  – девојке се договоре да се лепо оките цвећем; на глави и око руке вежу најлепше цвеће и око појаса ставе бурјан. Полазе по комшилуку, певајући, а домаћини су их задовољно дочекивали са бокалима и кофама воде, после чега су се чашчавали, ко шта има.
             
              ,,Paparude" су певале:           
             
              Paparudă-rudă
              vino dă ma udă,
              cu gaľata pľină
              pluaĭa să ńi vină,
              cu gaľata rasă
              pluaĭa să să varsă.
             
              Када улазе у авлију домаћини их сачекују осмехом и поливају их водом. У том тренутку настаје врисак и смех и сви су задовољни прскањем воде, јер ће након тога стићи освежење и киша, њиве ће рађати и неће бити глади.
             
              У Волуји постоји још један обичај који такође није везан за време и празник, који је остао до данашњих дана, а то су ,,Piśuraź" односно штуле. Пошто Волују дели река Пек, а раније није било мостова, свако је негде у врбаку имао сакривене штуле и користио их за прелазак реке. Дешавало се да штуле буду и украдене, али би се убрзо израдиле друге.
              Веровало се да се за оне оји умеју да ходају на штулама не хватају мађије.
              Штуле се данас користа на разним такмичењима; игра се коло или фудбал.
             
              Sînpĭetru (Петровдан)
              Петровдан је 12. јула докад стиже ново воће и поврће као и млада пилетина. Од овог дана жене које имај мртву децу могу несметано да једу све ове намирнице, које се предходно намењују мртвима.
              На овај дан поједини људи постављају споменике мртвима.
             
              Procopiĭa (Прокопије)
              Светкује се због грома и ништа се не ради.
             
              Aranźelu dă vară
              Светкује се и не ради ништа.
              у народу се прича да Свети Илија има три сестре, Јулиту, Марију и Магдалену.
              У јулу месецу од Петровдана сваке недеље је празник и Свети Илија мора да пада у исти дан као и Петровдан.
              Први Свети Илијски светац је Јулита, за коју се сматра да је сестра Св. Илије и након тога је један дан радан. После тога иде друга сестра Огњена Марија, затим се два дана ради па следи Св. Илија.
             
              Svići Iľiĭa
              Увек пада 2. августа. У народу је познато да Илија cu cośiĭa  иде по небу. Јако је строг, јер се прича да уништава све без милости.
              Светкује се и баш ништа се не ради, славе га и они којима је слава и они којима није.
              Познајем људе који су тога дана радили на сено и истог дана им је сено спалио гром!
              Наредни дан је радан, а након тога се светкује Блага Марија.
             
              Vińirĭa mare dă vară
              такође се светкује.
             
              Pobrajîmi (Преображење)
              Светкује се и не ради због глувоће.
             
              Sîntămariĭa mare (Велика госпојина)
             
              У Волуји је заветина, светкују сви, а мени је крсна слава. Увек пада 28. августа на завршетку поста.
             
              Јован крститељ /u] се светкује и слави.
             
              Sîntă Mariĭa mică (Мала госпојина)
              Увек пада 21. септембра, слави се као слава, а светкују сви.
             
              Crstumu (Крстовдан)
              Увек пада 27. септембра и држи се строги пост.
              Светкује се, а мајка ми је причала да је то српска слава, јер тога дана срби почињу да беру грожђе.
             
              Vińira mare (Света Петка)
              Слави се као слава и светкује се.
              У Волуји је обичај да након Свете Петке почињу седељке.
              Седељке се организују тако што се неколико породица  увече окупе на једном месту, кува се ракија, вино и зрна кукуруза. Домаћин износи послужење (шта ко има), причају, пушта се музика и играју се кола. Деца играју игру ,,Прстен", жене раде ручне радове и забавља се свако на свој начин.
             
              Sîmĭedru (Митровдан)     
              Слави се као слава и светкује се, увек пада 8. новембра.
             
              Врачеви, Ђурђиц, Златоуст,
              Ређе се славе и не светкује се
             
              Aranźelu (Свети Аранђел)
              Увек пада 21. новембра, слави се и светкује се у Волуји.     

              Veđeńa (Ваведење)
              Верује се у народу да те ноћи Бог види све на земљи. Ваља се да се у поноћ изађе напоље и замисли жеље.
              Светкује се због вида.
             
              Vrvara (Варвара)
              Светкује се и не ваља да се ради због дрва, која могу сваког тренутка да падну на човека.
              Увек пада 17. децембра, а сутрадан је Сава Освешћени – Barbura.
             
              Barbura
              У Волуји се светкује највише због живине и због дечијих богиња.
              Пада увек 18. децембра и обичај је тога дана да особа која прва уђе у кућу мора одмах да седне на под, да би квочке лежале на јаја. Домаћица држи сито у које је ставила припремљен колач на који је ставила нешто посно (парче рибе, лук, паприка итд.) и зрна кукуруза, која се бацају госту на главу и тера се да квоца. На одласку госту се  даје да понесе припремљени колач.
              Сматра се да ако дође вредан човек, квочке неће добро лежати на јаја, а ако дође лењ човек квочке неће устајати са јаја и биће добра година.
              Постоје домаћинства која закључавају капије, да неби дошао неко непожељан (мени се то једном десило, отишла сам и чула како се окреће кључ у браву и нису ми отворена врата).
             
              Svići Ńicola (Свети Никола)
              То је слава која се слави и увек је посна.
              Светкује се и не ради ништа због воде.
              Сматра се да ако неко ради да ће се десити све најгоре њему и његовим укућанима – могу да се удаве у воду.
              Када је млада недеља без обзира на празнике праве се љубавне чини као и за ,,suđinu" (scrisa), а праве се и остале бајалице за слагање у кући и за бацање чини.
              У Волуји се светкују и дани који нису уписани у календар, нпр. уторак и четвртак после Божића, Ускрса, Спасовдана, Тројице и обавезно се светкују због падавице.
             
              НАПОМЕНА:
              Гордана Марковић је у пројекат ,,Етнокалендар Влаха источне Србије" ушла као изврстан информатор и познавалац сеоских обичаја у свом родном селу, Волуји код Кучева. Због тога јој је кустос етнолог, аутор овог пројекта, предложио да сама напише све што зна о свим годишњим празницима у свом селу. Своја знања Гордана је уписала у једну свешчицу која је по свршетку посла предала Музеју у Мајданпеку. Свеску је за потребе пројекта преписао Боривоје Крчмаревић, кустос документалиста овога Музеја, и она се овде доноси у интегралном виду, само са минималним језичким интервенцијама у српском тексту. Ортографску обраду влашких израза извршио је кустос етнолог, П. Дурлић.

            Видети етнокалендар Влаха источне Србије за 2007. гдоину, сачињен на основу етнографском материјала прикупљеног у оквиру овога пројекта у селима Горњег Пореча: http://forum.paundurlic.com/index.php?action=calendar