Извори о румунској иреденти у с. и. Србији

[Volcae]

Оригинал у архиви В. И. Института рег. бр. 60/6-3, кут. 25

МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА
КОМАНДА СРПСКЕ ГРАНИЧНЕ СТРАЖЕ
Пов. ГБ бр. 283             
24. марта 1944. године 
БЕОГРАД

ГОСПОДИНУ ПРЕТСЕДНИКУ МИНИСТАРСКОГ САВЕТА
(Кабинет)

          На територији среских граничних одреда срезова Поречког, Кључког,
Брзопаланачког и Неготинског врши се велика пропаганда од стране Румуна,
коју по подацима, из Румуније води свештеник Сувејкић, који је одмах после
слома побегао у Румунију. Њега у овој акцији, као први и највећи сарадник,
помаже свештеник Ђока из Јабуковца, чије се презиме није могло утврдити.
          О предњем извештавам с молбом на знање, ради преузимања
потребних мера.

          (М.П.)                                                          КОМАНДАНТ
                                                                    Пуковник Погачар, с. р.
*******************



Оригинал у архиви В. И. Института рег. бр. 60/6-2, кут. 25

Рађено 6. априла 1944. г. у канцеларији
Одељења за државну заштиту МУП

                                               ЗАПИСНИК

          О саслушању ЂОРЂА-ЂОКЕ ПОПОВИЋА из Јабуковца, а стално
живећи у Београду, са станом у ул. Крунској 37, стар 63 године, па када о
потребном би упитан, изјави:
          "Свештеника Ђорђа Сувејкића из Грабовице лично познајем, пошто
сам га у његовим млађим годинама и материјално помагао и допринео да
заврши богословију. Одмах после окупације поп Сувејкић илегално је
пребегао у Румунију. Познато ми је да је поп Сувејкић вршио пропаганду,
како би сва територија Источне Србије до реке Мораве требала да припадне
Румунији. Ова пропаганда трајала је одприлике 6 месеци и у том времену ја
сам се налазио као избеглица у Будви и дошао сам у Београд тек у јуну месецу
1940. год. и тек тада сам сазнао за вршење ове пропаганде. Знам позитивно да
се сада апсолутно никаква пропаганда у овом смислу не врши. Ово знам отуда
што сам приликом моје званичне посете маршалу Антонеску од њега сазнао
да је наредио да се са овом пропагандом одмах престане и да се обустави
свако финансирање за овај циљ. Главни иницијатори за вршење ове[Стр. 292]
пропаганде били су: Миша Антонеску, вицепретседник румунске владе,
ђенерал Драгалин, а од Срба, поп Ђорђе Сувејкић и његов секретар Бајић.
          Сазнао сам да је поп Ђорђе Сувејкић одприлике пре 2 године, тј. од
оног дана када је маршал Антонеску забранио ову пропаганду, отишао у
Немачку. Његов секретар Бајић остао је још годину дана у Румунији а затим
је илегално прешао у Србију и после краћег времена отишао у шуму код
илегалних четника ДМ. Бајић је био убеђен да је ова пропаганда обустављена
на моју интервенцију код маршала Антонескуа и зато је утицао на мајора
Пилетића те ме је овај осудио на смрт, због чега сам морао напустити своје
место сталног боравка и склонити се у Београд.
          Тврдим да се сада не врши никаква пропаганда у целој Крајини и да је
ова пропаганда уопште била скроз неозбиљна.
          То је све што по овоме имам да изјавим. Испит ми је прочитан и моје су
речи верно записане.

                                                (М.П.)                              Писмен сам:
Саслушао и оверава:                                                      Ђорђе Поповић,
(потпис нечитак)                                                       свештеник из Јабуковца
                                       *******************

[Стр. 293]


Извор:
Извештаји Недићеве администрације и српске државне страже за округ зајечарски 1943-1944, књ. 2, приредио Божидар Благојевић, Истријски архив Неготин, Историјски архив Тимочка Крајина – Зајечар, 2007. Стр. 292-293.