Нада Радушки
Институт друштвених наука,
Центар за демографска истраживања, Београд
ДЕМОГРАФСКЕ КОМПОНЕНТЕ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА
Српска политичка мисао, број 1/2011. год. 8. vol. 31. стр. 321-336.
Сажетак
Крај XX века може се означити као “време национализма”, с обзиром на оживљавање етницитета и праву “експлозију“ националних идентитета код многих етничких заједница. У том периоду, који одликују корените друштвено-политичке и социо-економске промене и јачање национализма у великом броју држава централно-источне Европе и Балкана, у Србији је дошло до ”буђења” националне свести код већинског народа, као и код многих припадника националних мањина. То је имало за резултат промену националне припадности приликом декларисања, што се посебно рефлектовало на етностатистичке и демографске податке, односно на популациону динамику тих националности, а самим тим и на промену етничке структуре становништва Србије у посматраном периоду. У раду ће се, на основу пописних резултата показати како је код неких националности (нпр. Роми и Власи) који су се раније у значајној мери изјашњавали за неку другу нацију, дошло до афирмације националног идентитета, односно етничке еманципације и израженог национално-конфесионалног ревивализма, као кључног фактора њиховог демографског развоја.
[pdf]http://www.paundurlic.com/pdf/Raduski-Demografske-komponente.pdf[/pdf]
