Вучићу верујемо, осталима…
Предраг Балашевић, председник ВНС, одборник у СО Бор и члан НСВНа састанку са Александром Вучићем, премијером Србије, добили смо уверавање да СНС неће узети учешће на изборима за НСВ. Могу само да похвалим агилност садашњег председника општине. Посећује села, јавна предузећа, што је квалитетна промена у односу на Небојшу Виденовића. Још увек нико не контролише начелника Општинске управе, и то је, по мени, главни проблем у Општини.Како, по Вашој процени, иде припрема за предстојеће изборе за националне савете?- Влашка народна странка још није донела одлуку хоће ли учествовати на изборима за Национални савет Влаха (НСВ). Чекамо да се мало избистри ситуација на терену. Оно што ми тренутно видимо је да Социјалистичка партија Србије (СПС) и део Српске напредне странке (СНС), оличен у неким посланицима и неким члановима Глабног одбора (ГО), припремају своје листе за ове изборе, који ће бити одржани 26. октобра. На састанку са Александром Вучићем, премијером Србије, одржаном на Борском језеру, добили смо уверавање да СНС неће узети учешће на изборима за НСВ. Нажалост, на терену то није тако, и, бар како се мени чини, део посланика и чланова ГО који су “ближи“ крилу Томислава Николића, попут посланика Милинка Живковића из Бора, Слободана Перића из Петровца на Млави и члана ГО Дргана Балашевића из Бољевца. Они увелико раде кампању на терену и формирају листу.
Да ли Ви то кажете да се не поштује Вучићево обећање?- Због премијеровог пута у Кину, одложен је мој састанак са њим, али ће до њега доћи. Очекујем да ће његов став бити много јаснији и да ће остати при њему. То је за влашку мањину веома битно, јер у супротном у таквом изборном процесу нећемо учествовати. Ако странке већинског народа, кроз било коју форму, узму учешће и уђу у трку са мањинским народом то онда нема никаквог смисла. Али, лично верујем Вучићу, и са одлуком ћемо сачекати до 21. септембра.
Били сте члан НСВ у овом мандату. Како оцењујете рад Савета?- Да будем искрен, нисам узимао превише учешћа у раду НСВ у овом мандату. Нисам се слагао са политиком коју он води. Разлике, па и сукоби, тичу се језика наше заједнице. Ми смо заступали тезу да језичко питање Влаха не може бити политичко питање. То може да буде само научно питање. Због тога нисмо желели да учествујемо у процесу који ће довести до урушавања и ружења влашког језика, што се већ увелико и дешава. Последња фаза ће бити његово практично нестајње. Не може гинеколог, или професор физике, или професор музичког васпитања да стандардизује језик. Недопустиво је да се дипломе влашког говора деле у једној пицерији у Неготину. Постоје институције у овој држави које тиме требају да се баве.
Терминолошки гледано, најпре сте говорили влашки језик, па влашко-румунски. Је ли следеће само румунски, и због чега се онда ваша опција не кандидује у корпусу Националног савета Румуна, већ партиципира у влашкој опцији?- Ово је изузетно компликован проблем и није га лако разумети. Наша браћа, Румуни, у Банату имају школе, имају све институције које имају и остале националне мањине у Србији. Њихов проблем је смањење популације. Ми у Тимочкој Крајини од тога немамо ништа. Зато сматрамо да наше место јесте у НСВ а не у НСР, који тешко може разумети овдашње проблеме. Наш задатак је да сва стечена права спроведемо у праксу.
Чињеница је да су се Ваши сународници на последњем попису у далеко већем броју изјаснили као Власи а не Румуни.- Управо тако. Знате, када је један народ историјски прихватио термин Влах на српском језику и 90 одсто Влаха га данас и користи, а на свом матерњем језику користи термин Rmn, што је синонимија за један исти језик-а то је румунски. Зато и користимо терминолошки опцију влашки-румунски. Чињеница је да је код Влаха још увек национална свест врло ниска, због многих историјских околности. Зато је за цео овај процес потребна помоћ и разумевање државе Србије и помоћ државе преко Дунава, од које, такође, наша заједница очекује помоћ.
Неки би рекли да настојите да румунизујете НСВ?!- То је став оне друге стране, која нас све ове године оптужује за румунизацију. Упркос томе, и даље сматрам да је наше место у НСВ, јер ту Власи виде себе. То је, у постојећим условима, и нормално, јер грађани немају никакве информације, никакво сазнање о себи, о својој историји, о свом језику и својој прошлости. Да овог тренутка спроведете анкету међу влашко становништво, да кажу нешто о својој историји, култури, језику, добили бисте врло штуре одговоре, или, још горе, не бисте добили никакав одговор. А да то исто питате неког Црногорца у Србији, он би знао своју лозу још из 16-17 века. Ту се види колико Власи имају празнине у својој историји и пуко је чудо што смо сачували свој језик, културу и традицију.
Недавно је одржан састанак премијера Србије и Румуније на Борском језеру, коме сте и Ви присуствовали. Шта је на том састанку договорено?- Чудно је да наши локални медији нису узели више учешћа на том скупу. Рецимо, по мом мишљењу, РТВ “Бор“ је тај догађај веома штуро пропратила. Сам ниво делегација обе државе даје том састанку велику тежину. Мислим да је то један позитиван корак. Мало ме изненадило иступање и евидентна незаинтересованост Ивице Дачића, министра иностраних послова, који ни као премијер Србије никада није имао времена да нас прими и саслуша наше ставове. Насупрот томе, Вучић је исказао посебно интересовање, активно је учествовао у разговорима и био врло позитиван. Остаје да се види хоће ли се од свега договореног нешто и реализовати. А договорено је решавање питања рада НСВ, питање школства и односа на нивоу двеју цркава.
Хоћели се, онда, за 50 година овде говорити румунски?- Ако се уведе језик у школство, онда постоји могућност да се наш језик сачува. У супротном, не само да се неће говорити књижевна норма румунског језика, него се за 50 година неће очувати ни наш локални говор. А ми и данас говоримо на румунском језику, што вам могу потврдити сви компетентни саговорници из области језичке културе, што ће вам потврдити и сваки лингвиста из САНУ. Влашки језик јесте румунски језик, јер припада групи романских језика. Не што то тврди Предраг Балашевић, већ што та чињеница има своје упориште и у научном погледу.
Као припадник владајуће коалиције у Бору, пре 4-5 година, обећали сте Горњанцима сталног лекара у селу а добили су само још једну цркву-румунску. Шта је по вама приоритет: црква или боља здравствена заштита, путеви, вода…?- По мени је приоритет све оно што желе грађани. Грађани желе лекара, али, нажалост, нису га добили због лоше политике која је вођена у Здравственом центру у Бору. Део грађана у Горњану желео је и свештеника на свом језику, и добили су цркву. И ја ту не видим ништа лоше. Не видим ништа лоше и што се џамија гради у Бору, али ми изузетно смета када чујем да одређеним људима овде смета када се гради још једна православна црква. То по законима ове државе нико не може да забрани.
Зар није довољна једна православна црква у сваком селу? Зар у њој не могу да буду богослужења на два језика?- Право питање је због чега је у прошлости и због чега и данас такво богослужење Српска православна црква (СПЦ) у постојећим црквама брани? Можда није најбољи, али је ово, свакако, начин да се обезбеди да верски обреди буду на матерњем језику. Нећу никада изгубити снагу и вољу да причам да смо ми лојални грађани, да поштујемо и волимо своје комшије са којима живимо. Друго је питање, откуд право СПЦ да било шта ускраћује грађанима који су кроз разне самодоприносе градили, одржавали и реновирали те цркве по селима?
Прихватили сте да будете, заједно са Драганом Марковићем из ДСС-а, члан комисије за тендерски избор најповољнијег добављача угља за борску Топлану. Јесу ли Борани добили оно што ће платити?- Ево ја ћу вам дати копију записника. Марковић и ја смо имали велику замерку, не на процес тендера, већ на начин програма набавке који је сачинио менџмент Топлане. Тим програмом је све усмерено према одређеном добављачу. То је и до сада било тако. И мени је јасно да је власт Марковића и мене узела тамо да бисмо, на неки начин, били алиби и доказ да је све било у савршеном реду. И, ево потврђујем да је испоштовано све што је унапред било написано у тендеру.
Како као одборник и лидер једне опозиционе странке оцењујете рад актуелене локалне самоуправе у Бору?- Довољно је да пођемо од “крњег“ Општинског већа. Очигледно је да они тиме демонстрирају да им тај орган уопште није важан. Укупно гладано, од самог почетка је Живорад Петровић са места председника општине давао неку наду да ће се неке ствари променити. Сам је изјавио да му се диже коса на глави када види колико има неправилности и незаконитих радњи. Али, очигледно је да се ту ништа није променило. Од рада Општинске управе, преко јавних предузећа. Могу само да похвалим агилност садашњег председника општине. Посећује села, јавна предузећа, што је квалитетна промена у односу на Небојшу Виденовића, који је само седео у својој канцеларији, никога није примао, ни са ким није разговарао, а изгледа да ништа није ни радио. Код Петровића се види много већа воља и енергија, али ми желимо да видимо резултате. Још увек нико не контролише начелника Општинске управе, и то је, по мени, главни проблем у Општини. Ајде, пред нама је још времена па ћемо видети. Имаће нашу подршку за све позитивно што жели да уради.
Izvor:
http://bor-sve.net/2014/09/16/vucicu-verujemo-ostalima/
